U svakom slučaju izolacija je majka jeftinijeg grejanja. Što bolja izolacija, odnosno smanjenje gubitaka toplote, to će trošak grejanja biti prihvatljiviji. Gledaj da iskoristiš jeftinu struju koliko god možeš. Znači što veći bafer i cepaj. Bolje da uđeš u crveni zonu sa 500kw jeftine nego sa 100kw skupe. Mada na tu kvdraturu ne bi trebalo da bude toliko. Ja sam stavio bafer od 800l a hteo sam od 1000l međutim 13cm visine plafona je prelomilo za manji, nisam imao dovoljno mesta. Bolje je grejati veći bafer na manju temperaturu nego manji na veću.
Grejanje na el. energiju, kotao + akumulator toplote
Sta mislis prijatelju jel bi bio I meni dovoljan od 800l?
Za 45m2 je sigurno dovoljno ali ako ćeš grejati jednog dana svu kvadraturu uzmi bolje veći. Na kraju krajeva nije neka razlika. Ako daješ npr 75000 za bafer od 800l, otvori se još za 10000 pa uzmi veći i ne razmišljaš više. Ovo je potencijalna greška koja posle ne može da se ispravi. Bolje da imaš više tople vode zagrejane na jeftinoj struji nego da dođeš u situaciju da u 20h nemaš više akumulirane toplote i da moraš da se dogrevaš sa bilo čim. Ja bih ovo uradio na tvom mestu. E sad na kraju je odluka tvoja.
Ovo mi je neka privremena solucija, kasnije bih uzeo neki ozbiljan kotao I grejao svih 120 kvadrata.. E sad jedino jos me buni vrlicina radijatora za tu kvadraturu(dnevna 26m2, kuhinja(20m2), koja vrlicina panelnih odnosno broj rebara aluminijumski(visina 60)?
Oko veličine radijatora ne mogu da ti pomognem, ne znam. Ja u kući imam podno. U principu je bolji veći radijator nego manji. Veći radijator možeš grejati sa npr. 45c umesto manji na 60c i time dobijaš ekonomično grejanje.
A ovaj to podno grejanje koliko te kostalo po kvadratu bez keramike ili sta si vec stavljao?
Sve pohvale, super ste.
Evo jedne slike umesto hiljadu reči.
Unapred hvala.
Srdačan pozdrav.
Ne može takav oblik suda pod pritiskom da bude. Plašt usvojiti u obliku cilindra da bi se ostvarilo membransko stanje napona a danca komotno mogu da budu plitka. Nema potrebe usvajiti "polulopta dance". Prilikom planiranja dimenzija plašta obavezno ih prilagoditi dimenzijama standardnih tabli lima kakonei bilo niti otpada niti potrebe za dodatnim nastavljanjem plašta.
Pošto je kuća sa potkrovljem za sad je grejanje urađeno samo u prizemlju, 55m2. Radio sam ga pre 6 godina i ne mogu tačno da se setim ali odprilike me je materijal koštao oko 80000 din gde je bilo sve: kotao, pumpa, ekspanziona posuda, ventili, cevi, alpex cevi za pod, razvodni orman sa ventilima... Znači sve za ugradnju grejanja. Cena majstora za košuljicu (estrih) je bila čini mi se 3€/m2. Na ovo još ide armaturna mreža, stirodur 3cm i folija koja ide na stirodur a pre armaturne mreže.
Pre dva meseca sam radio prepravku grejanja gde sam dodao bafer. Bafer sa pratećim materijalom (cevi, ventili, ekspanziona posuda,...) me je koštalo 110.000 din. To je tačan podatak.
Na sve ovo nisam imao dodatnih troškova jer sam postavku grejanja i naknadnu prepravku radio sam.
tihi2 wrote:
Od sve automatike za AT ne treba NIŠTA.
Kod mene godinama funkcioniše ovako:
-Tajmeri pale grejače u 23:05 a gase u 06:55.
-Bojlerski termostat je podešen na 65*C a sigurnosni je na 92 (tako piše na njemu)
-u dnevnoj sobi je senzor temeprature koji pali i gasi cirkulacionu pumpu i pušta ili zatvara grejanje u kući.
I TO JE SVE.
