našao sam ovaj tekst u pdf formatu malo ga obradio i izgleda ovako kako zgleda.ako bude nekoga zanimalo neka čita,a ako ne nemora da čita .
Pod drvetom se smatra višegodišnja drvenasta biljka cija je visina iznad zemlje najmanje 5 metara.
Drvo se grana i stvara krošnju tek na odredenoj visini debla. To je i najvažnija razlika u
odnosu na grm kod koga više stabljika izbija iz samog korena i na taj nacin formira krošnju
iznad same površine zemlje. Deblo je centralni nosac
stabla. Kod nekih vrsta drveta ono
prolazi kroz krošnju do samog vrha stabla, a kod nekih se gubi vec na pocetku krošnje. Sam
oblik krošnje zavisi od mnogih faktora: vrste drveta, da li je ono raslo u retkoj ili gustoj šumi i
slicno.
Visina stabla zavisi od vrste drveta i uslova u kojima je ono raslo. Najviša drveca su
australijski eukaliptusi (156m), kalifornijski mamutovac (110m). Kod nas jele i smreke rastu
do visine od 60 m, a bukva i hrast do 50 m. Starost drveta moguce je, približno, proceniti po
visini drveta.
Vrsta Starost drveta u godinama
drveta 40 60 80 100 120
Hrast 7 - 18 11 - 24 15 - 28 17 - 31 20 - 33
Bukva 5 - 17 9 - 24 12 - 30 15 - 35 17 - 38
Jela 3 - 13 8 - 25 13 - 28 15 - 32 13 - 34
Bor 6 - 18 8 - 22 10 - 26 11 - 29 21 - 31
Po debljini kao rekorderi se isticu Baobab koji ima opseg 35 – 45 m, taksodij (33 m) i
mamutovac (21 m). Opseg jele, hrasta i kestena krece se od 12 do 17 m. Po debljini, takode,
može da se odredi, sa odredenom tacnošcu, starost drveta. Potrebno je izmeriti obim debla
na visini od 1.3 m od zemlje, pronaci u tabeli odgovarajuci obim i ocitati približnu starost
drveta.
Vrsta Starost drveta u godinama
drveta 40 60 80 100 120
Hrast 6 - 16 13 - 25 20 - 23 27 - 40 32 - 47
Bukva 4 - 14 11 - 23 14 - 29 18 - 36 21 - 43
Jela 2 - 12 7 - 24 13 - 34 18 - 41 23 - 46
Bor 8- 16 11 - 23 15 - 33 18 - 43 25 - 49
Drvece doseže najvecu starost od svih živih bica. Zmajevac doseže starost od 6000 godina,
meksicki cedar i mamutovac preko 4000, tisa do 4000, pitomi kesten 2000 – 3000, bukva 600 -– 1000 godina
Drvo se sastoji od tri vrste celija. Prva grupa celija provodi drvene sokove.
Druga grupa služi za izmenu materija i spremanje rezervne hrane. Ove dve grupe imaju fiziološku
funkciju. Treca grupa su sklerenhimna ili librivormna vlakna koja u drvetu imaju mehanicku
funkciju, odnosno, drvetu daju potrebnu cvrstocu. Elementi koji cine sastav drveta su:
•
Ugljenik 50 %
•
Kiseonik 43.45 %
• Vodonik 6 %
•
Azot 0.2 %
• Pepeo 0.3 %
1
U krajevima umerenog pojasa rast drveta ogranicen je uglavnom na letnje mesece.
Godišnjim prirastom nastaju godovi. U tropskim krajevima rast je manje ili više kontinualan,
ali zbog fluktuacije u aktivnosti rasta nastaju koncentricne zone koje se zovu zone prirasta.
God nije homogene grade. Deo goda koji je nastao u prolece je svetle boje. Deo goda koji je
nastao u leto i jesen redovno je taman. U toku rasta pojedini delovi prestaju da budu fiziološki
aktivni i imaju samo mehanicki zadatak.
Osobine:
Boja je, pored teksture, jedna od najznacajnijih estetskih osobina drveta. Boje drveta
razlikuju se po vrsti i intenzitetu. Kod domacih vrsta drveta razlike nisu znacajne i ne postoje
izrazite boje. Kod njih se boja krece od belkastog do tamnosmedeg tona. Ton boje je
ujednacen a vece razlike u boji su uocljive jedino izmedu belog i tamnog dela drveta. Drveca
koja rastu u tropskim predelima imaju živi ton boje i šarolikiju skalu boja Tako su ebonovina i
wenge crne boje, tikovina zlatnosmede, mahagonij i padauk više ili manje crveni,
zapadnoindijski palisad modroljubicastog odsjaja i dr Starenjem drvo postaje tamnije. Kod
mnogih vrsta drva sredina postaje tamna, pa se on naziva crni deo. Mesto rasta takode utice
na boju nekog drveta.
