Termo blokovi - iskustva, poredjenja kvaliteta i cena

Pa ovo me bas interesuje, tj. da li su one U vrednosti u tabeli korektne?
I npr. kada bi se gradilo blokom sirine 38cm koja bi preporucena termoizolacija bila? Jer koliko ja pratim ovu temu danas skoro svi zidaju klasicnim blokom i stavljaju 5cm stiropor termoizolacije.

Da li moze neka konkretna informacija vezana za lose karakteristike ovih blokova? Koliko sam uspeo da savladam ovu "materiju" mislim da je vazduh najbolji izolator i sto blok ima vise vazdusnih cepova bolja ce biti termoizolacija?
Za Ytong mislim da sem dobrih termoizolacionih karakteristika sve ostalo mu ne ide u prilog (statika vrlo diskutabilna, velika krtost nasih blokova, ...) a mislim da je cigla prevazidjena kao gradjevinski materijal kada govorimo o nosecim zidovima npr. kuce (sporost u gradnji, i mislim da ima losije termoiyolacione karakteristike od bloka iste debljine!?).
Ja nemam direktnih iskustava u vezi svega ovoga pa ne zamerite ako moja "sinteza znanja" stecena citanjem puuuno materijala nije najkorektnija.
Zato bih voleo da cujem i ljude koji su gradili sa ovim materijalima da iznesu svoja direktna iskustva, ili majstore koji su gradili ovim blokovima ...
Brojke i karakteristike su jedno a iskustvo i praksa su ipak nesto drugo. Zato sam i pokrenuo diskusiju. U potrazi sam za pravom istinom

Pa ako govorimo o ovim blokovima sirine 38 cm njihov broj linija sa ćelijama je 23 tj. oko 18,4 cm je ukupni vazdusni prostor i oko 19,6cm je ukupni deo od gline, tezine su oko 17kg tako da ne bih reko da im nedostaje masa. Mada mislim da zid prevashodno ne bi trebao da ima veliku akumulacionu moc jer bi onda leti mnogo vise zracio toplotu nocu npr. nego sto bi to radio zimi i pomagao grejanju objekta. Mislim da spoljni zid treba da ima izrazena termoizolaciona svojstava a ne akumulaciona, jer kod gradnje npr. pasivnih objekata gde se trazi veca akumulaciona moc, projektovanje objekta je specificno.

A kada govorimo o viseslojnim "sendvic" zidovima, sta mislis o ovim problemima:

Sve to, sa aspekta složenosti i brzine izvođenja radova, u sumarnom koštanju primenjenih materijala, te konačno i u ukupnom koštanju ovakvih fasadnih konstrukcija jeste i razlog da je udeo troškova fasadnih konstrukcija i utopljenih krovnih konstrukcija kao pete fasade u opštoj ceni koštanja dostigao nivo, zavisno od klimatskog područja, od 15-25% ukupne cene koštanja građevinskih radova.

Zavisno od rešenja eliminacije vodene pare iz srednjeg sloja za utopljavanje, primenjuju se dve varijante sendvič zidova – sa vazdušnim slojem za otparivanje sloja za utopljavanje debljine 10-30mm postavljenim od sloja za utopljavanje ka spolja, ili pak sa parnom branom postavljenom ispred sloja za utopljavanje (ka unutrašnjosti objekta) koji treba da spreči prodor pare u srednji sloj za utopljavanje.

Međutim, evidentna je činjenica da se upravo kod ovakvih zidova javljaju najbrojniji nedostaci, počev od projektovanja, preko izvođenja pa sve do eksploatacije objekata, a koji mogu dovesti i do drastičnih posledica u vidu rušenja dela ili celih zidova ili zidnih panela

Greške koje su utvrđene posle havarija:

