Hahahah,
upravo tako, i u proracunu uzimam donju energetsku vrednost. Nije u pitanju to, nego kako ga prave. Mekan, pun prasine...drobi se...
Grejanje na pelet
To "kako ga prave" drugi je par opanaka. Generalno, mekan i sipkav pelet je za izbegavanje. To je svojstvo koje je jednostavno uočiti. Veći je problem sadržaj kore u piljevini: više kore znači više pepela, što i nije neki naročiti problem, ali znači i više topljivih silikata koi za rezultat imaju zguru na rešetki, što ume da pravi podosta nevolja. Problem sa tim je da "odokativno" sadržaj toplivih silikata ne može da se odredi, sem da se proba. Naravno, važno je i kakav je gorionik i kako je podešen.
Ja generalno nemam problema, podesim da radi i na onom najgorem. Jedino, kada je pelet toliko sitan i prasnjav, pa da transporter ne moze da ga povuce iz spremnika.
Sto se tice sadrzaja pepela i sljake koja se stvara...ima i tu svega i svacega. Moj savet je da se resetka gorionika ocisti 2x nedeljno i nema problema. Sve u svemu mnogo manje posla, i mnogo manje prljav posao, nego biti Pera lozac. Ko je presao sa energenata kao sto su gas, struja i loz ulje...pelet im je dosta jeftiniji, ali imaju posla oko ciscenja... Ko je lopatao 10-15t uglja za sezonu...
Jedno je da li radi/ne radi, drugo je kako radi - koliko energije ode u sistem, a koliko u vetar, pa onda kog je sastava to što ide u vetar, na dim mislim.
To sa šljakom je njesra jer hođe da se nataloži na rešetki, pa da se nagomila pelet u cevi, vatra da se ugasi i to pod obaezno kad je (ozbiljno) hladno. Sa raznim đubretima mi se događalo da po dva puta dnevno moram da čistim rešetku. To je, doduše, bilo u veme kad nisam znao ovo što (mislim da) znam danas.
Računica veli da je samo grejanje na (noćnu) struju jeftinijeod grejanja na pelet, ne računajući, naravno, na "džabe" drva, odnosno na drva po cenema po unutrašnjosti Srbije. Uostalom, džabe drva ne postoje: treba ih iseći, istrupičati, iz šume izvući, više puta pretovarati dok do kuće dođu, pa onda cepanje, sušenje, preslagivanje... Na kraju loženje: jbg, i rad nešto vredi. Na kraju dolazi koeficijent iskorišćenja: kod dobro podešenih kotlova na pelet (to je ono "kako radi) iskorišćenje se vrti oko 90 odsto, što je za drva mislena imenica. Mislena je imenica i 70 odsto: pelet ima manje od 10 odsto vlage, dok se drva računaju kao suva-suva ako imaju 25, dok ono što kod nas uobičajeno stiže do peći je sa 40, 50 odsto vlage.
O uglju da se i ne govori: ama da je i džabe ne valja. A i nije džabe: koliko košta tona Banovića, koliko Vreoca, koliko li je u njima vode, šta li tek na dimnjak izlazi?
Ferroli je zahvalan sto ima kontrolu brzine ventilatora preko davaca pritiska u komori za sagorevanje. Pa se realno moze sa gas analizatorom i ustelovati koliko toliko dobri parametri izduvnih gasova, sa minimalnom temperaturom na dimnjaci.
Sto se tice same potrosnje, to dosta zavisi od mnooogooo faktora. Od tipa kotla, kvaliteta peleta, instalacije grejanja, izolacije....lose karme i ostalih cudesa 
Matematicki kad bacis na papir, jeste akomulacija sa el energijom povoljna (i oprema je malo skuplja od seta za pelet).