Ipak neke promene boja se smatraju nedostatcima. Mnoge se pojavljuju u toku samog
rasta. Najbolji primer toga je pojava crvenog srca kod bukve. Taj nedostatak je prepoznatljiv
po neravnomernoj obojenosti u središnjem delu debla. Uzrok ove pojave je prodor kiseonika
kroz odlomljenu granu u središte debla. On tada oksidira i pojavljuje se crveno obojenje.
Obzirom na presek drveta tekstura drveta može biti:
Frontalna Radijalna Tangencijalna Spiralna
Frontalna tekstura vide se godovi kao nanizani krugovi i ima veliki znacaj pri
raspoznavanju vrste drveta.
Radijalna tekstura je znacajna za furnir i daske koje se seku u smeru traka. Godovi se
nižu kao paralelne linije.
Tangencijalna tekstura je karakteristicna za daske koje se režu iz bocnih delova
trupca.
Spiralna tekstura se može videti na obodu trupca kada mu se ukloni kora.
S obzirom na gradu, tekstura može biti pravilna ili nepravilna. Drvo koje normalno
raste ima pravilnu gradu. Nepravilna tekstura je posledica raznih nepravilnosti u rastu drveta.
Zbog svoje posebnosti ovakva drveta su veoma cenjena.
Po sjaju drvo može biti bez prirodnog sjaja (kruška, topola, crni grab), sa slabim sjajem (jela,
grab), jaceg sjaja (platan, bukva, hrast, javor, jasen). Živi sjaj imaju neke egzoticne vrste
drveca. Miris drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava i stepena njegovog zdravlja.
Zapreminska masa drveta varira od vrste do vrste drveta. Najlakše drvo je balsa
(Ochroma spp.) sa zapreminskom masom 0.13 g/cm3, a najteže je gvajakovina (Guaiacum
officinale L.) sa zapreminskom masom 1.28 g/cm3.
2
Drvo je slab provodnik toplote i elektriciteta. A zbog svojih osobina u vezi sa
prostiranjem zvuka, odlican je materijal za akusticnu izolaciju.
Mehanicke osobina drveta koje dolaze do izražaja u gradevinarstvu su elasticnost,
cvrstoca i tvrdoca. Mehanicke osobine se uocavaju pri spoljašnjem delovanju mehanickih
sila. Na ove osobine uticu smer delovanja sile prema smeru vlakana, stepen vlage drveta i
njegova zapreminska masa.
Tvrdoca predstavlja otpor drveta na utiskivanje drugog, još tvrdeg tela u njegovu
masu. Taj otpor se može osetiti pri ukucavanju eksera, zavrtanja šrafa i dr. Tvrdoca drveta
zavisi od vrste drveta, gustoce, vlažnosti i slicno. tvrde vrste drveta otpornije su na
površinsko habanje pa se kao po pravilu koriste kao podne obloge, kao stepeništa, pragove,
posebne gradevinske konstrukcije i sl. Meke vrste drveta imaju prednost kod krovnih
konstrukcija, u rezbarenju, modelarstvu, za izradu ambalaže i dr.
Rascepljivanje je razdvajanje drveta u uzdužnom smeru. Rascepljivanjem se dobijaju
cepanice, potrebni oblici za neke posude, krovopokrivacki materijali, vinogradarski kolci, drvo
za ogrev. Medutim, rascepljivost je nekada loša osobina drveta koja uzrokuje poteškoce u
slucaju zakucavanja eksera, zavrtanja šrafa, struganja i rezbarenja.
Elasticnost je osobina drveta da pod uticanjem vanjskih sila izmeni svoje dimenzije ili
oblik a potom se vrati u prvobitno stanje cim one prestanu delovati.
•
Vrlo elasticno drvo: Orah, jasen, breza, tik, ebonovina, mahagonij
•
Srednje elasticno drvo: Bukva, hrast, smreka, dibetou
•
Slabo elasticno drvo: bor, topola, palisander
Elasticnost drveta dolazi do izražaja kod izrade železnickih pragova, raznih sportskih
pomagala, ambalaže, izrade camaca i sl.