* kod slučajeva sendvič zidova bez vazdušnog sloja za otparivanje sloja za utopljavanje, problematično je funkcionisanje paroizolacije između unutrašnjeg dela sendvič zida i sloja za utopljavanje, upravo zbog posledica montaže srednjeg sloja za utopljavanje koji se raznim ankerima pričvršćuje za unutrašnji zid (minimalno 4 ankera na m2) koji prosto izrešetaju paroizolaciju, koja kao takva ne vrši funkciju i para nesmetano prodire u sloj termoizolacije, tamo se kondenzuje i posle dvadesetak ciklusa zamrzavanja-otopljavanja degradira unutrašnji sloj termoizolacije (mineralna vuna formira grumene i pada na dno zida, a stiropor se posle desetak ciklusa potpunog zasićenja deformiše, povećava svoju gustinu smanjujući debljinu i preko 20%, što se posledično odražava ne samo na gubitak njegove projektovane termoizolacione sposobnosti, već se odražava i na zid u celini, u vidu pojave hladnih mostova, kondenza, vlage i buđi na unutrašnjim zidovima)

* kod sendvič zidova sa vazdušnim slojem za otparivanje sloja za utopljavanje debljine 10-30mm u preko 90% istraživanih slučajeva taj sloj uopšte nije bio u funkciji, što je i izazvalo degradaciju zidova, a u desetinama slučajeva i njihovo rušenje. Evidentirani razlozi što je projektovani sloj za otparivanje bio van funkcije bili su: upadanje u njega maltera kod zidanja spoljašnjeg sloja od opeke, njegovo pregrađivanje ili potpuno zatvaranje usled deformacije unutrašnjeg sloja za utopljavanje, otklon ka unutra kod zidanja spoljašnjeg zida, pa sve do masovne pojave da u spoljašnjem delu zida od fasadne opeke ili opeke sa završnom obradom malterisanjem uopšte nisu ostavljeni otvori za provetravanje vazdušnog sloja za otparivanje!

U sendvič zidovima se, po tehnologiji, zahteva elastična veza između unutrašnjeg (nosivog) sloja i spoljašnjeg obložnog zida od opeke, kako bi se sprečilo da spoljašnja obloga ispadne. Uobičajeni način je da se na svakih 4-10 redova opeke u spojnicu postavi armatura Ø6 mm i da se ona ankerima pričvrsti za unutrašnji nosivi sloj. Pored toga što ovakav našin izvođenja usložnjava izvođenje, on je i direktan uzrok neželjenih posledica, kako u u termotehničkom smislu (kroz postavljene ankere dolazi do povećanog toplotnog fluksa koji je nesrazmerno veliki u odnosu na presek kroz koji se odvija, što rezultuje povećanim učešćem tačkastih i linijskih toplotnih gubitaka, kondenzom i mokrom termoizolacijom), tako i u građevinskom (kondenz izaziva koroziju ankera i moždanika za vezu, što može da dovede i do urušavanja cele spoljne zidne obloge).

Ovde treba napomenuti da su kod tipova zidova sa paroizolacijom od unutrašnjeg nosivog ka srednjem utopljavajućem sloju, zbog prodora i ovih ankera kroz parnu branu, posledice još izraženije).

Izvor:
http://www.gradjevinarstvo.co.yu/TekstDetalji.aspx?ban=820&tekstid=306

:hh Potpuno si u pravu, citat je vise nego adekvatan temi :nono
Ali ja zelim dok imam vremena da se pozabavim informisanjem i analizama.

Najveci problem je sto nece biti dovoljno para (bas cudno :ahaha ) da se sve odradi kako je najbolje, pa pokusavam da uspostavim neku ravnotezu izmedju cene i kvaliteta.
Sendvic zid je dobro resenje, ali mislim i skupo resenje, nije samo cena materijala u pitanju vec i cena gradjenja. Brojke govore da slican termo efekat moze da se postigne i sa ovim blokovima, pa sam hteo da ih proverim u praksi, mada to je moguce samo ako je neko vec "baratao" sa ovim blokovima, a oni su relativno nov proizvod.
I u svakom slucaju, hvala sto iznosite Vasa iskustva.

