Pazi sad lakše mi da ti nadjem novu ženu nego da pravim uronsku cev ... 
Izrada Akumulacione posude
Histerezis,
priklopna cijev je nekih 5-8 cm u zalogovniku i na koncu je kao neki "blokader" da se malko zaustavi jaki curek vode. Može i sa malim brzinom črpalke.
Žao sada ne nejdem slike . Ako najdem prilijepim .
Histerezis wrote:
Ako se topla voda uzima sa vrha a hladnija dolazi pri dnu nema "uzburkivanja".
koliko razumem trebalo bi nečim da usporim (ograničim) protok vode u krugu grejanja kotao-AT da ne uzburkam vodu da se nebi izgubio efekat raslojavanja vode po visini.
tihi2,
nekako to drži, a kod "povratnog cirkulacijskog voda" je drugačije. On je na polovici zalogovnika ili na trečini zalogovnika. Povišen pretok je tudi u slučaju, da imaš večju T razliku između gornjeg dela zalogovnika i spodnjeg dijela. Ja imam "ležeču izvedbu zalogovnika".
Dobro je , ako ima ugrađen razslojevalnik.
Nisam baš najbolje razumeo: zalogovnik je mešni ventil? Šta znači "ležeća verzija zalogovnika"?
Moj akomulator je vertikalni (nisam ni video horizintalne mada znam da postoje horizontalni bojleri pa možda postoje i ovi) visine 180cm.
Kad ga puni toplotnom pumpom između vrha i dna bude razlika temp oko 10*C (tako je podešeno jer TP greje do 40*C a povrat iz kuće je tada oko 26-30*C)
Kada ložim, pri vrhu je temperatura oko 80*C a pri dnu opet onih 26-30*C.
Cirkulacija prema akomulatoru je 1-2m3/h ali se moja TP i kotao i pumpe gase kad se zagreje akomulator. Ovo je izmereno jer imam na svakoj cevi merač temperature.
tihi2,
..."... razumeo: zalogovnik je mešni ventil""....... ne znam gdje sam to napiso.
Eto, dvije slike, mojega zalogovnika. Premjer je 110 cm. Ležeča izvedba, jer nemam prostora za "vertikalnu izvedbu", Možda sam naopako razumeo, da je Histerezis izradio zalogovnik, a on je izradio bojler za toplu sanitarnu vodu.
Kod mene Bojler za toplu S vodu je unutra-inox. Ja ogrejem zalogovnik na 75-80°C zgoraj in nekih 65-68°C dolje.
Ja najprije ogrijem zaloognik i onda iz zaloognika uzimam potrebu po toploj vodi za centralno ugrijevanje. Imam nekonvencionalno rešenje, jer se je tako vrlo dobro izkazalo.
Avtomatika je stara Firšt-ova, a u kotlovnici; na peči mi je Ladomat 21.
Horizontalni bojleri imaju jako malu slojevitost vode i smatraju se malo efikasni. Ista priča je i sa akomulatorima toplote.
Problem je što je dodirna površina vode različite temperature velika pa se temperatura vode brzo izjednačuje. Horizontalno postavljeni akomulator ima oko 3 puta veću dodirnu površinu vode različitih temperatura nego vertikalni.
Som16,
i kod mene je "zalagaonik" kao i kod vas a nije bojler za sanitarnu vodu.
Problem rešen. Napravio sam kao što je Tihi2 rekao. Ms spojka, Cu cev 15mm, Cu kapa, meki lem i sve to u Zn reducir na 1/2". Kupio sam i radni i sigurnosni termostat za el. kotlove. Na radnom je opseg 10-90C. Na sigurnosnom ventilu piše da je za 110C. Nije li to mnogo? Jasno je meni da neće voda da proključa na 100C jer sa porastom pritiska raste i tačka ključenja. Da li da ipak stavim sigurnosni termostat sa manjom temperaturom?
Možeš a i ne moraš on je druga karika bezbednosti , a sigurnosni ventil postavi obavezno !
A još jedna napomena , što ne raskačiš to "nulovanje " u GRO , pa lepo proveri uzemljenje i ako je sve ok lepo montiraj FID , da ne razmišljaš ....
