Kondenz probija kroz dimnjak

da,jeste prav je. i zato nenormalno vuce i stvara ogromnu toplotu,ali i idu drva ko luda.ukupno je visok od pecke 3m,prelazi krov jedan metar.

Da da..znaci da lomi pod 90 a opet u tom lomu u zidu trebam napravit ovaj izlovoani elemenat jer je citava kucica od drveta,dal ce to smetati za kondez?
U ovom slucaju mi nece trebati neka improvizacija za oticanje kondeza,tipa posudice i crijeva?
I jos jedno pitanje za strucnjaka,kako se izracunava visina dimnjaka u ovom slucaju,izlaz od pecke je f120,deklarisana je na 7kw .

Hvala

Citam ovaj forum jedno 10 godina, svakakva resenja za probleme sam nasao i svasta sam ovde naucio kako treba a bogami i kako ne treba, za razne zivotne probleme jednog vlasnika velike kuce na selu pravljene pre 30 godina. Hvala vam svima, verujem da ima jos mnogo ljudi kao ja kojima ste pomogli.

Trenutna muka mi je dimnjak. Procitao sam veliki broj postova o dimnjacima ali nisam siguran da sam nasao odgovor na svoju situaciju. Prvi put sam otvorio nalog i pisem za konkretan problem.

Dakle situacija je sledeca: zivim u kuci koja ima podrum (polu ukopan), 1 sprat, 2 sprat i viskoko potkovlje. Dimnjak o kome pricam je star jedno 30 godina i ide iz podruma do jedno metar ipo iznad krova. Zidan je od cigle bez ikakvih dodataka unutra, i mislim da je zidan samo izmedju otvora na ploci, dakle nije nezavistan. Pretpostavljam tipican primer starog dimnjaka. Na njega je do pre 5 godina bio prikacen sporet na 1.spratu, na drva, ugalj (suvi i sirovi). Pre 5 godina smo presli na pelet, kotao od 25kv (biodom) i normalno odma su poceli problemi sa kondenzacijom i curenjem smole nagomilane za 25 godina i ostalih crnih gadosti. Da napomernem kotao na pelet je postavljen ovoga puta u podrum, a odvod na 1spratu je zatvoren i grejemo samo deo tog podruma i 1 sprat. Dimnjak je cureo na potkrovlju i malo na 2. spratu koji nisu sredjeni i ne koriste se za zivot. Inace, kada je stavljan kotao na pelet posle prve zime na savet majstora dimnjak je premazan necim sto sprecava curenje i izlovan stirodurom. Nisam bio u zemlji kad je to radjeno, tako da nisam bas siguran u detalje.

Elem doslo je vreme da se taj 2.sprat sredi za zivot i posto me cekaju razni radovi, mislim da je vazna stavka da resim i taj dimnjak. Video sam razne predolge resenja od uvlacenja cevi do rusenja i zidanja Schiedel elementima.

Jedan od predloga koje sam dobije, ako je to uopste izvodljivo je srusiti dimnjak na potkrovlju i 2. spratu koji sredjujem, a ostaviti podrum i prvi sprat netaknut jer tu nema problema. Dobio sam savet da taj sruseni deo ozidam Schiedel elementima. nekih 7m. Alli uopste nisam siguran u izvodljivost ovog resenja i da li to resava problem. Da li sa njjima moze da se zida izmedju ploce? I verovatno ima jos problema koji mogu da se dese?

Najradije bi izbegao da rusim dimnjak na 1.spratu i u podrumu, otvaram vece rupe u ploci jer to otvara puno problema i troskova, ali ne bi da krpim i radim nesto sto ce mi za par godina opet biti problem. Jel imao neko iskustva sa ovakvom reparacijom? Molim za savet.

Hvala!
Coa

CoaJonSnow,
slika tvoje kuče na strani gdje je kurilnica. Imaš li opciju, da izradiš novi dimnjak izvana? Na zunanji stijeni. Inox. Možda i neče trba biti tako visok.
primjer : https://limeks.rs.ba/dimnjaci-od-rostfraja/ [18]

Pozdrav,

Pre nekoliko godina, dimnjak mi se zapušio u predelu oko tavana, pa potom od kiše (jer nema kapu, niti bilo kakav pokrivač) probila čađ spolja.