Plasticnost je kad opterecenja premaše granicu elasticnosti ali pri cemu ipak ne dolazi
do loma. Deformacija je trajna i drvo zadržava novi oblik i kada sile prestanu da deluju na
njega. Ova osobina je korisna u proizvodnji zakrivljenog nameštaja, muzickih instrumenata,
sportskih pomagala u pletarstvu i kolarstvu. Najplasticnije vrste drveta su bukovina i
jasenovina a nešto manje javorovina. U praksi se cesto srece termin žilavost. Pod žilavim
materijalom se podrazumeva onaj materijal koga možemo trajno deformisati ali se on velikom
silom opire toj deformaciji.
Trajnost je osobina drveta da krace ili duže vreme odoleva faktorima koji menjaju
njegove prirodne osobine. Dugovecnost drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava,
sadržaja smole, težini drveta, vremenu sece (trajnije je drvo koje se sece u zimsko doba jer
je tada udeo vlage u drvetu manji a razvoj gljivica i insekata onemogucavaju niske
temperature), postupku nakon sece, uticaju okoline i dr. Vrste koje imaju obojen crni deo
trajnije su od dugih, buduci da su smola i druge komponente u njemu otrovne, pa sprecavaju
razvijanje gljivica i insekata. Prema trajnosti drvo se deli na skupine:
•
Vrlo trajno drvo – središnji deo hrasta, ariša, domaceg kestena, tikovina, mahagonij,
wenge
•
Trajno drvo – borovina, smrekovina, jelovina, jasenovina, padauk
•
Malo trajno drvo – javorovina, bukovina, grabovina, brezovina, drvo johe, lopovina,
topolovina, vrbovina, drvo trešnje, divlji kesten.
Njegovu postojanost najviše narušavaju mikroorganizmi, insekti, mehanicke povrede i vlaga.
Najvecu trajnost pokazuje drvo upotrebljeno u suvoj prostoriji niste temperature bez prisustva
vazduha. Veliku trajnost pokazuje i drvo koje je stalno potopljeno u vodu. Najmanji stepen
trajnosti pokazuje drvo upotrebljeno u površinskom sloju zemlje. Trajnost drveta se povecava
konzerviranjem.
Greške drveta
Za pravilno procenjivanje kvaliteta drveta, izmedu ostalog, neophodno je poznavati
njegove greške. Greške drveta mogu se razvrstati na:
3
• Greške grade drveta
•
Greške koje poticu od uzroka fizicke prirode (vetar, hladnoca, vrucina, covek)
•
Greške boje i konzistencije drveta
•
Greške koje poticu od insekata
Za tehnicku upotrebljivost i vrednost drveta najvažnije su sledece greške:
Nepravilnost preseka smatra se ako presek debla nije krug vec je
elipsa, kvadratan oblik ili potpuno nepravilan
Dvostruko ili višestruko srce. Na poprecnom preseku vide se dva ili
više srca. Nastaje zbog srašcivanja dva debla u toku njihovog razvoja
Nepravilnost toka vlakana. Vlakna teku uzdužnom osom debla, ali
njihova uzdužna osa nije pravac nego talasasta linija (javor rebraš)
Okružljivost je razdvajanje drveta u smeru godova. Ovoj grešci su
sklona debla jela, bresta, pitomog kestena, cera bukve i smreke.
Paljivost je raspucavanje donjeg dela debla u radijanom smeru.
Raspukline su najšire u srcu, a sve uže prema periferiji debla. Paljivost
se javlja kod starih debla hrasta, jele i ariša.
Lažna srž kao posledicu ima rastavljanje drveta izazvanog gljivicama
još za vreme rasta drveta. Cesta je pojava kod bukve, javora, jasena i
graba.
4
Kvrge su ostatci grana ili pupova
Trulež je posledica razornog delovanje nekih vrsta gljivica
Raspukline drveta nastaju od zime (deblo prsne u donjem delu u
radijalnom smeru) i od sušenja (nastaju naglim sušenjem drveta)
Vitlanje je posledica nepravilnog utezanja i bubrenja drveta
Usukanost. Greška kod koje vlakna teku spiralno oko uzdužne
osovine, a ne uporedo sa njom. Obicno ova deformacija nastaje u
blizini kvrga
Smolne vrecice su meducelijski prostori ispunjeni smolom
5
Sržne mrlje su na poprecnom preseku male crveno smede mrlje, a na
uzdužnom isti takvi trakovi. Nastaju delovanjem Agromyza
Piravost je posledica razornog delovanja gljivica na oborenom stablu.
