Problematika, metodologija, materijali u hidroizolaciji

Evo jos pratece dokumentacije u tekstu sa ovog terena, kasnije cu postaviti nesto sa kamenom, pranjem, upotrebom silikona, injektiranjem, fiksiranjem ukolkiko bude zainteresovanih.
Затечено стање
У полукопаном стану је било појачано присуство влаге која је навирала из зидова испаравала се са њихове површине и опет кондезовала по ћошковима, раније се већ интервенисало са спољне стране као и са предње јачим малтером но након неколико година било је по страром , обкелат је зидан тридесетих година прошлог вјека.
Као што се види из приложених фотоографија малтер је на одређеним мјестима изузетно ослабио па смо приступили рушењу (јер није било потребе чувати га), брзо се показало да ће већина малтера бити уклонјена.
Фуге су такође биле у порозном стању и мирасале на буђ, цигла очувана мада ослабљена била заједно са зидом изуетно (хидроскопна) упијала воду, Инвестирору је ради цјене понуђене опције хидроизолације консолидацијом, и конзервацијом фуга кроз које се већим дјелом одвијао транспотрт воде и консолидације и хидроизолације површине цигле, чиме би се влага задржала у зиду а спрјечио продор у просаторију
Понуђена му је и варијанта спрчавања дотока влаге у зид, прихватио је обадвије.
Пошто је зграда полукопана отворен је зид и нашли смо изолацју (кондор са вањске стране очувану) потом је нађено да је хоризонтална изолација међу темељем и зидом уништена , а била је бази катрана поставлјена 30тих година.
Постваили смо нову наизмјенично отварајући лучне рупе у зиду и затварајући их
Потом смо морали и вертикално дасјечемо јер је заједнички зид са комшијом нетретиран па се спречаванјем дотока капиларне влаге „наш“ зид осушио и почео да вуче капиларну влагу бочно.
Фуге су рушене до дубине између 1 и 2 цм, потом отпрешене, опране, дубински пебетриране и консолидоване раствором акрилног везива 5 и 10% потом премазане са 100% те мјешавином акрила и семента, нашта је наставлјен малтер појачан акрилним везивом.
Акрилно везиво је кориштено због приступачне цјене, умјесто њега се могу користити разни полимери, али и органска везива, већ зависно од потребе.Читав зид је такође натапан раствором, да би се смањила, али ипак одржала хидроскопност.
Цигле које су вађене су консолидоване потапанјем, а приликом њихове уградње кориштен је акрилни малтер, дио зидова је на послјетку пресвучен слојем малтера а дио је по жељи наручиоца остао у цигли.

http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156948778/ [20]
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156340321/in/photostream/ [21]
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156340897/ [22]
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156340321/in/photostream/ [21]
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156341319/in/photostream/ [23]

http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5156956900/ [24]
Mislili ste na kondor?
Jeli sljedeće pitanje zašto sve to?

Zahvaljujem se na dodjeli kvalifikacije " sladoledzijski", volio bi da čujem i Vaše kvalifikacije i kompetenciju, kao i kako bi ste sjekli ukopan zid na visini poda? Što se tiče same cigle ona je "izlječena" i postupak je optimalan, a kad smo kod statike pogledajte i ovaj moj rad pa se konačno frapirajte.
http://www.flickr.com/photos/konzervacijakamena/5165375972/ [28]
Problem je rjesen i bez kondoora i nije samo to, mogli smo da ugradjujemo i bolje maltere , da pecemo cigle jer se u toj velicini neprave, da srusimo zgradu i ozidamo novu vecu i ljepsu, ovo je bilo po mome misljenju optimalno. Ozbiljno je koliko bude drzalo, a da sam mogao problem rjesiti zvakacom gumom rjesio bi ga ili sladoledom jer nekad se problemi rjesavaju i tako. Zavisi kakvi su problemi i kakav je pristup.

