lepo, al da si još razbio na više postova bilo bi extra
našao sam ovaj tekst u pdf formatu malo ga obradio i izgleda ovako kako zgleda.ako bude nekoga zanimalo neka čita,a ako ne nemora da čita .
Pod drvetom se smatra višegodišnja drvenasta biljka cija je visina iznad zemlje najmanje 5 metara.
Drvo se grana i stvara krošnju tek na odredenoj visini debla. To je i najvažnija razlika u
odnosu na grm kod koga više stabljika izbija iz samog korena i na taj nacin formira krošnju
iznad same površine zemlje. Deblo je centralni nosac
stabla. Kod nekih vrsta drveta ono
prolazi kroz krošnju do samog vrha stabla, a kod nekih se gubi vec na pocetku krošnje. Sam
oblik krošnje zavisi od mnogih faktora: vrste drveta, da li je ono raslo u retkoj ili gustoj šumi i
slicno.
Visina stabla zavisi od vrste drveta i uslova u kojima je ono raslo. Najviša drveca su
australijski eukaliptusi (156m), kalifornijski mamutovac (110m). Kod nas jele i smreke rastu
do visine od 60 m, a bukva i hrast do 50 m. Starost drveta moguce je, približno, proceniti po
visini drveta.
Vrsta Starost drveta u godinama
drveta 40 60 80 100 120
Hrast 7 - 18 11 - 24 15 - 28 17 - 31 20 - 33
Bukva 5 - 17 9 - 24 12 - 30 15 - 35 17 - 38
Jela 3 - 13 8 - 25 13 - 28 15 - 32 13 - 34
Bor 6 - 18 8 - 22 10 - 26 11 - 29 21 - 31
Po debljini kao rekorderi se isticu Baobab koji ima opseg 35 – 45 m, taksodij (33 m) i
mamutovac (21 m). Opseg jele, hrasta i kestena krece se od 12 do 17 m. Po debljini, takode,
može da se odredi, sa odredenom tacnošcu, starost drveta. Potrebno je izmeriti obim debla
na visini od 1.3 m od zemlje, pronaci u tabeli odgovarajuci obim i ocitati približnu starost
drveta.
Vrsta Starost drveta u godinama
drveta 40 60 80 100 120
Hrast 6 - 16 13 - 25 20 - 23 27 - 40 32 - 47
Bukva 4 - 14 11 - 23 14 - 29 18 - 36 21 - 43
Jela 2 - 12 7 - 24 13 - 34 18 - 41 23 - 46
Bor 8- 16 11 - 23 15 - 33 18 - 43 25 - 49
Drvece doseže najvecu starost od svih živih bica. Zmajevac doseže starost od 6000 godina,
meksicki cedar i mamutovac preko 4000, tisa do 4000, pitomi kesten 2000 – 3000, bukva 600 -– 1000 godina
Drvo se sastoji od tri vrste celija. Prva grupa celija provodi drvene sokove.
Druga grupa služi za izmenu materija i spremanje rezervne hrane. Ove dve grupe imaju fiziološku
funkciju. Treca grupa su sklerenhimna ili librivormna vlakna koja u drvetu imaju mehanicku
funkciju, odnosno, drvetu daju potrebnu cvrstocu. Elementi koji cine sastav drveta su:
•
Ugljenik 50 %
•
Kiseonik 43.45 %
• Vodonik 6 %
•
Azot 0.2 %
• Pepeo 0.3 %
1
U krajevima umerenog pojasa rast drveta ogranicen je uglavnom na letnje mesece.
Godišnjim prirastom nastaju godovi. U tropskim krajevima rast je manje ili više kontinualan,
ali zbog fluktuacije u aktivnosti rasta nastaju koncentricne zone koje se zovu zone prirasta.
God nije homogene grade. Deo goda koji je nastao u prolece je svetle boje. Deo goda koji je
nastao u leto i jesen redovno je taman. U toku rasta pojedini delovi prestaju da budu fiziološki
aktivni i imaju samo mehanicki zadatak.
Osobine:
Boja je, pored teksture, jedna od najznacajnijih estetskih osobina drveta. Boje drveta
razlikuju se po vrsti i intenzitetu. Kod domacih vrsta drveta razlike nisu znacajne i ne postoje
izrazite boje. Kod njih se boja krece od belkastog do tamnosmedeg tona. Ton boje je
ujednacen a vece razlike u boji su uocljive jedino izmedu belog i tamnog dela drveta. Drveca
koja rastu u tropskim predelima imaju živi ton boje i šarolikiju skalu boja Tako su ebonovina i
wenge crne boje, tikovina zlatnosmede, mahagonij i padauk više ili manje crveni,
zapadnoindijski palisad modroljubicastog odsjaja i dr Starenjem drvo postaje tamnije. Kod
mnogih vrsta drva sredina postaje tamna, pa se on naziva crni deo. Mesto rasta takode utice
na boju nekog drveta.
Ipak neke promene boja se smatraju nedostatcima. Mnoge se pojavljuju u toku samog
rasta. Najbolji primer toga je pojava crvenog srca kod bukve. Taj nedostatak je prepoznatljiv
po neravnomernoj obojenosti u središnjem delu debla. Uzrok ove pojave je prodor kiseonika
kroz odlomljenu granu u središte debla. On tada oksidira i pojavljuje se crveno obojenje.
Obzirom na presek drveta tekstura drveta može biti:
Frontalna Radijalna Tangencijalna Spiralna
Frontalna tekstura vide se godovi kao nanizani krugovi i ima veliki znacaj pri
raspoznavanju vrste drveta.
Radijalna tekstura je znacajna za furnir i daske koje se seku u smeru traka. Godovi se
nižu kao paralelne linije.
Tangencijalna tekstura je karakteristicna za daske koje se režu iz bocnih delova
trupca.
Spiralna tekstura se može videti na obodu trupca kada mu se ukloni kora.
S obzirom na gradu, tekstura može biti pravilna ili nepravilna. Drvo koje normalno
raste ima pravilnu gradu. Nepravilna tekstura je posledica raznih nepravilnosti u rastu drveta.
Zbog svoje posebnosti ovakva drveta su veoma cenjena.
Po sjaju drvo može biti bez prirodnog sjaja (kruška, topola, crni grab), sa slabim sjajem (jela,
grab), jaceg sjaja (platan, bukva, hrast, javor, jasen). Živi sjaj imaju neke egzoticne vrste
drveca. Miris drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava i stepena njegovog zdravlja.
Zapreminska masa drveta varira od vrste do vrste drveta. Najlakše drvo je balsa
(Ochroma spp.) sa zapreminskom masom 0.13 g/cm3, a najteže je gvajakovina (Guaiacum
officinale L.) sa zapreminskom masom 1.28 g/cm3.
2
Drvo je slab provodnik toplote i elektriciteta. A zbog svojih osobina u vezi sa
prostiranjem zvuka, odlican je materijal za akusticnu izolaciju.
Mehanicke osobina drveta koje dolaze do izražaja u gradevinarstvu su elasticnost,
cvrstoca i tvrdoca. Mehanicke osobine se uocavaju pri spoljašnjem delovanju mehanickih
sila. Na ove osobine uticu smer delovanja sile prema smeru vlakana, stepen vlage drveta i
njegova zapreminska masa.
Tvrdoca predstavlja otpor drveta na utiskivanje drugog, još tvrdeg tela u njegovu
masu. Taj otpor se može osetiti pri ukucavanju eksera, zavrtanja šrafa i dr. Tvrdoca drveta
zavisi od vrste drveta, gustoce, vlažnosti i slicno. tvrde vrste drveta otpornije su na
površinsko habanje pa se kao po pravilu koriste kao podne obloge, kao stepeništa, pragove,
posebne gradevinske konstrukcije i sl. Meke vrste drveta imaju prednost kod krovnih
konstrukcija, u rezbarenju, modelarstvu, za izradu ambalaže i dr.
Rascepljivanje je razdvajanje drveta u uzdužnom smeru. Rascepljivanjem se dobijaju
cepanice, potrebni oblici za neke posude, krovopokrivacki materijali, vinogradarski kolci, drvo
za ogrev. Medutim, rascepljivost je nekada loša osobina drveta koja uzrokuje poteškoce u
slucaju zakucavanja eksera, zavrtanja šrafa, struganja i rezbarenja.
Elasticnost je osobina drveta da pod uticanjem vanjskih sila izmeni svoje dimenzije ili
oblik a potom se vrati u prvobitno stanje cim one prestanu delovati.
•
Vrlo elasticno drvo: Orah, jasen, breza, tik, ebonovina, mahagonij
•
Srednje elasticno drvo: Bukva, hrast, smreka, dibetou
•
Slabo elasticno drvo: bor, topola, palisander
Elasticnost drveta dolazi do izražaja kod izrade železnickih pragova, raznih sportskih
pomagala, ambalaže, izrade camaca i sl.
Plasticnost je kad opterecenja premaše granicu elasticnosti ali pri cemu ipak ne dolazi
do loma. Deformacija je trajna i drvo zadržava novi oblik i kada sile prestanu da deluju na
njega. Ova osobina je korisna u proizvodnji zakrivljenog nameštaja, muzickih instrumenata,
sportskih pomagala u pletarstvu i kolarstvu. Najplasticnije vrste drveta su bukovina i
jasenovina a nešto manje javorovina. U praksi se cesto srece termin žilavost. Pod žilavim
materijalom se podrazumeva onaj materijal koga možemo trajno deformisati ali se on velikom
silom opire toj deformaciji.
Trajnost je osobina drveta da krace ili duže vreme odoleva faktorima koji menjaju
njegove prirodne osobine. Dugovecnost drveta zavisi od njegovog hemijskog sastava,
sadržaja smole, težini drveta, vremenu sece (trajnije je drvo koje se sece u zimsko doba jer
je tada udeo vlage u drvetu manji a razvoj gljivica i insekata onemogucavaju niske
temperature), postupku nakon sece, uticaju okoline i dr. Vrste koje imaju obojen crni deo
trajnije su od dugih, buduci da su smola i druge komponente u njemu otrovne, pa sprecavaju
razvijanje gljivica i insekata. Prema trajnosti drvo se deli na skupine:
•
Vrlo trajno drvo – središnji deo hrasta, ariša, domaceg kestena, tikovina, mahagonij,
wenge
•
Trajno drvo – borovina, smrekovina, jelovina, jasenovina, padauk
•
Malo trajno drvo – javorovina, bukovina, grabovina, brezovina, drvo johe, lopovina,
topolovina, vrbovina, drvo trešnje, divlji kesten.
Njegovu postojanost najviše narušavaju mikroorganizmi, insekti, mehanicke povrede i vlaga.
Najvecu trajnost pokazuje drvo upotrebljeno u suvoj prostoriji niste temperature bez prisustva
vazduha. Veliku trajnost pokazuje i drvo koje je stalno potopljeno u vodu. Najmanji stepen
trajnosti pokazuje drvo upotrebljeno u površinskom sloju zemlje. Trajnost drveta se povecava
konzerviranjem.
Greške drveta
Za pravilno procenjivanje kvaliteta drveta, izmedu ostalog, neophodno je poznavati
njegove greške. Greške drveta mogu se razvrstati na:
3
• Greške grade drveta
•
Greške koje poticu od uzroka fizicke prirode (vetar, hladnoca, vrucina, covek)
•
Greške boje i konzistencije drveta
•
Greške koje poticu od insekata
Za tehnicku upotrebljivost i vrednost drveta najvažnije su sledece greške:
Nepravilnost preseka smatra se ako presek debla nije krug vec je
elipsa, kvadratan oblik ili potpuno nepravilan
Dvostruko ili višestruko srce. Na poprecnom preseku vide se dva ili
više srca. Nastaje zbog srašcivanja dva debla u toku njihovog razvoja
Nepravilnost toka vlakana. Vlakna teku uzdužnom osom debla, ali
njihova uzdužna osa nije pravac nego talasasta linija (javor rebraš)
Okružljivost je razdvajanje drveta u smeru godova. Ovoj grešci su
sklona debla jela, bresta, pitomog kestena, cera bukve i smreke.