AT mogu da punim još i loženjem i toplotnom pumpom. Cela logika je da je u AT temperatura dovoljna za grejanje kuće. To znači da
-ako grejem AT toplotnom pumpom onda je temperatura u AT 32-42*C TP se pali na 32 a gasi kad je u AT 42*C)
-ako grejem AT loženjem onda nema granice jer naložim vatru i kad je temperatura u kotlu manja od temeperature u AT zatvaram ventil i prekidam vezu. Loženje se svakako mora kontrolisati.
-ako grejem AT grejačima onda se pale po nižoj tarifi i rade ili do više tarife ili dok ne dostignu zadatu temperaturu podešenu termostatom u AT (sada 65*C).
Kotao na gas nisam spajao na AT jer to nema smisla.
Cela logika je da se AT greje nečim i da je uvek dovoljno topao a da se u kuću, termostatom u dnevnoj sobi, pušta grejanje kad je u kući to potrebno.
Imam ja i elektroniku za kontrolu mešnog ventila i senzore na svakoj cevi (ukupno 17 senzora) i napisan program za sve to sa statistikom i merenjem svih temperatura svakih 20 minuta i istoriju za 7-8 godina unazad... ali sve je to nepotrebno, komplikovano, previše delova i previše stvari koje mogu da se pokvare.
Za mešni ventil mislim da je najbolje staviti termostatski, podesiti na 40-50*C a sistem paliti ili termostatom u sobi ili staviti termostatske ventile na sve radijatore i pustiti da cirkulaciona pumpa radi stalno.
Postovanje forumu
Citirani post je objavio g din Tihi. U svom sistemu ima vise izvora grijanja:
1. Grijace smjestene u AT, toplotnu pumpu i peć na čvrsto gorivo; sve spojeno sa AT (za moje pitanje posmatrajmo ova tri izvora grijanja kao jedan)
i
2. Kotao na gas koji nije spojen sa AT (drugi izvor grijanja)
U postu je navedeno, izmedju ostalog, i sljedece:
‘’ …….u dnevnoj sobi je senzor temeprature koji pali i gasi cirkulacionu pumpu i pušta ili zatvara grejanje u kući…..’’ (pretpostavljam da se ovo odnosi na pumpu iza AT a prema krugu grijanja)
‘’……Kotao na gas nisam spajao na AT jer to nema smisla….’’
Moje pitanje odnosi se na regulaciju grijanja kad je u funkciji samo gasni kotao. Da li on ima poseban termostat ili je termostat koji je pomenut da se njime upravlja cirkulacionom pumpom iza AT na neki način u funkciji i za aktiviranje gasnog kotla
Zamolio bih g dina Tihog za odgovor ali i ostale cijenjene forumase za komentar i prijedloge što jednostavnije regulacije dva odvojena izvora grijanja
Rado bih izbjegao neka sofisticirana rješenja po cijenu da su mi u dnevnom boravku dva termostata: jedan za grijanje iz AT a drugi za gas
Grejanje na gas je potpuno nezavisno i ima svoju cirkulacionu pumpu u kotlu i svoj termostat u sobi. Kada radi kotao na gas onda je cirkulacija vode direktno u kuću a ventil prema AT i ostalom sistemu je zatvoren.
Pošto se grejanje na gas može vrlo precizno regulisati, nema nikakavog smisla da se greje AT (kao posrednik) niti bilo šta drugo.
Kotao na gas obično ima svoju pumpu i upravljanje njome je malo drugačije od upravljanja ATom.
Cirkulaciona pumpa od kotla na gas se pali prva, posle 10 sekundi kada se uspostavi cirkulacija vode (koje kontroliše senzor u kotlu) pali se i kotao i greje voda. Kada se dostigne zadata sobna temperatura, termostat gasi kotao na gas, prvo nestaje plamen a posle oko 30 sekundi se gasi i cirkulaciona pumpa (dok izbaci vrelu vodu iz izmenjivača u kotlu).
Kad grejanje nije na gas, cirkulaciona pumpa od AT se pali kada sobni termostat kaže a gasi kada se dostigne zadata temperatura, dakle, pali-gasi sistem bez ikakvih kašnjenja.
Zapravo kašnjenje postoji ali ovo ne treba svima: da bih sprečio termosifonsku cirkulaciju (protok vode kroz pumpu i kada pumpa ne radi a nastaje zbog visinske razlike najvišeg radijatora i kotla koja je kod mene 10m) na cevi od AT imam termostatski radijatorski ventil sa motorom umesto termostatske kape (od 22mm tj 3/4 ") i Iskrin time delay uređaj.