Proizvoljno ste uzeli da je cigla unistena u statickom smislu, ona je zvonila, a ciglu mozete ocvrsnuti bilo kojim vezivom ko je kompatibilno sa materijalima koje ugradjujete. Moguce je ocvrsnuti i ciglu koja se pretvorila u zemlju, ali pitanje je cemu. Niko nespori sjeceje zida HiO postupkom, ali pitanje je čemu? kao i sve ostalo to se nekad isplati nekad ne. Problemi su razni, razni objekti, razne metode, i razni poslovi i razliciti ljudi razlicitih racunica. Meni se isplati da ti znas i da je sa moje strane sve otvoreno, a Vi me cak uskracujete za kompentencije a nastupate tako sa visine.
Da u pravu ste da je postupak primitivan, primitivna je i mistrija. To je bio samo jedan dio posla i mi smo i to obavili jer nije nam strano, a angazovati nekog drugo za to nije bilo neophodno, da je trebalo samo sjeći zid mi ne bismo ni radili.
Stekao sam utisak da prebrzo i proizvoljno izvodite zakljucke, budući da ne znam koliko ste radili i šta, ostavljam mogućnost da imate kredit za to. Ali znao bi Vas jer sam ucestvovao u konzervaciji najstarijih spomenika Beogradu i šire.
Osim toga stičem utiisak da znate bolje koliko su čvrste cigle koje sam ugradio, kakva je statika zida...
Slažemo se da je statika lučnog i ravnog zida drugačija i to za svaku ciglu po na osob, i jedno i drugo sam pokazao u praksi. Ali razvoj tih principa je lučni otvor u zidu što sam radio i ravni zid sa lučnom statikom - ako razumijete?
A i što dumati da bi bio usplešan u poslu potrebno je da znaš napljuvati drugoga i potplatiti činovnika i da vidiš kako poso ide. Koga zaista zanimaju dubinska penetracija, konsolidacija, obnova i očuvanje ko ima problem sa tim kupiću mu sladoled od pošteno zarađene love.

Kako god lično ili sručno potstičete me i na tome sam zahvalan. To što govorite ide u prilog jednoj otužnoj slici kakva je u branši i državi, razlozi su nestručnost i prije svega korupcija, čega sam se ja nagledo...posebno među konzervatorima koji često nisu u stanju da kažu nesto ljepo jedni za druge.
Ono što bih vama prigovorijo je da jedan dobar metod potencirate, vi meni kad ste rekli čime ste sjekli vlagu meni ni pitanje nije bilo jasno jer vlaga se neotsjeca samo presjecanjem zidova, ona se otcjeca kako kazete otklanjenjem uzroka, ili usmjeravanjem tokova, ili nepropusnim filmovima, malterima kojima je u mikrostrutiri onemogućen transport vode iz pore u poru itd, odnosno vlaga se nikad i ne uklanja nego ostaje uvjek prisutna u nekoj mjeri.
Kao i svaki metod i metod presjecanja zidova ima svoje mane, agresivan je, nepovratan. Treba odabrati materijal koji će da veže sa jedne strane plastični materijal a sa druge strane porozan malter (ovo otvara ljepu temu o nastavljanju raznih materijala malter,metal,drvo, plastika, kao i još suptilniju o nastavljanju istih materijala), nije pogodan za sve građevine i djelove građevina, ne možete recimo osjeći tarasu.
Postoje primjeri kada je adekvatna hidroizolacija napravila žestoke probleme recimo manastir Mileševa (Otprilike ovakva sitacija ,nakon hidroizolacije fuga na podu zidovi Mileševe počinju da piju vodu i samim time freske bivaju izložene ubrzanom propadanju...) Drugi primjer je jedan teren na kojemu sam i ja učestvovao novoizgrađena vila na Senjaku. U startu su na tarasu postavljene najbolje izolacije imala je izmeđuostalog i sistem grijanja za snjeg, vlaga je prodrla u unutrašnjost tarase vjerovatno kroz fuge između keramičkih pločica, potom je taj uzrok otklonjen i fuge zatvorene. I šta se desilo? Dobili smo sud u kojem je zarabljena neka količina vode, porast temperature ili možda uključivanje grejača za snjeg izazvalo je topljenje izolacionih materijala i njihovo da kažem kuvanje te otpadanje djelova tarase...
I da ne ostanem dužan u vezi sa podzidjavanjem, Vi ste htjeli ukazati na opasnost da se u toku izmjene djelova zida poremeti statika zida bilo u toku prenosa opterećenja koje građevina vrši na temelje ( kosih odvajanja) ili da prilikom završenih radova neki djelovi zida ostanu da vise na malteru vezali za gornje cigle, umjesto da se oslanjaju na donje. Takva opasnost postoji iprva se rješava opreznim prenosom opterećenja a druga urednim zidanjem i poklanjanjem naročite pažnje posljednjoj fugi pozide, dobrim nabijanjem maltera kako nigdje nebi ostalo prostora i kako bi se po očvršnjavanju zid oslanjo a ne visio, u suprotnom bi se na nekoj visini iznad vremenom pojavila pukotina. E sad ne postoji način na koji bih mogao izmjeriti smjer opterećenja u zidu, ali kao što vidite sagladevamo problematiku i posao radimo odgovorno.
Dali ste sebi za pravo da ocjenjujete, ali to dozvoljavam jer tako i sebe određujete, smatrate da je ovo malo i očekivali ste više iz dva posta, o jednom terenu. Malo Vam je? Dragi moj ako ti ovoliko budu znali reći ljudi koji rade trenutno skupštinu Srbije ili recimo zgradu generalštaba
oni znaju samo koja su stranka i znaju koga da potplate, pa se onda poslovi rade deset puta duže za 15 puta veće pare, a pare se onda djele sa organima uprave i to je to, i zašto da se uradi kako valja- treba opet!
Pogledaj im u lica nemaju bre osmjeh koji ima moja ekipa. A i ti okitio si se tim simbolima ko da si u najmanju ruku pripadnik dobrovaljčke jedinice iz Zrenjanina na Kosovu - a nisi.