Paljivost je raspucavanje donjeg dela debla u radijanom smeru.
Raspukline su najšire u srcu, a sve uže prema periferiji debla. Paljivost
se javlja kod starih debla hrasta, jele i ariša.
Lažna srž kao posledicu ima rastavljanje drveta izazvanog gljivicama
još za vreme rasta drveta. Cesta je pojava kod bukve, javora, jasena i
graba.
4
Kvrge su ostatci grana ili pupova
Trulež je posledica razornog delovanje nekih vrsta gljivica
Raspukline drveta nastaju od zime (deblo prsne u donjem delu u
radijalnom smeru) i od sušenja (nastaju naglim sušenjem drveta)
Vitlanje je posledica nepravilnog utezanja i bubrenja drveta
Usukanost. Greška kod koje vlakna teku spiralno oko uzdužne
osovine, a ne uporedo sa njom. Obicno ova deformacija nastaje u
blizini kvrga
Smolne vrecice su meducelijski prostori ispunjeni smolom
5
Sržne mrlje su na poprecnom preseku male crveno smede mrlje, a na
uzdužnom isti takvi trakovi. Nastaju delovanjem Agromyza
Piravost je posledica razornog delovanja gljivica na oborenom stablu.
Drvo je na pocetku u tagovima prlavosmede boje. Proces traje 4 – 5
meseci posle cega je drvo neupotrebljivo. Bukovo drvo je narocito
podložno ovom delovanju gljivica
Modrenje borovine, smrekovine, jelovine ali i nekih drugih vrsta kao
što su ariš, javor, hrast i lipa. Nastaje kao posledica delovanja gljivica
Ophiostama spp. Drvo postaje prljavomodro. Ovo ne smanjuje
tehnicke osobine drveta vec je samo estetska greška
Greške od insekata su bušotine (hodnici) koje buše insekti i njihove
larve u drvetu pa tako umanjuju tehnicku upotrebljivost drveta.
Crvotocinu uzrokuju insekti koji žive u drvetu (ksilofagni insekti). Za
njih je drvo hrana i prebivalište. Jedinke polažu jajašca iz kojih se legu
licinke. One prodiru u drvo i u njemu kopaju rovove. Tako uzrokuju
mehanicka oštecenja koja smanjuju cvrstocu i tvrdocu. Veliku hranjivu
vrednosti ima beli deo i deo ispod kore pa vecina insekata živi u tim
delovima. Sredina je tvrda i manje bogata hranjivim materijama, a
sadrži i tanin, smolu, kinone, alkaloide i dr. Sve ove materije deluju na
insekte kao otrov. Napadaju živo, oboreno, neobradeno i obradeno
drvo
6
Upotreba drveta
Podrucje upotrebe drveta je jako široko. Sa razvojem tehnike raste i broj nacina
primene drveta. Primera radi, pre prvog svetskog rata drvo se koristilo na nešto više od 2000
nacina da bi broj nacina korišcenja drveta neposredno pred drugi svetski rat porastao na
5000. Prema upotrebi razlikuje se:
• Tehnicko drvo (Oblo, tesano, cepano, rezano)
•
Hemijsko (služi za dobijanje celuloze, tanina, smole i drvenog uglja)
•
Ogrevno drvo su komadi koji nisu upotrebljivi ni kao tehnicko drvo ni kao hemijsko.
Obradom drveta dobijaju se razni poluproizvodi kao što su furniri, daske, lamelirano drvo
(dobija se lepljenjem furnira), ploce iverice (izradene od iverja), ploce od drvenih vlakana
(služe u gradevinarstvu za oblaganje i izolaciju)
Natapanjem drveta veštackim smolama i metalima dobija se materijal vece težine, koji
se može lako obradivati.
Abies Alba – Obicna jela – Drvo žuto-bele do crvenkaste boje koje naknadno
potamni. Veoma mekano i elasticno drvo. Zbog mnogobrojnih cvorova srednje je
obradivo. Koristi se za izradu nameštaja i kao gradevinsko drvo.
Kanadski javor - Acer saccharum Marsh – Šecerni Javor raste na
severu Severne Amerike, narocito na zapadu Kanade i u severozapadnim krajevima
SAD. Drvo je beložuckaste boje, a na vazduhu može da požuti. Tekstura je nekada
talasasta. Drvo je tvrdo, srednje elasticno i teško se cepa. Slabo otporno na gljivice i
insekte. Drvo je fino, ima svilenkast odsjaj i dosta se steže pri sušenju. Zbog izrazito
svetle boje i odlicnih mehanickih osobina, javorovina se koristi u proizvodnji furnira i
maneštaja visokog kvaliteta. Drvo je idelalno za izradu tesarskih i rezbarskih
proizvoda, muzickih instrumenata i sl. Parketi od javorovog drveta su veoma
dekorativni.
Africki padauk - Pterocarpus soyauxii -Uspeva u srednjem i tropskom
pojasu zapadne afrike.Beli deo je belkaste ili žuckaste boje. Tamniji deo ima
karakteristicnu crvenu boju, ona sa vremenom postaje tamnosmedecrvena sa
svetlim crvenim prugama. Drvo je tvrdo, cvrsto i vrlo elasticno te otporno na
habanje. Beli deo je slabije, dok je tamniji vrlo trajan. Koristi se u proizvodnji furnira,
kvalitetnig nameštaja, za umetnicke proizvode. Cesto se koristi pri izradi podnih
obloga u javnim prostorijama gde je prohodnost velika. Odlikuje ga velika stabilnosti
i zato je pogodan za polaganje na podno grejanje.
7
Afrormosia Elata – Raste u ekvatorijalnom pojasu zapadne Afrike izmedu
Obale Belokosti i Zaira. Zbog visokog postotka tanina drvo pomodri ukoliko dode u
dodir sa gvoždem. Beli deo je svetliji od tamnog koji je zlatnožuckaste boje , a na
svetlosti tamni usled oksidacije. Drvo se malo steže. Drvo je tvrdo i elasticno. Beli
deo je srednje, a crni izrazito postojan i trajan. Koristi se kao gradevinsko drvo, za
izradu nameštaja, stepeništa, podne i zidne obloge, orude za poljoprivrednu
delatnost, za dekoraciju enterijera, u brodogradnji. Iz odabranih tabla se izraduje
furnir koji se koristi kao dekorativna obloga.
Doussie - Afzelia Africana – Raste u kišnim šumama i savanama tropskog i
ekvatorijalnog pojasa. Beli deo bledo žuckaset boje, a tamni sveto smede, dok pri
sušenju dobija intenzivno semde – crvenu boju. Drvo je grubo. Sakuplja se
umereno. Drvo je tvrdo, cvrsto i vrlo elasticno, te otporno pri upotrebi. Teško se cepi.
Beli deo je manje trajan u odnosu na crni koji je vrlo otporan. Drvo je vrlo cenjeno
kod stolara, kako za unutrašnju tako i za spoljašnju primenu. Koristi se kao
gradevinsko drvo. Koristi se i za laboratorijski nameštaj kao i tamo gde su pristutne
hemikalije.
Africka Ebonovina – Diospyrus – Raste u centralnoj i južnoj Africi. Ima
veoma finu teksturu sa nepravilnim vlaknima. Središnji deo totalno crn, a beli deo
žuckast. Izuzetno jako, cvrsto i tvrdo drvo sa velikom otpornošcu na udarce,
habanje, truljenje i insekte. Koristi se za izradu klavira i drugih muzickih
instrumenata, za obradu na strugu, rezbarenje, drške za noževe...
Bubinga – Guibourtia Deneusie – Slaba elasticnost, pored toga ima dosta
džepova sa smolom. Srednje je trajnosti, osetljivo drvo na udarce. Crni deo je
izdržljiv samo ako je podvrgnut konzervaciji, beli deo je vodopropusan. Služi za
oblaganje zidova kancelarija, za furnir i parket. Takode se koristi i za izradu drški
noževa.
Muirapiranga – Brosimum Rubesoens – Veoma elasticno drvo, odlikuje
se velikom gustinom i otporan je na udarce ali se i lako cepa. Slabo se oblikuje na
pari. Dugotrajno drvo i veoma otporno uz primenu zaštitnih sredstava. Koristi se za
furnir, dekorativne umetke, ukrašavanje, fine kutije, obrada na sturgu.
Kesten - Castanea Sativa – Uspeva u južnoj Evropi i severozapadnoj Africi,
a srodne vrste i u Severnoj Americi i na Dalekom istoku. Drvo je grubo a struktura
mu nije homogena. Drvo sadrži mnogo materijala od koga se dobija tanin. Ima
obojen tamni deo, obicno sivkastocrvenkaste do smede boje, koja na vazduhu brzo
postaje tamnija, dok je beli deo uzak i žuckasto – bele boje. Tamni deo je vrlo trajan
i otporan na gljivice i insekte. Drvo je srednje tvrdoce i slabe elasticnosti. Koristi se
za izradu rezanog furnira, nameštaja, za obloge, stepeništa, parket, muzicke
instrumente i sl. Iz kore dobija se tanin.
8
Iroko - Chloraphora Excelsa – Raste u vlažnim šumama tropske Afrike, od
Siera Leonea na zapadu do Tanzanije na istoku. Na zapadu Afrike od Senegala do
Gane. Beli deo drveta je sivo – žuckast i jasno odudara od tamnog dela, koji je kod
starijeg drva žuckasto tamno smed sa svetlijim prugama. Sa vremenom ova boja ce
potamniti usled oksidacije. Drvo je tvrdo, cvrsto i elasticno. Tamni deo je vrlo trajan
a beli ne. Drvo se malo steže i poput tika je vrlo stabilno. Teško se obraduje zbog
kalcijevog karbonata. Drvo se koristi kao masivno i gradevinsko drvo te u
brodogradnji (zamena za tikovinu). Narocito je cenjeno u stolariji kod izrade
nameštaja, unutrašnje opreme, podnih obloga, stepeništa, rezbarskih predmeta.
Morado – machaerium schlerotylon – raste u centralnoj i južnoj Americi.
Purpurno mrke je boje sa upadljivim braon ili crnim linijama.
Sapelli – Entandrophragma cylindricum – Raširen u tropskim šumama
zapadne, srednje i istocne Afrike. Beli deo je uzak, bele ili svetložute boje. Crni deo
ima nakon sece crvankastu boju koja nakon nekog vremena potamni i postaje
crvenkastosmeda. Drvo je sjajno i fino. Osrednje se steže pri sušenju. Srednje je
tvrdo i cvrsto, elasticno je i otporno na habanje. Beli deo je slabo postojan a crni
bolje. Sapelli podseca na mahagonij i zbog toga se koristi za izradu furnira i
prestižnog nameštaja, za unutrašnju opremu kancelarija i drugih važnih objekata, za
izradu gradevinske stolarije. Koristi se u brodogradnji i automobilskoj industriji, za
klavire i druge muzicke instrumente, parkete i skupocene podne obloge.
Bukva – Fagus Sylvatica –Od žute do smede boje. Uspeva u centralnoj i
južnoj Evropi. Tvrdo drvo koje se lako obraduje. Pri sušenju jako se skuplja. Usled
delovanja pare lako se preoblikuje i dobija crveno smedu boju. Veoma osetljiva na
vlagu i koristi se samo za unutrašnje radove. Koristi se za proizvodnju parketa i
delova nameštaja.
Bucote – Cordia Alliodora – Srednje jako drvo sa dobim mogucnostima
oblikovanja na pari. Srednja trajnosti, otporan je samo uz konzervatorski tretman.
Beli deo je vodopropustan. Koristi se za izradu furnira, dekorativnih kutija, brodskih
paluba...
Zingana – Microberilinia Brazzavillensis – Prvenstveno se koristi u
dekorativne svrhe gde snaga i mehanicke karakteristike nisu bitne. Nije trajno drvo i
veoma je osetljivo na insekte. Koristi se za izradu dekorativnih i skupih stvari, za
rezbariju i ukrasne panele.
