Ravni korvovi i terase - prokišnjavanje, sanacija, održavanje,...

Sanaciju krova, po zakonu moraju da plate svi stanari, proporcionalno. Ovo kako je zvukoljub napisao - tako se radi. Možeš još i da se obratiš nekim opštinskim organima da se potanko informišeš: projekat, dozvola, izvođači, plaćanja ...

Ali ... Džaba zakoni i pravila ako nekome plafon prokišnjava ! Imajući u vidu našu administraciju i komšijske odnose, uopšte se ne bih čudio da neko ne završi posao ni za 5 godina (i više !), sve i da ima pare.

Zato: glavno je pitanje da li je na krovu terasa ili nije, tj. da li se gazi ili ne. Ukoliko oblik krova i ostali uslovi dozvoljavaju, najbolje je uraditi neku krovnu konstrukciju, upravo kako si naveo. Jeftinija, ali ne tako trajna bi mogla da bude solucija da se šljunak skloni, skine stara izolacija ter papirom, saniraju eventualne pukotine savremenim masama za zaptivanje, onda ponovo postavi kondor (3 ili 4 mm) i opet se vrati šljunak. 10m2 kondora je oko 15 EUR, tako da ovo rešenje u SSM varijanti ne bi trebalo da bude skuplje od par stotina EUR.

Ako radiš parcijalno, odradiš deo ploče iznad svog stana i još dva tri metra prema komšiji. I dok ti živiš u suvom i čistom - i pusti druge da razmišljaju o projektima, dozvolama, izvođačima ...

to verovatno nije asvalt vec "kondor", hidroizolacija koja se uglavnom koristila i koristi za ravne krovove. po mom misljenju to je i najbolje resenje ali mora obavezno imati sljunak preko zato sto ga on stiti od sunca koje je inace i najveca opasnost za kondor posto se topi na toploti. Celu plocu treba dobro ocistiti ot sljunka i ostataka starog kondora, premazati je bitulitom i onda na to nalepiti kondor koji ce biti na ivicama (uz zid) prilepljen (povijen)na gore oko 10cm. nakon toga treba ponovo posuti sljunak preko cele ploce. po mom misljenju to je najjeftiniji nacin da se sanira taj problem posto sam se sretao sa istim slucajem. potrebno je samo naci nekog majistora koji radi hidroizolaciju i to je to. mislim da rolna kondora 10m2, debljine 8mm kosta negde oko 1000 dinara, to je oko 100din/m2. treba malo vise muke zbog tog sljunka ali sta se mora, nije tesko! naravno zaove radove birati dane bez padavina!

naravno da ima i drugih modernijih resenja ali sam predlozio kondor posto vidim da ima problema sa skupljanjem sredstva pa je to kakvo takvo resenje za pristupacnu cenu. a i ako je sluzilo tolike godine na krovovima zgrada moci ce da posluzi jos malo dok se ljudi u ovoj zemlji ne urazume i shvate da to treba da se radi. ili ih bar neko natera da to shvate...

dobro, sve to je opste poznato, ali mislim da smo trazili njjeftinije resenje. a moze i ovako. U proizvodno prodajnom asortimanu kompanije Sika, najznačajnije mesto, kada su u pitanju krovne hidroizolacione, vodonepropusne, elastične membrane zauzimaju materijali na bazi PVC (Ploy-Vinil-Chloride) i FPO (Flexibile-Poliolefine).
Karakteristike i Prednosti

Sika polimernih hidroizolacionih membrana

1. Kreativne mogućnosti:

Jednoslojne sintetičke hidroizolacione membrane pružaju skoro neograničenu mogućnost u dizajnu krovnih rešenja. Obzirom na izuzetne karakteristike u pogledu fleksibilnosti, membrane se lako prilagođavaju obliku krova čak i u veoma kompleksnim formama. Potencijal dizajna je proširen upotrebom dodatnih proizvoda, bogatom paletom boja, primenom dekorativnih elemenata, grafikom i teksturom na gornjoj površini membrane.

2. Građevinska fizika:

Dobra paro-propusnost polimernih membrana (PVC) omogućava primenu u skladu sa zahtevanim karakteristikama građevinske fizike (čak i u lošim uslovima) na sanacijama starih krovnih površina sa zaostalom (rezidulanom) vlagom.