Kada termostat u sobi javi da treba da se greje, Iskrin time delay daje kontakt motoru (Hercov) na termostatskom ventilu kome treba oko 1 minut da se skroz otvori i tek posle taj 1 minut Iskrin time delay uključuje cirkulacionu pumpu. Gase se istovremeno i pumpa i motor i cirkulacija prestaje za oko 1 minut.
Kao i uvijek; sadržajno, detaljno, razgovijetno
Zahvaljujem
Vezano za dio kad radi samo gasni kotao:
"....Kada radi kotao na gas onda je cirkulacija vode direktno u kuću a ventil prema AT i ostalom sistemu je zatvoren...."
Je li ovdje u pitanju ovaj ventil: "...na cevi od AT imam termostatski radijatorski ventil sa motorom umesto termostatske kape..."
Osim sprečavanja termosifonskog efekta, da li ovaj ventil ima i ulogu da spriječi odlazak tople vode ka AT kad radi gasni kotao. Da li bi isti efekat bio kad bi se stavio klasicni elektromagneni ventil a povezan na isti način sa cirkulacionom pumpom kao što ste uradili
Pretpostavljam da gasni kotao ima integrisan nepovratni ventil kako voda ne bi išla kroz njega kad je u pogonu AT
Vidim da ipak nije dovoljno detaljno rečeno.
Ispred svakog uređaja postoje ventili da bi se omogućila eventualna popravka i da bi se mogao uključiti/isključiti u sistem grejanja.
Svaki kotao ima svoj krug i to:
-Toplotna pumpa ima svoju cirkulacionu pumpu i greje AT.
-Grejači na struju su ugrađeni u AT i greju AT direktno,
-Kotao na loženje ima svoju cirkulacionu pumpu i greje AT a mogu ventilima da preusmerim dorektno u kuću,
-Kotao na gas je najbliži kući (ako se gleda priključak) i greje direktno kuću.
Ovo zvuči dosta komplikovano ali zapravo nije.
Dve cevi (polaz i povrat) idu od kuće do AT. Gledano od kuće, na te dve cevi je spojen kotao na gas pa mešni ventil (koji daje u kuću 40*C beu obzira kolika je temperatura i izvoru), metar dalje kotao na čvrsto pa onaj motorni termostatski ventil (na jednu cev), pa AT.
Grejanje ide sa kotla čiji je ventil otvoren a svi ostali su zatvoreni.
Grejanje kotlom na loženje može da ide direknto u kuću a može da greje AT (ima T komad kojim se usmerava u kuću ili u AT). Ja sam samo nekoliko puta grejao kuću direktno ali je tu regulacija temperture u kući problem, meni treba oko 40*C temperatura ulazne vode a tako malu temperaturu kotao na loženje ne trpi pa uvek grejem AT. To znači da mi za dva loženja kotao podigne temperaturu vode u AT sa 30*C na 70*C (AT je 1000l)
AT mogu da grejem na sva tri izvora, čak i istovremeno jer imaju svoje pumpe i svoje grejne krugove.
Ono za ventile... nije to isti ventil. Jedan je koji sprečava termosifonsku cirkulaciju a drugi je na kotlu (svaki uređaj ima svoje ventile koji se ručno zatvaraju i otvaraju). I nemam nepovratni ventil kad zatvaram ručno kotao koji ne koristim.
Dakle, motorni ventil se nalazi ispred AT a prema kući jer je AT stalno pun tople vode i ima efekat termosifonskog grejanja. Kotao na gas se ohladi i tog efekta nema a za kotao na loženje takav ventil bi bio i opasan jer bi prokuvao.
Ja sam stavio termostatski ventil od 3/4" i umesto termoglave stavio Hercov on/off motor (ukupno 40evra). Elektromagnetni ventil kad sam tražio mi je bio puno skuplji. Moj ventil baš radi kao elektroventil.
Kad sam napisao da je odgovor bio dovoljan, odnosilo se na moje prvo pitanje: imate li dva termostata; za grijanje iz AT i za grijanje na gas
Ovo ostalo je bonus 
Ako mogu još da zloupotrijebim vaše znanje, vas objekat je na 3 etaže ako se ne varam. Da li ste uradili odvajanje krugova grijanja. Ako jeste, na koji nacin
Kotao na gas ima svoj termostat u sobi a drugi termostat pali cirkulacionu pumpu za sve ostalo, izvorno od AT.