9
Mutenye - Guibourtia Arnoldiana – Rašireno je u tropsko – ekvatorijanom
pojasu zapadne Afrike, od Obale Slonovace do Angole. Najcešce u podrucju reke
Kongo. Beli deo je žuckasto – sivkast i jasno se razlikuje od crnog koji može biti
raznih boja, od žuckaste do crvenkaste, sivkaste i maslinasto zelene. Drvo je fino,
svilenkastog sjaja, srednje tvrdoce. Beli deo je slabo, a crni dobro otporan na
napade gljivica i insekata. Po spoljašnjem izgledu podseca na orahovinu pa se
koriste njegove dekorativne osobine u obliku masivnog drveta ili furnira. Koristi se za
izradu nameštaja, podne obloge, unutrašnje stepenice, rezbarske proizvode, izradu
bilijarskih štapova i sl.
Jatoba -Hymenaea Corubaril – Raširen je u tropskom pojasu Srednje i
Južne Amerike kao i na Zapadnoindijskim ostrvima. Beli deo je širok,
svetlocrvenkaste boje i jasno se razlikuje od crnoga koji je obicno narandžasto crven
ili tamnocrvenosmedkast. Drvo je sjajno i fino do grubo pod opipom. Drvo je vrlo
tvrdo i cvrsto, izrazito elasticno i otporno na habanje. Vrlo teško se cepa. Beli deo je
slabo, a crni vrlo otporan na napade gljivica i insekata. Pri sušenju se osrednje
steže. Radi lepe boje i odlicnih mehanickih svojstava drvo se koristi u proizvodnji
furnira, nameštaja visokog kvaliteta, za unutrašnje opremanje, prozore, vrata,
obloge, parket i sl.
Merbau - Intsia Palembanica – Šume ekvatorijalnog pojasa s mnogo
padavina, koje se rasprostiru od jugozapadne Azije do Filipina i drugih ostrva Tihog
okeana. Svetli deo je belkast ili bledo žuckast i po boji se jasno razlikuje od crnog
dela, koji pri sušenju dobija smeckasto – crvenkasti ton. U crnom delu su vidljive
pruge žuckaste boje. Ima dobre mehanicke osobine i trajnost. Svetli deo nije
otporan na insekte. Ovo drvo je cenjeno u stolarstvu za unutrašnju i spoljašnju
upotrebu, za podne obloge kako unutrašnje tako i spoljašnje. Radi dobre
postojanosti na otvorenom koristi se i kao gradevinsko drvo.
Orah – Juglas Regia –Spada u skupoceno drvo. Nemacka i francuska
orahovina je sivkasto-smeda, prekomorske zemlje daju ljubicastu nijansu orahovini
dok su ostali crveno-smede varijante. To je tvrdo i cvrsto drvo sa lepom teksturom.
Iako posle sušenja se ne menja, ne odgovara mu vlaga. Koristi se za izradu
nameštaja, furnira i za duborez.
Ariš evropski – Larix Decidua –Raste u Alpama, na Karpatima i u nižim
delovima južne Poljske. Beli deo drveta je uzak i žuckast, a jezgra crvenosmeda.
Bogat je smolom. Smolasti kanali su sitni, ali brojni. Drvo je srednje tvrdoce, vrlo
elasticno i dobro se cepa. Steže se srednjom jacinom. Ariš je odlicno gradevinsko
drvo, narocito prikladno za vodene konstrukcije i mostove (zbog smole je
vodonepropusno). Koristi se za stambeni i masivan nameštaj, furnir i obloge. Zbog
svoje lepe boje, dobre obradivosti i odgovarajuce tvrdoce, ovo drvo je idealno za
izradu stepeništa, podova i parketa.
Wenge - Millettia Laurentii – Raste u ekvatorijalnom delu zapadne Afrike.
Tekstura je gruba. Beli deo je uzak, sivobele boje. Crni deo je tamnosmed sa
naizmenicnim cinim i belicastim prugama koje drvetu daju dekorativni izgled. Sa
vremenom drvo tamni. Beli deo je srednje, a crni veoma izdržljiv i trajan. Zbog
prirodne otpornosti na habanje ovo drvo je odlicno za podne obloge u javnim
prostorijama gde je prohodnost velika. Koristi se u industriji nameštaja a zbog svoje
interesantne teksture cesto se koristi za izradu stubova, furnira i služi kao
dekorativni element u hotelima i konferenciskim salama.
10
Popple – Liriodendron Tulipifera – Drvo je srednje gustoce, slabo
elasticno i slabo otporno na udarce. Slabe jacine i srednje otporno na lomljenje.
Takode ima srednje dobre osobine savijanja na pari. Nije trajno drvo, beli deo je
otporan samo uz zaštitu. Koristi se za pravljenje figura, rezbarenje, opremanje
enterijera kod brodova, igracke, vrata.
Honduras Mahagony – Swietenia Macrophylla – Drvo ima slabu
elasticnost i srednju otpornost na lomljenje. Veoma male gustine i loše podnosti
udare. Krarakteristike koje pokazuju oblikovanje drveta na pari su osrednje. Crni deo
je trajan i otporan na truljenje i insekte. Koristi se za izradu vrhunskih furnira,
uredenja poslovnih prostora, enterijera u brodovima, klavira, figura, a pogodan je i
za rezbarske radove i obradu na strugu.
Maslina evropska – Olea Europea –Jako traženo i prilicno skupo drvo.
Zbog izražene teksture koristi se za proizvodnju malih ukrasnih predmeta.
Smreka – Picea abies – Vrlo rašireno drvo. Uspeva u severnoj Evropi i
brdovitim predelima južne i srednje Evrope. Središte drveta nije obojeno, a samo
drvo je žuckastobele boje i svilenkastog sjaja. Drvo je meko, lako se cepa i elasticno
je. Na otvorenom je slabe trajnosti, teško se impregnira, nezašticeno je i nije
otporeno na gljivice i insekte. Koristi se kao konstruktivno i gradevinsko drvo, za
nameštaj, furnir, plafonske i zidne obloge, drvene ploce, stepenice, brodski pod, za
proizvodnju celuloze i papira, šibice i sl. Posebna je rezonantna smerekovina i ona
se koristi za izradu muzickih instrumenata.
Divlja trešnja -Prunus Avium –– Tvrdo i cvrsto drvo. Uspeva u Evropi i
Zapadnoj Aziji. Nije trajno drvo. Koristi se za izradu nameštaja, furnira i rezbarskih
radova.
Louro Faia – Roopola Brasillensis – Srednje jako drvo sa malom
gustinom ali izuzetno dobrim elasticnim karakteristikama. Koristi se za izradu furnira,
lakih konstrukcija, panela, ornamentni umetci...
11
Tananeo – Peltogyne – Raste u tropskim predelima centralne i južne Amerike.
Ima finu teksturu. Beli deo je krem – bele boje dok tamni deo ima purpurnu boju koja
potamni kada se izloži svetlosti. Izuzetno jako, tvrdo i cvrsto drvo. Jako otporno i
stabilno. Elasticnost mu se može okarakterisati kao osrednja. Koristi se u rezbariji,
laboratorijama (krajnje je otporno na uticaj kiselina) za izradu furnira, podova,
ulaznih vrata, kao i za gradnju brodova.
Lapacho - Tabebuia ipe – Raste u srednjem pojasu Južne Amerike, narocito
u Brazilu, Argentini i Paragvaju. Beli deo je žuckast, a crni varira od tonova
maslinasto – zelene do maslinasto smede boje sa ucestalim crnim ili tamnosmedim
pegama. Drvo je fino, ravnomerne strukture i srednje se steže pri sušenju. Vrlo je
cvrsto i tvrdo, elasticno i otporno na habanje. Crni deo je vrlo trajan i otporan na
gljivice i insekte. Koristi se kao gradevinsko drvo, za proizvodnju furnira, nameštaja
visokog kvaliteta, tesane proizvode, podne obloge u javnim prostoirjama kojima
prolazi mnogo ljudi. Žuckasti kristali menjaju boju u alkalinm tecnostima pa se
koriste kao indikatori u medicini.
Tikovo drvo -Tectona Grandis – Spontano raste u šumama u nižim ili
brdovitim predelim ajužne Azije, od Indije do Vijetnama. Kao plantažno drvo raste na
Javi, u ekvatorijanom delu Afrike i Srednje Amerike. Tekstura je gruba, na
radijalnom preseku ima lep sjaj. Bela jezgra je svetlosmede boje, a tamni deo
zlatnosmed sa zelenkastim, ponekad i crnim prugama. Na vazduhu tamni. Površina
je na dodir masna, a ima specifican miris stare kože. Drvo je srednje tvrdo, vrlo
elasticno i loše se cepa. Pri sušenju malo se steže.Beli deo nije toliko trajan ali crni
jeste.Koristi se za izradu skupocenog nameštaja, prikladno za spoljašnju upotrebu,
u brodogradnji nezamenjivo.
Brest - Ulmus carpinifolia – Uspeva u srednjoj i južnoj Evropi, severnoj Afirci
i zapadnoj Aziji. Brestovina je porozna vrsta drveta obojenog središta. Beli deo je
širok i žuckast, a tamni cokoladno smed. Drvo je srednje tvrdo i srednje cvrsto, jako
se steže pri sušenju, elasticno i žilavo i jako se teško cepa. Beli deo nije trajan, a
tamni jeste. Nije otporan na vremenske uslove. Koristi se u gradevinarstvu za
izradu vodenih konstrukcija, za nameštaj, za izradu plemenitog furnira, za obloge,
parket, sportski pribor i svuda gde se zahteva elasticnost i žilavost.
Lipa - Tilia sp –– Nije prvoklasno drvo. Crvenkasto bele boje. Meko, cvrsto i
elasticno drvo. Sveže drvo pri sušenju se izuzetno skuplja, ipak jednom osušeno
nema promena. Odlicno se obraduje ali nije pogodna za spoljašnje radove. Koristi
se za delove nameštaja i jeftinije rezbarske radove.
Hrast – Quercus ilex –Uspeva u Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji. Ovo je
teško i tvrdo drvo zbog cega je i obrada otežana. Dugotrajno je drvo (u zatvorenom
prostoru može da opstane i 800 godina). Nije pogodno koristiti celicne i gvozdene
eksere obzirom da ima mnogo tanina zbog cega se pojavljuju crne mrlje koje nije
moguce odstraniti. Manje vredni komadi služe za potrebe gradevine, pragove...
Bolje vrste se koriste za unutrašnje radove, za izradu furnira i nameštaja. Na vlazi
se malo skuplja i krivi. Ako se koristi pod vodom pocrni i otvrdne kao kamen. Zbog
toga ima veliku primenu u hidrogradnji.
12
Bor obicni – Pinus Sylvestris –Beli deo je crvenkaso bele boje, a tamni
crvenkasto žut. Na vazduhu brozo potamni. Raširen je po celoj srednjoj i severnoj
Evropi kao i severnoj Aziji. Ovo drvo je lako, meko, srednje tvrdo, nije elasticno, lako
se cepi i obraduje Beli deo je manje otporan a crni je vrlo trajan (u zatvorenom
prostoru 1000 godina). Vrlo je osetljivo na drvne štetocine i mora se impregnirati pre
završne obrade. To je gradevinsko i stolarsko drvo. Koristi se za unutrašnje radove,
kod izrade masivnog i obicnog nameštaja, furnira, obloga, brodskog poda, parketnih
dašcica i dr.
[1]
[5]
lepo, al da si još razbio na više postova bilo bi extra
[7]
bajcovanje drveta
Bajcovanje drveta je osnovna faza kada je neki proizvod završen i kada je dekorativni efekat presudan da kupac bude zadovoljan. Najčešće greške koje nastaju kod bojenja drveta mogu da se poprave bez odbacivanja obradka (stvaranja škarta), ali greške koje nastaju u fazi bajcovanja drveta, posebno kada se površina oblikuje, skoro uvek dovode do odbacivanja obrađivanog predmeta.