3. Vatrootpornost:

Postavljanje membrana bez upotrebe otvorenog plamena, čini je najsigurnijim sistemom ugradnje. Mogu se zadovoljiti najstrožiji zahtevi u pogledu zaštite od požara.

4. Otpornost na korenje:

Polimerne hidroizolacione membrane poseduju otpornost na prodor korenja što je značajno u slučaju krovnih bašti i opterećenjih krovova.

5. Jednostavnost primene:

Merenjem količine utrošenog rada, količine materijala i energije, jasno se uočavaju značajne uštede u finalnom proizvodu. Faktori kao što su ugradnja samo jednog sloja, velika površina rolni (manje zavarenih spojeva), brzo i sigurno zavarivanje automatskim mašinama, široka paleta prefabrikovanih proizvoda i opreme za obradu detalja, na strani su opravdanosti efikasne primene sintetičkih polimernih membrana.

6. Lako održavanje i opravke:

Kako u slučaju novih, tako i u slučaju sanacija postojećih objekata, svi detalji mogu biti obrađeni efikasno i sigurno. Polimerne hidroizolacione membrane ostaju “zavarljive“ tokom čitavog perioda eksploatacije.

7.Reciklaža:

Polimerne membrane mogu se reciklirati. Slobodni (neiskorišćeni) delovi membrane mogu se odvojiti od ostalog materijala i sakupiti za reciklažu.

8. Cena materijala:

Upoređujući cenu koštanja ostalih materijala sa polimernim membranama, može se zaključiti da su cene u visoko-srednjoj kategoriji. Ali, ako se uzme u obzir odnos cene u zavisnosti od trajanja eksploatacionog ciklusa (trajnost) slika izgleda drugačije. Jednostavna i brza primena i održavanje značajno utiču na bolji ukupan odnos cena-kvalitet, u slučaju upotrebe sintetičkih, hidroizolacionih, krovnih membrana.

a moze i ovako, proizvodjac Prvi maj Cacak *malo jeftinija varijanta od SIKA)

POLICEM® Prajmer
Premaz za impregnaciju podloge
Opis
Premaz za impregnaciju podloge
Namena

Policem® Prajmer je premaz namenjen impregnaciji podloge i predstavlja prvi premaz u sistemu zaštite betona, cementnog maltera i cigle Policemom®.
Priprema podloge

Podloga mora da bude suva, čvrsta, bez prašine i trošnih delova i očišćena od starih premaza.
Priprema materijala

Komponente mešati mikserom dok se ne dobije homogen materijal. Ovako pripremljen materijal promešati posle 10 minuta i naneti na podlogu. Policem® Prajmer nanositi na pripremljenu podlogu suvom četkom ili valjkom. Na očvrsli premaz nanosi se Policem®.

Otvoreno vreme rada je 30 minuta. Policem® Prajmer se može primenjivati na temperaturama od 8°C do 25°C. Nanet premaz štititi 24 časa od kiše i mraza.
Dodatne informacije
Isporuka: Policem® Prajmer se isporučuje u pakovanjima od 2 i 10 kg.
Potrošnja: 0,6 kg/m2.
Skladištenje / Rok upotrebe: 12 meseci u neoštećenoj ambalaži u suvom prostoru koji ne mrzne.

POLICEM®
Hidroizolacioni i zaštitni premaz
Opis

Hidroizolacioni i zaštitni premaz
Namena

Policem® je premaz namenjen hidroizolaciji i zaštiti betona, cementnog maltera, cigle i čelika.
Priprema podloge

Podloga mora da bude čvrsta, bez prašine i trošnih delova i očišćena od starih premaza. Na pripremljenu podlogu nanosi se jedan premaz Policem® Prajmera. Metalna podloga mora biti ispeskarena. Na nju direktno nanositi Policem®.
Priprema materijala

Komponente mešati mikserom dok se ne dobije homogen materijal. Ovako pripremljen materijal promešati posle 10 minuta i naneti na podlogu. Policem® se nanosi suvom četkom ili valjkom. Prvi sloj naneti na već očvrsli sloj Policem® Prajmera. Drugi premaz naneti 24 časa posle prvog premaza. Otvoreno vreme rada je 30 minuta. Policem® se može primenjivati na temperaturama od 8°C do 25°C. Nanet premaz štititi 24 časa od kiše i mraza.
Dodatne informacije
Isporuka: Policem® se isporučuje u pakovanjima od 2,8 i 14 kg.
Potrošnja: 1,2 kg/m2 za dva premaza.
Skladištenje / Rok upotrebe:
12 meseci u zatvorenoj ambalaži u suvom prostoru koji ne mrzne.

