@Painter
Udaljismo se od teme, ali samo da dodam vezano za tzv kotlove sa ruskih podmornica, ja sam od proizvođača iz kragujevca, čini mi se Katana, dobio jedan trofazni i nikada ga nisam priključio jer me je uvek bunilo to oko elektrolita i delovalo mi je prekomplikovano za svakodnevnu eksploataciju.
Izrada Akumulacione posude
Pa jesmo se udaljili od teme ali vec je pisano o pravljenju kotla za zagrevanje vodenog akumulatora pa sam objasnio da je bolje i stedljivije napraviti elektrodni kotao. Ako imas trofazni onda Ti ne treba elektrolit, sipaj cesmovacu i cepaj 
I koliko je on efikasniji od obicnog grejaca?
to verovatno ne zna ni onaj ko ga je napravio
nego, ti meni reci, tihi, da li može druga ekspanzija na 3m od prve? pitah još onomad ali se ubaci painter sa ruskom podmornicom 
Daljina nije bitna, samo je visina kritična... mora biti iznad instalacije.
ovo sam pitao zato što je iskorišćenost struje preko električnog grejača 96.5% a čovek koji je dobio EUreka nagradu iz Srbije i patentirao poboljšanu verziju ruske podmornice je uspeo da dobije 97.1%. Ne kažem da nije uspeh ali je mali za celu komplikaciju.
Inače čitao sam setifikat i obrazloženje nagrade kao i tehnićko rešenje koje je nagrađeno. Na puno grejača je to značajna razlika, mi računamo na pojedinca pa smatramo da baš nije nešto.
Ali sam hteo da kažem da je za običnog čoveka to i dalje potrošnja struje kao i sa običnim grejačem, razlika se može samo u laboratoriji izmeriti. A investicija mnogo veća.
Usteda je oko 20%, mada se proizvodjac hvali sa nekim nerealnim procentima. E sad kako je usteda 20% ako obican grejac ima 95% efikasnosti, nemam pojma. A nije mi ni bitno, bitno da radi.
Pitanje za znalce iliti molba za pomoć.
hoću da napravim akomulacionu posudu sa dve spirale za razmenu toplote.
Prva spirala bi bila od 6 solarnih kolektora serijski vezanih dimenzije 200*125mm u varijanti SSM sa bakarnim cevima i alu, recimo iskoristivost 70-75%.
Druga spirala bi bila od peći za centralno grejanje 25 kw na ugalj.
Akomulaciona posuda bi zbog nezgodnog mesta u kotlarnici bila visoka 140mm i širine 120mm, ovalnog oblika. to bi bilo približno 1000litara vode kada se ostavi mesta za širenje iste.
Podno grejanje bi uzimalo toplu vodu sa otvorenim sistemom tj direktno iz akoposude sa trokrakim mešnim ventilom na hladnom vodu.
Da li neko može da mi napravi proračun koja dužina bakarnih mekih cevi mi je potrebna da bih preneo toplotu iz solara na ako posudu sa bakarnim cevima 18kama u ako posudi.
I ako može još jedna stvar, grejem 110mk solidno izolovana kuća, stiropor 5cm.
Koliko dugo bi po nekom pravilu trebala ova aku posuda da drži temperaturu ako je voda zagrejana na 80 stepeni dok ne padne na 50 stepeni.
Hvala!!!!!!!!!!
Koliki bi ispitni pritisak trebao da bude pri hidroprobi akumulacione posude? Da li je dovoljan pritisak iz vodovodne mreže tj. nekih 4-4.5 bar-a? Gledajući podatke raznih proizvođača vrednost ispitnog pritiska se kreće od 4 do 6 bara.
Ispitni pritisak ne bi trebalo da ide vise od 4 bara, ako su danca bafera sfericna ili imaju ukrucenja. Ako je precnik bafera veci i dance ravno, nemoj preterivati. I onako je radni pritisak do 2 bara a maksimalni pritisak sistema grejanja odredjen ventilom sigurnosti koji je u 99% slucajeva na 3 bar.
Grejač puno hvala! Danca sam kupio plitka prečnika 800mm. Sredičnji deo i danca su debljine 4mm materijal kotlovski lim P265GH.