U fazi bajcovanja drveta mogu da nastanu sledeće greške:
1. Neravnine koje nastaju zbog nejednakog stepena upijanja
Ovo je greška koja se najčešće javlja i koja može da nastane zbog više razloga.
Već smo pomenuli da tvrdo drvo ima zone oko čvorova koje imaju povećanu moć upijanja. Ove zone izgledaju tamnije, jer u njih prodire veća količina bajca. Pomenuli smo i da je moć upijanja veća kod ivica drveta i govorili smo o mikroporoznosti kod nekih vrsta, kakve su bukva i trešnja. Mekše vrste drveta (četinari) često napadaju bakterije koje ga, menjajući strukturu drveta, čine sunđerastim, što povećava moć upijanja. Ova promena kod drveta nije vidljiva pre nego što ga obojimo. Znači, važno je da uvek koristite zdravo i kvalitetno drvo.
Kada bajc ne može potpuno da prodre u drvo, površina izgleda kao da je pokrivena mnoštvom sitnih mrlja. Ova greška se češće javlja kod tvrdih vrsta drveta i kada se bajc sa rastvaračima nanese u velikoj količini.
Kada se na tvrdom drvetu koristi velika količina bajca sa rastvaračima i ako ovi proizvodi ne mogu da prodru u drvo u fazi sušenja, na površini će se stvoriti mnoštvo malih mrlja (Ovaj problem se rešava povećavanjem moći upijanja drveta (površina se brusi krupnijim zrnima), smanjivanjem količine bajca za nanošenje ili povećavanjem odnosa za razblaživanje.
2. Pojava tamnijih mrlja blizu vlakana pri korišćenju vodenih bajceva
Čak i kada je drvo dobro obrušeno, tanka vlakanca drveta ostaju na njegovoj površini, a uklanjaju se kada se brusi temeljni lak.
S obzirom na upijajuću prirodu celuloze, ova vlakanca se mogu podići i upiti veću količinu bajca kada se koriste vodeni proizvodi. Zato se bajc povlači do osnove ovih vlakana (prateći površinski napon), što, kada se drvo osuši, ostavlja tamne mrlje pored ovakvih vlakana.
Ova greška se više vidi kod vrsta drveta kod kojih površinska vlakna imaju veću tendenciju da se podignu, posebno kada brušenje nije urađeno dovoljno dobro.
Ovakav problem možete izbeći ako drvo pre brušenja okvasite. U ovom slučaju, voda će podići površinska vlakanca koja se zatim eliminišu brusnim papirom, tako da ne stvaraju probleme u fazi bajcovanja. Ovaj metod se nekada često primenjivao, ali se danas retko koristi, jer produžava vreme obrade. U svakom slučaju, on je i danas podjednako uspešan, kao što je bio i ranije.
3. Neobojene tačke kada se koriste vodeni bajcevi
Kada se, kako je već opisano, površinska vlakanca podignu, njihovi vrhovi se otklanjaju brušenjem temeljnog sloja. Deo vlakanaca koji ostane neobajcovan izgleda kao neobojena tačka.
Da bi ovaj problem rešili, postupite isto kao i kod prethodne obrade, ili brusite drvo papirom sa finijim zrnima koji će ostaviti manje vlakanaca na površini.
4. Bajc koji “ispušta”
U pravljenju tamnih nijansi često se koristi veliki procenat rastvorljivog organskog bajca, kako bi se postigli dobar sjaj i luminansa (svetlost).
. Izbočine u obliku prstena. Kada temeljni sloj može da rastvori prethodno nanet bajc, jer sadrži rastvorljive organske supstance za bojenje, rastvoreni deo upije lak, što rezultira efektom kod tvrdog i poroznog drveta.
Ako se ovakav bajc nanese u debelom sloju na tvrdo drvo, čija je moć upijanja mala, temeljni sloj može da rastvori organski deo bajca i da ga apsorbuje.
Ova greška se vidi kada prvi sloj laka utone u pore i kada se na površini pojave tamnije linije.
Ako je drvo porozno, kad se nanese boja oko pora će se pojaviti okrugle izbočine, sa svetlijim zonama uz same pore i tamnijim delovima kod ivica . Ako drvo nije porozno pojaviće se velike mrlje bajca.
Ova greška se teško otklanja. Ako nije mnogo uočljiva može se naneti obojeni završni lak, a ako jeste, predmet obrade se mora ponovo obraditi nekom drugom vrstom bajca.
5. Nebajcovane pore
Kada se bajcuje porozno drvo, pore ponekad ostanu svetlije obojene. Ova greška se javlja iz dva razloga: ili bajc nije mogao da prodre u pore, ili je mogao da prodre, ali je bio izbačen ili nije upijen.
Prvi slučaj se javlja kod nekih vrsta drveta i kod određenih oblika pora: bajc, posebno ako je nanet prskanjem, ne može da prodre u pore . Da bi rešili ovaj problem, neophodno je da koristite proizvod sa malim površinskim naponom (npr. bajc sa rastvaračem) ili da ga nanesete četkom ili sunđerom i na taj način izvršite mehaničku operaciju koja će pomoć i bajcu da prodre u pore.
Bajc nije penetrirao u pore, koje zato izgledaju kao da nisu obojene
Ova greška je naročito uočljiva ako koristite vodeni bajc. Međutim, postoje i vodeni bajcevi kojima je proizvođač već dodao površinski aktivne agense koji pomažu proizvodu da prodre u pore.
Druga greška se javlja kod određenih vrsta drveća, kao npr. kod hrasta, kestena, jasena itd., čije pore na dnu imaju masne supstance koje odbijaju vodene bajceve.
Pora izgleda kao da je obojena odmah po nanošenju bajca, ali se bajc odbija u toku faze sušenja i izgleda svetlije. Još jednom, problem se može rešiti korišćenjem bajca sa rastvaračem ili dobro pripremljenim vodenim proizvodima.
popravke boje
Nakon nanošenja bajca i prvog sloja laka, na različitim delovima obrađenog predmeta mogu se primetiti razlike u obojenosti. Te razlike mogu biti jako uočljive i trebalo bi ih popraviti. Do ovakvog problema dolazi ako se koriste delovi različitih stabala, koji imaju različite prirodne boje i koji često sa različitim intenzitetom upijaju bajc. Rezultat je, npr. kod komode, da su četiri dela koja
čine okvir različito nijansirana iako su iste boje.
Još jedan slučaj nejednake obojenosti javlja se kod furniranja. Već smo pomenuli da će, ako različito okrenemo listove furnira tako da obrazuju simetrični dizajn, boja jednih biti svetlija u odnosu na boju drugih, iz razloga koje smo već pomenuli.
Da bi postigli ravnomernu obojenost možete da koristite dve tehnike:
* bajc se može popraviti
* završni premaz može biti u boji
Kada se popravlja bajc, na površinu temeljnog sloja se, po završenom brušenju i pripremanju za završni premaz, nanose posebne boje. Ubrzo po doterivanju bajca obično se nanosi završni premaz, jer se ovi proizvodi veoma brzo suše (5 - 100 sekundi).
Bajc se doteruje na površini temeljnog sloja i drvo ga ne može upiti.
Ako je nanošenje ravnomerno i boja će biti jednoobrazna. Mogu se popraviti samo svetliji delovi, tako da dobiju tamniju nijansu ili se može popraviti cela površina obrađenog predmeta.
moderni efekti bojenja drveta
Da bi razumeli prednosti koje novi efekti bojenja drveta pružaju projektantima enterijera i krajnjem korisniku, važno je da razumete kako se menja prostor u kome se razmešta nameštaj. Današnji kriterijumi za izgradnju kuća idu ka manjim sobama koje, igrajući se bojom drveta, arhitekta ili dekorater moraju da učine da prostorija izgleda veća nego što to zaista jeste, kako bi kuća bila pogodnija za život.
Iz tog razloga, drvo je počelo da se lakira sve svetlijim pastelnim nijansama, ali je tako postignuta perfekcija učinila da površine izgledaju kao da su plastične. Zato je moda favorizovala lakiranje u efektu otvorenih pora, koje više naglašava strukturu drveta i površini daje manje plastičan i življi izgled.
Najbolja alternativa ovim metodama je posebno bojenje drveta u kome se umesto supstanci za bojenje koriste pigmentirajuće supstance, kako bi se dobio efekat koji je između lakiranja i transparentnog bojenja. Ovako se mogu dobiti veoma atraktivne pastelne boje, uz koje se struktura drveta vidi i nameštaj se čini manje “teškim”.
Polutransparentna pigmentacija drveta je vrlo zanimljiva alternativa bajcovanju. Razlika je u tome što, dok bajc prodire u drvo, sa transparentom bojom pigmentacija se dobija jednostavnim nanošenjem obojenih supstanci na površinu, s poluprekrivajućim efektom. Pigmenti su veoma male čvrste čestice u tečnosti (koja može biti voda ili rastvarač) u obliku rastvorene faze. Obično ne penetriraju u drvo. Kada se uporede sa korišćenjem bajca, rezultat je bitno različit, jer tretirajući drvo (koje uvek ima svoju boju) bajcom krajnja nijansa će odgovarati interakciji između boje drveta i boje nanetog proizvoda. Čak i kada se koristi veoma svetlo drvo, bajcevima je teško dobiti meke pastelne nijanse, a osim toga, svetli bajc će biti slabo otporan na dejstvo svetlosti.
Ako se koristi pigmentirajuća supstanca, koja sadrži čvrste čestice sa svojom bojom, boja drveta će biti u većoj ili manjoj meri prekrivena.
Razlika u dekorativnom efektu između bajceva sa pozitivnim i negativnim efektom. Primetićete da je struktura drveta bajcovanog sa pozitivnim efektom (levo) ostala tamnija od mekšeg dela, kao kod
prirodnog drveta, dok je izgled drveta bajcovanog sa negativnim efektom suprotan (desno).
Povećavajući količinu nanetog proizvoda, rezultirajuća boja će biti veoma slična supstancama za bojenje, dok će prirodna boja drveta biti maskirana mikroslojevima pigmenata koji su nataloženi na površini.
Sudeći po njihovim molekularnim svojstvima, pigmenti su mnogo otporniji na svetlost od bajceva i, s obzirom da u većoj meri pokrivaju podlogu, dobijene nijanse će biti mnogo otpornije na svetlost, čak i kada se radi sa pastelnim bojama.
Tako, samo korišćenjem pigmentirajućih supstanci moguće je dobiti prelepe polutransparentne pastelne boje, nešto što je skoro nemoguće postići bajcom.
Pigmentacija je tako postala najbolja alternativa lakiranju, koja drvetu daje prirodniji i privlačniji izgled. Još jedan zanimljiv i moderan efekat koji se može dobiti bajcovanjem drveta je “pozitivno” bojenje četinara.
Poznato je da četinari imaju tamniji, tvrđi deo tj. godove, i mekaniji deo između godova koji je svetlije boje.
Kada se ova vrsta drveta obrađuje običnim bajcom, mekši deo upija više bajca i postaje taman, dok tvrđi deo upija manje proizvoda i ostaje skoro beo. To znači da se dobija upravo suprotan efekat od onog koji ima prirodno drvo pre bajcovanja, i to nazivamo “negativnim” bojenjem.
Postoje specijalni vodeni bajcevi koji mogu da godove oboje u tamniju nijansu. Tako dobijamo poseban efekat, poznat kao “pozitivno” bojenje zato što imitira prirodan izgled drveta
Pošto je mekši deo drveta zastupljeniji od tvrdog, pri čemu je bojenje isto, drvo odbija više svetlosti pozitivnim bojenjem, nameštaj je manje “težak” i poprima finiji, elegantniji izgled.
[7]
tehnike bajcovanja drveta – Dekorativna površinska obrada drveta
Bajcevi se najčešće nanose četkom, prskanjem ili valjanjem. U industriji se koriste druge, vrlo specifične tehnologije, u zavisnosti od vrste proizvoda i primenjenog bajca.