Drvo je na pocetku u tagovima prlavosmede boje. Proces traje 4 – 5
meseci posle cega je drvo neupotrebljivo. Bukovo drvo je narocito
podložno ovom delovanju gljivica
Modrenje borovine, smrekovine, jelovine ali i nekih drugih vrsta kao
što su ariš, javor, hrast i lipa. Nastaje kao posledica delovanja gljivica
Ophiostama spp. Drvo postaje prljavomodro. Ovo ne smanjuje
tehnicke osobine drveta vec je samo estetska greška
Greške od insekata su bušotine (hodnici) koje buše insekti i njihove
larve u drvetu pa tako umanjuju tehnicku upotrebljivost drveta.
Crvotocinu uzrokuju insekti koji žive u drvetu (ksilofagni insekti). Za
njih je drvo hrana i prebivalište. Jedinke polažu jajašca iz kojih se legu
licinke. One prodiru u drvo i u njemu kopaju rovove. Tako uzrokuju
mehanicka oštecenja koja smanjuju cvrstocu i tvrdocu. Veliku hranjivu
vrednosti ima beli deo i deo ispod kore pa vecina insekata živi u tim
delovima. Sredina je tvrda i manje bogata hranjivim materijama, a
sadrži i tanin, smolu, kinone, alkaloide i dr. Sve ove materije deluju na
insekte kao otrov. Napadaju živo, oboreno, neobradeno i obradeno
drvo
6
Upotreba drveta
Podrucje upotrebe drveta je jako široko. Sa razvojem tehnike raste i broj nacina
primene drveta. Primera radi, pre prvog svetskog rata drvo se koristilo na nešto više od 2000
nacina da bi broj nacina korišcenja drveta neposredno pred drugi svetski rat porastao na
5000. Prema upotrebi razlikuje se:
• Tehnicko drvo (Oblo, tesano, cepano, rezano)
•
Hemijsko (služi za dobijanje celuloze, tanina, smole i drvenog uglja)
•
Ogrevno drvo su komadi koji nisu upotrebljivi ni kao tehnicko drvo ni kao hemijsko.
Obradom drveta dobijaju se razni poluproizvodi kao što su furniri, daske, lamelirano drvo
(dobija se lepljenjem furnira), ploce iverice (izradene od iverja), ploce od drvenih vlakana
(služe u gradevinarstvu za oblaganje i izolaciju)
Natapanjem drveta veštackim smolama i metalima dobija se materijal vece težine, koji
se može lako obradivati.
Abies Alba – Obicna jela – Drvo žuto-bele do crvenkaste boje koje naknadno
potamni. Veoma mekano i elasticno drvo. Zbog mnogobrojnih cvorova srednje je
obradivo. Koristi se za izradu nameštaja i kao gradevinsko drvo.
Kanadski javor - Acer saccharum Marsh – Šecerni Javor raste na
severu Severne Amerike, narocito na zapadu Kanade i u severozapadnim krajevima
SAD. Drvo je beložuckaste boje, a na vazduhu može da požuti. Tekstura je nekada
talasasta. Drvo je tvrdo, srednje elasticno i teško se cepa. Slabo otporno na gljivice i
insekte. Drvo je fino, ima svilenkast odsjaj i dosta se steže pri sušenju. Zbog izrazito
svetle boje i odlicnih mehanickih osobina, javorovina se koristi u proizvodnji furnira i
maneštaja visokog kvaliteta. Drvo je idelalno za izradu tesarskih i rezbarskih
proizvoda, muzickih instrumenata i sl. Parketi od javorovog drveta su veoma
dekorativni.
Africki padauk - Pterocarpus soyauxii -Uspeva u srednjem i tropskom
pojasu zapadne afrike.Beli deo je belkaste ili žuckaste boje. Tamniji deo ima
karakteristicnu crvenu boju, ona sa vremenom postaje tamnosmedecrvena sa
svetlim crvenim prugama. Drvo je tvrdo, cvrsto i vrlo elasticno te otporno na
habanje. Beli deo je slabije, dok je tamniji vrlo trajan. Koristi se u proizvodnji furnira,
kvalitetnig nameštaja, za umetnicke proizvode. Cesto se koristi pri izradi podnih
obloga u javnim prostorijama gde je prohodnost velika. Odlikuje ga velika stabilnosti
i zato je pogodan za polaganje na podno grejanje.
