Stirodur na pesak, pa cementna košuljica na stirodur

Znam tačno na šta mislite, vezano za vibracije. Moj tast i tašta imaju taj problem u sličnoj staroj zgradi. Osećaju se vibracije čak i kad malo dete od olo 16kg skače po podu. Ne znam šta bi bilo da se tamo zaigra kolo .

Kod mene u tom stanu koji renoviram nisam primetio taj problem. Imam oko 110 kg. Kad sledeći put skoknem do stana, skakutaću malo na sred raspona da vidim hoću li osetiti ljuljanje.

Juče sam malo kopao po stanu. Ispostavilo se da nije "pruski strop" u pitanju. Izgleda da su 1929. godine već koristili male armiranobetonske ploče. Glavni nosači međuspratne konstrukcije su čelični I-profili postavljeni na oko 1m razmaka. Na donje flanše čeličnih greda se oslanjaju betonske ploče koje, dakle, imaju raspon oko 1.0m. Nema svodova i strela luka - sve je ravno. Deluje da su te betonske ploče izlivali na licu mesta jer nema ni malo "lufta" između rebra celicne grede i čela betonske ploče.
U dnevnoj, gde je parket, je visinska razlika od povrsine parketa do povrsine betonske ploce oko 23cm. Ako imam 2.5cm parketa i 4cm košuljicu, ispada da bi trebalo da stavim oko 16.5cm tvrdo presovanog stiropora da popunim prostor između košuljice i betonskih ploča. To bi bilo idealno. Razmisliću još da li da idem sa ovom opcijom.
Još nisam testirao kako međuspratna konstrukcija vibrira. To ću ovih dana.

Ne mogu da se vide slike sa linkova koje ste postavili:

"404. That’s an error.

The requested URL was not found on this server. That’s all we know."

Skakutao sam malo po sredinama raspona sa svojih 110 kg. Međuspratna konstrukcija je prilično kruta. Osete se vibracije, ali prebrzo osciluje da bih mogao bez instrumenata da utvrdim frekvenciju tj da izbrojim broj oscilacija u sekundi. Rekao bih da sigurno ima preko tih minimalnih 8Hz.

Hvala na slikama. Kod mene je isto tako, samo nisu gore zalili čelične grede betonom. Samo su ih zatrpali peskom.

Odlučio sam ipak da se malo bavim eksperimentalnom analizom konstrukcija. Pokušaću da vidim da li postojeće čelične grede mogu da ponesu dodatno opterećenje.

1. Utvrdiću tačan presek/dimenzije čelične grede.
2. Na recimo najdužu gredu nabaciću (u vidu dzakova peska) neko lagano linijsko opterećenje npr. pola od vrednosti korisnog opterećenja.
3. Izmeriću ugib usled tog opterecenja na sredini grede.
4. Iz ovoga može da se izračuna modul elastičnosti čelika tj. Da se utvrdi od kakvog je čelika greda.
5. Nabaciću dzakova peska (linijsko opterecenje) u punoj vrednosti korisnog opterecenja.
6. Proveravati da li su novi ugibi srazmeni povecanom opterecenju. Ako jesu, sve je u redu tj. greda se deformiše u elastičnom domenu.
7. Polako, u etapama, nabacivati linijsko opterecenje dok se ne stigne do vrednosti opterecenja pomnozenog sa koeficijentima sigurnosti. Svo vreme prati ugibe, u svakoj etapi, da li su u elastičnom domenu.
8. Ako je sve ok tj ako su ugibi u ocekivanim granicama, bezbedno je opteretiti gredu dodatnim opterecenjem.
Naravno, ako se utvrdi geometrija preseka grede, lako je pratiti I napone koji se javljaju u gredi.
Pošto se ne zna tačno koja klasa čelika je u pitanju, bez laboratorijskih eksperimenata ne mogu se znati dopušteni naponi za čelik koji je u pitanju. Ipak, dobro je okvirno znati koji red veličina napona se javlja.

Izvinjavam se. Nisam bio dovoljno precizan i jasan. Ja bih ipak hteo da izbegnem stirodur ako može.
Hteo bih da skinem parket, skinem daske, skinem par centi peska i napravim 4cm cementnu košuljicu. Negde bih imao parket, a u kuhinji i trpezariji keramičke pločice kao završni pod. Opterecenje tj. sopstvena težina poda se u ovom slucaju povecava za 50 do 75 kg/m2. Mozda sam uzeo premalu težinu tog postojeceg peska i dasaka. Moram to da izmerim i uzmem stvarne vrednosti pa da imam precizniju sliku o velicini dodatnog opterecenja. Npr. uzeo sam da je pesak 1400 kg/m3. Toliko ima dunavac u rasutom stanju. Pesak koji je u podu je banjski/majdanski i malo je bolje nabijen - ne rasipa se sam od sebe.

Da, znam da modul elasticnosti celika treba da bude oko 210GPa. Cisto provere radi bih to sracunao. Prvo bih naravno precizno izmerio presek celicne grede i sracunao moment inercije. Posle bih proveravao vrednosti ugiba u odnosu na sracunate/teorijske vrednosti po formuli za ugib proste grede opterecene linijskim opterecenjem:
u=5/384*( q*L^4/(EI) )
Polako bih povecavao opterecenje. Pa ga skidao i uporedjivao ugibe "sa i bez opterecenja". Ako su deformacije elasticne tj. greda se vraca u prvobitno stanje, to znaci da je greda u zoni elastičnosti u kojoj postoji linearna promena σ-ε. Pratio bih da li su ugibi srazmerni opterecenju.

Nisu železničke šine u pitanju. Rekao bih da su toplovaljani profili. Mislio sam da je standardizacija stigla u novije vreme, pa sam zato mislio da sam sračunavam moment inercije. Autocad to izbacuje očas posla. Hvala na savetu. Onda ću prvo da pogledam u tablice, pa ako tamo nema, da računam sam.

Potpuno ste u pravu za preraspodelu opterećenja. To sam skroz smetnuo s uma. ..A bilo je dosta reči o tome na predavanjima iz Čeličnih mostova .. Kako npr kolovozna konstrukcija I poprečne grede preraspodeljuju opterećenje između glavnih pojaseva.

Hvala na odličnim savetima.

A da opteretim 3 susedne grede, pa da gledam šta se dešava sa ovom u sredini? Dve grede sa strane mozda daju deo opterecenja gredama do njih, ali ova u sredini onda sigurno dobija opterecenje koje joj je zadato.