Isplativost solarnog sistema za zagrevanje vode

Hidroelektrana je najisplativiji nacin za proizvodnju el.energije.Ja sam protiv nuklearnih elektrana,to je najvece zlo za proizvodnju el.energije.Glavni i najveci proizvodjaci el.energije na svetu su termoelektrane i hidrolelktrane.Najvise mrzim kada cujem neke "strucnjake" koji govore kako su NE mnogo manji zagadjivaci od TE pa onda pocinju da govore o vetrogeneratorima i itd.Niko negovori koliko kosta demontaza NE (ima rok trajanja) i koji otpad ostaje a mora da se skladisti negde u narednih xxxx godina.Isto tako i vetrogeneratori uticu na okolinu i zivotinjski svet a to uglavnom izbegavaju da pomenu,pa troskovi odrzavanja sistema kao sto rece tenzor itd.Sto se tice grejanja za iskljucenje treba jurnjave ali toplani i dalje mora da se placa 30% za grejanje jer su tako oni odredili i zakon je na njihovoj strani.U realnosti je dosta manje i zavisi od slucaja do slucaja ali nemoze niko da angazuje svog vestaka i na sudu nevazi njegovo vestacenje nego toplane.Cela zgrada moze da se iskljuci sa sistema i potrebna je saglasnost svih vlasnika stanova,normalno u tom slucaju nema mesecne naknade 30%.

"... upozorenjem da će to isključenje doprineti slabijem grejanju ostalih korisnika !!! ???? . Naravno to je obična laž i prevara ...."
Pred kraj grejne sezone drugaru je pukla cev za grejanje koje je sprovedena ispod parketa. Iz Toplane su dosli i iskljucili sa grejanja kompletan stan. Oslobodili su ga svih placanja.
Do sledece grejne sezone nisu dosli da poprave i drugar je planirao da se greje na struju jer je svakako jeftinije tako da nije ni insistirao na popravci.
Desilo se to da celu zimu nije ukljucivao grejalicu a u stanu mu je bilo izmedju 18 i 22. Odakle mu ta energija? Od komsija kojima je bilo teze da zagreju stan. Ranije zid ili plafon-pod koji ih je delio sa mojim drugarom nije imao razmenu toplote jer je bila jednaka temperatura u oba stana. Cim je kod drugara hladnije makar jedan stepen onda postoji razmena toplote izmedju ta dva stana i to znaci da onaj koji greje toplije mora vise da greje jer ima dodatne gubitke i greje stan pored umesto da je taj stan neutralan.
Naravno, da je moj drugar grejao jednako kao i komsija onda ne bi bilo razmene energije i sve bi bilo uredu ali on nije nista dogrejavao. (ne znam ovu zimu da li je jer je bilo dosta hladnija nego prethodne).

Drugi primer su ti alokatori. Najveca glupost je kada neki stanovi imaju alokatore a neki ne pa se preraspodela potrosene energije dali po nekim forumlama kako je neko zakljucio da je najbolje a to opet zavisi od slucaja do slucaja i od meseca do meseca...
Tako da u jednoj zgradi jedan stan placa 12.000 grejanje a drugi sa alokatorom je stavio radijatore na minimum i placa 2-3000 i pri tome je ista temperatura u svim stanovima.
Realno ovaj stan sa alokatorima je manje energije preuzeo direktno iz sistema jer je smanjio radijatore ali su ga komsijski stanovi dogrejavali i to dogrejavanje placaju komsije.

Ja licno ne bih voleo da se komsije koje se nalaza ispod, iznad i pored mene iskljuce sa grejanja i da greju njihove stanove samo jedan stepen manje od mene jer to bi znacilo da cu ja tamo imati gubitke a pre toga nikada nisam imao na tim zidovima gubitke. To znaci veci racun za mene.

Ovo je realan problem kod starih stanova i on postoji i to je jedan od najvecih razloga zasto sam se odlucio za kucu. Ne zelim da mi neko diktira racune i moju slobodu. (mada opet sam dobio racun za odvodnjavanje 100e za 2500m2 placa u gradu ali to im ne placam, neka me iskljuce sa odvodnjavanja....)