Srećom, taj haos je samo u delu potkrovlja (jer se slivalo) i tavana, a nije zahvatio donje delove gde se stanuje.

Dimnjak je zidan punom ciglom i potom omalterisan. Ja bih obio malter, pa iznova omalterisao, ali mi je potrebna pomoć kako najbolje sanirati da ne izbije ponovo, ili da potraje što duže bez probijanja čađi.

Ranije se kotao koristio za šporet na drva, a sada za kotao na pelet. Primetio sam da na skorašnje urađenoj ploči u potkrovlju ima čađi na podu, pretpostavljam da je nakon tog probijanja, svaka naredna jaka kiša (pljusak) dovoljna da poteče još čađi.

Evo i slika trenutnog stanja.

[22]

Link ka slikama:
https://imgur.com/a/YiHyJIl [23]

Pretražio sam naravno pre postavljanja pitanja, ali nisam uspeo da nađem odgovor.

Problem sa začepljenjem dimnjaka se desio u vremenu kada je korišćen šporet na drva, a od tada se čađ na dimnjaku pogoršava sa velikim kišama. Ne bih rekao da ima veze prelazak na sistem grejanja peletom.

Dimnjak mi nema kapu i kiše predstavljaju problem. Ovog proleća sam napravio tavansku ploču, a kotao na pelet nisam palio nakon izgradnje ploče. Ali ipak, na toj novoj ploči već ima malo čađi po podu uz dimnjak, jer padale su obilate kiše.

Ne znam kakvu kapu na dimnjak je najbolje staviti. Betonskih nema za moje dimenzije dimnjaka, a strah me da će limene korodirati vrlo brzo ili kondenzovati.

Što se tiče sanacije dimnjaka, krenuo sam da obijam malter, ali to je jako zamoran posao (ručno, bez bušilice sa čekićem). Hteo sam sav malter da obijem, pa nanesem neki sloj hidroizolacije (tipa Sika top seal 107), pa onda ponovo omalterišem, a na kraju ofarbam masnom uljanom ili vodenom farbom. Nemam pojma je li ovo dobro rešenje i hoće li sve komponente dobro podnositi temperaturu.

Termoizolaciju dimnjaka ne planiram, jer će mi povećati gabarit dimnjaka, što ne želim.

Meni je dimnjak dupli, gde druga polovina ide od sprata i nikad nije korišćen. Zato ću možda betonsku kapu (kupiti gotovu) staviti samo na polovinu koja se loži, a drugu (nekorišćenu) zatvoriti keramičkom pločicom. Trebam uskoro da krenem sa renovacijom krova, pa ne bih smeo da radim betonsku kapu na licu mesta, jer vrućine su ogromne sada, a mora se uraditi pre/tokom radova na krovu.

Što se tiče unutrašnjih radova, mislim da ste u pravu. To što sam ja hteo da radim bi samo napravilo još veći problem u stambenom prostoru. Šta vi predlažete da se uradi sa dimnjakom? Da li obiti, premazati vodenim staklom (koji proizvod konkretno preporučujete), ponovo omalterisati i onda izolovati?

Ja ne bih smeo stiropor lepiti na dimnjak, jer je zapaljiv, znači samo kamena vuna ostaje. Kolika bi najmanja debljina trebala da bude?

Hvala puno na dosadašnjim odgovorima.

Nisam listao tu temu jer naslov ne opisuje moj problem, a pretragom nisam našao tu Vašu objavu. Svaka čast na trudu da nacrtate šemu slojeva i postupak izrade.

Malo podpitanja
1) Koliko ste detaljno obijali stari malter, na slici ne deluje da ste išli do cigle.
2) Čime ste vršili impregnaciju površina?
3) Zašto ste radili AB prsten?

Onda ću i ja verovatno obiti samo gde je probila čađ, pretpostavljam da je to sulfatna reakcija Primetio sam da se teže obija na nekorišćenoj polovini.

Nadam se da se nakon tako parcijalnog obijanja može reparaturnim malterom doraditi, jer spojevi starog i novog nikad ne ispadnu bez pukotina. Možda je drugačija situacija sa reparaturnim malterom.

Videću za to vodeno staklo, a iskren da budem i ne znam šta sve postoji od skuplje hemije.

Hvala puno na izdvojenom vremenu.

По свему судећи биће ту нови димњак, јер овај има и мали пресек за котао, 14х14 цм је за шпорет.