Pozdravljam društvo.Zna li iko gdje se mogu dobiti nacrti za samogradnju drvene brvnare?
Samogradnja brvnare
bas me interesuje dali si pronasao neke nacrte, i mene isto interesuju. Pozdrav i puno srece u radu
pozdrav! i mene isto interesuje...ako si nasao bio bih zahvalan da mi to prosledis?
posto i ja imam isti problem kao i vi, tacnije, i ja zelim sam izgraditi brvnaru, pa sam malo po internetu trazio i nasao sam zanimljive stvari i podatke....
URADI SAM: BRVNARA
Drveni zidovi su dobar toplotni izolator. Oni su ujedno laki i ne zahtevaju široke temeljne zidove i
stope, kao ni naročito čvrsto tlo. Drveni zidovi su ujedno i manje debljine od zidanih, pa je i ukupna
površina objekta manja. Povoljni su jer se mogu ugraditi bez obzira na spoljašnju temperaturu.
Dimnjaci kod drvenih zidova moraju, zbog zaštite od požara, biti izvedeni od masivnog materijala i
odvojeni od zida.
Prema načinu izgradnje i prenosa opterećenja, razlikujemo pune drvene zidove od drvene građe
(brvnare) i skeletne (bondručne) drvene zidove od mešovitog materijala.
BRVNARE:
Puni drveni zidovi sastoje se od vodoravno naslaganih oblih, polutesanih, tesanih, a
ponekad i od struganih drvenih greda. Grede se slažu jedna preko druge sa dodirima na razne
načine i povezuju se međusobno pomoću drvenih klinova ili žlebova. Puni drveni zidovi mogu biti
sagrađeni i od drvenih talpi, debljine 10 santimetara, položenih nasatice na pero i žleb. Ceo drveni
zid treba da stoji na ozidanom podnožju, najmanje 50 santimetara iznad zemlje. Veze na uglovima
postižu se prekloima s glavom. Otvori za prozore i vrata kod punih drvenih zidova dobijaju se
prostim prekidanjem vodoravnih greda. Prekinute grede uglavljuju se perom u doprozornike,
odnosno dovratnike koji po celoj dužini imaju odgovarajuće žlebove. Oni se za gredu ispod otvora
učvršćuju čepovima.
Izborom drveta kao građevinskog materijala može se napraviti kuća koja zadovoljava zahteve
zdravog stanovanja, prijatnog
boravka, tehničkotehnološke
potrebe za rad, odmor i
komunikaciju, racionalnu
potrošnju energije i zdravu
mikroklimu.
Drvo je u biološkom smislu
idealno i za oblikovanje, lako
prilagodljivo i najzahtevnijim
arhitektonskim formama. Osim
zdravih uslova života, gradnja
kuće isključivo od drveta
doprinosi smanjenju same
investicije za 10 odsto, i uštedi
energije za zagrevanje i do 50
odsto.
Prema rečima Ranisava Dmitrovića iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje, vlasnika fabrike za projektovanje, proizvodnju i
montažu drvenih kuća, izgradnja drvene kuće predstavlja suvu gradnju, a samim tim i brže
useljenje, dok sistem spajanja i uklapanja drveta osigurava elastičnu čvrstoću konstrukcije,
posebno za trusna područja. Izrada elemenata se obavlja najsavremenijim tehnikama u ovoj
oblasti korišćenjem „Kvatrosistema" spajanja elemenata.
Za trajnost objekta
prevashodno je bitna kvalitetna
hidroizolacija kontakta temelja i
početnog reda zida od drveta
da bi se sprečilo prodiranje
vlage iz betonske konstrukcije
u drvo, zatim zaštitni premazi
svih drvenih elemenata i dobra
ventilacija krovne konstrukcije.
Kuća se može postaviti kao
samostalni, dvojš objekat ili u
nizu, prizemna, sa spratom ili
iskorišćenim potkrovljem
tavanom. Montira se na
trakaste temelje, temeljne
stope, podrum ili klasično
zidano prizemlje. Kako
Dmitrović kaže, sve zavisi od zahteva i potreba investitora, i u principu tehnički je moguće
prilagođavanje svih elemenata, gde spada i debljina zida.
Zidovi se izvode od pripremljenih okruglih ili pravougaonih delova, oblica ili poluoblica, a spajaju
se specijalnim vertikalnim i horizontalnim uklapanjem specijalnim žlebovima ili drvenim vslinovima.
Spoljni zidovi mogu biti bez izolacije ili u varijanti „sendvič zid", tj. dvostruki drveni zid sa izolacijom
između. Svi elementi postavljene građevine premazuju se lazurnim premazima, koji služe kao
zaštita od atmosferskih uticaja.
Kod podova i plafona, ističe Dmitrović, moraju se ispoštovati uslovi toplotne i zvučne izolacije:
-Pod prizemlja može se izvesti na betonskoj podloziploči ili na trakastim temeljima s ventilirajućim
zračnim slojem ispod podne konstrukcije.
U prvom slučaju na izlivenu betonsku ploču postavlja se drvena konstrukcija (roštilj visine 10 sm)
ispunjena slojem tervola u debljini od 10 santimetara, PVC folija i završno brodski pod debljine 2,4
sm. Plafoni, ili pod, ako se koristi prostor za potkrovlje, izvode se višeslojno da bi se zadovoljili
toplotni i zvučni zahtevi međuspratnog prostora, a sastoje se od gredne konstrukcije na koju se
postavlja vidljiva lamperija
1,4 cm, PVC folija, drvena
potkonstrukcija od nosača
14x7 cm sa ispunom od
tervola i završnom
podnom oblogom od
brodskog poda debljine
2,4 cm.