Pre 20 godina smo se svi grejali na struju, pa na naftu...sve je to neki tocak koji ide ali samo gore. Ja smatram da je problem sa peletom, njegova dostupnost. Jer Srbija nema toliko razvijenu drvno-preradjivacku industriju, nemamo toliko sume...ali proizvodnja peleta je doosta povecana. Jer ko god ima malo sredstava...vidi u tome neku zaradu. Od proizvodnje u garazi, do fabrike na 10ha.
Ko se grejao na struju, gas i naftu...on se spasao...jer NIKO ne voli da lozi. Znaci prenosim samo iskustva mojih musterija. Ja u svojoj kotlarnici imam skoro sve energente osim nuklearnog pogona i gasa. Na struju se nisam grejao preko 10godina. Kombinacija ugalj i drva (bas mesam), nafta i pelet. Koliko uspe od solarnog (da kazem 5-6%max god)
Situacja je sledeca cc 200m2. Nafte je islo oko 1.5-2t, suvi ugalj 3,5t i 5m bukovine, i 2.5-3t peleta. I iskreno da vam kazem, najtoplije je na ugalj.
Ovako uvek podesis termostat na nizu temperaturu kao da ustedis.
Analizator gasa je Majka Mara!
Jel' potrošnja koju ste naveli za svaki energent obaška po sezoni, ili je nekako (is)kombinovano?
Pa to je u nazad par godina. Pelet je tek od prosle zime koja nije bila hladna. Ne moze merodavno da se kaze ali tako je. Na naftu smo se grejali mislim da je bila 2009-2010, Tada je cena bila oko 65-70 din/l
Tri tone peleta za 200 kvadrata! Svaka čast!
Dupla izolacija, alu stolarija sa stopsol i argon staklima. Na tavanu 5cm stirodura i ravnajuci sloj. Termostatske glave, i mesni 4kraki sa mot pogonom. Kazem, podeseno na 22 23C Dok je na ugalj bilo 25-27C 
Domaćinski, nema šta.
Gorionik je pretpostavljam Ferroli. Na kom je kotlu? Koji motorni pogon imate? Koja je temperatura polaznog voda?
Jeste, ferroli sun p7 (max 20KW sa modulacijom). Transporter je fabricki ferrolijev. Kotao Megal 26 koso loziste (1999god) Pelet Bio Energy Mesni ventil 4 kraki First sa el pogonom i termostatom. Temperatura u kotlu 65 C, a ka instalaciji F 40-45 R 35-40. Radijatorsko grejanje (gusani 680/160 i alu H 600) par susaca peskira. Bojler PTV 250l sa izmenjivacem ka centralnom i solarni sistem. Potrosnja je sasvim prihvatljiva. Mada ja kao instalater i dalje kazem da je jeftinije ugalj i drva. Ko moze da lozi i kome nije prljavo i tesko.
Temp izduvnih gasova max 90C na dimnjaci
Uz takvu potrošnju svaka reč čini se viškom. Ipak, zar onih 65 stepeni u kotlovskom krugu nije malo? Zar ne treba da, zbog apsolutne eliminacije kondenzacije, bude najmanje 72?
Btw: kako ste uspeli sa sve termo-glavama na radijatorima da "nagurate" onih 25 - 27 stepeni? Ili - zašto je temperatura bila tolika?
Pa dok je bilo na cvrsto gorivo, nije bilo termo glava. Ali i sa njima kad stavis na max moze do 30. Pa prosto zato sto je grejanje odradjeno dok kuca nije imala ni prozore. Otac je instalater, i kada se kuca gradila, prvo radijatori pa temelji
Tako da posle sve izolacije sada je niskotemperaturni rezim. A sto se tice kondezacije,nema je. Nije je bilo ni na cvrstom gorivu. Resi sve to mesni ventil. Pumpa je sada Alpha tako da...skino sam prestrujni...pa cu da vidim ovu zimu kako cu da prodjem.Razmisljao sam i o bufferu..mada...Ostaje dilema samo koji kotao kad ovo procuri. Dobro poznajem stanje na trzistu...tako da...
