Sutra ću pogledati kakava je situacija sa dimnjakom posle 10 dana loženja tj ima li vode u njemu.Inače dimnjak je izolovan propisno sa minimum 5 cm tervola. Neznam da li sada naknadno može da se probuši rupa u dnu dimnjaka kroz beton i keramičku cev i da se ubaci neko crevce kao odvod !
Šidel dimnjak
ivoludilo wrote:
Sutra ću pogledati kakava je situacija sa dimnjakom posle 10 dana loženja tj ima li vode u njemu.Inače dimnjak je izolovan propisno sa minimum 5 cm tervola. Neznam da li sada naknadno može da se probuši rupa u dnu dimnjaka kroz beton i keramičku cev i da se ubaci neko crevce kao odvod !
ja mislim da moze, ni ja nisam imao posudu za kondenzat ali sam dno fino zagladio betonom i ako bude kondenzata ugradit ću cjevčicu.
Iako je kotao radio 15tak dana u niskotemperaturnom režimu u dimnjaku za sada nema ni kondeza ni naslaga ali me još uvek interesuje da li je moguće uraditi odvod bušenjem cevi
Posuda za odvod kondenzata i jeste keramički deo koji je udubljen i pri dnu izlazi plastična cevčica.
Verovatno možeš, ali da ne polomiš keramičku cev pri bušenju što bi bilo nezgodno.
Kod Schiedela je ta cevčica zatvorena i verovatno se otvara ako se radi kanalizacioni odvod.
Jesi li uradio kanalizacioni odvod? Ili ćeš da to povremeno čistiš.
Nisam uradio odvod,mislio sam da povremeno ispuštam tečnost .
sta se deesava ako se samotne cevi postave kontra nego sto je to prikazano u katalogu ?
kažu da onda oće da procuri
Logicno.
Postovani strucnjaci,
Zelim u stanu na potkrovlju da preusmerim postojeci odzak u kome se nalaze dva ventilaciona i jedan dimnjacki kanal. Mozete li mi preporuciti pouzdanog izvodjaca sa iskustvom sa inox cevima?
I mozete li preporuciti neke schiedelove konkurente, posto mi je njihov covek dao ponudu jednaku ceni mesec dana letovanja za dvoje na maldivima :nes koju trenutno ne mogu da priustim.
Hvala unapred
Dobar dan, srećan rad majstori 
Moj prvi post ovde na forumu, reko da pitam ako neko zna, bolje nego da lutam 
Zida se nova kotlarnica i odžak, vidim da Šidel svi hvale pa reko ajde i ja da stavim taj kod mene.. E sad nije mi najjasnije, pošto se trudim da ispoštujem proizvođača kotla, VWTerm HS 32 je kotao, on u preporuci za domnjak kaže u ovom
http://www.sajcommerce.rs/extdocs/Uputstvo_HS.pdf
uputstvu na 4. strani od vrha ili na slici koga mrzi sve da čita
Potrebnu promaju bih mogao da postignem sa fi 200 ili fi 220 cevima, sa značajnom razlikom u visini odžaka.
Ono što mene zanima da li najviša tačka odžaka mora da pređe najvišu tačku kuće?
Odžak je planiran da se postavlja između prozora koji se vide na 1. slici a kotlarnica se blago ukopava ispod kuće u dvorištu. VIsina od zadnje ploče do slemena kuće je 3,5m, kao što vidite kuća je sa krovom na 4 vode, i nagib krova je ako sam dobro izračunao 35 stepeni
Moja dilema je, ako treba da se pređe sleme (zbog konfiguracije terena koji se može videti da odprilike prati pravac kao ograda, brdovit teren, obronci Oplenca, komšijina kuća koja je oko 7-8 m od moje ali je niža) onda bih morao da idem sa cevima fi 200 i to bi baš puno štrčalo iznad krova na sredini kuće .. U slučaju da ne mora da se pređe sleme kuće, verovatno bih postavio cevi dimnjaka većeg preseka (fi 220) i time snizio odžak jer mene brine ono iznad 2. ploče je visine 3,5m plus recimo 10ak cm kako to statički stoji, i ako se ugradi armatura u čoškove plašta, da li je to dovoljno da se dimnjak ne sruši?