Tri etaže, nisu posebni krugovi već je rešeno kao u zgradama (tada se tako radilo) tj postoje vertikale, četiri.
Baš mi drago da se tema kotrlja i što ima novih kandidata za ugradnju. Novi-stari sam moguće i ja.
Na prvu loptu nisam siguran šta bih sam sebi posavetovao na staru ideju ugradnje većeg bafera od onog koji sledi iz računice gubici kuće pa redom do zapremine bafera. Najkraće, pošto se meni pokazala optimalna zapremina od 800 litara što grejač od 6kW za 8 noćnih sati napuni do oko 75 stepeni, sa 40 razlike, da li bih išta dobio da sam stavio veći bafer?
Npr. onu moju cisternu od 2 tone da sam zbog veće površine ekstra izolovao (npr. sa 20cm neke vune, verovatno kombinovano kamene do lima pa mineralne) za istu kuću bih tokom noći dobacio samo do 53 stepena. Ako je polazna T samo 35 (alu radijatori), kada je hladnije onda je više, pitanje je kakav bi efekat imao. Jasno je da se u toku jače zime podrazumeva dogrevanje bafera drugim izvorom što je slučaj i sada sa AT-om od 800 litara.
Da li je delta T od samo 18 stepeni premalo za praktičnu primenu velikog bafera?
U pojmove grijanja sam tek sada usao polako, pa se slabo jos razumijem u tu problematiku, ali sa fisikom sam dosta dobar, Pa fizika kaze da je odavanje tj gubici toplote manje, sto je manja razlika u temperaturi izmedju dvije sredine. Tako da sigurno su manji gubitci isto izolovanog bafera od 2000l zagrijanog na 53, nego manejg od 800l zagrijanog na 75 stepeni. E sad, tu ima ulogu i povrsina koja odaje toplotu, pa to komplikuje proracun. E sad, zavisi i od lokacije bafera, da li je napolju, u podrumu i slicno, tj kolika je razlika temperature u odnosu na spoljasnju sredinu. A izolacije kao sto kazu za ovu fragocjenu energiju, nikad nije previse kad su tako relativno mali objekti /baferi u pitanju.
A sve dok je temperatura u baferu iznad one potrebne u radijatorima, korisnost je ista, da li imao 2000l sa T18 stepeni iznad ili 800 sa T40 razlike. Ima veze sa izgledom bafera, koja mu je vizina i slicno, zbog raslojavanja vode u njemu bolji su uzi i visociji.
Gubici se mogu izračunati dovoljno precizno ovako.
Za metal se može uzeti koeficient 6.
Uzme se recipročna vrednost provodljivosti, dodaje 1 za svakih 5cm vune, stiropora itd i ponovo vrati recipročna vrednost.
Gubitak= koeficient provodljivosti x površina x razlika u temperaturi u AT i u prostoru.
Dakle, za metalni AT površine 6m2, sa 15cm vune, unutrašnje temperature 80*C a spoljnje 20*C - računa se
Otpor = 1/6 + 1+1+1=0.1666+3=3.1666
Koeficient provodljivosti je 1/3.1666=0.316
Gubici AT su
Gubici=0.316*6*60=113.68W/čas
Energija je nestišljiva i veća_temperatura*manja količina= niža temperatura * veća količina
AT treba da bude koliko ima raspoložive (do crvene zone) električne energije.
Hvala na brzim odgovorima
u međuvremenu isplivavaju mnogobrojne opcije, ali je opcija cisterna od 2 tone sve realnija i priča se vrti oko nje, za sada
1. Slažem se da je prava mera za zapreminu AT-a crvena zona, ali to bi značilo opet oko 800 litara samo, a takav bafer nemam, a cisterna je već tu. Objekat ima dve etaže, bez podruma, pa bi postojao i problem visinske razlike visokog bafera i niskih radijatora. Pošto je cisterna deklarisana na 0.5 bara iako će se bravarski ojačavati neće se rizikovati i radiće se otvoreni sistem.
2. Otvoreni sistem bi značio da se ne mora tankovati do vrha već bi se zapremina vode mogla smanjiti, a gornji deo čuvao za ekspanziju. Druga stvar je mogućnost pozicioniranja nekoliko grejača po visini pa bi se tako grejala manja zapremina.