Regulacija-izolacija-komotacija. To je spas za ustedu energije
Ako nema kondenzacije procureće otprilike nikad. Ipak, iako nije vidljiva, kodenzacije ima na temperaturi kotlovske vode ispod 72 stepena. Tako veli teorija - na 63 stepena počinje da se smanjuje, a potruno nestaje na 72. Podešavanjem mešnog ventila da održava tempraturu vode u kotlovskom krugu na više od tih 72 stepena takvu mogućnost apsolutno eliminiše. Uostalom, viša temperatura kotlovske vode ništa ne smeta.Naprotiv.
Akmulator toplote je uvek dobrodošao - smanjuje broj paljenja/gašenja gorionika tokom rada na minimum, povećava ionako već visok komoditet grejanja, omogućava i dogrevanje (noćnom) strujom, mada pitanje je da li se isplati s obzirom na vašu zaista malu potrošnju.
Na koji raspon snage ne podešen vaš gorionik? Šta kaže analizator dima? koliko je CO2, koliko O2 i NO(x), koliko "eta"?
Ne mogu da se setim tacnih brojki ali ... O2 je bio oko 8.5, CO2 nesto oko 10%... ugljen monoksid oko 300 (mozda i vise). Eh sada za azot oksid i dioksid...moj analizator to nema...ali merio je jedan kolega gasadzija, pa da ne lupim. Ali znam da je rekao da je super. Gledam sada da kupim neki noviji analizator, sto ima i merenje NOx i diferencijalnog pritiska....temperature dimnih gasova.... i jos po nesto
Temperaturu gasova merim infra crvenim termometrom..i tu je oko 90-100 kada je na drugoj snazi.
Gorionik radi od 14-20KW, samo sam ga ostavio na modulacionom rezimu. Kako se priblizi zadatoj od 65 tako se vrati na snagu 1 (14kw).
Prosecna vrednos mase peleta za sat vrenema rada transportera je 16.8kg/h sto je ekvivalent 79.4 KW/h transportera.
Vreme za 1 je 2.6
Vreme za 2 je 3.7
Sa pazumom od 15 sec
Eh sada...brzina ventilatora tj snaga je 50Pa i 70Pa
Azotni oksidi i nisu previše bitni: u propisima ih za male kotlove - do 0,5 MW i nema, mada ih ja merim jer imam takav analizator i ((onako usput) učim šta sve na njihovu količinu utiče.
Temperatura dima vrlo je bitna: u obrascu za izračunavanje koeficijenta iskorišćenja figurišu tri vrednosti koje se mere - temperatura dima, temperatura okoline i količina neoskorišćenog kiseonika i jedna fiksna - "referentni O2" koji se menja u zavisnosti od goriva, ali i od propisopisca; u Americi je O2(ref) 8 odsto, u Britaniji 10, a u većini evropskih zemalja uključiv i Srbiju 13 odsto.
Pretpostavljam da je temperatura koju pominjete temperatura dimnjače, budući da je merite infra-crvenim termometrom. Međutim, temperatura dima biva znatno viša od temperature dimnjače, a pouzdano može da se izmeri termometrom sa sondom za merenje temperature pećenja, Nije skupo, a korisno je.
Uz malo truda najmanja snaga kod Ferrolija može da se "spusti" na cca 10 kW, a promenom i ostalih parametara svih 5 stupnjeva snage mogu sa se "sabiju" u raspon od 10 do 20 kW, što može biti od koristi naročito u prelaznom periodu grejne sezone, koja je ujedno (skoro) polovina sezone. Time bi potrošnju, koja je već sad zavidno niska, bila još niža.
Lepo ja kazem, covek se uci dok je ziv.