Ok, hvala Tenzore!
Nema na čemu ...
tenzor wrote:
Možeš a i ne moraš on je druga karika bezbednosti , a sigurnosni ventil postavi obavezno !
.
Ako moze zamena koja se preporucuje i od cega zavisi ?
Ne razumem pitanje zamena čega ?
Ako sam dobro citao forume,a uporan sam,nema jeftinijeg AT u SSM varijanti,koji sam i Ja realizovao,od sastavljanja vise starih ,procurelih,el.bojlera od 80l.Oni se mogu naci prilicno jeftino,ne momentalno,kojekude.Ja sam ih placao po 400din,jer bi toliko dobili i na otpadu,za tu kilazu od 20kg.
Odsecanjem danca bojlera,sa jedne strane,koja vam ne treba(ili obe),vidi se unutrasnjost bojlera i brusenjem od kamenca do metala tacno se vide delovi koji su korodirali i koji cure ili ce ubrzo procureti.Ja sam otvorio samo 5 prastarih bojlera i,verujte,da je mali procenat koji se mora odbaciti.Preostali deo,verujem,kad je izdrzao 20-30god. u voidi bogatoj kiseonikom,u ovoj kotlovskoj ce izdrzati bar jos pola vremena,ako ne i jednako.
Precnici bojlera od 80l,bilo kog proizvodjaca,vecinom,su priblizno isti,te se uklapaju jedan u drugi.Koji se preklapaju pasent je idealno,samo se zavari.Koji su istog precnika,malo se zaseku da bi malo usli,jedan u drugi,i opet varenje.
Ja sam zavario jedan od 250l,od 5 kom. starih,sa svim pocetnickim mukama oko varenja,popravkama varova,strahovima…
Kostao me je 400din x 5 + 2kg elektrode+0,5m cev 5/4”(ulaz I izlaz).
Koristim ga od pocetka grejne sezone,40-50dana,nije nikakva velicina ,al’ verujte kotao,u ovom prelaznom periodu,radi ko Smederevac.Lozenje se malo proredilo,od 1-1,5h na 2,5-3h.Katrana ni od korova,doduse i loziste sam samotirao,a dim na dimnjaku skoro da ga nema(nevidi se),za razliku od komsija gde sve vrca na dimnjaku.Vatra u kotlu je skoro uvek na max.a i kad je jedno drvce i iz njega izbija plamen.Napominjem da sam loziste samotirao te i to mnogo utice na dobro i lako sagorevanje drveta.
Pozdrav svima,
citao sam o postavljanu akumulacionog rezervoara (AR) na centralno grejanje. Ono sto mene interesuje jeste finansijska ušteda na kraju grejne sezone. Ja imam instaliran zaatvoren sistem centralnog grejanja jos od 85 god., kako je tada to uradjeno i danas jos uvek stoji bez nekog nadograđivanja i ubacanja tih nekih ventila (u koje se bas i ne razumem toliko). Jedino je ubačen cevni termostat da pali i gasi pumpu. Kotao ja tam stadler , mislim da je 35kw. Kuca je trenutno neizolovana (do proleca, kada krece izolacija 8cm stiropora) i u toku je zamena drvenih prozora sa PVC prozorima. Potrošnja bukovog drveta je 22m za grejnu sezonu. (22x35=770 + struganje drva)
Kotao ložim danju, nocu ne, grejem 160m2. Da bi se to iole ugrejalo na nekih 20 stepeni kotao mora da radi non stop na 60-70. Uradio bih AR u ssm varijanti kako je opisao AcaFaca uz verovatno neko stručno lice jer nemam bas toliko znanje u toj struci.
Pozdrav i od mene.
Malo sam pročitao ovu temu u vezi akumulatora toplote i jasna mi je njegova funkcija, i ja bih postavio ovo isto pitanje kao kolega iz predhodnog posta. Mene zanima koliko akumulator može da uštedi uglja (pošto ja ložim ugalj) za jednu sezonu. Grijem kuću 110 m2 izolacija stiropol 8 cm i grijem od januara rasadnik a za sezonu potrošim oko 8,5t uglja Banović kocka.
