Voznja na bezolovni benzin

Stariji motori su konstruisani da rade na OLOVNI benzin (MB),a motori novije konstrukcije na bezolovni (BMB).O ovoj temi su radjena mnoga istrazivanja,pa je izmedju ostalih i SAT radio istrazivanja i ispitivanja.Najveci problem bi se trebao javiti u sedistima ventila radi manjeg podmazivanja pri koriscenju bezolovnog benzina,ali uglavnom su se svi slozili da BMB ne utice znatno na "trosenje"motora.Dakle,i bez aditiva moze da se koristi bez brige.To su rekli svi koji su ispitivali,a da li da im verujemo...????uglavnom,ko vozi stariji automobil nema izbora.

glavna stvar koja je problem kod starijih motora u pogledu upotrebe bezolovnog goriva je habanje ventila i narocito sedista ventila. olovni talog iz olovnog benzina je prakticno podmazivaoovaj kontakt. kada takav motor trajnije radi na bezolovni benzin, javlja se poojacano habanje sedista ventila, zbog cega je potrebno veoma cesto podesaavti zazor ventila, ali konacni rezultat je uvek da je potrebno zameniti sedista. motori za bezolovni benzin imaju drugaciji (citaj: skuplji) sastav materijala sedista ventila, pa su i neosetljivi na ovaj problem.

e, sad, koliki je to problem u svakodnevnom zivotu? zvanicna informacija za DMB-ove motore je bila da su motori jos od tamo davne 1988 godine (ako se dobro secam) adaptirani za upotrebu bezolovnog benzina (a olovni mu ne smeta) najvise zbog izvoza koji je tada zastava ostvarivala na zapadna trzista. u to vreme, zbog drzavnih stimulacija, u mnogim zemljama je bezolovni benzin kostao jeftinije od olovnog, pa su i zastava i DMB morali da prate trend da ne bi 'pucali' na reklamacije. dakle, zvanicna informacija je bila da su od toga vremena svi motori koji su izasli iz DMB adaptirani za bezolovni benzin (odnosno da imaju odgovarajuca sedista ventila).posto je ovo zemlja srbija - uvek je rizicno verovati slepo zvanicnim informacijama i ja stvarno recimo nemam pouzdan odgovor da li poslednje generacije zastavinih vozila imaju ovakve ili onakve motore.

sto se tice stranih vozila, tu nema dileme ni rizika - definitivno bi vozilo moralo da bude starije od 20 - 25 godina da bi bilo potrebe za lupanjem glave oko nedostatka olovnog benzina.

sto se tice aditiva - plasirane su informacije da mogu da se kupe na pumpama, ali ja ih nisam video i ne znam sta se to tacno prodaje. znam da olova u tim aditivima ne sme da bude. ako nadjete aditivi, probajte (ja sam odavno presao na dizele) ali otvorite cetvore oci kod doziranja.

Automobilu iz '83 je najmanji problem bezolovni benzin. Sipaj i vozi.

ventila i vođica? montoya, o čemu ti to?

nisam te pitao za ispitivanja, o tome znam iz prve ruke, nego tvoje pominjanje sklopa ventil-vodjica... a ne pominjes ga u ovom objasnjenju...

hmmm... onda mislim da ni onima koji su to pisali po tim forumima nije bilo baš jasno o čemu uopšte pišu... forumska posla... izmisliti teoriju na osnovu par slučajno pronađenih informacija, izmisliti kvarove... a pri tome ignorisati stvarni problem i stvarne kvarove i stvarno ubijene motore, bez ikakvog kačenja na, po i sa forumima... čudi me da neko nije doveo u vezu i zazor ključa u kontakt bravi sa tipom antidetonacijskog aditiva - da li tetraetilolovo uzrokuje veće habanje sklopa ključ-brava u odnosu na tetrametilolovo...

Što se tiče ove teme, najbolji konačni odgovor na flogger-ovo pitanje dao je Peđa. ja sam umesto odgovora izrazio dilemu, jer u sličnoj situaciji ni sam ne bih znao šta da radim sa onim što je na raspolaganju u svakodnevnom životu. smatrao sam da je peđinim odgovorom tema praktično zaključena.

ostatak koji sledi, dakle, nema mnogo veze sa praktičnim rešavanjem problema: 'suvlji' i 'manje suv' benzin - to bi valjda trebalo da opiŠe sadržaj vode? nemam pojma šta se pod tim podrazumeva. što se tiče olovnih aditiva - naslage nakontaktim površinama sklopa sedište/pečurka ventila deluju kao čvrsto mazivo. jefitiniji materijali koji su ranije korišćeni za sedišta ventila (prsten od sivog liva upresovan u glavu od aluminijumske legure, ili čak sedište ventila obrađeno direktno u glavi od sivog liva kod još starijih motora) su mnogo zavisili od ovog sloja maziva(olova) jer bi u kombinaciji stalnih udaraca pečurke ventila u sedište i erozije usled visoke brzine, pritiska i temperature isduvnih gasova, od početnih mikrooštećenja veoma brzo se razvila ozbiljnija oštećenja površine sedišta ventila. zbog ovoga se javljalo loše zaptivanje na ventilu, pojačana erozija od 'bežanja' gasova tokom sagorevanja u cilindru... dalje posledice su sve ono što se u žargonu kratko naziva 'izgaranje' ventila, jer ovako loš kontakt sprečava hlađenje oboda pečurke ventila. za tu kritičnu zonu je sklop stablo/vođica (kroz koji se odvodi najveća količina toplote sa ventila) toliko daleko da bi paralela bila da ja sada ovde dobijem kijavicu dok ovo kucam zato što je neki eskim an alasci pre dva minuta zaboravio da spusti kožu foke na ulazu u svoj iglo. efektivno, čitava ta priča koju si našao ima veze jedino sa željom autora tog pisanija da ispadnu pametni na forumu. mene je iznenadilo samo to što to prenosiš baš ti - uz nakamuru, zvukija i ostale veterane ovde - ti si jedan od onih koji ne kače olako postove.

ajde da ne teoretišemo previše, ako već nismo u mogućnosti da ponudimo makar nekakvu naznaku rešenja.