Hvala svakome unapred, nisam nikad zidao dimnjak, a bolje mi je 10x da pitam nego posle da se stalno kajem
Dimnjak može na svaka 3m udaljenosti od najviše tačke da ide 0.5m niže od vrha. To bi bio neki ugao od valjda 15*. Tako piše u preporukma proizvođača.
Ta potrebna visina je zbog zavetrine. Druga stvar je potrebna promaja za peć koja diktira (za tu visinu) prečnik dimnjaka.
Visina dimnjaka 2.5m preko 2. ploče nije problem za dimnjak. Ja imam 3.5m viši od 2. ploče i radi već 20 godina (kuc, kuc da ne ureknem).
Hvala na odgovoru, da li može neka fotografija tog Vašeg dimnjaka ako nije previše da tražim? Unapred hvala
Na Šidel sajtu su promenili sadržaj pdf-ova koji se mogu skinuti.
Deo iz ranijih materijala.
Da, ja nisam uspeo tu sliku da nađem, pa sam napisao po sećanju. Hvala datas.
Inače, nemam sliku, a i dimnjak je 12m visok. Ništa posebno nema da se vidi.
^^ Hvala puno tihi2 i datas, slike i reči zlata vrede, dileme više nema, ovaj forum je stvarno odličan !
Imao sam dimnjak ozidan 1982 godine. Pošto mi je oštećen u zemljotresu 03.11.2010 srušio sam ga početkom aprila i ovih dana se upravo završava na istom mestu novi. Pošto sam dosta angažovan oko kontrole svakog detalja rada izvođača za par dana ću napisati kompletan tekst i dati malo slika kako sam izveo novi dimnjak.
U pitanju je Schiedel Uni PLus, 180 mm, ukupne visine sa 10.0 m, sa redovnom ukrućenjem kroz plaš dimnjak i dodatnim statičkim ojačanjem sa spoljne strane plašta dimnjaka i dodatnom izolacijom., dimnjak je čitavom visinom napolju tj. samo se dodiruje sa fasadnim zidom kuće.Rekoh više detalja će biti kroz par dana dok se kurtališem majstora i skele oko kuće
Čekamo, čekamo nemoj da nas zaboraviš
Супер је то што постоји могућност да видимо каква све правила морају да се поштују како би димњак функционисао што боље. Хтео би само да додам и то да препоручујем свима који граде димњак да такође не пропусте један детаљ који стоји на слици скинутој са шиделовог сајта. Ради се о самом врху димњака. Мени је мајстор који је уграђивао пећ асистирао зидару како и шта да ради. Пошто је зидар добро знао свој посаосве је урадио како треба само је на крају зидања додао и онај купасти завршетак од бетона који има функцију инјектора т.ј. да ветар који дува са било које стране појача и усмерава ка горе како би појачао промају у димњаку.
Taj kupasti deo, šidel ima kao segment urađen od lima.
On ima i funkciju sprečavanja ulaska vode u izolaciju koja se postavlja oko keramičkih cevi, a istovremeno omogućava njeno provetravanje. On naleže na kraj završne keramičke cevi, lepi se za nju.
Kako sam ovde i obećao napisao sam, detaljno opisao, objasnio i poslao nekoliko slika kako sam izveo izgradnju novog Šidel dimnjaka na temi "Statika dimnjaka". Taj završni element sistemskog dimnjaka se zove "konusni završetak" i na mojoj poslatoj slici 0299 se i vidi.
Ako je dimnjak neaktivan postojii štitnik protiv padavina. I njega sam stavio kako ne bi u periodu van grejne sezone dimnjak bespotrebno zakišnjavao u unutrašnjosti.
Da li se prilikom zidanja Schiedel elementima (ako uzmem onaj komplet na paleti gde ima sve potrebno) umece armatura u coskovima spoljne obloge koja ce doprineti stabilnosti tog dimnjaka. Vidjao sam da to neki majstori rade, ali to ne znaci da je pravilno.
Ono sto me buni je sto u brosuri koju sam dobio na stovaristu kada sam isao da se informisem u okviru uputstva ne pise nista o tome. Ni da treba, ali ni dane treba, a dodatno zbunjuje sto postoji jedna slika gde se vidi armatura.