Tarzan, ja sam od ove godine presao na posredno grejanje preko AT. Ukoliko se kao energent koristi čvrsto gorivo (ogrevno drvo i/ili ugalj) ušteda može da se ostvari na dva načina: boljim sagorevanjem i znatno boljom regulacijom sistema. Ovo prvo je primetno bolje naročito u prelaznom periodu. Ja sam odustao od grejanja drvima i presao na ugalj jer mu je veća gustina energije pa sa jednim punjenjem imam znatno duži ciklus između dva loženja. Za grejanje koristim ugalj soko. Kotao napunim do donje ivice gornjih vrata kotla (trebalo bi da izmerim masu da vidim koliko je to tačno ali ima sigurno par desetina kilograma) i na vrhu naređam potpalu. Ovo radim uveče na hladnom kotlu i to me čeka ujutru kada samo potpalim. Preko noći koristim el.energiju da zagrevam AT po nižoj tarifi jer mi se za neku razliku od 0,5din/kWh ne isplati da ložim. To mi je nekih 1000-1200kWh/mesečno koje me dodatno iskoštaju između 3000-3500din u odnosu na redovan račun. Ovo zavisi od odnosa niža/viša tarifa redovnog računa. Kada zapalim vatru ujutro posle 15minuta to pregori i nije dovoljno da bi zapalilo veliku masu uglja i tada dodajem nekoliko cepacnica drveta koje stvaraju kritičnu masu žara sposobnu da zapali ugalj. Svo vreme klapna kotla je otvorena skroz i ne zatvaram je uopšte. Ja ostavljam tako kotao i on nastavlja da gori satima oko 5-6h. Prvih par sati se naizmenično pali i gasi pumpa kotlovskog kruga i polako puni AT do 50C jer radijatorska pumpa polako vuće u kuću jer je to period kada se podiže temperatura u kući a intenzivno prazni AT. U drugom i trećem satu sav ugalj se pali i tada kotao poludi i AT se puni kako kad nekad od 80 pa do 95C. U cetvrtom i petom satu opet polako sagoreva ier je već puno pepela i šljake i kotao počne da se guši. U šestom dogoreva ono malo žara što je ostalo. Ovakav je terenutno režim sagorevanja kod mene, svi produkti uplinjavanja uglja prelaze preko plamena i dim je svo vreme providan osim na početku kad je beo prvih pola sata. Inače radna temperatura kotla je od 80 do 90c često i više. Tako da se zidovi kotla mogu čistiti i četkom za farbanje ima samo finog pepela. Kada sam krenuo sa grejnom sezonom koristio sam samo el. energiju (ne isplati se da ložim), akumulirao nocu a trošio danju. Kako je postajalo sve hladnije ložio sam prvo svaki treći , pa svaki drugi i na kraju počeo svaki dan da ložim (noću svaki dan akumuliram oko 40kWh). sada kad su ledeni dani ne može da istera ni ceo dan samo sa jednim loženjem već je u nekom trenutku poželjno dodati još nekoliko cepanica kad već počne varta da se gasi (peti šesti sat loženja) i onda imam dovoljno do početka niže tarife.
Najveći je dobitak u konforu a u novcu neznatan. Jednostavno mala je obaveza u poređenju sa ranijim načinom loženja. Lakše loženje, jednostavno čišćenje kotla a i dimnjak radi svo vreme u visoko temperaturnom režimu tako da i sa njim nema problema.
Ono što je po meni najveća dobit je komfor jer mi se odlazak u kotlarnicu i zadržavanje svelo na 15min dnevno.