7
Afrormosia Elata – Raste u ekvatorijalnom pojasu zapadne Afrike izmedu
Obale Belokosti i Zaira. Zbog visokog postotka tanina drvo pomodri ukoliko dode u
dodir sa gvoždem. Beli deo je svetliji od tamnog koji je zlatnožuckaste boje , a na
svetlosti tamni usled oksidacije. Drvo se malo steže. Drvo je tvrdo i elasticno. Beli
deo je srednje, a crni izrazito postojan i trajan. Koristi se kao gradevinsko drvo, za
izradu nameštaja, stepeništa, podne i zidne obloge, orude za poljoprivrednu
delatnost, za dekoraciju enterijera, u brodogradnji. Iz odabranih tabla se izraduje
furnir koji se koristi kao dekorativna obloga.
Doussie - Afzelia Africana – Raste u kišnim šumama i savanama tropskog i
ekvatorijalnog pojasa. Beli deo bledo žuckaset boje, a tamni sveto smede, dok pri
sušenju dobija intenzivno semde – crvenu boju. Drvo je grubo. Sakuplja se
umereno. Drvo je tvrdo, cvrsto i vrlo elasticno, te otporno pri upotrebi. Teško se cepi.
Beli deo je manje trajan u odnosu na crni koji je vrlo otporan. Drvo je vrlo cenjeno
kod stolara, kako za unutrašnju tako i za spoljašnju primenu. Koristi se kao
gradevinsko drvo. Koristi se i za laboratorijski nameštaj kao i tamo gde su pristutne
hemikalije.
Africka Ebonovina – Diospyrus – Raste u centralnoj i južnoj Africi. Ima
veoma finu teksturu sa nepravilnim vlaknima. Središnji deo totalno crn, a beli deo
žuckast. Izuzetno jako, cvrsto i tvrdo drvo sa velikom otpornošcu na udarce,
habanje, truljenje i insekte. Koristi se za izradu klavira i drugih muzickih
instrumenata, za obradu na strugu, rezbarenje, drške za noževe...
Bubinga – Guibourtia Deneusie – Slaba elasticnost, pored toga ima dosta
džepova sa smolom. Srednje je trajnosti, osetljivo drvo na udarce. Crni deo je
izdržljiv samo ako je podvrgnut konzervaciji, beli deo je vodopropusan. Služi za
oblaganje zidova kancelarija, za furnir i parket. Takode se koristi i za izradu drški
noževa.
Muirapiranga – Brosimum Rubesoens – Veoma elasticno drvo, odlikuje
se velikom gustinom i otporan je na udarce ali se i lako cepa. Slabo se oblikuje na
pari. Dugotrajno drvo i veoma otporno uz primenu zaštitnih sredstava. Koristi se za
furnir, dekorativne umetke, ukrašavanje, fine kutije, obrada na sturgu.
Kesten - Castanea Sativa – Uspeva u južnoj Evropi i severozapadnoj Africi,
a srodne vrste i u Severnoj Americi i na Dalekom istoku. Drvo je grubo a struktura
mu nije homogena. Drvo sadrži mnogo materijala od koga se dobija tanin. Ima
obojen tamni deo, obicno sivkastocrvenkaste do smede boje, koja na vazduhu brzo
postaje tamnija, dok je beli deo uzak i žuckasto – bele boje. Tamni deo je vrlo trajan
i otporan na gljivice i insekte. Drvo je srednje tvrdoce i slabe elasticnosti. Koristi se
za izradu rezanog furnira, nameštaja, za obloge, stepeništa, parket, muzicke
instrumente i sl. Iz kore dobija se tanin.
8
Iroko - Chloraphora Excelsa – Raste u vlažnim šumama tropske Afrike, od
Siera Leonea na zapadu do Tanzanije na istoku. Na zapadu Afrike od Senegala do
Gane. Beli deo drveta je sivo – žuckast i jasno odudara od tamnog dela, koji je kod
starijeg drva žuckasto tamno smed sa svetlijim prugama. Sa vremenom ova boja ce
potamniti usled oksidacije. Drvo je tvrdo, cvrsto i elasticno. Tamni deo je vrlo trajan
a beli ne. Drvo se malo steže i poput tika je vrlo stabilno. Teško se obraduje zbog
kalcijevog karbonata. Drvo se koristi kao masivno i gradevinsko drvo te u
brodogradnji (zamena za tikovinu). Narocito je cenjeno u stolariji kod izrade
nameštaja, unutrašnje opreme, podnih obloga, stepeništa, rezbarskih predmeta.
Morado – machaerium schlerotylon – raste u centralnoj i južnoj Americi.
Purpurno mrke je boje sa upadljivim braon ili crnim linijama.