Druga stvar prica oko kalorimetra i stvarne potrosnje nema veze.. Kalorimetri se ne stvaljaju u Toplani pa da do stanova ima dodatnih gubitaka vec se postavljaju u podstanicama.
U mom gradu u vecini slucajeva podstanica se nalazi u samoj zgradi i izmedju stanova i kalorimetra nema gubitaka. Meri se stvarna potrosnja zgrade.
Gubici nisu uracunati u potrosnju vec u cenu. Kao i kod EPS-a.

Da ne bih ispao kao neko ko radi u Toplani....
Kod iskljucenja sa Toplane potrebno je uraditie elaborat da se proceni tj izracuna koliko je to dogrejavanje od susednih stanova.
E taj elaborat je zestoka preveara.
Prvo elaborat moze da radi samo odredjena firma sa kojom Toplana ima ugovor (ja bih rekao dogovor) i razumem taj ugovor da to Toplana placa ali to placa korisnik koji zeli da se iskljuci.
Valjda onda korisnik moze da bira bilo koju licenciranu firmu da izradi elaborat...
Kod elaborata nastaje prava prevara.
Kao prvo elaborat podrazumeva da stan koji se iskljucuje sa grejanja se nece grejati. Kao sto rekoh mozda se taj stan greje na struju i unutra bude 25 stepeni i to ce znaciti da ce taj stan grejati komsije a ne oni pa ce oni imati manji racun kod Toplane nego sto bi inace imali.
Ako je temperature jednaka u i tom stanu i u njihovim stanovima onda oni nemaj nikakve gubitke na komsijskim zidovima.
Toplana racuna da stan koji se iskljuce uopsten se nikada ne greje.
Druga stvar i da se stan nikada ne greje onda se racunaju gubitci ka negrejanom prostoru a ne kao prema spoljasnjem zidu. Zakonom je propisano da se gubitici ka negrejanom prostoru racunaju 50% manje. U elaboratu to ne racunaju.
Trece ako neko ima npr parket elaborat ga ne uzima u obzir vec uzma u obzir kao golu betonsku plocu a to je barem jos 50% manje.

Na kraju taj elaborat je nastelovan tako da se placa 50% racuna iako se ne greje i ljudima nije isplativo da se iskljuce se sistema.
s

https://www.youtube.com/watch?v=PVhNCRZQC6Y [14]

Ja ti kazem kako toplane rade i sta racunaju u tim elaboratima. Rekao sam da uzimaju u obzir najgori moguci slucaj po njih a to je da se stan koji se iskljucuje sa daljinskog grejanje uopste ne greje i da su prozori sirom otvoreni cele zime. To se ne desava ali oni taj slucaj racunaju. Ne kazem da je to ispravano ali taj elaborat je uslov za iskljucenje.

Ne znam kako ne mozes da shvatis ako se kalorimetar nalazi neposredno pred ulaz u zgradu onda taj kalorimetar ne moze da racuna gubitke koji su nastali prilikom prenosa toplote do zgrade. Da se kalorimetar nalazi u Toplani onda bi u izmerenim kalorijama bile i kalorije koje su se usput izgubile.
Postoji kalorimetar u Toplani i postoji u zgradama. Zbir potrosnje u zgradama i zbir izmereni u Toplani se razlikuje i to su gubitci i to se ne iskazuje na racunima krow potrosene kwh vec je uracunat u cenu. Ne dodaje Toplana na racune kwh zbog gubitaka vec povecava cenu. Na racunima kwh su bez gubitaka a cena je sa gubitcima.
Naravno postoji neiskoristena energija i u samoj zgradi ali to je stvarno zanemarljivo, Konkretno u zgradi u kojoj sam ziveo posle kalorimetra ima mozda 100m izolovanih cevi kroz zajednicke prostorije a ostalo je sve u 40 stanova sto je priznaces vrlo mali procenat gubitaka, zanemarljiv, i to je uracunatu i potrosene kwh iskazanim na racunu)

Lomim se vec duze u vezi solarnog sistema. Evo nekog mog razmisljanja:
Bojler od 150 litara svakako kupujem, ako se odlucim za solarni doplacujem za jos jedan izmenjivac. Posedujem masine za
ves i sudove sa prikljuckom na toplu vodu.Kolektor bi sam izradio od panel radijatora ili klasican plocasti, nesto od materijala vec imam.