Što se tiče regulacije ona kod mene ne funkcioniše baš ko što bi trebalo. Ne zato što nije sistem dobar naprotiv to je sve u redu jer postoji i centralna regulacija temperature polaznog voda + svaki radijator ima individualnu regulaciju (termoventil sa termoglavom) + bežičnim termostatom palim i gasim pumpu radijatorskog kruga. Bez problema se namesti da u svim sobama bude željena temperatura sa relativno niskom temperaturom polaznog voda. Sada u ovim danima je dovoljno 47-48 na polaznom vodu i da radijatorska pumpa radi manje više non stop. Razlika odlaz povrat manje od 10C tokom dana to se spusti na 5C. U početku sam pokušavao da održavam 22C ali pobunili se ukućani. Moji su navikli da je u kući temperatura preko 23C (25C im najviše odgovara). Dzaba ja pričam da je bacanje para, da je nepotrebno, da nije zdravo... To je onaj tip ljudi koji voli da ima visokotemperaturni režim rada da dolazi voda sa preko 70C a da prozore drže na kip da se luftiraju. Non stop odvrću termoglave do kraja da bi mogli da idu na kratke rukave, od regulacije nema ništa... Mada je sasvim dovoljno i centralnom regulacijom temperature polaza regulisati maksimalnu temperaturu u kući. kako se srednja temperatura spušta tako ja termoventil odvrćem za po malo. Inače ja grejem dve etaže po 80 i nešto kvadrata, bez izolacije. Na donjoj etaži držim oko 20C a na gornjoj preko 23C danju, nocu na 21C. Sva vrata su tokom celog dana otvorena i jedna etaža se greje kao jedan prostor. Kotlarnica mi je u sastavu kuće i prema njoj su otvorena vrata jer i iz nje se greje ostatak etaže tako da gubici koji su na AT, cevima i kotlu ostaju u kući (nije bačena energija). Dimnjak ide po sredini kuće i nije po propisu ali je veliki emiter a i akumulator toplote jer njime dodatno iskorištavam visoku temperaturu dimnih gasova. Kad se loži dimnjak ne može uopšte da se drži rukom od vreline.
Generalno, na regulaciji postoji mogućnost znatne uštede kod porodica gde nisu svi ukućani tokom celog dana kući, gde nema optrebe da se sve prostorije greju podjednako, gde nema male dece,...
Što se tiče potrošnje meni je neverovatno da 8,5t potrošite za 110m2. Ja sam do sada trošio oko 10-12m3 ogrevnog drveta i oko 0,5t uglja (bez el.energije do ove sezone je nisam koristio). Očigledno imate znatno veće gubitke na kući nego kod mene...
@som16
pozdrav, kako izgleda taj "razslojevalnik"?
@Histerezis
Hvala na opširnom objašnjenju, nije mi 8,5 tona banovića potrošnja u kući to je zajedno sa rasadnikom. Kuća mi je trošila oko 6,5 tona do prošle godine a ove godine imam izolaciju 8 cm. i očekujem manju potrošnju. Evo malo ću objasniti način mog loženja. Ove godine na početku sezone dnevno sam trošio jednu kantu od jupola (oko 14kg uglja) i pola korpe tekuna ili čokova za potpaljivanje i to je sve. Kad je zahladilo u decembru u peć stavim pola korpe tekuna ili čokova i dvije kante uglja ( oko 28kg uglja) i to potpalim a to je posao oko 15-20 min. To radim posle podne između 15h i 17h. Sat dva vremena posle loženja temperatura u kući je od 21 do 23c zavisno koja je prostorija a u kupatilu je možda i 30*. Znači opet samo jedno loženje sa dvije kante uglja (peć mi je 32 kv trajno žareća i može da stane max 4 kante jupola uglja ) Hlađenje kuće pratim u dnevnoj sobi na termometru na visini 1,5m. Znači posle loženja tem. u dnevnoj sobi ide do 24* a sutradan do sledećeg loženja tem. spadne na oko 22*. Evo sad je 12:20 a temperatura je trenutna je 22,9. Kotao nema mešni ventil, izlazna temperatura je 75* a povratna je oko 67* , kotao je star 10g i predplošle godine je pustio vodu dole na poklopcu čišćenja ali je bilo pristupačno pa sam zavario. Kroz ovo objašnjenje može se vidjeti da ja oko loženja kotla imam samo 15 d0 20 min posla na 24h isti je posao kad je napolju i -15 samo sipam 3 ili 4 kante uglja ali opet samo jednom dnevno ali sobzirom na izolaciju mislim da neću imati potrebe sipati više od 3 kante jedino kad pustim u sistem i rasadnik. Ja mislim sobzirom na izolaciju kuće da nebi trebao potrošiti više od 5 t uglja samo za kuću pa ako potrošim 5 t zanima me dali bi sa akumulatorom toplote i koliko potrošio manje uglja.