Posudu sam zavario. Napravio sam dve pneumo probe. Prvu na 0.5 a drugu na 2bar-a i ispravljne su greške (na par mesta je šav bio porozan). Prva hidroproba na 4bar-a je pokazala još jednu grešku na šavu i to je korigovano. Sad je sve OK. Napunjena opet posuda na 4bar. Svi izvodi štoplirani i čekao sam 24h da stane sa kondenzacijom. Voda iz mreže kojom sam punio bafer je 13C i efekat kondenzacije je kao na kazančetu od WC šolje. Voda niz zidove bafera se sliva a pritisak na termomaneometru raste... Sa porastom temperature vode u baferu od nekih 5-6C pritisak raste za po 1bar. Sada je na 5bara ceo dan.
Koliko vremenski dugo treba vršiti hidroprobu akumulacione posude? Mislim se da ispustim malo vode, da pritisak opet vratim na 4bar i da tako ostavim još neki dan. Ako ne počne da pusta za još koji dan onda je valjda dobra. Da je praznim pa da je farbam...
Ако није процурило за 24 сата онда и неће. Једино ће бити проблем места заваривања, јер ће ту корозија одрадити своје и поново ће доћи до цурења. Када то је немогуће предвидети.
Svestan sam da mora da korodira. Kada samračunao akumulator prema obrascima za sudove pod pritiskom dobijao sam debljinu zida 2.7mm. Kada samo modelirao 3mm je bilo sasvim dovoljno i za veće pritiske. Upravo zbog korozije sam išao na 4mm da traje duže a i lakše je zavarivanje. Razmišljao sam i 5mm (nije neka razlika u ceni materijala) ali je i ovako na granici bilo da može da se manipuliše sa njom prilikom zavarivanja. Jako je teško naterati plašt i danca u želejnu geometriju a i sam sud je oko 200kg. Prilikom "heftanja" i formiranja sklopa zbor unosa toplote plašt i danca se krive i nimalo nije jednostavno uklopiti ih bez zazora. Sledeći bafer kad budem sklapao najpre ću da napravim "alate" za korekciju geometrije jer je mi se to pokazalo kao najteži deo posla a samo zavarivanje je najlakše.
odlično odrađeno, jesi li možda ubacivao unutra usmerivače strujanja vode? A snimak me je posebno oduševio, naročito ''ubačeni'' deo, dobra fora!
Peco, najiskrenije da Vam kažem ja i ne znam šta su to "usmerivači strujanja vode" i čemu služe. Valjda se voda unutar posude sama raslojava prema temperaturi i težini. Posudu sam napravio nalik na posudu AceFace iz post-a 370 sa ove teme. Danca sam kupio kao i njegova od jedne firme iz Beograda jer su skoro duplo jeftiniji od MIP Procesne opreme iz Ćuprije. Plus mi je odgovaralo što robu šalju brzom poštom. Tablu lima 3000.1500.4 sam kupio u Kruševcu, odmah su mi je tamo isekli na makazama i izrolali za neku smešnu cenu tipa 5% od cene table. Jedino nisu hteli da se zezaju da mi otvore rupe cnc plazmom jer bi mi to mnogo ubrzalo posao. U Nišu sam samo na jednom mestu našao valjke za rolanje ali su mi tražili 9000dinara samo za rolanje. Firme u sastavu MIN-a više ne rade. Kod njih sam mogao da nabavim sve: plašt sa rolanjem i danca i to "prava" presovana toplim postupkom jer su sve to nekad radili dok nisu privatizovani pa zakatančeni.
Generalno sve ukupno bi trebalo sa izolacijom da me košta oko 370evra a bafer je neto zapremine 850L..
Noći hladne a grejanja nema u međuvremenu me napustila žena. Kaže neće više da se nervira kotlarnica mora da se kompletira....
Nastavio sam sa izradom akumulatora. Očistio sam ga od korozije i ofarbao (temeljnna farba za metal + emajl lak). Iako sam većinu stvari kopirao od AceFace omotač sam pravio po uzoru na Centrometal od eko kože. Izolaciju samstavio 15cmtj. tri sloja kamene vune od 5cm pa preko plašt koji sam sašio. Otišlo je malo više od jedne bale vune i 5m dužna eko kože širine 140cm i dva rajfešlusa. Sve skupa oko 5000dinara me košta izolacija. Ukupno ceo AT od 850L sa izolacijom me koštao 357evra.
Sledeći put kad budeš zavarivao neki bafer uradi prvo "heftanje " a varove nemoj raditi kontnualno već na preskoke , zavariš 10 cm pa preskočiš 10 cm , mnogo manje će biti deforamcija .