Nanošenje bajca četkom
Mada je metod nanošenja četkom u profesionalnom lakiranju uglavnom isčezao, on se još uvek relativno često koristi za bajcovanje. Ovaj metod se posebno koristi za bajcovanje površina komplikovanog oblika. Nanošenje prskanjem bi u ovakvim slučajevima prouzrokovalo stvaranja vrtloga u uglovima, što bi dovelo do nejednake distribucije, sa svetlijim prugama na linijama vrha. Ako se bajc nanese četkom, površina će biti jednomerno obojena.
Bajc obično ima mali suvi ostatak i drvo ga potpuno apsorbuje. Zbog toga se tragovi koje ostavljaju dlake četke ne vide kada se koristi četka za nanošenje, što nije slučaj kada se četka koristi za nanošenje laka. Bajc bi trebalo naneti na površinu u debelom sloju, a zatim ga treba razmazati i poravnati dugim pokretima četke u pravcu vlakana. Treba koristiti četke sa veoma mekom dlakom.
Prednosti i nedostaci korišćenja ovog metoda su tipične za nanošenje tečnih materijala četkom.
Nanošenje bajca prskanjem
Za nanošenje bajca prskanjem obično se koriste konvencionalni pištolji za lakiranje ili pumpe koji rade na niskom pritisku sa pištoljima sa mešanjem vazduha – airmix. Ova tehnika se uglavnom koristi za bajcovanje ravnih površina.
U poređenju sa nanošenjem četkom, prskanjem se postiže veća produktivnost, mada se prskanjem proizvod dosta i rasipa. Mora se izbeći nastanak turbulencije, posebno ako predmet ima ćoškove. Zato treba raditi sa relativno niskim pritiskom od oko 2-2,5 bara, a dizne treba da budu manje od onih koje se obično koriste za nanošenje laka, između 1,3 i 1,5 mm.
Ravnomerna obojenost se dobija čak i u zonama veće apsorpcije kada se bajc nanosi prskanjem, tj. ista količina bajca se nanosi po celoj površini. S druge strane, boja će izgledati tamnija ako se bajc nanese četkom u zonama gde drvo apsorbuje veću količinu proizvoda (na ivicama ili blizu čvorova, npr.). Količina koju treba naneti zavisi od vrste drveta i proizvoda koji se obrađuje. Male količine bajca sa rastvaračem koji se brzo suši ili, kao alternativa, vodeni bajcevi sa velikim molekulima koji ne mogu da u većoj meri prodru u drvo koriste se npr. za bukvu ili trešnju, koje se odlikuju nejednakom površinskom apsorpcijom.
Kada se bajcuju sklopljeni proizvodi (npr. stolice), bajc se nanosi potapanjem ili se prska pištoljima sa elektrostatičkim raspršivanjem. Ova tehnologija u kombinaciji sa određenim bajcom daje veoma ujednačen efekat bojenja.
U proizvodnji građevinske stolarije (prozora - ramova) često se koriste uređaji sa rotacionim raspršivačima (diznama). Pri nanošenju bajc se raspršava u vrlo sitne čestice, zahvaljujući centrifugalnoj sili, i na taj način omogućava se prodiranje bajca u dovoljnoj meri.
nekoliko savjeta kako da dobijete savršeno bajcovano drvo
1. Pažljivo izaberite drvo
Plavkasto, izuzetno sunđerasto drvo sa tragovima smole na površini nije pogodno za bajcovanje. Prisustvo mekog drveta ili nepravilan tok vlakanaca imaju za posledicu nejednaku obojenost. Ako se drvo furnira, mora se sprečiti da lepak probije iz pora. Lepak ne upija bajc, tako da će pore ostati neobojene. Ovaj se problem veoma često javlja, posebno kada se koristi karbamidni lepak. Da bi ovakav problem sprečili, koristite smešu lepka sa većom količinom punila (brašna) i manje vode. Lepak nanesite u najmanjoj mogućoj količini. Još jedan savet koji vam dajemo je da dodate 15-20% polivinilacetatnog (PVA) lepka, uz napomenu da koristite lepak bez alkalnih mineralnih punioca koji mogu da ometu kiselinski katalizacioni proces karbamidne smole. Savetujemo vam i da se konsultujete sa proizvođačem lepka pre nego što počnete da radite.
Kada predmet furnirate postavljanjem furnirskih listova u suprotnim smerovima da bi dobili simetričan izgled, često možete primetiti da bajc na levoj i desnoj strani nije isti. Ovo se dešava zato što su pore furnira koji je okrenut naopako nagnute prema suprotnoj strani. Za ovaj problem nema efikasnih rešenja – jedino rešenje je da popravite boju posle nanošenja prvog sloja bajca ili da nanesete bajc u boji kao završni sloj. Da bi postigli jednoobrazno bajcovanje, važno je da furniri ili masivno drvo potiču od istog debla.
Pre bajcovanja, drvo treba ravnomerno da obrusite korišćenjem brusnog papira koji ima malo veća zrna (N0 120-150). Uvek treba brusiti u smeru protezanja vlakanaca. Brušenje poprečno na vlakanca stvara sitne brazde koje se vide i posle nanošenja bajca. Uvek koristite novi brusni papir. Ako je brusni papir istrošen on će površinu uglačati, što dovodi do nejednake apsorpcije bajca i stvaranja mrlja. Što su zrna grublja, to će površina bolje propuštati bajc, tako da će završni izgled biti tamniji.
Vrsta abrazivnog sredstva, stepen u kome je nanet po papiru koji služi kao podloga, tip mašine, brzina obrade predmeta kroz brusilicu i pritisak trake, sve su to promenljive koje mogu da izazovu velike razlike u upijanju bajca i razlike u završnoj boji. Zato njihova vrednost mora biti konstantna sve dok se proces obrade potpuno ne završi.
2. Po završenom brušenju pažljivo uklonite prašinu
Ako u porama ostane i najmanja količina prašine od brušenja, one će u većoj meri upiti bajc, što će dovesti do stvaranja tamnih tačaka. Kod nekih egzotičnih vrsta drveta, prašina od brušenja može čak i da spreči upijanje bajca.
3. Nanošenje bajca na ravne površine mora uvek početi od ivica
Ako radite na horizontalnim površinama, uvek radite od dna prema vrhu. Kada se koristi pištolj za prskanje, važno je naneti bajc u dva sloja, kako bi bio ravnomerno razliven. Ako horizontalne površine imaju pruge ili vertikalni de-zen, prvo nanesite bajc na te površine, a zatim ravnomerno na celu površinu. Drvo u ivičnoj zoni upija više bajca od površina paralelnih sa podužnom osom. Ovaj fenomen je uzrok veće obojenosti ovih tačaka, što je naročito vidljivo ako se bajc nanosi četkom ili sunđerom. Ako koristite četku, na ove površine nanesite bajc koji je više razblažen.
Ovaj fenomen će biti manje vidljiv ako se bajc nanese prskanjem, jer će naneta količina biti ista za celu površinu. Nanošenje četkom, krpom ili sunđerom je bolje rešenje ako želimo da pore drveta budu više naglašene, ili ako su površine vrlo složene. Kao što smo već rekli, vazduh u pištolju za prskanje stvara vrtloge kod nepopunjenih uglova u drvetu, što sprečava da se bajc ravnomerno rasporedi.
4. Uvek unapred pripremite dovoljnu količinu bajca u željenoj nijansi
Ako se za vreme rada mora pripremiti i dodatna količina bajca, može doći do grešaka pri mešanju i stvaranja različitih nijansi.
Pre i tokom upotrebe bajc treba dobro promešati, jer su neke vrste (npr. beli bajc) veoma teške i mogu da se natalože, što će dovesti do toga da je površina različito nijansirana.
5. Različite delove drveta koji će kasnije biti sastavljeni u celinu mora bajcovati ista osoba
Različite osobe različito rukuju pištoljem za prskanje. Nanošenja bajca mogu izgledati različito, sa manje ili više upadljivom obojenošću ako ih izvršavaju različite osobe.
Nanošenje bajca valjanjem, sunđerom ili krpom
Kada se u industrijskoj proizvodnji mora bajcovati ravna površina, proizvod se nanosi posebnim mašinama koje ga raspoređuju po površini velikim valjcima. Bajcevi koji se koriste za ovakve mašine pripremljeni su na specifičan način.
Nanošenje sunđerom ili krpom se koristi kada želimo da postignemo ravnomernost boje i/ili kada želimo da se pore istaknu, da se više vide. Pošto se bajc nanese na površinu u debelom sloju četkom ili prskanjem, višak se uklanja sunđerom ili krpom bez dlačica.
Ako je boja ista, ovom tehnikom ćemo postići svetlije nijanse nego ako koristimo četku ili prskanje, a i završni efekat će biti ravnomerniji. Ne samo da krpe ili sunđeri otklanjaju svaki višak iz pora poroznog drveta, već imaju i odlike punioca, zbog čega su i same pore vidljivije. Bajcu koji će se tretirati metodom krpe ili sunđera potrebno je dosta vremena za sušenje da bi majstor mogao da obavi svoj posao dok je on još uvek u tečnom stanju na površini.
[7]
lakiranje drveta vodorazredivim premazima
vodorazredivi premazi za vanjsku upotrebu
Vodorazredivi lakovi predstavljaju grupu ekoloških premaza, koji sadrže minimalne količine organskih rastvarača, ne poseduju otrovne i samozapaljive materije. Prednosti vodenih premaza su: znatno veća trajnost u spoljašnjim uslovima, smanjena emisija rastvarača, veće zadržavanje nivoa sjaja, film vremenom ne menja boju (ne žuti), ujednačenost boje je znatno veća, ima izuzetnu elastičnost, nisu podložni odlepljivanju filma od podloge, nisu zapaljivi, popravke na završenim površinama su znatno lakše i oprema se pere vodom.
Lakovi za spoljašnu upotrebu koji se razređuju vodom predstavljaju vodenu disperziju akrilnih smola, koje kada se nanesu na drvo stvaraju film u dve faze:
* Prva faza je isparavanje vode iz filma
* Druga je mehanička fuzija čestica smole u disperziji
brušenje i priprema stolarije
Brušenje drveta pre nanošenja impregnanta treba izvršiti brusnim papirom granulacije 150-180. Kada se na drvo nanesu premazi koji u sebi imaju vode, oni mogu prouzrokovati podizanje vlakana. Najlakši način da se otkloni ovaj problem je da se između dve faze brušenja drvo navlaži mlakom vodom, osuši i obrusi. Brušenje se vrši papirom od aluminijum-cink-stearata i nije poželjno brusiti čeličnom vunom.
Temeljni lak se brusi granulacijom 240-320, 24 h posle nanošenja, a u zagrejanim prostorijama i na temperaturama višim od 25°C i nakon 6-8 h.
nanošenje vodenog laka
Vodeni lak moguće je nanositi standardnom opremom (gravitacionim pištoljem), pištoljem sa nadpritiskom ili membranskom pumpom. Optimalni otvor dizne je 2 do 2,5 mm, pritisak je 3 do 4,5 bara. Kod nadpritiska dizna je od 1,3 do 1,8 mm, pritisak u posudi sa lakom je 2 do 3 bara.
Kod većeg obima proizvodnje preporučuje se airless pumpa. Pritisak u airless pumpi je od 100 do 160 bara, a otvor dizne je 11 do 18. Poželjno je da pumpa poseduje predgrejače i temperatura laka ne bi trebalo da bude viša od 35°C.
Vodeni lakovi za spoljašnju upotrebu se nanose u debelom filmu (do 300 μm) pa je potrebno da sve ivice budu zaobljene (radijus R3 ili konus 3 mm) da bi se dobio ravnomeran nanos laka.
greške i problemi prilikom rada sa vodorazredivim premazima
Većina proizvođača vodenih lako-va preporučuje toniranje bezbojnog završnog laka, jer paste u sebi sadrže transparentne okside gvožđa koji su UV stabilni. Površine koje su lakirane pigmentiranim završnim lakovima ne menjaju boju i duže traju.
