Bušenje

99 poruka / 0 new

Poslednja poruka

Wed, 25/03/2009 - 02:40

Bušenje

bosch-ke

Offline

Registrovan dana: 22/10/2008

Poruke:

Sve o bušenju

Kada bi se sastavljao spisak najvažnijih zanatskih radnji,bušenje bi sigurno
bilo na jednom od prvih mjesta.Skoro da ne postoji ni jedna radnja
u sklopu kućne radinosti koja ne uključuje probijanje materijala
ili bušenje.Zbog toga je neophodno osim jake električne bušilice posjedovati
i mnogo dopunskih dijelova bušećeg alata,pomoću kojih se materijali mogu bušiti precizno.
Univerzalna bušilica koja je primjenjiva u gotovo svim situacijama nažalost
svih nas još nije izmišljena...To je razlog zbog čega profesionalne zanatlije koriste pri radu cijelu paletu različitih bušilica shodno njihovim namjenama...
Manje i lakše bušilice se koriste za sve vrste montaže i bušenja iznad glave
i na teško pristupačnim mjestima...
Jake udarne bušilice dobar su kompromis pri naizmjeničnom bušenju
drveta,zidova i metala.
Teški bušeći čekići se koriste kod bušenja betona,svih radova štemanja,
štokovanja odlamanja i probijanja...

Wed, 25/03/2009 - 03:01

Re: bušenje

bosch-ke

Offline

Registrovan dana: 22/10/2008

Poruke:

Električne bušilice

Današnje moderne standardne el bušilice opremljene su preciznom
elektroničkom regulacijom broja obrtaja,između 0-3000 obrtaja u minuti.
Regulacija omogućuje da prema materijalu podesimo broj obrtaja
pri bušenju.Takođe postoji i prekidač koji omogućava promjenu smijera kretanja glave na bušilici...Prilagođavanje broja obrtaja sa jedne strane je važna da bi se rupa koja se buši držala čistom,a sa druge strane da bi se
postigla maximalna trajnost borera...Prevelik broj okretaja vodi do brzog
zagrejavanja borera čime se mjenjaju materijalna svojstva i trajno gubi
oštrina borera.
Premali broj obrtaja dovodi do predugog trajanja bušenja...
Kod kvalitetnijih bušilica u unutrašnjosti kućišta krije se višestepeni brzinski
prijenos kojim se okretni moment prilagođava maximalnom iskorištenju energije.Još jedna od dobrih karakteristika kvalitetnih bušilica je brzostezna
glava sa automatskom blokadom te direkt -bit funkcija vretena.
Sa njom se ovakva bušilica brzinski pretvara u efikasan električni odvijač.

Wed, 25/03/2009 - 03:31

Re: bušenje

bosch-ke

Offline

Registrovan dana: 22/10/2008

Poruke:

Udarne bušilice

Mehaničke udarne bušilice su uz sve navedeno još opremljene dodatnom
pogonskom jedinicom.Ona ne čuva nego pretvara jedan dio energije u udare.
Sa takvim uređajima se lako prodire u zidane materijale.
Međutim u slučaju da bušimo beton brzo bi smo dosegnuli granicu
mogućnosti ovog uređaja...Po pitanju fiksiranja borera postoje razlike
naspram standardnih bušilica.Praktična stezna glava sa brzim
fiksiranjem za cilindrične borere ne bi dugo izdržala opterećenja udarnog bušenja.Zato udarne bušilice po pravilu imaju stabilne stezne glave
sa nazubljenim vijencem koji se zateže posebnim ključem.
Alternative nose nazive sds+ ili sds-max.
Tu je riječ o specijalnim steznim glavama za sistemske borere koji
su profilirani..
Kvalitetno osmišljeni profil stezne glave omogućuje maksimalan prijenos sile
i brzu zamjenu borera.
Sa sds steznom glavomza bušenje se mogu opsluživati i udarne bušilice i bušeći čekići.
Ako neko želi svoju udarnu bušilicu sa sds steznom glavom upotrebljavati
sa običnim cilindričnim borerima,može u specijaliziranim trgovinama nabaviti odgovarajući adapter koji je kombinacija standardne stezne glave i sds stezne glave...