A da si radio sa MIG/MAG postupkom još lakše i brže i sa mnooooogo manje deformacija ... I ako dobro vidim zavarivao si pocinkovane cevi i fiting sledeći put radi sa crnim fitingom ...
Inače je boca super ispala
Izgleda da sam pogrešno prikazao šta je rađeno pa neko može da pomisli da sam ja ovo zavarivao. To što neko ima aparat za zavarivanje ne kvalifikuje ga da može da zavari baš sve. Ja se bavim zavarivanjem iz hobija. Al jedna je stvar napraviti kapiju, promeniti šarku na metalnim vratima, praviti nadstrešnicu, ili ogradu na terasi a druga zavariti sud pod pritiskom. Ni na kraj pameti mi nije bilo da ja ovo radim Ja sam platio profesionalnom zavarivaču sa atestom, koji radi kotlove, sudove pod pritiskom i slično, čovek radi u industriji i to mu je posao. Sve je urađeno po PS-u. Danca, plašti, štucne i mufovi su isti i približno istorodni materijal. Štucne nisu pocinkovane nego od crnih hidroispitanih cevi narezan navoj klupnom. Sve zone šava je čovek obrusio do metalnog sjaja da bi se izbegle nećistoće u varu i da varovi nebi bili porozni. Svii šavovi su profilisani u V da bi se provario koren. Pakovanje elektroda EVB60 novo otpakovano, 3.25mm (elektrode suve) struja zavarivane oko 150A koliko se sećam. Sve je prvo izheftano pa onda zavarivano sa prekidima. Zavarivana po jedna elektroda na suprotnim stranama bilo plašta ili spoja plašta sa dancima (mahom simetrično). Paljenje luka uvek van zone šava sa stabilizacijom luka uvedena elektroda u šav. Pratio sam ja kako vodi kupku sve vreme. Čoveku to poso po ceo dan samo to radi, ima ruku što bi se reklo. Đaba što ja to sve znam teoretski kako bi trebalo da se uradi kad nemam ruku... Luk uvek prekidan vraćanjem elektrode nazad u kupku pa izvučena elektroda. Probano na pneumo probe. Sapunicom konstatovani nedostaci. Nekoliko poroznih šavova su iskopani i popravljeni. Držano nekoliko dana na 5-6bar-a. Čovek mi je naplatio 10000dinara i dao garanciju šta god da bude da ga slobodno zovem da popravi. U smislu da procuri negde.
Priznajem i ja sam bio površan , gledao sam video na preskoke , pa me je od 3:8 do nekih 3:14 prevarilo to što je na fitingu ostalo "beline " pa me je to navelo na pogrešan zaključak da je u pitanju pocinkovani fiting a ne crni . Mada sam bio ubedjen da si ti zavarivao , prevari me maska , odeća , rukavi ...
I ne brini se nije to neki pritisak da je morala da se poštuje tehnoligja , nego te ne pitah jel bafer iako zaštićen iznutra ?
Razmišljao sam šta iznutra? Ništa mi ne pada na pamet čime i kako da se to iznutra zaštiti od korozije. Iz tog razloga sam napravio od 4mm debljine mala razlika u ceni al nek potraje duže. Računska debljina kad sam računao posudu bila 2.6 ili 2.8mm, fabrički prave na 3mm ja sam napravio na 4mm. Jedino muka što je jako teška (preko 200kg)... Pa koliko potraje potraje. I sad razmišljam čime da zaštitim al nisam pametan šta da uradi. Nigde nisam ni našao kako i šta. Razmišljam i kako da obezbedim da el.grejač ne pregreje AT. Staviću tajmer (da koristim nižu tarifu da AT dopunjujem noću do 1600kWh jer ima ekonomske opravdanosti) da pali kontaktor ali razmišljm kako neki vid zaštite da se obezbedi da ne proključa slučajno. Neki vid zaštitnog termostata bi morao da se stavi kao na el.bojleru. I treba rešiti uzemljenje. To sam planirao bakarnom obujmicom da opašem neku cev uz AT i da za nju vežem vod od uzemljenja. Tenutno je sistem uzemljen samo preko dve pumpe.
Za zaštitu od pregrevanja kupi sigurnosni i radni termostat za bojler (oko 1000din). Uguraš sonde i siguran si.