U slučaju pojavljivanja belih fleka na lakiranoj površini lak ne treba dirati. Kada se spoljašnji uslovi poboljšaju vlaga iz filma ispari i lak postaje transparentan. Ova pojava se može znatno umanjiti ako su uslovi za nanošenje laka optimalni (temperatura, vlažnost u prostoriju, debljina nanosa i drugo).
Prilikom korišćenja vodenih lakova na drvetu koje ima puno tanina (hrast, jasen, meranti…) vodeni lakovi često apsorbuju ove materije iz drveta, menjaju mu boju i utiču na kvalitet i trajnost lakirane površine. Kod ovih vrsta drveta obavezno je naneti bezbojni temeljni lak preko impregnanta.
Četinari sadrže velike količine smola (bor, ariš, smrča…) koje vremenom izlaze na površinu drveta. Na tim mestima se pojavljuju fleke koje nemaju uticaja na kvalitet nanetog laka.
Vodeni lakovi zru nekoliko meseci i za to vreme mogu da apsorbuju vlagu iz vazduha, zbog toga je moguće da lakirana površina ostaje zamagljena i beličasta.
Nije poželjno da se vodeni lak nanosi na temperaturama nižim od 15°C i kada je vlažnost vazduha veća od 70%.
U zimskim mesecima poželjno je da se lak pre nanošenja zagreje na temperaturu od 25 do 35°C i da se razređuje mlakom vodom.
Vodene lakove ne treba mućkati, već samo mešati jer se u tom slučaju pojavljuju mehuri na lakiranoj površini. Mehuri se mogu pojaviti i ako sveže lakirane elemente izložimo direktnoj sunčevoj svetlosti.
Bobice, mehurići na filmu, bele fleke i drugo, mogu se javiti kada se koristi neadekvatna oprema.
Poželjno je da korisnici testiraju lakove na maloj i neupadljivoj površini drveta pre aplikacije na celu površinu.
čuvanje vodenih lakova
Vodeni lakovi i impregnanti se čuvaju na temperaturi višoj od 5°C i nižoj od 35°C. Poželjno je da posude sa lakovima budu podignute sa betonske podloge (na paletama) i da su zatvorene.
Kada se otvori originalno pakovanje sa vodenim premazom lak i impregnant su izloženi spoljnjem uticaju i postaju pogodni za razvoj gljivica i bakterija. Pojava promene boje (zamućenje), mirisa i viskoziteta siguran je znak da je lak zaražen i neupotrebljiv. Ova pojava se može smanjiti držanjem laka na nižim temperaturama 5 do 10°C, a moguće je i u lak i impregnant staviti fungicide i baktericide koje preporučuje proizvođač laka.
održavanje drveta vodorazredivim premazima
Stolarija se očisti blagim rastvorom PH neutralnog tečnog deterdženta, na koji se posle sušenja nanosi sredstvo za zaštitu od vode i UV zraka. Sredstvo za zaštitu se najčešće izrađuje od neutralnih silikona ili neoprenskih zaptivača (zbog svoje vodoodbojnosti). Stolarija se čisti i štiti 1 do 2 puta godišnje.
Zaštitu drvenarije ne bi trebalo vršiti na temperaturama nižim od 15°C i u vreme direktne izloženosti sunčevoj svetlosti.
[7]
Teorija i praksa u sušenju drveta
Teorija je jedno i to je u redu, ali praksa je nešto sasvim drugo. Zvuči poznato? Ko vam ovo kaže za sušenje drveta, taj ne poznaje ni teoriju ni praksu. Zbog sasvim jednostavnog razloga: teoretska znanja moraju se primenjivati u procesu sušenja drveta. Značajno olakšanje je što je najveći deo tih znanja već sadržan u opremi sušare, kao i načinu i programima upravljanja. Ne sme se, međutim, ni sve prepustiti automatici. Činjenica da je vrednost građe često veća od vrednosti same sušare to ne dozvoljava. Retko se događa da čitava šarža bude upropaštena (ne zaboravite ipak da je dovoljno da se to desi samo jednom!), ali se po pravilu javlja duže trajanje sušenja i veća potrošnja energije. Svi proizvođači u svojim uputstvima traže od korisnika da se ljudski faktor uključi u sam proces sušenja, jer automatika nije svemoguća, upravo zato što postoje određene razlike u teoretskom i praktičnom pristupu ili preciznije rečeno zbog nemogućnosti da se teoretska znanja pretoče u savršenu opremu. Naredni primeri to ilustruju.
Naravno da je potrebno poći od vlažnosti drveta. Zanemarimo ovde, kao opšte poznat, problem nepreciznosti elektrovlagomera u visokim područjima vlažnosti, već će biti istaknuto nešto drugo. Vlažnost drveta, jer je ono “živ” materijal, varira između dasaka u sušari, varira po debljini i dužini građe. Varijacija vlažnosti po debljini građe je dovela do dva pristupa proizvođ ača opreme: jedni propisuju da se sonde ubadaju na 1/2 debljine, a drugi na 1/3. U prvom slučaju sonde će meriti maksimalnu vlažnost što praktično daje opreznije, ali duže sušenje, a u drugom tzv. srednju vlažnost što je nešto rizičnije, ali brže. Dalje, većina proizvođača grupiše sve vrste drveta u četiri klase što je svakako uopštavanje, i neke vrste jednostavno odstupaju od predviđenih krivih. Varijacije svojstava u okviru iste vrste drveta su dodatni razlog odstupanja, ali i npr. prisustvo reakcionog drveta na mestu gde je sonda ubodena može biti uzrok lošeg merenja.
Uzorkovanje materijala (određivanje koje će daske biti kontrolne) je od izuzetne važnosti. Naravno da je bolje koristiti što veći broj sondi, ali je primarna stvar gde se one ubadaju, a ne koliko ih ima. Potpuno slučajan odabir dasaka će dati najpribližniju vrednost srednjoj vlažnosti građe. Ne sme se, međutim, zaboraviti cilj sušenja. Najčešće je potrebno imati srednju vlažnost, ali ukoliko je zbog dalje proizvodnje potrebno da npr. nijedna daska ne bude na kraju sušenja vlažnija od 12%, onda je mnogo bolje za kontrolne izabrati najvlažnije daske u šarži.
Mesto i način ubadanja sondi u izabranu dasku su takođe bitni. Neka novija istraživanja pokazuju da je svejedno da li se sonde ubadaju upravno ili paralelno sa vlakancima, u čelo daske, na 10cm ili 1m od čela... Ipak, preporuka je držati se uputstva proizvođača. Potrebno je pri tom imati u vidu da, ukoliko daska sadrži i radijalne i tangencijalne delove, ubadanje u tangencijalni deo može dati nerealne rezultate, jer se tangencijalni delovi brže suše.
Postoji i problem preciznog merenja vlažnosti vazduha. Greške merenja vlažnosti vazduha mogu dovesti i do grešaka sušenja. U sušarama se najčešće meri ravnotežna vlažnost (EMC, Ugl). Osnovna prednost ovog metoda je jednostavnost. Pločice (kartončići) koje se koriste za merenje ravnotežne vlažnosti su od celuloznih vlakana. Ova se vlakna ponašaju potpuno isto kao i drvo (primaju ili otpuštaju vlagu u zavisnosti od klime vazduha) što nosi sa sobom dve mane ovog postupka: inerciju i histerezis sorpcije. Ovo znači da pločicama treba određeno vreme (15-20 minuta) da reaguju na vazduh koji cirkuliše, kao i da se različito ponašaju pri primanju odnosno otpuštanju vlage. Ukoliko se vazduhu u sušari snizi relativna vlažnost sa jedne na drugu, nižu vrednost, a potom vrati na isto, ravnotežna vlažnost koju mere pločice će biti niža nego na početku iako su ponovo uspostavljeni isti parametri klime. Pored ovih nedostataka, sva istraživanja pokazuju da vrednosti ravnotežne vlažnosti odgovaraju relativnoj vlažnosti vazduha samo u opsegu 20-85%. Van ovog opsega (u fazi zagrevanja, kondicioniranja) podatke koje daju pločice treba uzeti sa rezervom.
Sledeći bitan parametar je temperatura vazduha, jedan od glavnih parametara za vođenje procesa. Osim što služi kao parametar režima sušenja, izmerena temperatura vazduha služi i za kompenzaciju merenih vrednosti vlažnosti drveta i ravnotežne vlažnosti. Razlog je što električni otpor (preko koga se posredno određuje vlažnost drveta) zavisi i od temperature. Uglavnom su u sušari temperatura vazduha i temperature pločica i građe dovoljno bliske da je greška koja se pravi korišćenjem temperature vazduha za kompenzaciju zanemarljiva. Ipak, tokom faze zagrevanja temperatura drveta je niža (ponekad i značajno niža) od temperature vazduha što dovodi do toga da automatika pokazuje niže vrednosti vlažnosti drveta od realnih. Pošto se ovo događa kada je drvo još uvek sirovo, elektrovlagomeri su svejedno neprecizni tako da ova greška merenja ne dolazi do izražaja. Tokom hlađenja se događa obrnuto, pa elektrovlagomeri pokazuju više vrednosti od realnih. Zbog toga je uvek potrebno te podatke uzeti sa rezervom ili sačekati nekoliko časova pre konačnog merenja vlažnosti.
Uticaj izbora režima sušenja, bez obzira da li se koristi proizvođački ili modifikovani režim, na brzinu i kvalitet sušenja je ogroman. Posle izbora režima, tokom sušenja neophodno je pratiti i po potrebi menjati parametre sušenja, ali i pažljivo posmatrati vrednosti koje pokazuje svaka sonda.
U tabeli je pokazano na primeru koliko se razlikuju parametri u sušari u zavisnosti da li se sušenje vodi po najvlažnijoj dasci ili po prosečnoj vrednosti. U slučaju vođenja po maksimalnoj vrednosti parametri bi u sušari bili daleko blaži (temperatura 42ºC, ravnotežna vlažnost 13%) nego ukoliko se sušenje vodi po prosečnoj vlažnosti (temperatura 50ºC, ravnotežna vlažnost 8%). Dakle, odabir koje će sonde biti aktivne u pojedinim fazama sušenja može presudno uticati na brzinu, odnosno kvalitet sušenja. Proizvođači opreme su odavno shvatili da je korisnik jednako bitan kao i automatika i kreiraju softvere koji su sve pregledniji i lakši za korišćenje. Čini se da je sada glavni problem što, paralelno sa svim unapređenjima moguć nosti opreme, teoretska i praktična znanja korisnika idu u suprotnom smeru.
[1] [7]
još o drvetu
Iako su uvijek imali veliki znacaj u izradi proizvoda materijali su danas cesto
kamen temeljac za uspješan proizvod u našem modernom svijetu visoke tehnologije.
Gotovo da se može reci da su materijali kriticni limitirajuci faktor za postizanje visokih
performansi i pouzdanosti koje se zahtijevaju od današnjih proizvoda.
U progresu gradevinske tehnike, gradevinski materijal se sve više zamjenjuje
novim materijalom, ali ipak drvo je zbog svojih dobrih osobina zadržalo važnu ulogu i
mjesto i medu novim materijalima, te dokazalo svoju sposobnost za upotrebu u mnogim
novim savremenim konstrukcijama. Pojedine loše osobine drveta mogu se savremenim
sredstvima kakvih u prošlosti nije bilo ukloniti i sprijeciti, pa je zbog toga drvo
prihvaceno i kao savremeni gradevinski materijal. Drvo je prirodni materijal koji se u
tvorevinama gradevinske tehnike upotrebljavao od pradavnih vremena do danas, a
vjerovatno ce se upotrebljavati i u buducnosti.
Opcenito o nauci o drvetu
U disciplini nauka o drvetu svrstana su ona znanja teoretskog i prakticnog znanja
o drvetu koja su potrebna da bi se drvo što bolje upoznalo kao supstanca i kao materijal
za preradu i upotrebu. Nauka o drvetu sagledava karakteristike drveta putem upoznavanja
njegove grade, njegovih osobina, grešaka i upotrebljivosti.