Evo jednog predloška za razmišljanje svim onima koji već imaju Viadrus, inače najzastupljeniji kotao na Balkanu, poznatog po ne baš Bog-zna-kakvim koeficijentom iskorišćenja, a namerni su da pređu na pelet.
http://www.youtube.com/watch?v=nsU76Xf9kXI&feature=youtu.be
Sam gorionik je pretrpeo izvesne promene u odnosu na originalnu izvedbu- zamenjen mu je ventilator, komora za sagorevanje oblikovana tako da gorionik može da se montira direktno na vrata bez adaptera/reducira, ali i da se dobije bolje umešavanje primarnog i sekundarnog vazduha. Malo je modifikovana i rešetka zbog bolje pripreme primarnog vazduha, a rezultat je ovaj koji se na snimku vidi - iskorišćenje preko 90 odsto, sve to u radu na malim snagama, pri tom (čak) bez turbulatora, o kojima sam "onoliko" već pisao na ovom, ali i drugim forumima.
U konkretnom slučaju, snaga "1" je 6,2 kw, a snaga "3" 12,5 kW. Na to - rad na malim snagama a sa produktima sagorevanja u okviru Austrijskih propisa (trenutno najstrožijih u Evropi), naročito sam ponosan.
Snimak je napravljen prilikom prezentacije proizvođaču šta sam uradio/postigao: proizvoćač je izmene/dopune usvojio i sada su kao takve u redovnoj proizvodnji.
zmajdine svaka cast.
Interesuje me, ti si stepen iskoriscenja povecao tim sto si regulisao dotok primarnog vazduha (preko ventilatora) i sekundarnog vazduha (kroz vrata kotla)
Stepen iskoriscenaj si merio putem analizatora i racuna sam razliku izmedju ambijentalne, u komori za sagorevanje i temperaturi dimnih gasova.
I sam Viadrus nije toliko los, on je los na drvo i ugalj, jer tu nema kontrole sagorevanja. Ili gori ili smoli
Neki liveni kotlovi koji su predvidjeni da rade na pelet su iste konstrukcije kao i viadrus, pa opet imaju solidan stepen iskoriscenja. Manje peleta, odredjena kolicina vazduha i eto resenja.
Usao si u sitna crevca sa ovim gorionikom.
Ne dolazi sekundarni vazduh na vrata kotla, bar tako ne bi trebalo/smelo da bude: oba "vazduha" - primarni i sekundarni, uduvavaju se kroz komoru za sagorevanje gorionika , s tim što je jedan "odozdo" - ispod rešetke, a drugi odozgo - iznad rešetke, a sve tamo gde pelet sagoreva - u komori za sagorevanje, odnosno tubusu u ovom slučaju.
"Gvint" je da se nađe pravi odnos tog primapnog i onog sekundarnog vazduha, e da bi sagorevanje bilo potpuno, naravno onoliko koliko je to moguće. To je ono što sam uspeo.
Mislim da bih sličan, ako ne i isti rezultat mogao da postignrm i sa Ferrolijem. Sve zavisi koji je kotai u "igri". Viadrus sam diplomirao, ama kotao je kotao, goriponik je gorionik.
Aha, sad razumem. Steta sto nemam merac za iskoriscenje. U planu mi je da kupim nov analizator gasova, koji ima mnogo vise opcija. Ja se sada igram sa stelovanjem vazduha. Kod novih kotlova nije problem da mi je loziste dobro zadihtovano i komora pod snizenim pritiskom.
Kod kotlova koji su vec radili, su problem snjurevi, dihtunzi na vratima i slicno. Igram se sa brzinama i pritiskom vazduha. Dovod sa dodnje i sa gornje strane resetke, je fabricki odradjen...
Ma ferroli je igracka, ima samo dobru stvar sto se pritisak regulise skoro sam. Zadas parametar i u zavisnosi od potisnog pritiska, od stanja u kotlu...on ubrza ili smanji broj obrtaja. To su resili sa piezo presostatom. Jel imas neki savet za dobar analizator? Gledao sam nesto i ima simpaticnih uredjaja sa jos simpaticnijim cenama.