Najvise me plasi sto bi koletori bili na direktnom suncu samo do 15h, juzna je strana ali posle 15h upadam u hlad od susedne zgrade.
Sta mislite, mogu li dva kolektora do 15h izgurati bojler na nekih 60c
Samo da napomenem da bi kolektori bili aktivni samo van grejne sezone.

hvala unapred

@histerezis
Moglo bi se reći da po statistici tvoja zapažanja opravdaju tvoje zaključke . Medjutim da ne odemo predaleko sa Venecuelom jer tamo ima mnogo geostrategije i "viših " ciljeva , pa bi se čak moglo reći da je počelo "južnoameričko proleće " kao onomad tragično afričko i bliskoistočno .
Istina je da se u svim našim povrinskim kopovima menja kvalitet uglja i to je nešto ajd da kažem normalno jer i takva eksloatacija a i takvi su slojevi uglja . Fama oko zavojskog jezera je vrlo prosta to je "reverzibilno " jezero koje je predvidjeno da radi u režimu smanjenja i doticanja vode . Ali sama HE koja je tamo sgaradjena je "havarijskog " tipa dakle nije predvidjena da radi 24/365 kao npr HE Djerdap . "Havarijskih " elektrana ima po Srbiji koliko hoćeš na gas , na vodu , na mazut i sve one služe da "uskoče " u sistem u slučaju havarija ili "pikova" kad je potrebna velika količina električne energije u kratkom periodu recimo kad je napolju -20 par dana ili tropske vrućine , ili opet u slučaju da bude iskaknja sistema . Duboko sam uveren i slaažem se pojedinim autorima koji su objavili svoje mišljneje vezano za sve reverzbilne HE da se struja morala proizvesti i prodati da bi se na taj način ublažio pad ili bar održali odredjeni ekonomski parametri koji se prate i prikazuju kao naš "uspeh no sa druge strane da bi se progurala priča o "neophodnosti " gradnje derivacionih i malih HE na preko 800 stotina lokacija .U tom smislu je i plasirana priča o "padu " proizvodnje u TE . Navešću samo jedan podatak za vreme sankcija su sve naše TE "terane " i na 120 % kapaciteta i to u onim uslovima . Standradnu proizvodnju Kosova A i B , Obilića ni dan danas niko nije postigao na privremeno okupiranoj teritoriji KiM .
No ovde ima jedna mnogo bitnija stvar , a to je pitanje energetske nezavisnosti i ekonomske nezavisnosti , no kako smo mi banana republika koja de fakto nema ni teritorijalnu nezavisnost izlišno je pričati o energetskoj . Dakle s jedne strane gasimo rudnike sa visoko kvalitenim ugljem , otete su nam rudne rezerve na KiM a sa druge strane nam se ograničava upotreba postojećih termoelektrana pod raznoraznim izgovorima , ekološkim i tehološkim . Na sve to dodajte i naše tradicionalno nesposobne "upravljače " i još na to raznorazne "sisteme " za preprodaju struje , gde smo apsolutno naterani da uvedemo posrednike u prodaju električne eneregije .
Ako bi sve tipove proizvodnje struje poredjali po ceni koštanja kilovata onda su na vrhu atomske centrale , pa velike HE i velike TE a najskuplje su derivacione i MHE i najskuplje vetrogenratori . E sad u tu priču a to malo ljudi zna moraju biti uključene subvenicje koje su isključivo vezane za "zeleni kilovat " , bez tih subvencija bi porizvodnja "zelenog kilovata " bila isključivo utopija vezana za entuzijaste . Kad čujem agument o "nemačkoj " i njihovim "zelenim kilovatima " diže mi se kosa na glavi , jer i pored tih "uber kilovata " ta ista nemačka obezbedjuje preko 1/3 potrebne struje iz tih atomskih elektrana , a pored toga vuku direktne cevke za gas iz Rusije i to ne jednu nego više .Dakle sebi su napravili direktnu cev za ruski gas bez posrednika , a recimo za nas je jedino moguće da taj isti gas kupujemo bar duplo skuplje i to ne zbog rusa nego zbog tranzitnih taksi . Kako kaže poslovica ono što je dozvoljeno Bogu nije