Sapelli – Entandrophragma cylindricum – Raširen u tropskim šumama
zapadne, srednje i istocne Afrike. Beli deo je uzak, bele ili svetložute boje. Crni deo
ima nakon sece crvankastu boju koja nakon nekog vremena potamni i postaje
crvenkastosmeda. Drvo je sjajno i fino. Osrednje se steže pri sušenju. Srednje je
tvrdo i cvrsto, elasticno je i otporno na habanje. Beli deo je slabo postojan a crni
bolje. Sapelli podseca na mahagonij i zbog toga se koristi za izradu furnira i
prestižnog nameštaja, za unutrašnju opremu kancelarija i drugih važnih objekata, za
izradu gradevinske stolarije. Koristi se u brodogradnji i automobilskoj industriji, za
klavire i druge muzicke instrumente, parkete i skupocene podne obloge.
Bukva – Fagus Sylvatica –Od žute do smede boje. Uspeva u centralnoj i
južnoj Evropi. Tvrdo drvo koje se lako obraduje. Pri sušenju jako se skuplja. Usled
delovanja pare lako se preoblikuje i dobija crveno smedu boju. Veoma osetljiva na
vlagu i koristi se samo za unutrašnje radove. Koristi se za proizvodnju parketa i
delova nameštaja.
Bucote – Cordia Alliodora – Srednje jako drvo sa dobim mogucnostima
oblikovanja na pari. Srednja trajnosti, otporan je samo uz konzervatorski tretman.
Beli deo je vodopropustan. Koristi se za izradu furnira, dekorativnih kutija, brodskih
paluba...
Zingana – Microberilinia Brazzavillensis – Prvenstveno se koristi u
dekorativne svrhe gde snaga i mehanicke karakteristike nisu bitne. Nije trajno drvo i
veoma je osetljivo na insekte. Koristi se za izradu dekorativnih i skupih stvari, za
rezbariju i ukrasne panele.
9
Mutenye - Guibourtia Arnoldiana – Rašireno je u tropsko – ekvatorijanom
pojasu zapadne Afrike, od Obale Slonovace do Angole. Najcešce u podrucju reke
Kongo. Beli deo je žuckasto – sivkast i jasno se razlikuje od crnog koji može biti
raznih boja, od žuckaste do crvenkaste, sivkaste i maslinasto zelene. Drvo je fino,
svilenkastog sjaja, srednje tvrdoce. Beli deo je slabo, a crni dobro otporan na
napade gljivica i insekata. Po spoljašnjem izgledu podseca na orahovinu pa se
koriste njegove dekorativne osobine u obliku masivnog drveta ili furnira. Koristi se za
izradu nameštaja, podne obloge, unutrašnje stepenice, rezbarske proizvode, izradu
bilijarskih štapova i sl.
Jatoba -Hymenaea Corubaril – Raširen je u tropskom pojasu Srednje i
Južne Amerike kao i na Zapadnoindijskim ostrvima. Beli deo je širok,
svetlocrvenkaste boje i jasno se razlikuje od crnoga koji je obicno narandžasto crven
ili tamnocrvenosmedkast. Drvo je sjajno i fino do grubo pod opipom. Drvo je vrlo
tvrdo i cvrsto, izrazito elasticno i otporno na habanje. Vrlo teško se cepa. Beli deo je
slabo, a crni vrlo otporan na napade gljivica i insekata. Pri sušenju se osrednje
steže. Radi lepe boje i odlicnih mehanickih svojstava drvo se koristi u proizvodnji
furnira, nameštaja visokog kvaliteta, za unutrašnje opremanje, prozore, vrata,
obloge, parket i sl.
Merbau - Intsia Palembanica – Šume ekvatorijalnog pojasa s mnogo
padavina, koje se rasprostiru od jugozapadne Azije do Filipina i drugih ostrva Tihog
okeana. Svetli deo je belkast ili bledo žuckast i po boji se jasno razlikuje od crnog
dela, koji pri sušenju dobija smeckasto – crvenkasti ton. U crnom delu su vidljive
pruge žuckaste boje. Ima dobre mehanicke osobine i trajnost. Svetli deo nije
otporan na insekte. Ovo drvo je cenjeno u stolarstvu za unutrašnju i spoljašnju
upotrebu, za podne obloge kako unutrašnje tako i spoljašnje. Radi dobre
postojanosti na otvorenom koristi se i kao gradevinsko drvo.
Orah – Juglas Regia –Spada u skupoceno drvo. Nemacka i francuska
orahovina je sivkasto-smeda, prekomorske zemlje daju ljubicastu nijansu orahovini
dok su ostali crveno-smede varijante. To je tvrdo i cvrsto drvo sa lepom teksturom.