Za značajno smanjenje korozije vrlo je važno da nema vazduha. Znači, ne ispuštati vodu iz akomulatora i sve je ok. Onaj kiseonik koji se nalazi u vodi će grejanjem otići i ako nema nove vode sa kiseonikom nema ni korozije. Ovo je jako važno i za vek radijatora.
Akomulator ima istu vodu stalno za razliku od bojlera koji dobija stalno novu vodu sa kiseonikom pa zato brže rđa.
Za zaštitu od korozije iznutra (a i spolja) može i obična zaštitna farba koja izdržava preko 100*C. Pada mi na pamet farba za roštilje (ima je od 200 pa do 800*C).
Može i da se peskari pa prefarba ali 4mm će trajati godinama...
Pa sad, moglo se toplo cinkovati , ili da ste na vrhu napravili otvor po principu prirubnice , pa farbanje iznutra pištoljem . Ili sad sipati razredjenu boju pa vrteti na sve strane
Što se tiče termostata ne jedan nego dva radni i sigurnosni i obavezno uzemljenje preko elektromreže ali ne obujmicom nego zavari pločicu pa šraf i matica da stegnu žicu uzemljenja .Nadam se da imaš i FID u instalaciji . Sad bi bilo pametno da kupiš cev za kapilarni termostat pa da je uvrneš u telo bafera , a unutar nje obe sonde . http://inol.si/zascitne-cevi-tulke.html ili da staviš direks termostat http://inol.si/termostati/termostat-it-186.html . ali treba dodati i sigurnosni !
Gledao sam već termostate i kupiću oba (i radni i sigurnosni) ali koji od ovih? Nego veći mi je problem što ne mogu da nađem cev za kapilarni termostat a da je sa colovim navojem. U prodavnicama sam samo našao uronsku cev za klasičan bojler a na njoj neki specifičan korak navoja. Fid sklopku u instalaciji nažalost nemam.
Pa ti napravi uronsku cev i rešen problem sa mašinskim navojem ... Jel ti igra uronska cev sa navojem 1/2 " ??
Pošto nemaš fid , ako imaš uslova uzemlji taj bafer i u kotlarnici ...
Ja sam kupio tu uronsku cev od bojlera, odsekao navoj i spojio mekim lemom na SN navoj 3/8". Sve radi 3-4 zime. Ne znam za jednostavnije.
Histerezis,
pišeš ""Noći hladne a grejanja nema u međuvremenu me napustila žena. Kaže neće više da se nervira kotlarnica mora da se kompletira...."", pa bolje ti je da si nabavio novu ženu!! ))
Šala. Upam , da ne čita nas ovdje.
Jeli to "akumulacijski bojler" za toplu vodu koje je u radijatorima? Ako je tako, ta voda za par tjedana postaje t.z. "" mrtva voda", pa se neče pojavljivati korozija.
Izgleda primerno.
Možda je pod "umerivači" mišljeno neka blokada na utoku vode u boljer, da se previše ne promiješa, kada počinje raditi črpalka centralnog ogrijevanja.
Tenzore, sistem el.napajanja u kući mi je TN-C a nemam nikakvih mogućnosti za uzemljenje u kotlarnici. Meni je kotlarnica u kući u radionici. Videću da upasujem uronsku cev na MS spojku ko što reče Tihi.
Može i tako mada može i od čelika sve ... Ako ti zatreba mogu ti napraviti kakvu ti hoćeš , gratis naravno ... .
Ma imam ja majstore nego nemam ženu... Otišla kod majke i odvela decu. Neće da se vrati dok ovo ne kompletiram.
Som16, koliko razumem trebalo bi nečim da usporim (ograničim) protok vode u krugu grejanja kotao-AT da ne uzburkam vodu da se nebi izgubio efekat raslojavanja vode po visini. Trenutno sam samo predvideo nepovradnu klapnu na toplom vodu ka AT da nebi došlo do povratnog efekta grejanja iz AT u kotao kada se kotao na čvrsto gorivo ugasi ili u režimu grejanja na el.energiju. Sem regulacije brzine pumpe na najmanju brzinu ništa mi ne pada na pamet. Ne znam čime bi se to postiglo.
Inace ti kotlovi najbolje rade u mednufaznom spoju, tada u sistem ide samo obicna voda, ne treba elektrolit. Elektrolit inace osim sto komplikuje upotrebu i odrzavanje, smanjjuje efikasnost. Sve sam to merio tako da mislim da znam mnogo toga sto ne znaju ni ovi u Kragujevcu sto prodaju te kotlove.