Wed, 25/03/2009 - 03:49

Re: bušenje

bosch-ke

Offline

Registrovan dana: 22/10/2008

Poruke:

Bušeći čekići

Postoje bušeći čekići sa mehaničkim i pneumatskim udarnim mehanizmom.
Oba mehanizma dio energije kružnog gibanja pretvaraju u snažan udarac
prema naprijed.
Energija udara mehanički se apsorbira putem metalne opruge,
a pneumatski putem cilindra sa stlačenim plinom koji apsorbira
energiju pri svakom udaru.
To omogućava dugo i lako bušenje,budući da se u usporedbi sa
udarnim bušilicama opterećenje bušenja ne prenosi toliko na samu bušilicu.
A sami tim i na osobu koja buši sa njom.
Kružno gibanje borera raspodjeljuje energiju udara na cijeli bušeni otvor
i uz to još izbacuje prašinu iz rupe.
Kod čistog štemanja,na primjer kod probijanja,kružnog gibanja nema,
a umjesto borera stavlja se umetak za štemanje.

Wed, 25/03/2009 - 03:51

Re: bušenje

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

odlicna tema
evo i ja da dodam par stvari u vezi busenja
pored pravilnog izbora busilice ,potrebno je povesti racuna i o rezimu busenja a i o izboru burgija i svrdala .
da ne bih preterao u kolicini podataka i karakteristikama burgija ,uglovima ostrica i slicno evo nekih osnovnih pravila
kod busenja metala burgijama malih precnika dozvoljene su vece brzine busenja u odnosu na vece precnike (hladjenje je uslovno potrebno)
kod busenja metala je potreban manji broj obrtaja i srdenja priitisna sila busenja (preporucuje se hladjenje )
kod busenja tvrdjih (visoko legiranih metala ) opet je potreban manji broj obrtaja ,veca pritisna sila i obavezno hladjenje .
kod busenja drveta i njemu slicnih materijala treba obratiti paznju na to da se piljevina iz rupe redovno izbacuje ili se burgija cesce izvlaci .
nastavice se

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Wed, 25/03/2009 - 04:09

Re: bušenje

bosch-ke

Offline

Registrovan dana: 22/10/2008

Poruke:

Akumulatorske bušilice
Aku bušilice već su desetine godina najomiljeniji alati među profy
i hoby majstorima.Relativna novost su alati sa udarnim mehanizmom.
Visoko kvalitetni alati bolje marke mogu se sasvim mjeriti sa alatima na mrežnu struju.A pri tom pružaju mogućnost rada vani ili gdje nema struje.
Jedina slaba tačka im je što su bolji alati jako skupi.
Neke od prednosti aku bušilica;Dugotrajnost i velika preciznost.
Stezne glave za brzu izmjenu borera nedvojbeno su praktične i kvalitetnije su izrade.I često su te glave skuplje nego neke kompletne bušilice
manje poznatih proizvođača.Rad na teže dostupnim mjestima.
Da ne govorim o radu na ljestvama,svi koji su nekada bušili na ljestvama znaju kakve probleme zna da stvori kabal.
Mada to meni nije problem jer mogu u jednoj ruci da držim bušilicu i bušim sa njom a u drugoj kabal i usisivač.
Ali opet je mnogo lakše bušiti sa dvije ruke...
Ne bi me čudilo da u skorijoj budućnosti aku alat skroz zamjeni el alate...
Neki od najboljih proizvođača aku alata su
makita ,bosch,dewalt,metabo itd...

Wed, 25/03/2009 - 05:12

Re: bušenje

bosch-ke

Offline

Registrovan dana: 22/10/2008

Poruke:

Boreri i vrste borera

Spiralni boreri se koriste za različite kategorije materijala;
za drvo,čelik,aluminijum,ne čelične materijale,keramiku,kamen i beton.
Iako izgledaju slično kada se pogleda onako od oka.
Ipak postoje velike razlike u oblicima i tvrdoći te u materijalu od kojeg su napravljene.
Boreri za drvo se mogu prepoznati po centriranom vrhu.
Sem borera za oplate.
Centrirani vrh omogućuje tačno pozicioniranje,po dvjema u ravnoj liniji postavljenim nasuprot postraničnim oštricama te po oštrim spiralnim stranama.
Obično se izrađuju frezanjem iz masivnog CV( hrom-vanadijum)
tvorničkog čelika ili u slučaju visokokvalitetnih izvedbi
brušenjem iz tog materijala.
Brušene varijante imaju jednak promjer borera od vrha do korijena,
a frezani tipovi se proizvode za velike promjere rupa i imaju
istureno tijelo borera.
Posebno za aku bušilice se proizvode extra kratki specijalni boreri
za drvo od visokokvalitetnog brzoreznog čelika.
Ona se mogu fixirati u šeskant ulegnuće stezne glave borera,a svrha im je olakšavanje pri radu u tijesnim uslovima...