Sam naziv « Nauka o drvetu» je unekoliko nov i on obuhvata gradivo koje se
ranije pojavljivalo pod nazivom «Tehnologija i anatomija drveta». Anatomija drveta
skracena je na najmanji obim, koji omogucava pristup i razumijevanje oblasti
prepoznavanja drveta i ispitivanja njegovih osobina. naziv « tehnologija drveta»
Razvoj discipline
Šume predstavljaju znacajan faktor u razvoju covjeka i ljudskog društva uopšte.
Slobodno možemo reci da je od postojanja šuma uveliko zavisio i opstanak i napredak
ljudskog društva od najdalje prošlosti do danas. Drvo je jedan od prvih materijala za
stvaranje upotrebnih predmeta za svakidašnje potrebe. Moglo bi se pretpostaviti da je
prije starog kamenog doba bilo «drveno doba», što bi bilo logicno s obzirom na
jednostavniju upotrebljivost drveta, ali, s obzirom na relativno malu trajnost drveta, nisu
se mogli održati dokazi iz tog doba koji bi to potvrdili. Od prvih susreta sa drvetom
pracovjek se susrece i sa tehnickim osobinama drveta. Najprije upoznaje izgled i uzrast
stabla i osobine krošnje, te se upoznaje sa jacinom i žilavošcu grana i sa savitljivošcu
odnosno krutošcu. Paralelno sa tim upoznaje se sa vrstama drveta i njegovim glavnim
osobinama. Sama namjena drveta zahtijevala je i razlikovanje njegovih osobina, tj. koje
ce se drvo za koje svrhe primjenjivati.
Razvoj zanatstva, a posebno industrije, vec je toliko izdiferencirao karakteristike
drveta, da se tacno znalo koje vrste ili dijelovi drveta dolaze u obzir da bi se zadovoljile
osobine predmeta upotrebe. Znalo se koje su vrste drveta trajnije u upotrebi, koje su vrste
dobre za pojedine gradevinske svrhe, za zanatstvo, te kako se pojedine vrste ponašaju
prilikom prerade, obrade i upotrebe.
Porastom potrebe za drvenim materijalima, dolazilo je s druge strane do sve vece
nestašice drveta. tako da je nauka morala da uskladi odnos izmedu mogucnosti šuma, sa
zadovoljenjem potreba za drvetom. Prvi pisani naucni i strucni radovi nastaju još u 17. i
18. vijeku. Medu poznatim stranim istraživacima možemo spomenuti: N. Grew (1682.),
P. Bogner (1861.), H. D. Tiemann (1906.), R. Trendelenburg (1931.), F. Kollmann
(1932.), Pereligin (1934.), L. Vorreiter (1943.), Giordano (1951.) i mnogi drugi. A što se
tice domacih istraživaca možemo spomenuti: A. Ugrenovic, I. Horvat, J. Hamanovic, M.
Knežovic, R. Benic, A. Karahasanovic i dr.
Prva razvojna faza istraživanja trpjela je od nesistematicnosti rada i od razlicitih
metoda istraživanja, što je rezultiralo poteškocama da se izvršena istraživanja primjenjuju
i uporeduju s novim rezultatima. Zbog toga je 1906. u Briselu održan prvi kongres, koji je
imao zadatak da unificira metodologiju tehnoloških istraživanja o drvetu. Iste godine je
osnovana i Laboratorija za šumske proizvode (Forest Products Laboratory u Medisonu-
USA), koja otpocinje svestrana istraživanja standardnih metoda za ispitivanje osobina
drveta, a 1930. u Cirihu se formira «Internacionalni savez za ispitivanje materijala» koji
radi na unificiranju metodike iz oblasti tehnologije drveta. Sav taj napor koji je uložen na
istraživanju metoda za ispitivanje drveta, pokazuje od kolikog je znacaja ispravno
ocijeniti i kategorisati drvo da bi njegova upotreba i trajnost bili što ekonomicniji i da bi
se uz to u najvecoj mjeri ostvarila štednja, racionalizacija i funkcionalnost primjene drveta.
[7]
Cilj, znacaj i metod rada nauke o drvetu
Zadatak nauke o drvetu je da nam što temeljitije predstavi drvo sa svim njegovim
karakteristikama kako bi ga kao osnovnu sirovinu što potpunije upoznali. Poznavanje
svih osobina drveta omogucava nam da se koristimo dobrim i pozitivnim osobinama
drveta, a da izbjegavamo, ili ako je moguce eliminiramo negativne osobine
Upoznavajuci osobine i greške drveta i poznavajuci opšte principe upotrebljivosti
drveta u razne svrhe, u mogucnosti smo da preciznije donosimo sud o kvalitetu sastojina
ciju masu procjenjujemo prije iskorištavanja. Takoder, ispitivanje osobina drveta daje
putokaz geneticarima i uzgajivacima da vrše pravilan izbor metoda za uzgoj šuma, te da
forsiraju rasplodni materijal od onih biljaka koje imaju najbolje tehnicke osobine.
Nauka o drvetu ostvaruje svoj zadatak izucavanjem postanka i razvoja vrsta,
spoljašnosti stabla, sastava i grade drveta, grešaka drveta i tehnickih osobina drveta. Ova
nauka nam takoder daje upute kako se naucno i prakticno ispituje drvo kao materijal da bi
se izvršila precizna ocjena njegove vrijednosti i osobina, te da bi se mogla provoditi
kontrola kvaliteta drveta i njegovih proizvoda koju nužno traži savremena proizvodnja i
industrijska prerada drveta. Još možemo spomenuti da nas ova nauka uci koje su to
osobine svrstane pod naziv «tehnicke osobine», kako se te osobine razvrstavaju, kako se
ocjenjuju ili izražavaju, te od cega zavise pojedine osobine. Rezimirajuci tako sva
saznanja o drvetu, ova nauka nam pokazuje karakteristike po kojima cijenimo kojoj
namjeni pojedina vrsta drveta najbolje odgovara.
-anatomija i patologija drveta,
-hemijski sastav drveta,
-fizicke osobine drvta,
-elasticnost i cvrstoca drveta i proizvoda od drveta.
-anatomska grada drveta,
-izgled i spoljašnje osobine drveta,
-fizicke osobine drveta,
- osobine cvrstoce drveta,
-hemijski sastav i osobine drveta,
- trajnost i štetnici drveta.
-drvo kao biljno tkivo,
-sastav drveta,
- drvo kao porozno tijelo,
- volumna težina drveta,
-godovi i grada drveta.
-mikroskopska grada drveta i kore,
- hemijske, fizicke i mehanicke osobine drveta,
-uticaj raznih faktora na fizicko-mehanicke osobine drveta,
-greške drveta,
- trajnost i zaštita drveta,
- osobine i upotrebljivost drveta šumskih vrsta bivše SSSR
-spoljašnjost stabla,
-unutrašnjost drveta,
-kemizam drveta,
-tehnicka svojstva drveta,
-greške drveta,
- kvalitet sastojina,
-naucna istraživanja tehnickih svojstava drveta,
-vrste drveta i njihova upotreba.
Posmatranje drveta sa tehnickog stanovišta je posmatranje i ispitivanje tehnickih
osobina drveta kao gradevinskog materijala, bez ulaženja u osvjetljavanje uzrocnosti
izmedu osobina i grade. Predstavnik tehnickog posmatranja drveta je F. Kollmann i
donekle Vorreiter, dok se Trendelenburg pretežno orijentisao na biološko proucavanje
drveta. Za A. Ugrenovica bi mogli reci da tretira drvo kao supstancu sa biološkotehnickog
stajališta. Ovo stajalište proucava drvo kao materijal i sirovinu tehnickim
metodama, uz osvjetljavanje uzrocne veze izmedu grade drveta kao proizvoda, cijelog
spleta cinilaca – zakona nasljedivanja, staništa, klime, fizioloških, bioloških i mehanickih upliva itd...
[7]
Šume i drveće kao izvor sirovina na zemlji
Klasifikacija drveca
Pod drvenim rastinjem podrazumijevamo one odrvenjele biljke koje rastenjem i
odrvenjavanjem formiraju stabla ili grmove. Od dosad poznatih preko 300.000 vrsta
biljaka, detaljnije je obradeno oko 60.000 vrsta, a taj se broj svakodnevno dopunjava i
povecava. U ovladavanju ovim znanjima znacajnu ulogu ima sistematika, koja kao nauka
treba da nam pruži najprihvatljiviji pregled biljnih vrsta, grupisanih po odredenim
karakteristikama i srodnostima. Danas se biljni svijet najcešce dijeli na dvije grupe:
Thallophyta ili niže biljke i Cormophyta ili više biljke odnosno stablašice. Za nas je
znacajnija ova druga grupa, koja se dijeli na Gymnospermae i Angiospermae.
-Gymnospermae (golosjemenjace) – u ovu skupino pripada za nas veoma
zanimljiva klasa Coniferae (cetinari). Oni stvaraju drvece i grmlje najcešce zelenih
listova cije je drvo izgradeno iz jasnih godišnjih prirasta, koje nazivamo godovima.
Cetinari su nastali još u permu i glavni su sastojak fosilne flore – proste grade i
sastavljeno je pretežno iz jedne vrste celija – traheida, koje služe i kao mehanicki i kao
proizvodni elementi grade. Danas živi nekoliko stotina vrsta cetinara, uglavnom u
umjerenoj i hladnoj zoni sjeverne hemisfere. Drvo cetinara je veoma široke primjene.
-Angiospermae (skrivenosjemenjace) – ova skupina je mnogo mladeg porijekla,
cija je grada komplikovanija, jer su se kod njih razvijali specijalizovani elementi grade
drveta. One su nastale u mladim geološkim periodima, i to prvo Monocotyledonae ,a
kasnije u kredi i terciju Dicotyledonae.
Monocotyledonae (jednosupnice) koje ne izgraduju drvo u našem smislu rijeci,
jer njihova provodna tkiva nisu prstenasto rasporedena po godovima, vec se nalaze
nepravilno rasporedena po poprecnom presjeku. One nisu bogate vrstama. Poznati su
bambusi, koji u bešumnim regijama zamjenjuju drvo, i palme, cije je drvo veoma teško
za preradu.
Dicotyledonae (dvosupnice) su grupacija u koju spada obilje vrsta lišcara u
umjerenoj i tropskoj zoni. One kao i cetinari prirastaju putem tvornog tkiva kambijuma,
koji na unutrašnjoj strani stvara drvo, a na vanjskoj živu koru – liko. Lišcari imaju
pljosnato lišce koje je uglavnom listopadno, ali ima i onih vrsta koje su uvijek zelene.
Prva pojava drveca na zemlji
Drvo je najizrazitiji predstavnik kopnene flore i ono se pojavljuje vec u najstarijoj
prošlosti naše zemlje u obliku drvolikih paprati. Tokom geoloških perioda koji su bili pod
raznim klimatskim uslovima, pojavljivali su se i nestajali mnogi rodovi i vrste drveca.
Cetinari se javljaju na kraju paleozoika, a najveci uspon dostižu u mezozoiku.
Posljednji period u razvijanju biljnog svijeta oznacen je intenzivnom pojavom
skrivenosjemenjaca, koje se javljaju u tercijaru. U ovom razdoblju u Evropi su vladale
znatno povoljnije klimatske prilike, te je zbog toga velik broj našeg listopadnog drveca
dopirao i u polarne krajeve, dok su u našim podrucjima rasli predstavnici tropskih i
suptropskih šuma. Sa postepenim zahladivanjem i pogoršanjem vremenskih uslova dolazi
i do mijenjanja biljnog pokrivaca. Kada je na kraju tercijara došlo do jakog zahladenja, tj.
do pojave ledenog doba pocetkom kvartara, vrste drveca koje su bile prilagodene toplijoj
klimi pocele su uzmicati prema jugu, gdje su još mogle naci uslove života.