dozvoljeno volu . Pa tako i za na nije bio moguć "južni tok " . A podsetiću vas sve da je svojevremeno jedan naš predsednik kompaniji Gasporm i NIS "predložio" da se skladište podzemnog gasa ne gradi u Banatskom Dvoru nego u okolini Tuzle. Iako sam siguran da taj isti predsednik nije baš bistar naročito , takodje sam siguran da imao "sugestije " za takav predog . Na našu sreću njegov "predlog " je odbačen . Pri tome je našu ruku išla mngo više činjenica da je skladište B. Dvor bilo već u kakvoj takvoj eksploataciji , nego što verujem u "rusko bratstvo " . Francuska recimo dobija 75 % potrebne EE iz nuklearki .
Tehnički rečeno čak i dan danas Srbija proizvodi dovoljno EE za svoje potrebe i ima je dovoljno za izvoz . Ali se onda u tu rabotu umeša ekonomija i eto problema , jer se strujom trguje kao i sa svakom drugom robom , samo što se struja ne može lagerovati . Kako mi imamo poprilično jeftin kilovat , raznorazni mešetari na tome zaradjuju i tu se vrše prodaje i preprodaje na angro . Da postavim jedno tehničko i zdravorazumsko pitanje da li će poskupljenje EE dovesti do povećanja kvaliteta uglja , do povećanja protoka Dunava i da li će privatizacija energetike dovesti do poboljšanja bilo kome od nas . Ja znam da neće . Gradnja MHE bilo ko tipa je po mom skromnom mišljenju obična prevara sa nesagledivim posledicama , a da se napravi i svih 1000 i kusur postrojenja njihova ukupna proizvdonja bi učestvovala u promilima u ukupnoj proizvodnji . Dakle "nekom " odgovara nam upropasti sve reke koje su ugavnom vode prve kategorije . Ako bi recimo uzeli da jedna MHE može da bude max 1 MW snage i to pod idealnim vodnim uslovma na recimo salmonidnoj vodi 1. kategorije to je smerujija od kapaciteta . Ali ako bih vam rekao da je ribolov na salmonidnim vodama 1. kategorije na Islandu košta i par hiljada dolara na dan a za termin se čeka i po par meseci a vrlo često i godina dve . Propisi o ribolovu su vrlo strogi a kazne astronomske i za ribolovce a za krivolovce i zagadjivače da ne pričam . Kad se i ako se ikada napravi jeftin i pouzdan "solarni sistem " za prsečnog korisnika , on ili neće biti dostupan ili će biti nameta i taksi na isti . Zamislite situaciju da jedno domaćinstvo bude energetski nezavisno to je NEMOGUČE i neće biti ikad moguće . Nažalost većina ljudi ne zna ni kako funkcioniše običan prekidač , ali zato "znaju " da vetrogenerator samo vrti i proizvodi struju , a solarni panel to isto radi , samo što je naša država "lopovska " . Jedina istina u celoj toj tvdnji je ovo "lopovska " . Inače kod nas je prisutan jedan opasan sindrom kratkog i površnog pamćenja , kad pitate 10 ljudi kad su bile najveće restrikcije struje , njih 9 će reći za vreme sankcija za vreme nato agresije . A najveće restrikcije su bile posle 2000 -te godine . Čuvene grupe 1 i 2 i nestanci struje na 12 i više sati . Naravno da je tad ceo energetski sistem radio ali se struja izvozila i to preko "privilegovanih " izvoznika jer su "nekom " bile neophodne pare . I ima još jedna zanimljivost kao podatak za poredjenje , dok je naša železara bila u vlasništvu "pogodnog " vlasnika nije bilo nikakvih problema . A sad se malo malo pojavi vest o "dampingu " pa o kvotama za mogući izvoz iz te iste železare . I to samo zato što je sadašnji vlasnik izgleda manje "podoban " . Svaka država koja se odrekne direktne porizvodnje i direktnog vlasništva nad proizvodnjom strateških sirovina , praktično ubija sama sebe . Iskustvo sa cementom osećamo svi a gradnja nam je vrlo skupa , jer složićemo se svi bez cementa nema gradnje . A ko drži monopol nad porizvodjom cementa kod nas i kako smo do toga došli !?