Ja imam etažni kotao loše konstrukcije i slabijeg stepena iskorišćenja koji mora relativno cesto da se loži i nije baš zgodan za regulaciju. Ja sam akumulator pravio zbog boljeg sagorevanja jer mi je i dimnjak loš a i da iskoristim el.energiju dok je još neku godinu bude konkurentna. Vaš kotao je bolji i kud i kamo konformniji za loženje (stane već količna ogreva, ima donje izgaranje bolje iskorišćenje, duži interval lozenja) tako da nebi nesto dobili na konforu. ŠTo se tiče uštede na ogrevu sumnjam da će je biti u velikoj meri ali je sigurno da će biti bolje sagorevanje. Može da se desi da imate i veću potrošju ako je na primer kotlarnica zasebna i hladna, AT i cevi će se hladiti. Ako kotao sagoreva intenzivnije i dim veće temperature brže prostruji kroz promaje kotla pa ne stigne da preda toplotu zidovima kotla. zato ljudi ugrađuju ekonomajzere. Ja sam tek počeo da koristim AT tako da nemam neko veliko iskustvo valjda će se javiti još neko ko ga koristi sa loženjem na drva i ugalj. Koliko vidim ima puno članova foruma koji koriste AT ali mahom se greju na pelet,TP ili el.energijom.
ATje sigurno dobar ko ga koristi sa el grijačima radi noćne jeftine struje ali me u sistemu uglja malo buni ono kako kažu bolje sagorijevanje i iskorištenje kotla. Normalno je da kotao kad radi sa otvorenom klapnom (promajom) bolje sagorijeva i veći je vijek trajanja ali je tu po mom mišljenju vjerovatno i veća potrošnja jer previše visoka temperatura dima izađe na odžak. Sam sebi stalno postavljam pitanje dali je veća potrošnja jači kotao koji mora za istu temperaturu da priguši klapnu (promaju) ili slabi kotao koji bi bio primoran da radi sa više otvorenom klapnom (promajom). Kod mene je jači kotao nego što mi treba pa sam prve godine imao problem sa kondenzom dok nisam skontao da povratna voda nesmije biti manja od 60* tako da ja sad držim povratnu vodu min. 65* i nema problema sa kondenzom i kad je napolju i + 10*. Siguran sam kad bi kotao mogao raditi na 50* da bi potrošnja uglja bila manja ali nemože zbog kondenza ali se bojim u slučaju AT zbog visoke temperature dima da bi potrošnja uglja možda bila veća. Nisam siguran u sve ovo volio bi da neko ko ima iskustvo sa AT i ugljem da ovo malo prokomentariše.
Kv74,
u mome zalugovniku nema " razslojevalnika" u pomenu besede, koja se upotrebljava u kometarima i teh. opisima proizvođača " Akumilatora Toplote vode" (Histerezi dali je ovo zadnja beseda dobro napisana). To je neke vrste membrana, koja sprečava, da se topla/vruča voda previše miješa sa hladnom vovodnom vodom. Prva priponka.
Eto, še moj način kurjenja: imam uplinjevalnu peč Attack 25 dpx.
Regulacija : peč ima Ladomat i puni AT. Kuča ima 3 veje razvoda ( Pritličje, Mansarda, kupatilo), upotreba je FIRŠT regulaciaj na dvije veje, a jedna klasična pumpa ta Talno grijanje( kupaonice/WC).
Sada palimo na dva dana peč.
tarzan, najviše se uštedi kod komoditete, jer se u kurilnicu ide 2-3 puta na vrije kurjenja. Ja na 3/4 napunim kod jednog punjenja; naložin dva puta/tri puta. Uštedi se i tako, da peč sada radi na puno paro. Kako piše kolega Histerezis, režim kurjenja 85-95°C. Više se ne cmari drva , nego gore. Može se kod klasičnih peči izraditi i kakav turbolator, da se djelomično zaustavi prohod dimnih plinova / više se prenese na stijene peči --> voda za ogrijevanje. Slike u prilogu. Možeš kontrolirati sa termometrom u cijevi priklopa na dimnjak. Te turbolatore sam ugradio na moju stariju peč, koja je sada pri sinu; T u dimnjak je prije išla oko 450°C sada ide 180°C-220°C; da bi se smanjila T bi morao još malko preuredijeti kanale u peči; stara peč ITPP Ribnica 35 kW.