3. Ono što mi najviše ometa koncepciju je zahtev da se kao grejno telo (elektrogrejači u baferu se podrazumevaju) koristi etažna peć zbog potrebe za kuvanjem i pečenjem!? To najpre nameće otvoreni sistem što je u redu, ali pravi i komplikaciju jer bi intenzivnim loženjem takvog "smederevca" u cilju grejanja bafera i grejanje u prostoriji bilo prejako, Ako osmislim dovoljno veliki prostor za kotlarnicu pada mi na pamet i dodatni kotao na drva (u sprezi sa baferom) i tada bi možda odustali od etažne peći već bi se zadržao običan smederevac (ima drugi manji dimnjak za njega), a kotlarnica se tek planira do kuće. Svakako će biti zatvoren prostor (deo je solarne verande ka jugu), a cisterna ekstra termoizolovana. Moguće je da bi cisterna bila i na ukopanoj etaži zbog bolje hidraulike sa sistemom i što bi ukopana bila toplija...
4. Inače, idealan kompromis bi bila manja etažna pećka (kao Bugarski prity) koja bi sama bila termoizolovana (a takve ne postoje) da oslobađa minimalan udeo toplote za rernu i plotnu, a najveći deo da ide u zmiju (pa u bafer). Nažalost, i prostor je u kući limitiran tako da kalkulišem sa snagom od 15kW (gubici kuće na -18 su manji od 8kW). Jedino što znam je da je neću praviti iako u oglasima vidim da se nudi zamensko ložište od kotlovskog lima za smederevce i alfe!
5. Pošto je u pitanju Vojvodina, najpre ću istražiti kapacitet postojećeg bunara koji je višak (ima vodovoda) da bi se procenila i opcija TP voda-voda i naravno bafer (cisterna) u dodatku.
6. Tu se upetljava i solarna južna veranda koja se uskoro gradi, eventualno i jedan do dva solarna kolektora (ali samo za STV) što će ipak rasteretiti slobodnu struju do crvene zone...
Povrh svega pročitah jutros vest da će do kraja godine zabraniti loženje uglja po kućama!? pa su drva jedina jeftinija opcija...
Eto još ne poludeh, zbunjen sam odavno i sve manje normalan
A povrh svega pokušaću da rešim "trivijalan" problem iskakanja digitalnog tajmera za paljenje grejača u baferu u mom sistemu. Radi par dana pa zaglupi, jedan iz Lidla potpuno se isključi pa je nužan reset na malo dugmence, a drugi tajmer pobrka vreme pa se samo nanovo podešava. Ispade onaj mehanički pouzdaniji . Nisam stigao da sve prevežem preko tajmera na šinu, ali mi je palo na pamet da sam pogrešno vezao upravljačko kolo. Da li je ispravno prekinuti fazu ili ipak nulu u kolu sa tajmerom, termostatima, osiguračem i kontaktorom koji pali grejač bafera?
To što ne puniš tank do vrha a stoji ti u podrumu/prizemlju neće smanjiti pritisak u njemu.
Fizika kaže da je pritisak u AT onoliki koliko je razdaljina od najviše tačke vode do AT. Isto je, punio do pola ili do kraja. To ne utiče na pritisak.
Dakle, ako ti je najviši radijator na visini 5m od AT onda je to pritisak od 0.5 bara.
Slažem se! Zato ću, ako cisterna uđe u igru, najpre bravarski dobro da je ojačam zbog eventualnog naprezanja. Odustali smo od ukopavanja, skupa je to zanimacija. Istina, imaćemo situaciju da će radijatori u prizemlju biti potopljeni u odnosu na potis iz AT-a al se nadam da je to hidraulički rešivo. Ako dno cisterne bude na istoj visini kao prizemlje, onda bi od njenog dna do vrha radijatora il sušača na spratu bilo oko 4.5 metra a pošto se prelivna posuda postavlja na oko metar do 1.5m iznad to je maksimalno 6 metara visinske razlike. Kada se voda u cisterni zagreje onda pritisak dodatno poraste, ali verujem da neće preko 1 bara. Sistem bi naravno bio otvoren...
Verovatno će se puniti ceo tank i grejači bi bili u donjoj zoni. Bolje je da radna temperatura bude niža što će značiti i manji termalni gubitak...