Vidim da dugo nije bilo komentara na ovu temu ali ozbiljno razmisljam o ugradnji solarnih panela pa me zanima vase misljenje.

Renoviram vertikalu kuce od tri etaze. U pitanju su dva stana jednoetazni + dupleks. Na svakoj etazi postoji kuptailo i svaki stan ima po kuhinju. S obzirom da je gradnja iz 60-ih godina kupatila su manja pa mi je znacilo da rasteretim prostor i ukinem bojlere kako bi bar malo dobio na prostoru. Tako sam se odlucio za sistem recirkulacije pa u suterenu koji sluzi kao kotlarnica ugradicu bojler od 200 litara sa dva izmenjivaca. Grejanje ce biti na toplotnu pumpu koja ce biti zaduzena i za toplu vodu.

Slazem se da je dug period isplativosti solara ali trenutno ozbiljno razmisljam o njima iz sledecih razloga:

i) rasteretice toplotnu pumpu u vecem delu godine i smanjiti ciklus paljenja/gasenja
ii) krov kuce je okrenut ka jugu i prakticno je osuncan tokom citavog dana, sto je veoma povoljno za iskoriscenost panela
iii) pored bojlera u kuci imam dve ves masine i dve sudo-masine. Pretpostavljam da njih mogu povezati na dovod tople vode i tako napraviti dodatne ustede ?!
iv) planiram da uzmem GEFF kredit pa bi za ugradnju panela imao povrat od 20%. Racunao sam da bi okvirno dva vakumska panela sa opremom kostala 1.500e -20%, (sto je nesto niza cena u startu).

Zamolio bih za savet ima li smisla dodati panele s obzirom na gore navedene okolnosti? Pretpostavljam da bi zbog veceg broja potrosaca smanjio period isplativosti a opet dobio malo i na komforu.

Pozdrav,

Drzimpolazambije,
osnovni problem , je zapisao kolega forumaš " TwisterMJ ". Na ta problem sem u par tema opozorio. Nisi napisao koliko cijevi i kakva dolžina ceijevi imaš namjen ugraditi. Po zimi so nekoliko v prednosti vakumski.
Dali si razmislio, da kupiš klasične " ploščate " kolektorje.
Kako je sa snijegim kod tebe?
Pralni stroj i sudoper: ugradi si mešalni ventil, da ti ne bude previše vruča voda došla u njega. Ima slučajeva, da su se pokvarili u vreme garancije a serviser/firma nije priznao garancijo jer je bio sudoper vezan na toplu vodo.
U vezi sa TČ : bar 100 litara zalogovnika za vodu ugradi, da ti u slučajevima defrosta ne bude ohladilo sistem.