Na ovakve blokove nisam naiso. Voleo bih da pogledam ako uspes da pronadjes prospekt, ili bar da se setis proizvodjaca pa cu potraziti sam, mada pretpostavljam da im cena nije nesto mongo konkurentna

Na ovakve blokove nisam naiso. Voleo bih da pogledam ako uspes da pronadjes prospekt, ili bar da se setis proizvodjaca pa cu potraziti sam, mada pretpostavljam da im cena nije nesto mnogo konkurentna

Pritisna cvrstoca Ytonga je od 2,5 do max 4 N/mm2 pa ne moze bilo kojim blokom da zidas prizemlje a malo kvalitetnija cigla ima cvrstocu od 30-50 N/mm2 pa ti vidi.
A da je krt, to sam utvrdio empirijski ... :hh
Univerzitetskog naselja - Belville - Blok 67 je prva veca gradjevina radjena ovim sistemom gradnje, pa videcemo kako ce se pokazati za 1-2 god. A inace bije ga glas da su objekti gradjeni ovim sistemom skloni pucanju. Videcemo ... ja sam posle prvih pozitivnih karakteristika procitao jos po nesto i resio da ga zaobidjem u razmatranju.

Puna opeka ima losije termo i zvucne karakteristike od suplje opeke adekvatne sirine. I nije samo to problem, ide puno maltera koji je jako los izolator i dobro provodi toplotu pa u ukupnom zbiru to bude dosta. To su moja saznanja...

Pa naveo sam sta sam nasao i gde sam nasao. E sad da li je bas tako ili ne - ne znam pa zato sam i otvorio diskusiju ali jedno je sigurno:

Ako se zna da 1% vlage u mineralnoj vuni i do 20% umanjuje njena termoizolaciona svojstva, te ako je sadržaj zarobljenog vazduha u mineralnoj vuni oko 80% i ako je vlažnost vazduha recimo 80% (a vrlo često je i veća zbog uobičajenih letnjih kiša u većini klimatskih područja), sledi da između slojeva imamo zarobljen vazduh sa 64% vlage. Posle višegodišnjih naizmeničnih ciklusa visoke letnje i niske zimske temperature, rezultat je uvek isti – degradacija termoizolacionog sloja, ma koliko oni bili kvalitetno izvedeni....

Tako da treba dobro planirati paropropusne i nepropusne brane

Vise mi se svidja Klimablock od Zorka-opeke

Nego volim kad ljudi u diskusiji ukljuce i po neki argument.
Necu da kazem da nisi bio dovoljno argumentovan :hh ali bio si malo skrtiji na recima nego sto je preporucljivo :roll:

I ne, nemam ja nikakvih favorita po pitanju gradnje, samo me interesuje odnos cena-kvalitet tj. najbolje i najsvrsishodnije resenje za gradnju spoljnih zidova i kad budem doso u situaciju da ovo platim hocu da sam uveren da sam odabrao najbolje resenje :nes
Osim ako od silnih analiza ne dodje do paralize novcanih sredstava ... :hh

Pa sasvim je moguce.
Da ja znam, ono sto ne znam ja ne bih ni pitao.

Ali ne shvatam sto se ljutis odmah, pa nisam ja nista tvrdio, ja samo prenosim informacije koje sam saznao. Trudim se da to potkrepim brojkama, jer su meni brojevi merilo nekih parametara, a trudio sam se da ih proverim iz vise izvora. I tacno je da su prospekti (oni zvanicni ali i nezvanicni) bili mesto gde sam se informisao, ali i ne samo oni ... trazio sam i druge izvore informacija i informacije iz prve ruke i tako to ...

Nego sve to nije bitno, imam osecaj da si sve ovo nekako licno shatio a ne shvatam bas najbolje zbog cega. Da nisi zastupnik nekih proizvoda?

I stvarno mi nije interes da ova tema ode u ovom pravcu.
Ako mozemo da razmenjujemo iskustva do kojih smo dosli onda OK, u suprotnom i ja nemam mnogo o cemu da pisem.
U stvari mozda bi bilo najbolje da se javi neko ko je koristio sve ove blokove u praksi pa da nesto kaze ...

Da li je neko koristio ove termoizolacione blokove punjene perlitom?

www.schlagmann.de

I ako jeste kakvi su utisci!!??
I da li mogu da se nabave kod nas?

5-6 godina, 1-2 kg tezak :nes2