Parket star vise od 50 godina na dascanom podu!!!

Taj rus je najverovatnije Avramenko . A problemi sa takvim podovima umeju da budu vrlo komplikovani zbog tog nasutog dela .

Savet tesko ovako na nevidjeno , ima mnogo nepoznatih , uglavnom mora se uraditi sondiranje .

Sondiranje, znači otvaranje prodora na nekom delu poda da bi se utvrdila struktura slojeva.
Ako je za "utehu", saniranje poda, kako stoji u opisu ,neće biti ni lako ni jednostavno, maskiranjem ovim ili onim materijalom neće ništa rešiti, samo će odložiti problem za neko drugo vreme.

Ako parket nije bas truo da se raspada,moze se vrlo lepo restaurirati.Ljudi su u pravu da je steta vaditi originalan parket pogotovo ako je toliko star.Radio sam na dosta mesta jako los parket koji je nakon zavrsenog posla izgledao prelepo.Konkretno o tvom slucaju ne mogu reci vise dok ne bi video na licu mesta o cemu se radi.Ne verujem da je parket bas truo posto se nalazi na prvom spratu...Mogu pogledati o cemu se radi i dati neki savet dali se isplati raditi ili ne.

Dali mozete reci kako je zavrsila prica sa podom. Upravo i ja imam istoga posla.

hvala unapred

Anyone?
Stavar nije za diy, radilo bi se preko 120 kvadrata, suta ima za 5 kamiona, a ja od redovnog posla nemam ni kad ni sa kim. U svakom slucaju bi zvao najmanje dva preduzimaca na "gledanje", a i verovatno se po prijateljskoj osnovi docepam nekog gradjevinca... Vase misljenje mi treba u prvom redu da bolje procenim s kim imam posla - jedno je klimati glavom, a drugaciji razgovor se vodi kada covek ima nekakvo predznanje. Pare u svakom slucaju nece biti male pa se tim pre valja bolje pripremiti. Hvala jos jednom

Imam sličnu situaciju, pa mi je potreban savet...

Stari parket u stanu se rasušio, cela konstrukcija poda je pomalo ulegla i škripala je prilikom hodanja, a prthodno je parket bio hoblovan 1988. Želeo sam da uradim kompletnu sanaciju poda tj. njegovu nivelaciju i zamenu parketa na 59m2 podne površine.

Zgrada je zidana 1952 ili 1953 godine, podrum, prizemlje, 5 regularnih spratova, 6. sprat prvobitno sa jednim manjim stanom i velikom terasom sa ravnim krovom, a naknadno su na postojećoj terasi dozidane još 2 stambene jedinice.

Po konstrukciji poda/tavanice bih rekao da je u pitanju avramenko.
Stan je na trećem spratu, CG imamo naknadno uvedeno, tako da je termika zadovoljavajuća u smislu postojanja grejanja iznad i ispod stana.

Od pripremnih radova, skinut je postojeći parket, skinute su štafne i daske na kojima je parket bio zakucan i izneti su pesak i šut koij su činili termo i zvučnu izolaciju međuspratne konstrukcije, tako da se došlo da AB ploče.

Prvobitno sam planirao sledeće korake:
- Postavljanje zvučne izolacije termosilent debljine 1cm na međuspratnu AB ploču i po obodu zidova
- Postavljanje termo izolacije stirodur debljine od 1 do 3cm na AB ploču (radi smanjenja težine košuljice), iznad termosilent-a i PE folije
- Izrada betonske (cementne) košuljice - ravnajući sloj, debljine 4-6cm kao podloge za parket
- Postavljanje parketa lepljenjem na izlivenu površinu, hoblovanje i lakiranje

Stigao sam do izrdae košuljice i ono što me je trenutno zaustavili je bojazan komšija (koji su i meni ubacili crva) vezanim za težinu koja bi bila dodata izradom mokrog estriha tj. 22kg po m2 po 1cm, što bi po nekom proračunu bilo recimo grubo između 4 do 6T na kompletnoj površini.

Sigurno znam da je nova koošuljica rađena u bar 5-6 stanova do sada u zgradi (ako ne i više) od 11 renoviranih u poslednjih 20-25 godina.

Da li postoji opravdani razlog za zabrinutost?
Da li ići možda na neku varijantu lakog betona ili suve košiljice, kako bi se smanjilo opterećenje?
Na kraju, da li je potrebno angažovanje statičara, mada ne vidim iz kojih bi on papira mogao da dođe do valjanog zaključka, jer je od inicijalne izgradnje zgrade do sada toliko toga izmenjeno, a verujem da nije nigde dokumentovano...