Ako sam dobro razumeo, iz Beograda ste. Hajde da se čujemo, pa da se nađemo, da iskustva razmenimo tet-a-tet. Šta kažete?
Ja sam za. Sledece nedelje cu biti malo slobodniji, sto se tice vremena. pa mozemo negde da se nadjemo ili na licu mesta da razmenimo iskustva.
Poslao e-mail.
molim vas za informaciju da li pec na pelet radi/greje i kada nema elektricne energije,imajuci u vidu elektroniku kojom obiluje. molim i za preporuku sobnog kotla, odnosno etazne peci na pelet, koja bi grejala oko 80m2, ukljucujuci i sobu u kojoj bi bila smestena. hvala unapred
@brundi
Te etazne peci, odnosno kamini na pelet imaju potrosnju el energije oko 500W pri potpali i do 100W u toku rada. Mogu da rade uz pomoc pretvaraca/invertora napona...ali taj pretvarac mora biti kvalitetnije izrade. Da li coperskog tipa ili one skuplje verzije koje daju priblizan i stabilisan sinusni napon. Takvi pretvaraci se krecu od 200 - 700 e.
Sto se tice preporuke, ja sam ugradjivao Milan Blagojevic Termo Pelet i ABC Termo Rocky. Slicni su kotlovi i sasvim lepo rade i izgledaju. Imas snege od 9 - 24KW. Pa ako je objekat dobro izolovan mozes uzeti 9KW a ako ne onda 12KW.
Imaju daljinski upravljac, programator. Spremnik im je oko 15kg....etazni kamin lepo solidno greje prostor.
Auuu, ljudiiii...
danas sam isao na montazu jednog gorionika. Covek je kupio pelet od jednog privatnika. Prvo na izgled se odmah videlo da nece da radi kako treba. Pelet je u dzakovima, ali toliko je saren da je to strasno. Par komada crni, par bran, par belih...uzas. Nastelujem i pustim u rad. Gori, ali nigde pelela. Parametri nikako da se dovedu u normalu. Racinam , mozda zbog kotla koji je dve godine radio na ugalj. Ajde sacekam malo da izgori smola i cadj na zidovima kotla. Ma nema sanse, Ugasim gorionik, otvorim i ima sta da vidim. Toliko sljake, nesagorelih silikata....da je to strasno. Za 20 min rada, resetka za sagorevanje PUNA. Kao plastiku da trosi a ne pelet. Naravno, pokusam preko vazduha da nateram da sljaka izlazi iz resetke. Ma nista. Radi, i kada zacepi....to je to. Ovakav "pelet"jos nisam video. Po ukusu se oseca da ima camovine, ali ...
Biće da je pelet od pšenične slame sa dodatkom (vlažne) čamovine. Dobro bi bilo da znamo ko je taj (vrli) privatnik, ali i koliko je taj pelet košatao.
Privatnik je iz Vranica kod Barajeva. Cena je oko 160e sa prevozom. Pustao sam par gorionika na njegov pelet, pre par meseci i do sada je bilo ok. Po ukusu, kazme, ima ukus borovine. Ko zna sta je on strpao u njega.
Kvalitet peleta iz godine u godinu je sve bolji i bolji. U poređenju sa onim što je bilo u ponudi - dupe i oko, što ne znači da i sada ne može da se natrči na đubre. Ipak, konkurencija čini svoje.
Gornja energetska vrednost drveta, bilo ono meko ili tvrdo, a sa manje od 10 odsto vlage je reda 5 kWh, a donja, ona koja je u našem slučaju relevantna negde je oko/preko 4,7 kWh. Ko tvrdi da je njegov pelet iznad tih vrednost, u najmanju ruku laže, odnosno u zabludi je, ili ja kenjam k'o kamila.
Dobra vatra - mir u kući, čist vazduh - duga ljubav.