Не оцјењујујете него говорите да причам причице за малу дјецу и на томе се обично заврши свака Ваша аргументација. ( о тарaси можемо кад нађем фотке од тамо)
примјер Милешеве је добар примјер како једна правилно урађена хидроизолација може изазвати већи проблем: вјероватно вода која се стотинама година испаравала између камених плоча на поду, по затварању фуга почела је да се капиларно пење кроз зидове - А није то чинила 7 вјекова.
Ви би сад наравно одмах исјекли зидове, а шта би се десило онда лутрија је. Зидови ни до дан данас нису исјечени, а влага угрожава непроцјењиво благо.
Ви сте се већ чудили зашто се то несјече, одговор вам је да је то агресиван (крајнји) метод и да тиме ви мјењате објекат. Понављам некад је то оптимално решење.
Процеси који владају у једној грађевини се крећу од изгледа, механике, статике, кроз разне материјале до молекуларне структуре одвијају се обично у присуству влаге и атмосвере. Интердисплинарни су и нису сагледиви до краја. Али радимо на што дубљем сагледавању и одатле извиру нове методе и примјењиве технике.
О Конѕервацији са Вама и не полемишем, него само о једном режњу о хидроизолацији, ако је ваша претстава о хидроизолацији таква да оно што познајете сматрате "нормалним" онда је оно што би евентуално требали да дознате држите у"ненормалној категорији".
Ви се тако и понашате да одбијате да сагледате и разумијете него сте се ухватили за неки кондор из све приче у којој је престављен један цјеловит и озбиљан и актуелан програм хидроизолације, од којег нећемо правити идеологију (као трговци од својих производа)него га сагледат. Некажем да је једини, најбољи, најтрајнији, најефтинији, најнеагресивнији, најпримјењивији, али ни да није. Него је актуелан.
Уосталом ни ја нисам хидроизилатер - него конѕерватор, а то је интердисплиа јер су проблеми интердисплинарни, треба се разумјети и са зидаром, вајарем, хемичарем, технологом, сликарем, и разно разним маисторима (на већем послу)и још боље бити што вичнији у свему( на мањем послу)
Не можете се поставлјати према проблему хидроизолације као да он почиње и заврсава се са методом старом 15 година,таква перспиктива осљепљује и бива узрок проблема.
Корупција јесте свачији проблем или је дајете или је примате или је плаћате, сви смо тиме захваћени. Ви плаћате нестручне људе 100 пута више. То је Ваш новац. А ако већ као аватар имате тај кичерасти кавзи ликовни склоп који скрнави елементе који су на њему несретно састављени, а нису Ваши него су општи симболи са којима сви имамо везе а тиме и моја малнкост , онда Вас то још више интересује обавезује и боли.
Што се тиче статичких проблема у позиђивању, рекао сам и урадио што сам имао, заиста не знам шта сам још требао учинити? Реците.
Поштујем Ваш рад и дјело.

