Ispravne hidraulične šeme grejnih sistema!

Nisam ga namerno stavio jer kada imamo jedan krug grejanja, tj kod najprostije izvedbe kakva je prikazana na šemi u mom prethodnom postu, isti nije potreban. Međutim @pzec me pita šta rashlađuje kotao kroz VTC prema kotlu jer je prema datoj šemi termosifonika blokirana. U tom slučaju dostavljam ispravnu, ali malo složeniju šemu (ovo je već viša matematika za "majstore").
Sada sam namerno ostavio opružni nepovratni ventil posle pumpe da bi kasnije mogli da nadogradimo grejni sistem sa više krugova grejanja, a da ne prerađujemo kotlovski krug.

Dodavanjem pumpe u radijatorski krug dobijamo efikasniju cirkulacija tople vode u istom, a samim tim to implicira ugradnju hidraulične skretnice, odnosno ovog bypass-a. Time smo školski napravili separaciju između kotlovskog i radijatorskog kruga u grejnom sistemu.

Da kažemo da jeste poslednja varijanta šeme grejanja sa osnovnim elementima, ali šta još nedostaje?
Nedostaje samo još jedan trokraki mešni ventil i eto smo na full verziji, a koju ste hteli da eliminišete kada ste prvi put pitali da neko nacrta klot varijantu.

@Valdom

U grejnom sistemu postoji pasivna i aktivna automatika.
U pasivu spadaju svi oni elementi grejnog sistema koji izvršavaju pojedine operacije za koje su namenjeni, ali bez učešća električne energije.
U aktivu spadaju svi oni elementi grejnog sistema čiji rad i izvršenje pojedinih operacija zavisi od električne energije direktno ili nadogradnjom tih istih elemenata.

Imajte na umu da automatika u grejnom sistemu nije neophodna, ali je VIŠE NEGO POŽELJNA! Znači kompletan grejni sistem će raditi bez automatike, ali se time svesno odričemo komfora i sigurno imamo od 3 do 5% veće gubitke energenta.

Otuda i onaj moj zaključak na kraju svakog teksta na blogu:

"Automatika u sistemima grejanja je prisutna da pruži komfor, da ne razmišljamo o otvorenosti mešnog ventila, kada se i u kom trenutku šta uključuje i šta isključuje, ona takođe doprinosi uštedi energenta od nekih 3 do 5%, jer tačno na vreme odrađuje pojedine operacije, te u toku rada grejnog sistema "prazni hod" svodi na najmanju moguću meru. Međutim ko očekuje da će ugradnjom automatike u sistem grejanja smanjiti potrošnju energenta za 30% i više, taj bolje da pored kamina čita neku literaturu sa potpisom braće Grima!"

Teoriju koju sam izneo, kako ovde, tako i na blogu (doduše za kotao na pelet), podrazumeva idealno dimenzionisan kotao i strogo kontrolisan grejni sistem za objekat koji se greje, pa sam posle ovog gore "svetog pravila" , na blogu dodao i ovo:

Rezime svega je da treba težiti da pri bilo kojoj spoljnoj temperaturi sistem bude u balansu, tj. da proizvedena toplotna energija bude jednaka potrošenoj. Samim tim se izbegava često paljenje i gašenje gorionika u toku dana, a što se najefikasnije postiže sobnim temperaturnim korektorom, no o njemu nekom drugom prilikom. Radijatori bi trebalo da budu uvek, ali uvek, topli-mlaki, na sobnom termostatu za 0,2°C nezadovoljena zadata sobna temperatura, što implicira da kotao-gorionik non-stop radi u modulaciji na minimalnoj snazi i time održava gore pomenutu nominalno-radnu temperaturu vode (od 72°C do 86°C) u kotlu, tj. u kotlovskom krugu. Ovim je i potrošnja energenta minimalna, što je primarni cilj svakog korisnika-potrošača!

Sve ovo je u dosta dobroj meri primenjivo i kod loženja na drva i ugalj, naravno ne sasvim, pa sam kasnije i napisao tekst o ugradnji akumulatora toplote - AT koji bi preuzimao taj višak proizvedene toplotne energije.

Šta znači "pola radijatora bi bilo na levoj, a pola na desnoj strani kuće"?
Jel to dva nezavisna kruga grejanja ili jedan krug grejanja koji se račva u dve grane?

Znači imamo jedan krug grejanja. Međutim opet se vraćamo na priču da nije sve tako crno belo u vezi odluke koju izvedbu napraviti u kotlarnici. Prvo se mora sagledati budžet kojim se raspolaže, pa da se osmisli prostor u koji se smešta kotao i prateći elementi, a onda treba razmišljati i o eventualnoj kasnijoj nadogradnji sistema.

Recimo ukoliko planiramo kasniju nadogradnju grejnog sistema u smislu ubacivanja AT-a ja bih uradio kotlarnicu prema poslednjoj šemi koju sam nacrtao. To bi značilo da kasnije samo umesto hidraulične skretnice ubacimo AT i gotovo.

Međutim ako ne planiramo kasniju nadogradnju grejnog sistema sa AT, a ukoliko je trokraki mešni ventil u potrošačkom krugu kontrolisan automatikom, onda NIJE potreban termostatski trokraki ventil u kotlovskom krugu, već je dovoljna samo hidraulična skretnica. Isto važi i za više grejnih krugova, ali je uslov da svi potrošački krugovi budu kontrolisani automatikom. To znači da automatika drži zatvoren svaki trokraki mešni ventil po svakom potrošačkom krugu dok se ne postigne minimalna temperatura izvora toplote – kotla.

Ako dobro dimenzionišemo kotao u skladu sa toplotnim gubicima objekta koji grejemo onda je dovoljan samo četvorokraki mešni ventil koji ima dvojaku ulogu, on u isto vreme štiti kotao od podhlađivanja, a ujedno i kontroliše temperaturu vode koja se pušta ka potrošačima. Preporuka je staviti hidrauličnu skretnicu i kada je u sistemu četvorokraki mešni ventil, mada će sistem korektno raditi i bez nje.

Svi mešni ventili mogu da se koriste bez automatike, ali sa automatikom je grejni sistem utegnut, strogo kontrolisan i time nam pruža ogroman komfor i neku uštedu energenta.

Kombinacije sa mešnim ventilima koje mogu da uđu u razmatranje za jedan grejni krug su:

1. Termostatski trokraki ventil, HS, trokraki mešni ventil
2. Termostatski trokraki ventil, HS, trokraki mešni ventil, automatika
3. HS, trokraki mešni ventil, automatika
4. Četvorokraki mešni ventil
5. Četvorokraki mešni ventil, automatika
6. HS, četvorokraki mešni ventil
7. HS, četvorokraki mešni ventil, automatika