Razmišljam i o ubacivanju limene pregrade, ako se cisterna bude sekla, iako će raslojavanje i sa pregradom biti sigurno lošije nego kod fabričkih sa kalotama...
Drmaj_storija wrote:
Neće rasti pritisak uopšte jer nema zašto. Kad poraste količina vode usled širenja iscuriće preko prelivne posude.Ako dno cisterne bude na istoj visini kao prizemlje, onda bi od njenog dna do vrha radijatora il sušača na spratu bilo oko 4.5 metra a pošto se prelivna posuda postavlja na oko metar do 1.5m iznad to je maksimalno 6 metara visinske razlike. Kada se voda u cisterni zagreje onda pritisak dodatno poraste, ali verujem da neće preko 1 bara. Sistem bi naravno bio otvoren...
Pritisak će biti uvek isti, 0.6bara ako je visina oko 6m.
Hvala Tihi, 3 meseca posle 
sticajem okolnosti od poslednje ideje se odustalo i najverovatnje u priču (za kuću u Vojvodini) ulazi TP voda voda jer su podzemne vode visoko, a ni para se nema za instalaciju svega ove godine...
tek, juče mi komšija pomenu da mu dolazi majstor uskoro, a posle radijatora bi mu ugradio alfu na pelet od 1500 evrića...prizemna kuća nalik montažnim, 10cm stiropora, za grejanje 75kvm. Odmah mu pomenem dve inverterske klime, ali mu smeta duvanje, ondak mu pokažem moju skalameriju...ideja mi je da onu moju cisternu od 2t "uvalim" komšiji, a milina samo nizbrdo 100 metara. Za struju je kandidat jer živi samo sa ženom pa do crvene zone preostaje dovoljno. Ima mesta u garaži, a pošto je prizeman objekat neće biti problem pritisak. Otvoreni sistem se podrazumeva, pa još samo ne znam šta bih mu preporučio od načina "glavnog" grejanja jer bi primarno sigurno bila struja. Nažalost za podno je kasno...
Čovek se grejao na drva, ala smedervac, pa pomišljam da je kotao na drva što manji idealan, ali koji (najmanji su od 18kW). Gubitke kuće mu nisam računao ali je jasno da nisu veliki, svakakao manji nego kod mene, gde je AT od 800 litara taman. Ako bi išao na TP vazduh voda, bio bi ograničen samo na struju, pa je još opcija etažna pećka tipa Prity...gas nam još nije prošao...Šta mislite?
P.s. verujem da bi dobro izolovao cisternu, pa bi priča sa strujom bila ista kao za kuću u Vojvodini, što sam ja planirao, jedino da proverim da li su zimogrožljivi
Kad ja tamo, a ono...Prckovo pitanje na drugoj temi...pa generalno može, ali nije smisao da se po malo koristi "višak" tople vode iz bojlera da zagreva par kvadrata, nego da bude centralni bojler i sa solarnim kolektorom, pa da greje veću površinu. Za mešni ventil mislim da treba...
E sad, ostaje mi da rešim onu elektriku kontrolnog kola sa tajmerom. Moguće je da nešto nisam dobro prevezao. Juče sam testirao sistem tako što sam prebacivao mod na tajmeru (onaj digitalni sa dugmići), i sklopka je spajala na ON, ali je u sledećem trenutku čini mi se na OFF na tajmeru i sam tajmer ostao isključen. Bio je potreban RESET tajmera i novo podešavanje. Inače sam nabavio pametnu utičnicu (Tuya 16A za 10 ajvara) preko koje mogu da mobilnim preko neta kontrolišem šta je već na njoj, a verovatno i kontrolno kolo za grejanje, pri čemu je tajmer "ugrađen" u samu utičnicu preko softvera. Potreban je WiFi naravno. Čak su mi rekli, da ako pukne mreža, tajmer tj. utičnica pampti poslednje podešavanje i dalje radi tako iako mreže nema. To bi bilo super! E sad, da se ne radujem unapred?
grejna sezona ljudi! zar nikoga više ne zanima "jeftino" grejanje.