ili bas za krov

AKRILFLEX®
Elastična hidroizolacija ravnih krovova
Opis

Elastična hidroizolacija ravnih krovova
Namena

Akrilflex® je jednokomponentna vodorastvorna disperzija namenjena sanaciji ravnih krovova. Osušen film ima dobru elastičnost na svim temperaturama i vodonepropustnost. Pored toga ima dobru adheziju na beton, bitumenske hidroizolacije, lim i eternit. Površine premazane Akrilflex®-om moraju imati nagib od 0,5-8 % i urađenu parnu branu.
Primena

Na suvu, otprašenu podlogu naneti četkom ili valjkom premaz Akrilflex® Prajmera. Na osušeni premaz Akrilflex Prajmera valjkom naneti Akrilflex®. U svež premaz Akrilflex®-a utisnurti Akrilflex® Platno za armiranje. Posle sušenja prvog sloja valjkom naneti drugi sloj Akrilflex®-a. Ukoliko je potrebno posle sušenja drugog sloja može se naneti još jedan sloj Akrilflex®-a.

Za obradu manjih pukotina i riseva u betionu, kao i obradu krovnih prodora primenjuje se pasta armirana sintetičkim vlaknima Akrilflex® Fibrin. Pukotine do 0,5 mm premostiti premazivanjem a veće ispuniti. Dok premaz ne očvrsne čuvati ga od dejstva kiše, mraza i naglog isušivanja Akrilflex® se standardno radi u beloj boji da bi se smanjilo termičko opterećenje. Po zahtevu može se raditi u zelenoj i oksidno crvenoj boji.
Dodatne informacije
Isporuka:

* Akrilflexa® 20 kg u plastičnoj kanti
* Akrilflex® Prajmera 1 i 10 kg u plastičnoj ambalaži
* Akrilflex® Fibrina 1 i 20 kg

Potrošnja:

* Akrilfleks® Prajmera 200 g/m2
* Akrilfleks® Premaza za dva sloja 2,5 kg/m2
* Akrilfleks® Platna 1,1 m2 /m2

Skladištenje / Rok upotrebe: Zatvorena i neoštećena ambalaža obezbeđuje upotrebljivost Akrilfleks®-a do 12 meseci. Skladištiti na temperaturama od 5°C do 30°C.

sika materijali su dostupni i u nemackoj, a i sledeci citat mi ne lici bas na Nemacku

- buduci da imamo velike probleme oko sakupljanja sredstava od stanara zgrade, razmisljamo o parcijalnom saniranju krova, jer je iznad nase vertikale, situacija najozbiljnija, a o projektima, dozvolama i sotalim mukama nema ni govora, jer dok se sve to izdejtsvuje, a para opet niotkud, nama ce voda stici do 2 sprata, jer je na treci vec stigla!

to u Nemackoj ne postoji

ovde i Cacku ima jedna opasna fora! kome god prokisnjava zgrada, oni nadju investitora i daju lepo coveku da to nadzida (potkrovlje) i gotova stvar. kod nas u gradu vise nema zgrade koja nije nadzidana. jedini problem su opet stanari, morace da se sloze...