Затежеш без потрбе, да би причали о некоме терену морали би га потпуно сагледати, ја сам наводио те терене као примјере, а не да би ти понудио решење. Из много разлога, немам цјеловиту слику, а нисам ни одговорни, Фото и текстуална документација коју сам изњео даје цјеловиту слику, а и одговорни сам.
На опису технике кајлања се захваљујем, слично смо урадили са комадићима цигле и набијањем малтера.
Ако нађеш времена објасни ми како се обезбјеђује то убризгавање под притиском као и то како се обезбјеђује тај притисак када су фуге отворене?
Занимиљиво је што си овај проблем повезо са санацијом пукотина или расцјепа-расједа у зиду.
На то би се могле наставити и шупљине у зиду и ињекрирања у којима се користе материјали који стврдњавањем благо добијају на запремини.
Када смо већ код тога дали имам питање:
Дали неко зна, или има макар какву идеју како би се то могло добити код малтера?
Такође ме занима све што би неко знао о добаљачима течних полимера у Србији и шире, као и из чега се добијају дали и из гранула и како?

Колико утиче то дали је неки објекат (сакрални)споменик или не на процесе деградације? Већа врједност захтјева веће стандарде и то је то, али сваки дом има нешто од тога па и ту треба водити рачуна.
Што се тиче грба овај пут баш ја нисам водио довљно рачуна па се и извињавам.

За сику ти могу рећи да се не користи у конзервацији и да је превазиђена, трговине су је пуне.
Дармин адитив шта уопште значи. То Дармин је нека фирма, откуд ја знам шта су они замутили, не кажем да није добро али ако не знам шта имам у рукама незнам ни како то све могу употрјебити.
То је као да правим графче нафче из двје компоненте, а кад ми треба нешто друго не могу добити из тога. Рецимо паприкаш.
О адитива шта рећи осим да их има разних за разне ствари, рецимо убрзивачи сушења, Ретардери- успоривачи, некад треба једно некад друго, разни полимери ( који праве независну структуру па имаш два материјала провучена један кроз други хемијски независна који један другом побољшавају својства, па се отвара читаво поглавље о њиховом комбинованју и компоновању прожимању и наставњању, прелазима) Да си ме о томе пито био би сретан.
Антифризи, Органска једињења( јаја, казеин...), као и разна хемијска једињена која утичу на постојаност или начин формирања кристалне решетке умјетног камена(малтера. бетона) или штагод што нисам помено, Заборавих пигменте-боје...
Тако да слабо се шта се може исчитати са етикете, рецимо уђем у једну фарбару изатражим ПолиЦем Првог маја из Чачка, требало ми за нешто полимер, продјау га у двије компонентефлаша полимером и обичан цемет. И то је Поли Цем, а трговац ми каже немамо то узи ово и показује на врећу неког пјеска, цемента и ко зна чега говерићи то је то, то је за влагу. А ја сам можда хтјео полимером да заљепим патике.
Или напишу паропропусност, па и паропропусност негдје треба негдје не. Елем људи продају своје производе окаче билборд и ај сад ти неком нешто објасни.

Mislim da je što se tiče poziđivanja dovoljno razjašnjeno. Off
Druga komponenta Policema je cement kako i samo ime kaže. Off
Imena preduzeća mi ništa neznače, to je kao da si mi rekao imena vrhunskih restorana.
To su sve gotova jela, kapiraš. Češće je potrebno da ugodiš problemu.
O injektiranju možemo učestvo sam u tom poslu na Nikolajevskoj crkvi u Zemunu.