Mi potrošimo oko 6,5 - 7,5 m3 drvi, na kurilnu sezono. Drvi su miješane ili bolje "neke ne baš kvalitetne". Zavisno od dužine kurilne sezone tu i niha potrošnja drva.
Nemam instrument da bih mogao izmjeriti temperaturu u dimnjači ali mislim da je kod mene niska, jer kad kotao postigne radnu temperaturu od 75* izlaz iz dimnjače je mlak mogao bih obraz držati na njoj. Bojim se da bi sa turbolatorima možda dim bio previše hladan.
@ som16
kod kog proizvodjaca AT si ti to video (membranu), gde može na netu da se nadje primer primene?
Kv74,
valda če biti u redu kas naša stranica:
- http://www.kiring.si/shop/zalogovniki/987-zalogovnik-psr-2000-brez-izola... proizvodilac Bolilernova.Vissman
- http://www.instal.si/web_prospekti/859_Zalogovniki_PlusLine_ALFA_z_razsl...
- Seltron ima sa razslojevalnikom; koliko vidim ima neki poseban sistem na dotoku za umirjanje vode.
- http://www.ekoflam.si/trgovina/213/hranilnik-psrg-2000.html
- Vissman
- http://www.biomasa.si/files/34/prospekti/katalog_-_slojni_akumulatorji_t...
eto, sada treba pretražiti šta se može nabaviti kod vas u Srbji.
ok, hvala ti puno.nisam to vidjao ovde kod nas, ali mi nije bas najjasnije kako to funkcioniše u praksi, na prvi pogled je dosta malo prostora za toplu vodu?
Šta mislite o ovoj neobičnoj ideji:
Kupio bi akumulacionu posudu koja nema izolaciju. Stavio bi je u radionicu kroz koju svakako prolaze cevi od grejanja. U radionici momentalno nemam radijatore jer je ne koristim često, ali ipak zatreba ponekad...
Mislio sam da oko akumulatora napravim kocku (kutiju) koja ne bi nalegala na bocu nego bi bila odmaknuta od boce npr 10 cm svuda okolo. Taj "kutija" bi bila izolacija, možda od OSB ploča sa vunom ili stiroporom, dakle da je zatvorena sa svih strana da bi izolovala toplotu.
Za potrebe grejanja se pitam da li bi moglo da se na toj kocki probuši jedna rupa u koju bi duvao ventilator a sa druge strane da se probuši rupa gde bi izlazio vruć vazduh? Dakle, vazduh bi prolazio oko boce i zagrejan izlazio. Slično kao kod TA peći.
Da li je ovo moguće? Šta mislite gde bi trebale da budu rupe za ventilator i za izlaz vrućeg vazduha?
Naravno, na ovim rupama bi mogle da se naprave i neke klapne da se ne hladi bez potrebe dok ne radi ventilator...
Membrana unutar AT neznam koliko ce pomoci raslojavanju.Naj veci efekat se dobija sto manjim protokom a ulaz i izlaz sa lulom prema gore i dole da se mlaz razbije o kapu i dance.
Ako je temperatura kotla niska regulator smanjuje brzinu pumpe te voda ima vremena da se zagreje i takva vrela da udje u AT sto ce pogodovati i kotlu.
Nema tih regulatora mnogo u ponudi,valjda sto je i potraznja mala,ali odradjuju posao savrseno.Sad to i kosta al’ ne previse,jbg-a.
Mada sam planirao da pumpu palim diferencijalnim termostatom na nekih 40C. ESBE VTC512 će da zatvori kotlovski krug i pumpa ce vrteti samo vodu unutar kotla. kako se penje temperatura vode termostatski ventil će polako da pušta vodu u AT pa neće doći do burnog mešanja vode. Bar ja kontam da će se tako ponašati.