trazeci odgovore na neka druga pitanja, naisao sam i na ovo pitanje pa sam se zato uclanio. Isolate, moze se uraditi i parcijalna izolacija. Krenucu redom da bi u sto kracem objasnio neke stvari. Prvo da kazem da se preko 20 godina bavim hidroizolacijama i poznati su mi svi materijali. Svi imaju svoje prednosti i mane.
-PVC izolacija se koristi uglavnom na novim krovovima i to ispod crepa. Kod nas se koristi za ravne krovove, kao odvojeni, odnosno plivajuci sistem izolacije. Ima velikih nedostataka u prakticnoj primeni na nasim zgradama (resavanja parapeta, cevi za ventilacione glave, itd)
-Bela hidroizolacija (premazi na bazi gume, vodeni rastvarac - emulzije) su takodje odvojeni sistem izolacije i koriste se za cele krovove.
-Crna izolacija (na bazi organskog rastvaraca i bitumena) je za nase uslove, krpljenje izolacije, najjeftiniji nacin. Ali se moraju znati sledeci elementi. Prvo, granulisani sljunak se nekada koristio kao pokrivka izolacije i kao termika. Sada su bolje protivsolarne farbe na bazi organskog rastvaraca. Svi govorite o kondoru, medjutim, on ima neke svoje tajne.
- Kondor koji se kod nas kupuje kao najjeftiniji je APP membrana sa uloskom od staklenog voala (v3 i v4). Problemi kod njega su sto je medju izvodjacima poznat kao "letnji" kondor. Nema veliki temperaturni opseg. To znaci da na vecem minusu od -10 stepeni postaje krt. Sledece nema dovoljno mase, cesto nije deblji od 2-2.5 mm iako treba da ima 3 mm. Veoma je vazno da preklopi budu dobro zalepljeni i to standard 10 cm. Mnogo bolji je kondor T4 ili P4 ili SBS membrana. Takodje treba na rubu kondora zavrsiti izolaciju postavljanjem 1 mrezice od staklenog voala 115g/m2 i 2 sloja poliasbitola (hladna pasta na bazi organskog rastvaraca).
Najcesci prodori vode su oko: slivnika, ventilacionih glava, dimnjaka, ispucali holkeri.
KAKO utvrditi gde je propustila izolacija. Posmatrajte kada kisa pada. Ima dve vrste kise - sipeca (natapajuca) i olujna. Kada posle kise brzo procuri krov, treba traziti pukotine na hidroizolaciji oko slivnika ili ventilacionih glava. Ako do prokisnjavanja dodje posle 1-2 dana, treba traziti oko parapeta i dimnjaka.
Toliko za sada. Ako si zainteresovana da ti bolje objasnim, javi se.
Pozdrav.

Da slazem se sa obojicom u vezi najcescih kriticnih mesta za procurivanje .
Tacno je da se mesto procurivanja sa gornje strane moze relativno lako utvrditi .
Ali kada voda prodre ispod bitumenskog sloja ,e onda ona pocinje da se krece u raznim pravcima kroz AB plocu . Uglavnom kroz "vene " betona ili pored aramature ili kroz segregacijaska gnezda u betonu . Ono sto stvara jos veci problem su padovi na samoj ploci . Pa ako voda prodre uz neki holker a nastavi ispod izolacije prateci pad ploce moze da predje i par desetina metara pa tek onda da procuri ispod .
Zbog ovih problema su mnoga parcijalna krpljenja bitumenskim premazima uglavnom bez rezultata . Drugi problem je sto kad voda prodre ona prodire kroz kroz rupu a razliva na sva strane .A onda upravo hidroizolacioni sloj joj neda da ispari . Ovo je pogotovo problem zimi kada se voda smrzne i pocne da odize hidroizolaciju . Znaci nije bas sve tako jednostavno kao sto izgleda . A da budemo totalno iskreni i posteni za nase podneblje ravan krov je TOTALNI promasaj .
Jos jedan veliki problem kod ravnih krovova koji su radjeni 70-ih i 80 ih je postojanje sloja perlit-betona koji je radjen kao toplotna izolacija . E taj sloj moze u sebe primiti na hiljade litara vode pa je ispustati iz sebe polako mesecima .
evo i par slicica krova gde su postojali svi pomenuti problemi

waterproofing:
"Cinjenica je da su ravni krovovi u principu dobra stvar (pogledajte po svetu krovove)" :hh :hh :hh :tup :tup . E da Tirana je grad sa najvise ravnih krovova . eto i to je cinjenica