Pa me zanima sta je pravilno.
Hvala.
Ja sam zidao dva Schiedel dimnjaka u objektu i nisam stavljao armature, osim na vrhu gde je završni element, u dužini oko 1.5 m, pa na vrhu navojne šipke zbog fiksiranja završnog krovnog elementa.
Da li je najpravljena greška, ne znam.
Kada su mi majstgori izveli dimnjak ukupne visine 10.5 metara iako su ubacili armaturne šipke čitavom visinom on se na vrhu prilično ljuljao tako da sam se odlučio, posle konsultacija sa građevincima i mašincima, za izradu spoljne rešetke od L-profila i flaha. Uostalom postoje i slike na http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-... pa vidite tamo...
Treba uzeti u obzir da imaš gotovo pola dimnjaka koji je u vazduhu, što nije tako čest slučaj. Jasno je da si morao ići na tu visinu zbog susednog krova i da si morao da ga smestiš na isto mesto kao i stari dimnjak. Šidel u literaturi preporučuje da se dimnjak postavi što bliže slemenu, na šta nisi mogao da utičeš. U tom slučaju visina iznad krova bi bila dosta manja, a pristup dimnjaku zbog čišćenja lakši.
U Šidelovoj literaturi postoji objašnjenje dodatnog statičkog ojačavanja i pribor za to, ali do visine od 3m.
Najčešće se dimnjak oslanja na zidove, na prolazima kroz ploču postoji određeni slobodan prostor. Kod mene je taj deo koji nema oslonca u oba slučaja ispod 2m, vidljivi deo iznad crepa je znatno manji. U taj deo sam ugradio četiri armaturne šipke kao ojačanje.
Iako je vezano za drugu temu za koju si dao link, UNI PLUS postoji kao set i sa priključkom od 90 stepeni. Takođe Šidel u literaturi koja je na sajtu preporučuje dodatno izolovanje dela koji je iznad crepa, što si i uradio ili kompletnog dimnjaka ako je spoljni.
Hteo bih da se zahvalim svima na savetima, odžak ozidan, grejanje svečano pušteno u rad 01.Dec 2011, sad na ovim ljutim šumadijskim mrazevima od -22 ceo sistem radi perfektno, ja sam veoma zadovoljan, moj trud, rad i vaši saveti su doprineli da nam svima u kući bude lepše.
Hvala još 1x
Ukupna visina od stope je 10.6m, 2.6m je iznad 2 ploče, sa ojačannjem od vinkla 4x4cm/ 4mm debljine 2.6 metara iznad 2 ploče i 1 metar ispod. Kotao radi jako lepo, test rada je položio prilikom puštanja je bila najstrašnija magla. Sad kad je sve čisto i kad se otvore svi cugovi vuče kao pomahnitao (kao na slici), mešajući ventil drži 70 u kotlu, prema kući ide zavisno od spoljne temperature.
Hvala svima na savetima forum je odličan, jako puno dobrih saveta. Jesam se namučio zidajući na +35 ali sad na temperaturi -22 mogu samo da se smeškam - VREDELO JE ! 
Zdravo svima,
ove zime sam pustio u rad centralno grejanje i posto do sada nije bilo neke obimne kise nisam imao priliku da primetim, ali od pre 2 dana sam primetio cudnu stvar.
Da napomenem da imam sidel dimnjak visok oko 7 metara.
Naime, padala je dobra kisa i na sastavima izmedju elemenata je pojavila voda (fleke od vode). To se vidi na delu dimnjaka koji je u kotlarnici.
Sta moze biti uzrok?
Da nisu keramičke cevi okrenute naopako?
Nije, sto se toga tice sve je u redu.
Nije mi jasno, da li je moguce da se voda sliva izmelju betonskog elemensa i keramickog dela kroz staklenu vunu?.
Jesi li koristio sve Šidelove elemente za završetak dimnjaka. Završni betonski deo i onaj limeni deo su tako urađeni da ostaje ventilacija vune a da voda ne može da prodre u taj deo između.
Da li je limeni završetak dobro spojen sa keramičkim cevima.
Jedina prednost je što nećeš morati da postavljaš ni cevi za odvod kondenzata i atmosferskih padavina.