Viadrus U22 mnogo trosi, cesto lozim, POMOC

Ma najbolje da ga terise :nes2

Ivane koju sad imaš potrošnju drveta. Ono 1 metar za 11 mjesec mi izgleda kao naučna fantastika na kotlu od 25 kW , bez obzira na dobru izolaciju kuće. Na koji način ložiš i da li održavaš vatru non stop.Zašto si uzeo tako jak kotao , planiraš nadograditi grijanje ili ...)

Evo slike, reci mi kako da drzim temperaturu tako visoko, na 70C i kako da lozim, ta temperatura je za mene nedostizna.
I koliko cesto moram da dodajem drva, jel to proces dan noc, ili par sati u toku dana?
Znam da su mi pitanja mozda smesna, ali zbog obaveza ja bih to mogao samo popodne da forsiram, jel to malo vremena, ili treba dan-noc da se dezura?[/quote Da li je ovo sto se vidi na slici uradjeno plasticnim cevima?

Generalno tvoj najveci problem je bio u odabiru kotla tj. na samom startu. Kotao Viadrus je dobar kotao samo u pogledu njegovog veka trajanja , kotao ce da traje 30 godina lagano , ali on je proizveden pre 25-30 godina , znaci kao da sad neko kaze da je najbolji auto yugo 45 , veliki je potrosac , nema nikakvu prirodnu promaju , za razliku od celicnih kotlova koji su kraceg veka ( maximum traju do 12 godina ) ali su od 10-30 % manji potrosaci nego liveni kotao Viadrus . Prosta racunica kupis celicni kotao traje ti 5 godina ( koliko najcesce ima garanciju ) i on je sebe isplatio u odnosu na Viadrus . Celicni kotao je puno laksi kako za odrzavanje tako i za ciscenje.Sam primer prevazidjenosti Viadrusa u 22 , mozes da vidis u tome sto je fabrika izbacila pre 3-4 godine Viadrus u 24 koji ima jednu promaju manji je potrosac od u 22, a skuplji je oko 30 000 hiljada , tako da je moje misljenje da je Viadrus 22 odavno prevazidjena stvar. Ko ga kupi videce , uostalom kao i ti sto si primetio . pozz

Generalno koliko sam mogao da vidim niko sa sigurnoscu ne moze da preporuci neki kotao. Cela prica se svodi na to da je Stadler NAJVEROVATNIJE najpriblizniji nekadasnjem pojmu kvaliteta. S druge strane i misljenja tipa: sta god da kupis trajace do isteka garancije tako da je najbolje uzeti neki od jeftinijih, nisu korektna obzirom da razlika izmedju najskupljih i najjeftinijih nije 1:10 nego otprilike do 1:2. Na kraju, posto i ja moram da zamenim kotao koji je trajao dobrih 25 god., mislim da cu uzeti neki od jeftinijih livenih (npr. Megal iako je dosta popljuvan) i to najvise sto ima malo vise vodo koji greje kako ne bih kupovao akumulator toplote, pa kud puklo da puklo. Ionako nisam siguran na sta cu se grejati posle nekih 5-6 godina uzimajuci u obzir kretanje na trzistu ogreva (citaj: cene).

Imam KOTAO K25 RADIJATOR INŽENJERING i grejem oko 214m2(107m2 je jedna etaza), visina plafona 2.65m i samo na spratu imam PVC stolariju. Stara gradnja iz 80-te, mislim da ide blok, vuna pa fasadna suplja cigla ili vec koju su ciglu stavljali.

Odzak je za 1m visi, oko 9m(prosla pec je bila 32kW Megal).

Dosta trosim ogreva, koristim otpad od paleta samo za potpalu i dok ne postignem radnu temperaturu od 60stepeni. Nakon toga ubacujem ugalj mrki Banovic kocka, i potrosnja je sledeca, od prvog ubacivanja do zadnjeg potrosim 7kanti za malterisanje(kanta je oko 10Kg), ovo je potrosnja na dan.

Otprilike punjenje ide na svakih 3sata, sto je porazavajuce. Dok sam grejao samo jednu etazu(107m2), lozenje/punjenje je islo po jedna kanta na 4sata.

Na koji nacin da poboljsam tj smanjim potrosnju ogreva i da razredim lozenje/punjenje?

Unapred hvala na odgovoru.

reduktor,

Rešenje problema je mešni ventil (četvorokraki) + kotlovska pumpa (cirkulaciona pumpa u kotlovkom krugu)!
Pretraži forum, ima dosta tema o ovoj problematici i rešavanju...

Takav pad temperature je prilično nemoguć, jednostavno nema gde da ode tolika količina energije da bi se objasnila tolika razlika u temperaturi. Najverovatnije da senzori temperature ne pokazuju kako treba. Tu za početak treba tačno izmeriti temperature pouzdanim baždatenim termometrom. Takođe treba uzeti u obzir način montaže senzora na kotlu i koju temperaturu on pokazuje jer telo kotla naročito blizu ložišta uglavnom ima dosta veću temperaturu od temperature vode koja protiče kroz izmenjivač.
I samo još jedna dodatna napomena, antifriz za automobile ne bi smeo da se koristi u sistemima grejanja (inače je nedvosmisleno zabranjeno) pre svega jer je jako otrovan. Za tu namenu postoje adekvatne neotrovne glikolne mešavine koje nemaju opasne aditive koji su neophodni automobilskim motorima. Inače temperature ključanja glikolnih mešavina su veće od vode, počev od nekih 107 pa do preko 200 stepeni celzijusa ali to nije ovde presudno jer u normalnim uslovima nikad ne bi trebalo da dođu do tog nivoa.