E sad bih molio dalje objasnjenje . Zbog cega su dobri ,jel konstrukcijski il upotrebno . Il ima veze i Feng-shui :tup :tup
A mogu samo da zamislim sta bi na gornju tvrdnju rekao neko ko zivi izpod ravnog krova . A cena stanova koji su neposredno ispod ploce pada i do 50%
Manje vise su i gradjvinski strucnjaci poceli otvoreno da govore o tome koliki je promasaj ravan krov .
Po mnogima je relikt socrealizma i nerazmisljanje strucnjaka .
No postoje nekad situacije kad za ravnim krovom ima potrebe ,ali je to toliko retko da je zanemarljivo

waterproofing
Nemam nameru da se raspravljam sa bilo kim , pa ni sa tobom .
Ali reci da su ravni krovovi dobro resenje , e to vec ne mogu da precutim .
Al dobro
Kakve sad veze imaju odzaci i antene . I kakve veze ima tegola . ili kakve veze imaju lose odradjeni kosi krovovi .
I ko je uopste rekao da ne moze da se uradi parcijalna izolacija .
Moze sve da se uradi i napravi cak i drvena pec .
A tebi i tvojoj firmi svaka cast ,ne sumnjam da si strucan za svoj posao .
Ali moram da ti kazem garancija od 10 god u gradjevini ne znaci nista .
Zamisli da ti ja radim celu novu kucu i dam garanciju 10 god na nju , dali bi me angazovao :hh :hh :hh

waterproofing
Ti ko da ne citas ono sto ja pisem .
Ili citas pa tumacis kako ti odgovara
Ja nisam rekao da garancija ne znaci nista vec da je 10 godina garancije u gradjevini jako mali period .
Ajd da je garancija za TV il sporet il auto .
I ti i dalje ponavljas istu pricu da je ravan krov dobar
A evo ti par cinjenica lako proverljivih
1 Koliko je cena niza po m2 ako je stan ispod ravnog krova
2 Izdavanje dozvole za nadgradnju ravnih objekata je totalno drugacije i pristupacnije investitorima
3 Koliko je veca potrosnja struje u stanovima sa ravnim krovovima zimi zbog dogrevanja a leti zbog rashladjivanja (klima uredjaji)
4 I sam kazes da je iza tebe na hiljade m2 sanacije ravnih krovova .
RAVNIH KROVOVA a ne kosih i ne sa krovnim pokrivacima
eto toliko od mene za sad

Ovo mi liči na prepirkiu između :Microsofta i General Motor-sa.
Normalno, ako je, moguće, treba staviti kosi krov pa bio on i od tegole :tup .
Ali kod većih objekata : stanbene zgrade, sportske dvorane ... cena takvih krovova je ogromna zbog podkonstrukcije koja treba da se uradi.
Elem, kod nas kosi krovovi imaju mnogo dužu tradiciju nego ravni tako da su se za njih mnogo više razvili materijali i oblik tog materijala.
Ravni krovoi dobijaju na značaju i kvalitetu (u svetu zadnjih 30-tak godina) kod nas zadnjih 5-7 godina upotrebom "savremenih " materijala.
Tegola je "dobra", ali je treba popravljati već nakon 7-8 godina kao i "kondor" na ravnom krovu.
Crep je perfektan i ako je moguće treba ga koristiti, ali uraditi onako kako treba: dobra i jaka konstrukcija, podaščavanje, postavljanje sekundarne hidroizolacije, unakrsne letve pa tek onda crep (termoizolaciju nisam računao) što je cena= 8-O 8-O 8-O 8-O evra
Ravan krov : sloj za pad, parna brana, mineralna vuna (termoizolacija) PVC membrana što je cena=35 evra/m2. Izrada 3 puta brža trajnost koliko i sam objekat (period raspada ekvivalentnog pvc par stotina godina)
Ko koliko ima para i vremena nek izvoli :dacne

@mrmuva

Uhhhh. Ovo je zaista los krov. Najpre se pitam gde su limarski radovi ovde? Okapnice?
Ima li slivnika? Oluci?
Cak je i trava pocela da raste...

Ciscenje podloge od necistoca, saniranje pukotina (slicovanje i ispunjavanje elasticnim kitovima), premazivanje elasticnim disperzivnim premazima ili polimer-cementnim (nikako bitumen) uz obavezno armiranje istog bar preko holkera (prethodna izrada holkera)...premazivanje i na vertikalnim povrsinama bez prekida (prethodno omalterisati vertikalne povrsine; ja bih dodao dozidao jos par redova ciglom)...i na kraju limarski radovi.
Prethodno proveriti da li krov ima adekvatan pad kako bi se voda odvodila tamo gde zelimo (u oluk).

Poz!