Ja se bavim projektovanjem manjeg objekta koji će po definiciji biti građen po zahtevima pasivne solarne gradnje. Solarno grejanje se podrazumeva, ali bi se ipak moralo predvideti i "alternativno". Šporet na drva je sigurica, ali moje iskustvo sa baferom i ona neiskorišćena cisterna me "pozivaju" da ponovo koristim struju. Za sada još nisam proračunao gubitke novog objekta, ali bi svakako bili mali. Ideja mi je da objekat grejem samo strujom. Smatram da za kotao na čvrsto gorivo ili eventualno etažni kotao nema potrebe.
Osnova je oko 40 kvadrata neto, sa opcijom upotrebe podkrovlja. Ne bi se izlivala betonska ploča, već nešto kao karatavan.
1. Smatrate li da bi tako topao vazduh iz podnog grejanja jednim delom grejao i podkrovlje?
2. Da li bi imalo smisla isecanje cisterne po visini da se dobije 1000 litara, uz moguće ubacivanje izmenjivača pre zavarivanja. Otvoren sistem podrazumeva mali pritisak u sistemu...
Ako osi mislio da greješ samo prizemlje a da u potkrovlju bude toplo, teško. Zavisi od rasporeda prostorija, tj. koliko je otvoreno potkrovlje. Kod nas se oseti da je dosta hladnije kada ne grejemo i potrkovlje. Ali mi imamo betonsku ploču, ne karatavan. Možda ako ne izoluješ plafon u prozemlju?
Što se tiče jeftinog grejanja, ako se greje samo 40m2, a objekat je dobro izolovan, račun neće biti veliki koji god oblik grejanja da je u pitanju.
Solarno grejanje teško da može da bude izvedeno efikasno. Obično kada je grejanje najpotrebnije, solarni dobici su najslabiji.
E baš mi je drago da imam sagovornika
korisna površina bi mogla biti do 80 kvadrata, ali će sprat biti podkrovlje. Osnova je planirana grubo 4x10, sa velikim prozorima samo na dužem zidu, ka jugu. Želim, a i moram (zbog finansija), da radim etapno. Prvi korak je objekat pod krovom, a "karatavan" eventualno drugi korak. Toplotne izolacije u međuspratnoj konstrukciji neće biti, možda samo nešto za buku. Drvene grede bi se odozdo videle, kao u brvnarama na sprat.
Solarno pasivno grejanje podrazumeva podzemnu akumulaciju od krupnog šljunka po celoj površini osnove, a verovatno bih radio i podno grejanje sa alupex cevima. Naredna etapa podrazumeva dodatak verande sa južne strane, a poslednja dodavanje garaže sa severa i naravno pristojnu termoizolaciju od bar 10cm nečega.
Po računici mi ispada cisterna od 2 tone prevelika za ovakav objekat sa podnim grejanjem, otud razmatranje da je prepolovim, a od značaja bi bi bila opcija sa izmenjivačem i vakuumskim solarnim kolektorom za toplu vodu. Poneki vazdušni solarni kolektor u ssm varijanti sa konzervama se podrazumeva, a oni bi mogli grejati i podkrovlje jer je prizemlje bolje "pokriveno". Izolacija krova neće biti manja od 25cm vune.
Kako računaš cenu struje? Noćna cena struje je
1,602 zelena
2,402 plava
4,805 crvena
Ako trošiš 8 sati 6 kw svaku noć (8h), do kraja meseca ćeš potrošiti 1440 kWh. Po ovim novim cenama noćne tarife račun ukupno izađe 6503 dinara sa sve TV pretplatom, akcizama, porezima, naknadama...
Ako nemaš posebno brojilo onda ćeš verovatno trošiti i dnevnu tarifu i ranije ćeš ulaziti u plavu i crvenu zonu. Ko zna kakav račun onda može da bude.
Ovo sam ručno računao, ali evo ti jedan kalkulator pa probaj da se igraš sa parametrima:
http://kalkulator.eps-snabdevanje.rs/kalkulator
Vidim da se resumes dosta oko ovog el grejanja, promenio sam malo plan naime grejacu samo 45m2 a pre toga cu da polepim stiropor desetku po plafonu I pustio bi po tavanskoj ploci staklenu vunu desetku, znaci 2 radijatora 60x120 I 1 60x140 kotao 24kw onaj I bafer e sad mozda bi I manji mogao nisam siguran.. a brojilo imam jedno I onda kada bi isao u crveno 400-500kw bi placao po 18 din sto je bas puno.. pa eto ako imas neko resenje za mene I koliko bi to novca na kraju izaslo?