Iako posle sušenja se ne menja, ne odgovara mu vlaga. Koristi se za izradu
nameštaja, furnira i za duborez.
Ariš evropski – Larix Decidua –Raste u Alpama, na Karpatima i u nižim
delovima južne Poljske. Beli deo drveta je uzak i žuckast, a jezgra crvenosmeda.
Bogat je smolom. Smolasti kanali su sitni, ali brojni. Drvo je srednje tvrdoce, vrlo
elasticno i dobro se cepa. Steže se srednjom jacinom. Ariš je odlicno gradevinsko
drvo, narocito prikladno za vodene konstrukcije i mostove (zbog smole je
vodonepropusno). Koristi se za stambeni i masivan nameštaj, furnir i obloge. Zbog
svoje lepe boje, dobre obradivosti i odgovarajuce tvrdoce, ovo drvo je idealno za
izradu stepeništa, podova i parketa.
Wenge - Millettia Laurentii – Raste u ekvatorijalnom delu zapadne Afrike.
Tekstura je gruba. Beli deo je uzak, sivobele boje. Crni deo je tamnosmed sa
naizmenicnim cinim i belicastim prugama koje drvetu daju dekorativni izgled. Sa
vremenom drvo tamni. Beli deo je srednje, a crni veoma izdržljiv i trajan. Zbog
prirodne otpornosti na habanje ovo drvo je odlicno za podne obloge u javnim
prostorijama gde je prohodnost velika. Koristi se u industriji nameštaja a zbog svoje
interesantne teksture cesto se koristi za izradu stubova, furnira i služi kao
dekorativni element u hotelima i konferenciskim salama.
10
Popple – Liriodendron Tulipifera – Drvo je srednje gustoce, slabo
elasticno i slabo otporno na udarce. Slabe jacine i srednje otporno na lomljenje.
Takode ima srednje dobre osobine savijanja na pari. Nije trajno drvo, beli deo je
otporan samo uz zaštitu. Koristi se za pravljenje figura, rezbarenje, opremanje
enterijera kod brodova, igracke, vrata.
Honduras Mahagony – Swietenia Macrophylla – Drvo ima slabu
elasticnost i srednju otpornost na lomljenje. Veoma male gustine i loše podnosti
udare. Krarakteristike koje pokazuju oblikovanje drveta na pari su osrednje. Crni deo
je trajan i otporan na truljenje i insekte. Koristi se za izradu vrhunskih furnira,
uredenja poslovnih prostora, enterijera u brodovima, klavira, figura, a pogodan je i
za rezbarske radove i obradu na strugu.
Maslina evropska – Olea Europea –Jako traženo i prilicno skupo drvo.
Zbog izražene teksture koristi se za proizvodnju malih ukrasnih predmeta.
Smreka – Picea abies – Vrlo rašireno drvo. Uspeva u severnoj Evropi i
brdovitim predelima južne i srednje Evrope. Središte drveta nije obojeno, a samo
drvo je žuckastobele boje i svilenkastog sjaja. Drvo je meko, lako se cepa i elasticno
je. Na otvorenom je slabe trajnosti, teško se impregnira, nezašticeno je i nije
otporeno na gljivice i insekte. Koristi se kao konstruktivno i gradevinsko drvo, za
nameštaj, furnir, plafonske i zidne obloge, drvene ploce, stepenice, brodski pod, za
proizvodnju celuloze i papira, šibice i sl. Posebna je rezonantna smerekovina i ona
se koristi za izradu muzickih instrumenata.
Divlja trešnja -Prunus Avium –– Tvrdo i cvrsto drvo. Uspeva u Evropi i
Zapadnoj Aziji. Nije trajno drvo. Koristi se za izradu nameštaja, furnira i rezbarskih
radova.
Louro Faia – Roopola Brasillensis – Srednje jako drvo sa malom
gustinom ali izuzetno dobrim elasticnim karakteristikama. Koristi se za izradu furnira,
lakih konstrukcija, panela, ornamentni umetci...
11
Tananeo – Peltogyne – Raste u tropskim predelima centralne i južne Amerike.
Ima finu teksturu. Beli deo je krem – bele boje dok tamni deo ima purpurnu boju koja
potamni kada se izloži svetlosti. Izuzetno jako, tvrdo i cvrsto drvo. Jako otporno i
stabilno. Elasticnost mu se može okarakterisati kao osrednja. Koristi se u rezbariji,
laboratorijama (krajnje je otporno na uticaj kiselina) za izradu furnira, podova,
ulaznih vrata, kao i za gradnju brodova.