Levis boreri za drvo koji se zbog svog oblika nazivaju i zmijasti boreri imaju centrirajući vrh sa koničnim navojem za brzo prodiranje i tačno
vođenje.Karakteristične spirale imaju ulogu izbacivanja piljevine.
Kompozitni materijali na bazi drveta tvrđi su od prirodnog masivnog drveta
što rezultira bržim trošenjem borera.
Tu pomažu univerzalni boreri sa oštricama od tvrdog metala na vrhu...
Sa njima je moguće bušiti iverice i višeslojne drvene ploče precizno i čisto.
Pri proizvodnji neprobijajućih rupa može se birati između šumarskih borera i borera za umjetne materijale...
Oba imaju centrirajući vrh,ali samo kod prvog prodiranje olakšavaju
dvije kružne oštrice sa strana...
Jeftiniji borer za umjetne materijale ima samo dva jednostavna prednja sjekača.Kod bušenja sa frezom za upuštanje,nisu cilj precizne rupe
nego stvaranje glatkih peciznih ispuna za rupe.
One se koriste za popunjavanje rupa i oštećenja drvenih ploča.
Ili za pokrivanje mjesta sa upuštenim vijcima.

Metali se buše uglavnom sa hss borerima legiranim hromom i kobaltom.
Ipak postoje bitne razlike na primjer u bušenje mekog aluminijuma
i bušenje tvrdog plemenitog čelika.
Prema tome su napravljeni specijalni boreri za pojedine metale...

Karoserijski boreri,kao što im samo ima kaže služe za bušenje tankih limova.Zašiljeni vrh omogućuje veliku preciznost bez odlamanja lima.
Koriste se kod fix-nih statičnih bušilica,i zo u dvostranoj izvedbi.

Za bušenje limova i tankih umjetnih materijala koriste se konični boreri
i stepenasti boreri.Kod tih izvedbi promjer rupe zavisi o dubini bušenja,
Što otežava preciznije bušenje.

Za čelik, liveno željezo te za neželjezne metale koriste se hss spiralni
boreri sa čunjastim vrhom.Da ne bi došlo do otklizavanja vrha borera,
predhodno se otačka mjesto bušenja.
Postoje boreri za čelik koja malo podsjećaju na borere za drvo
i poput njih omogućuju precizno bušenje bez odlamanja materijala.
Sa specijalnim oblaganjem površine borera može se uticati na trajnost,
trenje i tvrdoću alata.
Tako recimo titanom obloženi spiralni boreri,koji se prepoznaju po zlatnoj boji brže i lakše od običnih hss borera prodiru kroz čelik liveno željezo
i aluminijum.
Kod vrlo tvrdih materijala kao što je nirost,pomaže jedino borer obložen
kobaltom,ili u extremnim situacijama sinterirani borer od tvrdog metala sa velikim udjelom kobalta i volframa.

Pri obradi mekih materijala kao što su bakar ili aluminij takođe su potrebni posebni boreri.Obični hss boreri pri forsiranju u mekom
materijalu mogu se zaglaviti i ostaviti nepravilne rupe.
Tu mogu pomoći boreri za aluminij sa plosnatim čunjastim vrhom i izbočenim oštrim stranama.
Slično vrijedi i za borere za bakar koji su osim za bakar dobri i za
legure kao što su mjed i bronza...
Protiv pregrijavanja borera,osi odabira pravog borera,može pomoći i aktivno hlađenje posebnim sredstvom za podmazivanje.
Kod željeznih materijala i mašinske bronze dovoljno je nekoliko kapi ulja za šivaće mašine ili kontaktni sprej ili sprej za podmazivanje sa dodatkom molibdena da bi borer radio puno lakše...
Kod dubokih bušenja u tvrdim materijalima potrebno je povremeno
obustaviti bušenje da bi se borer ohladio i uklonile krhotine.