Pregrevanje se u solarnim panelima rešava na više načina pri čemu sam kontroler nije dovoljan za to, a i većina jeftinih kontrolera nema takvu funkciju.
Jedna opcija, najjednostavnija je da se sistem tako napravi da u slučaju da kad nema potrošnje toplote ide u stagnaciju - dolazi do isparavanja fluida u kolektorima i porasta pritiska u instalaciji ali i praktičnog prestanka rada sistema dok se ne ohladi i fluid vrati u tečno stanje. Meni se ova varijanta ne sviđa jer izaziva suviše varijacija i naprezanja sistema i skraćuje život kolektorima i pumpi.
Druga je da se koriste kolektori koji imaju neku vrstu zaštite od pregrevanja - posebno konstruisanji dodatni izmenjivač (skupo) ili apsorber premazan bojom sa varijabilnim koeficijentom provodnosti i refleksije (radi solidno i ima prihvatljivu cenu)
Treća je da se sistem rashlađuje odvođenjem toplote nekud van sistema, što opet može da se izvede na razne načine.
Četvrta je da se sistem kontrolisano prazni u poseban rezervoar na dnu i ponovo automatski puni.
Sve u svemu sam kontroler nije dovoljan mora da se definiše strategija kako će se zaštita sprovoditi i tako i pripremiti sve - i elektronika i hidraulika.
Kod mene je to recimo izvedeno na više nivoa, prvo kolektori su Vitosol 200-FM koji imaju taj zaštitni varijabilni premaz koji počinje da povećava refleksiju iznad 75 stepeni, drugo, upotrebljen je fluid najotporniji na isparavanje koji se mogao nađe kod nas (navodno ne isparava do preko 180 stepeni) i onda je tu i kontroler koji upravlja sistemom tako da kad nema porošnje sanitarne vode (u režimiu zaštite je) uključuje cirkulaciju tek preko 95 stepeni na kolektoru samo da ne ide preko 100, a ako eventualno ni to nije dovoljno ako temperatura i pritisak u solarnoj instalaciji nastave da rastu onda ispušta toplu vodu iz bojlera u kanalizaciju da bi se solani fluid rashladio (do sad još nije ni jednom to uradio sam sem kad sam ga proveravao).

Ovde te ne razumem potpuno na šta si tačno mislio.
Ja sam konkretno razmatrao da uzmem kombinovane panele - fotonaponske sa izmenjivačem iza ćelija. Kod njih je primarna proizvodnja električne energije, a izmenjivač sa fluidom iza služi pre svega za njiovo hlađenje što povećava efikasnost naponskog dela, a bude i toplote. Nisam ih uspeo nabavim za razumnu cenu koja bi bar donekle bila opravdana. Nije nemoguće ni napraviti ih ali mi se čini da su fotonaponske ćelije još uvek preskupe (sem tamo gde nema drugog izbora).

Da sistem sa fotonaponskim kolektorima ima prktične prednosti jer električnu energiju možeš da upotrebiš na više načina nije sporno. Međutim, u Srbiji danas to nije rentabilno jer na osnovu odnosa uložene vrednosti u sistem i dobijene energije, a uzimajući u obzir cenu struje od distribucije, sistem se neće otplatiti za vreme njegovog radnog veka. Nažalost, pre će ćelijijama opasti efikasnost ispod upotrebljive nego što će proizvesti struje da pokriju svoju nabavku.
Termički solarni kolektori su nešto povoljniji i u zavisnosti od intenziteta upotrebe otplatiće se jer im je životni, radni vek veći od fotonaponskih, a i prilično su jeftiniji. Svejedno je teško očekivati otplatu za manje od 8-10 godina. Ugrubo računato moji su do sada na uštedi struje za grejanje vode za ovih pet sezona otplatili oko pola, na šta je presudno pozitivno uticalo grejanje vode u bazenu.
Po mojoj računici, kao što već ranije rekoh, fotonaponski kod nas imaju opravdanje samo tamo gde nema druge opcije, a čak i mali benzinski ili dizel agregati proizvode jeftinije struju.
Kolektori sa vakumskim cevima imaju nešto bolje iskorišćenje od pločastih pre svega zbog manjih gubitaka toplote kod vakumskih cevi ali i nešto veći rizik od pregrevanja. Sama snaga koju će kolektor dati zavisi presvega od sunca i ima dnevne i sezonske varijacije. Teoretske brojke kažu da može u najbojljem slučaju da bude nešto preko 1000w po m2 kod nas (jul-avgust, dnevni prosek oko 400w), a u praksi moji kolektori (iako spadaju u najbolje) nisu nikad prešli maksimum od 900w, odnosno dobijao sam najviše 81kW dnevno sa 15 kvadratnih metara (bez gubitaka, izračunato na osnovu razlike - porasta temperature vode u bazenu od ujutro do uveče).