Lapacho - Tabebuia ipe – Raste u srednjem pojasu Južne Amerike, narocito
u Brazilu, Argentini i Paragvaju. Beli deo je žuckast, a crni varira od tonova
maslinasto – zelene do maslinasto smede boje sa ucestalim crnim ili tamnosmedim
pegama. Drvo je fino, ravnomerne strukture i srednje se steže pri sušenju. Vrlo je
cvrsto i tvrdo, elasticno i otporno na habanje. Crni deo je vrlo trajan i otporan na
gljivice i insekte. Koristi se kao gradevinsko drvo, za proizvodnju furnira, nameštaja
visokog kvaliteta, tesane proizvode, podne obloge u javnim prostoirjama kojima
prolazi mnogo ljudi. Žuckasti kristali menjaju boju u alkalinm tecnostima pa se
koriste kao indikatori u medicini.
Tikovo drvo -Tectona Grandis – Spontano raste u šumama u nižim ili
brdovitim predelim ajužne Azije, od Indije do Vijetnama. Kao plantažno drvo raste na
Javi, u ekvatorijanom delu Afrike i Srednje Amerike. Tekstura je gruba, na
radijalnom preseku ima lep sjaj. Bela jezgra je svetlosmede boje, a tamni deo
zlatnosmed sa zelenkastim, ponekad i crnim prugama. Na vazduhu tamni. Površina
je na dodir masna, a ima specifican miris stare kože. Drvo je srednje tvrdo, vrlo
elasticno i loše se cepa. Pri sušenju malo se steže.Beli deo nije toliko trajan ali crni
jeste.Koristi se za izradu skupocenog nameštaja, prikladno za spoljašnju upotrebu,
u brodogradnji nezamenjivo.
Brest - Ulmus carpinifolia – Uspeva u srednjoj i južnoj Evropi, severnoj Afirci
i zapadnoj Aziji. Brestovina je porozna vrsta drveta obojenog središta. Beli deo je
širok i žuckast, a tamni cokoladno smed. Drvo je srednje tvrdo i srednje cvrsto, jako
se steže pri sušenju, elasticno i žilavo i jako se teško cepa. Beli deo nije trajan, a
tamni jeste. Nije otporan na vremenske uslove. Koristi se u gradevinarstvu za
izradu vodenih konstrukcija, za nameštaj, za izradu plemenitog furnira, za obloge,
parket, sportski pribor i svuda gde se zahteva elasticnost i žilavost.
Lipa - Tilia sp –– Nije prvoklasno drvo. Crvenkasto bele boje. Meko, cvrsto i
elasticno drvo. Sveže drvo pri sušenju se izuzetno skuplja, ipak jednom osušeno
nema promena. Odlicno se obraduje ali nije pogodna za spoljašnje radove. Koristi
se za delove nameštaja i jeftinije rezbarske radove.
Hrast – Quercus ilex –Uspeva u Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji. Ovo je
teško i tvrdo drvo zbog cega je i obrada otežana. Dugotrajno je drvo (u zatvorenom
prostoru može da opstane i 800 godina). Nije pogodno koristiti celicne i gvozdene
eksere obzirom da ima mnogo tanina zbog cega se pojavljuju crne mrlje koje nije
moguce odstraniti. Manje vredni komadi služe za potrebe gradevine, pragove...
Bolje vrste se koriste za unutrašnje radove, za izradu furnira i nameštaja. Na vlazi
se malo skuplja i krivi. Ako se koristi pod vodom pocrni i otvrdne kao kamen. Zbog
toga ima veliku primenu u hidrogradnji.
12
Bor obicni – Pinus Sylvestris –Beli deo je crvenkaso bele boje, a tamni
crvenkasto žut. Na vazduhu brozo potamni. Raširen je po celoj srednjoj i severnoj
Evropi kao i severnoj Aziji. Ovo drvo je lako, meko, srednje tvrdo, nije elasticno, lako
se cepi i obraduje Beli deo je manje otporan a crni je vrlo trajan (u zatvorenom
prostoru 1000 godina). Vrlo je osetljivo na drvne štetocine i mora se impregnirati pre
završne obrade. To je gradevinsko i stolarsko drvo. Koristi se za unutrašnje radove,
kod izrade masivnog i obicnog nameštaja, furnira, obloga, brodskog poda, parketnih
dašcica i dr.
Za printanje
Svaka čast