Wed, 01/04/2009 - 06:39

Re: Bušenje

bosch-ke

Offline

Registrovan dana: 22/10/2008

Poruke:

Bušenje stakla,keramike,kamena i betona

Oblik borera za bušenje stakla više podsjeća na vrh strijele nego na borer.
Oštrice su dijamantno brušene i bez problema buše osim stakla porculan
i pločice(keramičke).
Šiljasti borer prodire čistom rotacijom pri malom broju okretaja...
Kod rotacionog bušenja keramike i pločica obično se koriste spiralni boreri
sa oštricama od tvrdog metala i keramičkim šlifom.
Ovi boreri su dobri i za mermer,tj bušenje kroz mermer.
Sa ovim borerima se nikako ne smije vršiti udarno bušenje,a broj okretaja
treba da bude što niži.
Skupa ali otpornija alternativa su specijalni boreri sa oblogom od finih dijamantskih krhotina.
Kao boreri za kamen prikladnai su Widija boreri...
Tu je takođe riječ o spiralnim borerima sa oštricama od tvrđih materijala.
Mogu da se nabave sa svim standardnim vrstama tijela borera,
od cilindričnih i šeskantnih do sds izvedbi.

Kod udarnih bušilica sa nazubljenom steznom glavom bolja je šeskantna izvedba od cilindrične jer ne dolazi do labavljenja borera pri jakim vibracijama i jakim udarima.
Sds ili udarni čekići su prvi izbor kod bušenja u beton.
Konstruisani su za rad u najtežim uslovima i ne posustaju ni kod debljih betonskih zidova na tržištu je takođe moguće naći veliki broj borera za beton i specijalnih dlijeta kojima se ne buši nego štema.
U standardnu opremu bušilica takođe spadaju i kružne pile za bušenje rupa i rezači rupa kojima se mogu bušiti i vrlo velike rupe u pločastim materijalima zidanim zidovima i betonu.
Jednostavne kružne pile za rupe od čeličnih limova dolaze sa zamjenjivim umetcima i fiksnim promjerom.
Najčešće se upotrebljavaju za izrezivanje prekidača i utičnica u gips pločama i drvenim pločama.
Za istovijetan rad u zidanim materijalima ili betonu potrebne su visoko vrijedne nazubljene stezne glave sa oblogom od tvrdih materijala...

Tue, 14/04/2009 - 05:57

Re: Bušenje

gogi

Offline

Registrovan dana: 20/02/2009

Poruke:

Ašta je sa stubnim bušilicama mislim marke mogućnosti itd.

Tue, 14/04/2009 - 06:27

Re: Bušenje

#10

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

eve oman par uvodnih reci
Stubne busilice su jedna od nezamenljivh alatki u svakoj ozbiljnijoj radionici .
Oanovna odlika ovih busilica su izuzetna preciznost i veliki broj izbora obrtaja .
postoje osnovni modeli koji su teski nekoliko kilograma , a postoje i velike koordinatne busilice teske i po nekoliko tona
ono sto je najbitnije kod svih stubnih busilica je sledece
burgija je uvek u osi sa busilicom , bez obzira na sili pritiskanja
velik diapazon broja obrtaja
mogucnost hladjenja burgije
velika preciznost
burgije duze traju i manje se tupe

ja imam dve stubne busilice jedna je neka austrijska a druga je enhel i obe ferceraju ko prave
e sad kod ovih busilica ne vaze ove marke koje mi svi hvalimo . jer cak i Festool ili Bosch ili Fein su decije igracke naspram recimo Pobedine male radionicke busilice , a da ne govorimo o nekim ruskim modelima koje su zamalo pa koordinatne glodalice

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Wed, 15/04/2009 - 00:17

Re: Bušenje

#11

gogi

Offline

Registrovan dana: 20/02/2009

Poruke:

hehehihi Tenzore to sam želio da čujem u vezi marki bušilica.Nestadoše u ovoj zoni svi boševi makite itd .Prije par godina sam nabavio stubnu bušilicu einhel iz razloga što mije hitno trebala najveća iz njihove ponude oznaka kvaliteta živo njasre jedva je se rješi . Prodadoh je u pola cjene samo da ide iz radione.Posle toga nabavio sam pirotski Šarlah gusana 63 godište teška ko tuč a buši samo pjeva stub je negdje oko fi 100 a glava morze tri.Otpisali je u jednoj državnoj radionici pa je tip otkupio pa meni prodao.Kaže nabavili neko novo smeće samo se uvija.Moja preporuka svim majstorima nekupujte kinesko smeće bolje kupite staru gusanu stubnu bušilicu bivše juge pa makar je i duplo platili vrijedi svakog eura.