Ok Twister, jesi izvodio samostalno tu instalaciju ili si uzeo neku firmu za izvodjenje koja se time bavi?
Ja bih izveo nesto slicno pa ako imas nekoga za preporuku slobodno pisi.
Pozdrav,

Evo i mene, društvo, i ovde da malo zamutim vodu "pametnim" pitanjima

Cisterna od 2t još čežnjivo čeka da se iskoristi kao bafer, dok onog kupovnog od "samo" 800 litara očekuja druga sezona...ali bez digresija, naškrabao sam podosta na drugoj temi, ovde mi se otvaraju konkretne opcije:

Dešavalo se iskakanje limitatora desetak puta tokom 4 meseca grejanja na struju (AT). Jedno od rešenja su jači limitatori od 16A, ali to čeka ozakonjenje kuće što je procedura. Protočni bojler radi kratko i po skupoj struji, a tri za STV već pogore više struje, makar i jeftine. Elem, opcija solarnog kolektora bi imala svrhu uštede struje, ali bi se rasteretili resursi i za bafer da se koristi u fulu. Dok je jeftine struje o prelasku na gas, koji će uskoro proći, ne razmišljam. Tu je i stari dobri megal iz 2004. koji živi drugu mladost uz Vodenka Strujića...

1. Imao sam ideju, potpuno nezavisno od ove priče, da manju terasu 1x2.5 "zastaklim" kristal folijom i tu preko zime čuvam muškatle Terasa gleda na jugoistok, pa mi pada na pamet da na njoj (da ne čuje žena, al cveće mora da prezimi) postavim jedan vakumski solarni kolektor od 20 cevki. Toliko oma mesta, i bio bi zakrenut da bude skoro ka jugu ali pod većim uglom, oko 75 stepeni. Kontao sam da je to bolje za zimski režim, a tokom leta je veći problem pregrevanje pa nepovoljniji ugao (ovaj isti) delimično i to rešava.

2. Na tržištu ima kineskih kolektora sa debljinom stakla od svega 1.6mm, koji rade do 8 bara. Ako bih uzeo taj najjeftiniji da li bi onda kristal folija kao njegova zaštita od grada, mraza, vetra, bila barijera i smanjila bi efikasnost kolektora?

3. Ako ne bi, što se nadam, da li bi bila ludost izbeći glikol i vrteti običnu vodu u solarnom krugu sa sve običnim centralnim bojlerom, ciljam od 150 litara?

Hvala Twister! sve detaljno i taksativno objašnjeno i odpozadi, znači biće ženski kolektor

Ima tu još pripremnih radnji, a najvažnija se tiče mesta za bojler...dakle, dogodine kreće realizacija.
Pre toga imam neke ideje s kristal folijom, a koje se brzo mogu primeniti i u osnovi imaju detalje pasivne kuće tačije staklene verande. Na raspolaganju mi je samo 5 do 6 kvadrata, ustakljena je gornja polovina jednostrukim staklom, pa bi kristal foliju 0.8mm montirao iznutra da poboljšam termiku, u nadi da se prijem sunčanih zraka neće mnogo umanjiti. Ali to je druga tma...

Ovde je, u priči sa kolektorom, kristal folija ili tzv "zimska bašta" predviđena u vidu fizičke zaštite. Bila bi i po krovu i bočno, pa to dozvoljava nabavku jeftinijih kolektora. Podatak o maloj debljini zida staklenih cevi me je iznenadio jer se nude i duplo deblje cevi...znači bolje je dodati za neki Nemački...

Za konkretnu poziciju kolektora može da posluži i neki programčić za simulaciju, u svakom slučaju verujem da su u pitanju procenti razlike, a u krajnjem slučaju se može kolektor malo i pomeriti (zima/leto) iako bi tada fiting morao biti malo i savitljiv...

Posebno me raduje opcija zamene 2 obična bojlera s grejačima od 2kW na 220V jednim u koji bi definitivno išao jedan grejač ali na 380V, što bi relaksiralo limite po fazama...

This comment has been moved here [55].