-Veza između osnove i
potkrovlja ostvaruje se
drvenim stepeništem koje
u principu u ovakvim
objektima zauzima malo
prostora, jednokrako,
okruglo, po ideji investltora
uklopljeno u idealnu celinu životnog prostora.
-Vrata i prozori su takođe drveni. Vrata se izoluju i po želji stakle izostaklom i zaštićuju sredstvima
za drvenu konstrukciju. Prozori su dvokrilni, dvostruko postakljeni, takođe zaštićeni specijalnim
premazima sa neizostavnim drvenim kapcima ili žaluzinama, na prvom mestu kao zaštitni deo, a
ona lepša druga strana je estetski sklad, kaže Dmitrović.
Završni posao, bar kada je zatvaranje osnove objekta u pitanju, jeste krov, jezikom građevinara rečeno, na jednu ili više voda. Tu najbitniju ulogu imaju rogovi visine 19 sm koji omogućavaju
postavljanje izolacionih materijala debljine 15 sm uz osiguranje ventilirajućeg sloja visine četiri
santimetra. Rogovi se sa unutrašnje, vidne strane, podšivaju lamperijom, a spoljna strana
daščanom oplatom na koju se može postaviti bilo koji krovni pokrivač. Planinskoj kući ili kućici kraj
reke lepo će pristajati
šindra ili tegola, ne
narušavajući idilu
prirodnog ambijenta,
mada se može upotrebiti
i crep.
Izgledu brvnare i lepšoj
strani življenja, posebno
u letnjim mesecima, u
velikoj meri doprineće
terase, lođe i bažoni sa
impregniranim daščašm
podom postavljenim na
drvenoj konstrukciji,
dopunjeni ogradicama od
uskih letvica.
Drvene kuće ili brvnare,
jednom rečju zdrave
kuće, na našim
prostorima uglavnom se
postavljaju i koriste kao
vikendkuće za odmor,
što je minimum njihove
upotrebne vrednosti, komentar je našeg sagovornika, jer se u njih sasvim jednostavno uvode sve
instalacije tako da ispunjavaju sve potrebne uslove svakodnevnog življenja.
U izgledu i funkcionalnosti kuhinjskog radnog prostora ili kupatila ne postoji razlika između gradnje
u kući od čvrstog materijala i drvenoj kući. Zidovi i podovi i ovde se oblažu pločicama, koje se lepe
specijalnim lepkom.
Kad smo već kod instalacija, elektroinstalacije se razvode na kraju kroz vertikalne kanale, dok je
instalacija vodovoda i kanalizacije, u 80 odsto slučajeva, u podu i krovu. Posle postavljanja svi
otvori se zatvaraju drvenim maskama i na površini ostaju vidni samo direktni izvodi.
Bilo koji način grejanja brvnare je moguć, shodno potrebama investitora, moguće su varijante
podnog i centralnog grejanja, mada se u takav prostor najbolje uklapa toplina kamina.
Nije sve baš tako lako i jednostavno ako u ovakvom objektu želite da uživate i da ga dugo
posedujete. Radi sopstvene sigurnosti i uštede, prvenstveno nerava, najbolje je konsultovati
stručnjake, koji će sve vaše želje i potrebe rešiti u roku od petnaest dana po postizanju dogovora.
San o kutku od drveta vrlo brzo postaje stvarnost, a vama samo preostaje da u njemu uživate.
nadam se da sam nekom vam barem malo pomogao s ovim....
Brvnara a i skoro svaka drvena kuća je pre svega vrlo lepa i ima dosta prednosti u odnosu na zidani objekat.
Najvecu manu koju vidim je ta što je gradnja brvnare u fazama, odnosno gradnje onoliko koliko se ima para, vrlo komplikovana da ne kažem baš nemoguća... Zidani objekat se može graditi po raznim fazama kako se ima ili kako pristižu sredstva, a montažni objekat /brvnara, bondruk ili slično/ se mora izvesti u celini.
Posto sam kupio projekat brvnare, a nemam trenutno mogucnosti da je radim....
Pa ako ima neko zainteresovan za takav projekat, neka se javi...
ima li neko iskustva sao ovim tipom gradnje ,kakav je kvalitet,da li su bolje od montaznih i sl.
evo linka pa mi recite vasa misljenja
http://brvnarelukac.rs/
Slike su mnogo lepe, uostalom kao i sve slike drvenih kuca...mnogo lepse nego bilo koja zidana ...drvenoj po mom ukusu mogu samo kamene da konkurisu. Ali nesto na sajtu koji si naveo ne videh nijednu postavljenu kucu u nasim krajevima. Ja bih trazio od njih da mi pokazu svoje reference i da iza toga popricam sa vlasnicima...ovako nesto nemam elemenata za odlucivanje
Ovako prije svih radova da se malo informisem jer nikad nismo nista pravili pa bolje sad prije pocetka da saznamo neke bitne informacije i na sta obratiti paznju.Ovako planiramo praviti neku kao kolibu (kucicu) u sumi dimenzija otprilike 5x3m sve od drveta.Dakle stubove da ukopavamo u zemlju i okolo dasku,takodje i pod cemo od daske i pokricemo je sa crijepom ali nas muci kad to sve zatvorimo one rupe izmedju i to sve cime to zacepiti.Takodje imamo problem oko insekata,miseva,zmija i tako tih zivotinjica,jel postoji nesto da se odradi da nam se ne skupljaju insekti,bube itd.Takodje ako neko jos ima nekih savjeta u vezi ovog dobro bi nam doslo.
Pozdrav apavlovi, dali planiras sam da gradis?