Wed, 15/04/2009 - 00:33

Re: Bušenje

#12

bosch-ke

Offline

Registrovan dana: 22/10/2008

Poruke:

Samo malo ovdje pričamo o industrijskim stabilnim bušilicama...ili...???
Ma dobre su i kineske,sam' promjeniš motor,i to je to, a motor možeš da ubaciš kakav hoćeš,nabaciću jednu sliku kada mi lik završi bušilicu...
Samo za bušenje željeznih profila,opet treba malo ozbiljnija bušilica,
A ova će da bude namjenski napravljena za bušenje alu profila,
i tanjih čeličnih,tj rukohvata za am-plakar...
Eto Gogi vidiš da ne fali ništa,to je tenzor napisao kad je trebalo, sam'
malo kasni poruka, pošto sajt nije bio u redu...

Wed, 15/04/2009 - 00:39

Re: Bušenje

#13

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

gogi
jedan od najboljih pokazatelja kvailteta bilo koje radionicke masine je upravo Tuc il Gus . prave profesionalne masine se rade samo od tuca .
tuc ne trpi elasticne deformacije ili je na meru u "100" ili puca. nema savijanja uvijanja i slicno . bilo koja masina od metalne ili celicne konstrukcije je za 5 klasa losija od tucane .
svojevremeno sam mogao da nabavim koordinatnu stubnu busilicu rusku ,cena je bila na kilo .bio je samo jedan problem nisam imao gde da je smestim jer da bi se iskoristila potpuno trebala je oko 30 m2 visine preko 3 m .
e sad sto se tice enhela i slicnih kineza uz malu preradu tj promenu glavnog stuba ili ti osovine moze se dobiti pristojna busilica za male pare

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Wed, 15/04/2009 - 00:44

Re: Bušenje

#14

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

evo sad videh bosketov post
pa stubna busilica po svojoj konstrukciji spada u radionicki ili industrijski alat . Konstatacija o kvalitetu busilica je bila samo da ilustrujue da poznati proizvodjaci alata ne mogu bas sve da naprave vrhunski .
inace ja odgovorno tvrdim da je bilo koja stubna busilica 10 puta bolja i preciznija od bilo koje "rucne" busilice . cak i enhe stubna u odnosu na fein ili festool

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Wed, 15/04/2009 - 01:08

Re: Bušenje

#15

bosch-ke

Offline

Registrovan dana: 22/10/2008

Poruke:

Pa to se podrazumjeva da je preciznija,od ručne...
Ipak kada kažemo industrijska bušilica,
odmah mislimo na teške tuč bušilice.
A stubna stolna bušilica,jeste radionička, ali mnogo lakša za upotrebu tj pomjeranje sa stola na sto itd...

Wed, 15/04/2009 - 02:01

Re: Bušenje

#16

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Stubna stona busilica ili portabl stubna busilica jeste radionicka .
Samostojece postoje i radionicke i industrijske
JASTA

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Wed, 15/04/2009 - 04:59

Re: Bušenje

#17

gogi

Offline

Registrovan dana: 20/02/2009

Poruke:

Ma ta kineska einhel stubna je sebe odradila na par poslova vrijedi ona za mnoge zanate drvo plastika tanji limovi itd , ali meni je bila slaba jer ja bušim rupe i fi 24 a na njoj je pisalo max 16mm što je i mogla da odradi bez problema .Inače ta stubna kod mene u FIS-u košta nešto oko 300e a samostojeća je. Pa cjena kaže sve o kvalitetu.Glavni problem na njoj su tanki remeni i tanke limene remenice sve se to uvija kad je načepim a što se tiče motora jes da se grije ali je radio bez problema.

Sat, 29/08/2009 - 06:10

Re: Bušenje

#18

Perkele

Offline

Registrovan dana: 07/08/2008

Poruke:

Super tema!

Znaci za busenje keramickih plocica ide ta sto ima vrh kao strela? Sa drugim (burgija za kamen/ciglu,...) ne vredi da ni ne pokusavam, klizece? Da probam sa manjom da zapocnem rupu dok ne probijem glazuru pa onda?

Video sam nedavno u 'Uradi sam' takvu burgiju i pisalo je da je za staklo.
Nisam nikada busio plocice pa me zanima da li lako moze da pukne ako se ne pazljivo radi? Mada ako su plocice dobro nalepljenje i pazljivije se busi valjda nece biti tih problema

Sun, 30/08/2009 - 03:16

Re: Bušenje

#19

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Burgija za staklo je burgija za staklo .
Za busenje plocica od [ecene gline se koriste klasisne vidija burgije . Neka preporuka je Fisher serija Pointer , Metabo i Keil naravno sve u SDS + izvedbi
E sad ukoliko se buse plocice od sinter keramike tu je jedino resenje dijamantski frezer sa vodjicom i to od za sad neprevazidjenog Keil-a

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Sun, 30/08/2009 - 05:09

Re: Bušenje

#20

Perkele

Offline

Registrovan dana: 07/08/2008

Poruke:

Hvala na odgovoru.

Sun, 30/08/2009 - 08:53

Re: Bušenje

#21

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Molim lepo

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Wed, 02/09/2009 - 21:22

Re: Bušenje

#22

Perkele

Offline

Registrovan dana: 07/08/2008

Poruke:

Kupio sam 2 burgije (6, Bosch sa vidija vrhom (Multiconstruction). Ovih dana cu ih probati.
Posto mozete zakljuciti da busenje koristim samo u amaterske svrhe zato i nisam upoznat sa nekim stvarima...
Vidim da iza pise sledece: za metal 1-5mm, drvo/PVC, keramika n. max 500 rpm.
Beton/cigla n. max 2000rmp sa ili bez vibracije.

Nisam znao da kada se buse ove gore da treba paziti na obrtaje. Jel sa tim ogranicenjem obrtaja (mada ja imam amatersku bisilicu Power Plus pa cu to morati od prilike da procenim kolko je obrtaja) sprecavam da strada vrh i brze otupi?

Thu, 03/09/2009 - 02:23

Re: Bušenje

#23

tenzor

Offline

Registrovan dana: 01/11/2008

Poruke:

Manje vise treba obratiti paznju na broj obrtaja , ali nije to bas tako striktno . Recimo oko 500 obrtaja je "pola gasa " na tvojoj busilici

https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw

Thu, 03/09/2009 - 05:34

Re: Bušenje

#24

Perkele

Offline

Registrovan dana: 07/08/2008

Poruke:

ok, hvala jos jednom

Fri, 11/09/2009 - 16:25

Re: Bušenje

#25

v.madzar

Offline

Registrovan dana: 10/07/2009

Poruke:

Evo i ja sam nesto "izburgijao".
Kada sam prvi put video kako se ostri burgija za metal,pa i sam naucio da ostrim za mene se otvorio jedan sasvim novi svet.To zadovoljstvo sam osetio jos samo jednom,kada sam se ukljucio na Internet.Prva voznja bicikla ostala je daleko iza toga!

Fri, 11/09/2009 - 18:41

Re: Bušenje

#26

Bojanale

Offline

Registrovan dana: 08/04/2009

Poruke:

Unapred se izvinjavam na možda banalnom pitanju :oops: , htela bih nešto praviti od drški od starih metli, pa me zanima da li se drška lako može probušiti. Kako da centriram a da mi ne "pobegne"?

Lako i jednostavno do Stana

Fri, 11/09/2009 - 19:14

Re: Bušenje

#27

maradona

Offline

Registrovan dana: 05/03/2009

Poruke:

зависи од дубине,али у ссм варијанти по мени тешко :unsure

Sun, 13/09/2009 - 16:44

Re: Bušenje

#28

v.madzar

Offline

Registrovan dana: 10/07/2009

Poruke:

Ako imas da busis mnogo tih rupa najbolje je napraviti neki primitivan sabloncic,ali pojasni malo.

Sat, 19/09/2009 - 07:32

Re: Bušenje

#29

bosch-ke

Offline

Registrovan dana: 22/10/2008

Poruke:

Bez stone bušilice skoro nemoguće,a i sa njom preciznost je upitna.

Sat, 19/09/2009 - 23:36

Re: Bušenje

#30

ognjeni_zmaj

Offline

Registrovan dana: 13/09/2009

Poruke:

Dajte da vidimo kakva je to igra sa starim metlama?Da li se rupa busi skroz,koje dubine,ili pak zabusuju dve sa strane,ili pak popreko?

Ve-ka majstor, popravlja sve osim karaktera-nema delova(Ve-ka nije kvalifikacija nego skraćeno ime)
https://www.facebook.com/cepacizadrva1/

Sun, 20/09/2009 - 06:02

Re: Bušenje

#31

zvukoljub

Offline

Registrovan dana: 05/09/2007

Poruke:

Ako treba bušiti po uzdužnoj osi onda je tu strug pravo rešenje.

Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..

Najpopularnije danas

Poslednje teme na forumu

Forum

Bušenje