. Geografska slika drveca na zemlji
Rasprostranjenost drveca na zemlji rezultat je velikog broja uticaja istorijske i
ekološke prirode. Danas su velike površine zemlje pogodne za rast drveca, ali izvan tih
površina skoro da i nema šuma ili se pojavljuju veoma malo, tj. tamo gdje mogu naci
uslove za svoj rast (npr. oaze u pustinjama). Velike kolicine šuma su nestale pod uticajem
covjeka, sjecom, da bi dobio pašnjake, poljoprivredne površine i prostor za naselja.
Postoje tri znacajne klimatske granice iznad kojih se ne razvija drvece, a to su:
Polarna granica – uvjetovana je kratkim vegetacionim periodom, niskim
godišnjim temperaturama, te niskim temperaturama u toku vegetacionog perioda. Ova
granica u znatnoj mjeri ovisi i od oceanskog i kontinentalnog karaktera klime. Polarnu
granicu šume sacinjava crnogorica, a od lišcara prisutni su breza i neke vrbe.
Planinska ili alpska granica – takoder je uvjetovana kratkim vegetacionim
periodima i niskim temperaturama. I ovu granicu cine uglavnom cetinari. U Evropi,
planinska granica šume je najviše u centralnim Alpama, a na masivima sjeverne i Južne
Amerike ova granica se nalazi izmedu 3000 i 5000 metara.
Pustinjsko-stepska granica – ova granica uvjetovana je suhom kontinentalnom
klimom. Javlja se u tropima i u umjerenim krajevima, gdje je godišnja kolicina
oborina ispod minimuma potrebnog za rast drveca. U pustinjama i stepama drvece ce se
naci u oazama, dolinama rijeka i visokim planinama, ili samo u obliku specificnog
rastinja.
Razne oblike šuma možemo svrstati u sljedecih pet glavnih skupina:
Tropske i suptropske šume
Zovu se još i kišne šume, jer rastu u podrucjima koja obiluju padalinama tokom
cijele godine, gotovo svakodnevno. Te padaline se krecu izmedu 2000 i 4000 mm
godišnje, a u nekim podrucjima one dostižu i 10000 mm (Kamerun, Havaji). Relativna
vlažnost u ovim podrucjima je veoma visoka, a srednje godišnje temperature se krecu
izmedu 20 i 25º C. Tropske šume su najbujniji vegetacioni tip na zemlji i obiluju raznim
vrstama drveca, ciji broj dostiže i nekoliko stotina. Karakteristike ovih formacija su
uvijek zeleni lišcari, lijane i bogato raslinje. Na vecim prostranstvima javljaju se u Africi,
Centralnoj i Južnoj Americi. Veliki broj vrsta drveca ovih šuma je slabo cijenjen u
industriji, ali ipak tu se nalaze neke dragocjene vrste iz kojih se izraduju plemeniti furniri
(mahagonij, ebanovina, palisander, te drvo balza koje je neobicno lako). Najvažnije vrste
drveta su: eukaliptus, cedrovi, palisander, ebanovina, mahagonij, makore.
2. Monsunske šume
Ove šume se prostiru u podrucjima koja se nalaze pod uticajem vjetrova monsuna.
Još se zovu i zimi zelene šume. Ova podrucja imaju dva karakteristicna godišnja doba, od
kojih je prvi ljetni, suhi period, u kojem zbog nedostatka vlage, drvo odbacuje list. Drugi
period je kišni, odnosno zimski. U ovom periodu drvece je ozelenjeno i vegetacija je
iznimno bogata. Posebna karakteristika ovih formacija je pojava palmi i bambusa. Ove
šume nalaze se u džunglama Burme, Laosa, Tajlanda, Vijetnama i u Indoneziji.
Najvažnije vrste drveta su: tikovina, palisander, akacije, limba, palma, borovi.
3. Lovorove šume
Ovaj oblik šuma nalazi se u podrucjima koja se odlikuju vrucim i suhim ljetima i
blagim zimama koje su bogate padalinama. Najveca rasprostranjenost ovog tipa šuma
nalazi se u obalnom podrucju Sredozemnog mora, Australiji, Kaliforniji i Cileu.
Najvažnije vrste su: lovor, cempres, maslina, borovi, eukaliptus itd.
4. Ljeti zelene šume lišcara
U podrucjima koja se odlikuju hladnim zimama koje obiluju oborinama, te
umjereno toplim ljetima, nalazimo šume lišcara. One su ljeti zelene, a zimi im opadne list
zbog niskih temperatura u kojima se ne može odvijati proces transpiracije, tj. uzimanja
vode sa mineralnim supstancama iz tla. Ovaj proces se ne može odvijati iz razloga što je
veoma hladno i voda je u cvrstom stanju u tlu. Ljetne temperature se krecu izmedu 15 i
25º C, a zimi dostižu i do -5º C. Godišnje kolicine padalina se krecu izmedu 600 i 1300
mm. Ove šume se uglavnom nalaze u sjevernoj hemisferi i najpoznatije vrste su: hrast,
bukva, javor, jesen, brijest, breza, kesten, lipa itd.
5. Šume cetinara
Cetinari su rasprostranjeni uglavnom na hladnim podrucjima sjeverne hemisfere,
a kod nas se javljaju na vecim nadmorskim visinama, koje se odlikuju izrazito hladnim
zimama. Najvece podrucje ovih šuma nalazi se u sibirskim tajgama (dužinom od 5000
km i širinom od 1000 km). Najznacajnije vrste ovih šuma u sjevernim predjelima su
smrca, sibirski ariš, bijeli bor, evropski ariš, limba, dok na jugu, na vecim nadmorskim
visinama nalazimo jelu.
[7]
Drvo kao živa i mrtva supstanca
Drvo u našem jeziku je zajednicki termin za mnoge pojmove i stanja drvenaste
supstance, cak i za one koje u stranim zemljama imaju poseban termin. Drvenaste biljke
su vaskularne, one su trajne i sastoje se iz podzemnog i nadzemnog dijela. Drvece raste u
dva smjera, i to uzdužno (visinski rast) i poprecno (debljanjem). Drvenaste biljke
možemo svrstati u tri skupine:
a) drvenaste povijuše – oblik biljaka cije stabljike ne mogu samostalno stajati
nego se povijaju oko drugih nosaca (lijane, vinova loza).
b) grmovi – biljke koje ne stvaraju deblo kao centralni nosac vec iz korijena
pružaju više stabljika koje najcešce stvaraju prizemnu krošnju.
c) drvece – pravo drvece u tehnološkom smislu su drvenaste biljke koje pocevši
od korijena stvaraju centralni stub, tj. deblo kao nosac krošnje.
Stablo
Kompletna jedinka iz bilo koje grupacije drveca se u struci oznacava kao stablo.
Stablo je uži termin za stojece drvo sa svim svojim podzemnim i nadzemnim dijelovima.
Izgled stabla je uslovljen narocito karakteristikama debla, krošnje i kore, po cemu se
cesto može odredivati i vrsta drveta. Uzimajuci u obzir uslove života stabala, možemo
izdvojiti dva tipicna izgleda, bez obzira o kojim se vrstama radilo.
Prvi tipican izgled stabla nastaje ako ono raste iz gustog sklopa visoke
jednodobne šume. Ovakvo stablo je dobivalo neophodnu svjetlost odozgor i samim tim je
težilo visokom rastu, razvijajuci tako malu i visokonasadenu krošnju. Zbog medusobne
zasjene i zaštite ova stabla nisu imali narocite potrebe za razvijanjem žilišta, a grane na
nižim regijama debla nisu imale uslove za razvoj. Ova stabla spadaju u elitnu grupu, koja
u svojoj zrelosti daju najveci udio i najkvalitetniju drvnu masu debla.
Drugi tipican izgled imaju stabla sa osamica. Suprotan je izgledu stabala prvog
tipa. Ona su morala razvijati žilište, jer su izložena stalnim nasrtajima vjetra, a velika
kolicina svjetlosti sa svih strana razlog je jakom razvoju krošnje, koja je zbog toga
spuštena nisko na deblu.
Sve naše važnije vrste drveca mogu se grupisati u cetiri kategorije:
I kategorija - od 30-40 m visine: smrca, jela, ariš, bor obicni, hrast lužnjak, hrast
kitnjak, bukva, brijest, jasen, javor, lipa i topola.
II kategorija – od 20-30 m visine: omorika, bor crni, hrast sladun, kesten, grab,
breza, joha, jasika, bagrem i vrba.
III kategorija – od 10-20 m visine: munika, jabuka, kruška, trešnja, hrast
medunac, oskoruša, brekinja, jarebika, sremza, klen, koprivic i tisa.
IV kategorija – 5-10 m visine: borovnica, medvjeda lijeska, mukinja, rašeljka,
negnjil i crni jasen, a ispod 5 m su stabalca i grmovi.
Takoder možemo spomenuti i neke zanimljive podatke koji su poznati iz
literature, a to su najvece starosti, najvece visine i promjeri drveca. Pa tako najvecu
starost ima cedar (7000 godina), baobab (5000 godina), cempres (4000 godina), najvecu
poznatu visinu ima eukaliptus (120 m), mamutovac (120m), jela (70 m), a što se tice
promjera možemo spomenuti cempres (12 m), mamutovac (11 m), baobab (9,5 m), lipa
(9 m).
Stablo se sastoji iz podzemnog i nadzemnog dijela. Podzemni dio stabla je korijen
sa žilama i žilicama, dok nadzemni dio cini panj, žilište, deblo, krošnja i kora. Svaki od
ovih dijelova ima svoje funkcije u životu stabla.
Korijen
Korijen sa žilama i žilicama je podzemni dio stabla koji služi mehanickim i
fiziološkim funkcijama, tj. ucvršcenju stabla u tlu i crpljenju vode i minerala iz tla. Neke
vrste drveta razvijaju površinsko korijenje, dok druge vrste pružaju duboko žilu. Korijen
nema veliki znacaj za preradu, te se uglavnom ostavlja u tlu zajedno sa panjem da
prirodno propadnu. Jedino se iskorištavaju dijelovi korijena nekih vrsta, npr. korijen
starijih orahovih stabala u furnirskim trupcima i korijen borovih stabala za ekstrakciju
smole. Takoder u nekim podrucjima korijen se vadi i kao ogrjevni materijal. U drvnoj
masi stabla korijen zauzima oko 10-20% zapremine.
Panj
Panj je donji dio debla koji cini prijelaz izmedu korijena i debla, koji nakon sjece
stabla ostaje na zemlji. Iako je drvo panja približno iste grade kao i ostalo drvo, ipak su
mu u pravilu osobine manje povoljne za preradu i obradu. Za iskorištavanje panja vrijedi
isto što je receno i za korijen.
Žilište
Žilište je donji dio debla koji predstavlja prijelaz izmedu korijena i debla, ali za
razliku od panja ono je sastavni dio prvog trupca. Anatomski gledano nema bitnih razlika
izmedu žilišta i ostalog dijela debla, pa se i ne može postaviti precizna granica izmedu
njih. Zbog svoje teksture i nepravilnog toka vlakanaca, taj dio u sastavu trupca može da
ima vecu ili manju vrijednost od ostalog dijela trupca, što i standardi uzimaju u obzir.
Deblo
Deblo je centralni nosac na kome se formira krošnja. Uglavnom je cilindricnog
oblika, ali sa nizom osobina i karakteristika. Sa tehnološko-komercijalnog stanovišta
deblo je i po ukupnoj masi i po kvalitetu najvažniji dio stabla. Kvalitet debla se može
utvrdivati na razne nacine, ali najcešce se to radi putem odredivanja njegove tri osobine:
a) Cistoca debla – granica do koje se mjeri cisto deblo je dužina od prereza na
panju pa do prve jace žive grane koja je u sastavu krošnje. Ova dužina daje apsolutnu
dužinu izraženu u metrima i decimetrima (Hc). Za opšta ocjenjivanja ove osobine služi
mjera koja se naziva koeficijent cistoce (Kc). Izracunava se odnosom izmedu dužine
cistog debla i totalne visine stabla (Hs). Cistoca debla je veoma znacajna osobina za
kvalitet proizvoda.
b) Jedrina - osobina debla da je što slicnije obliku cilindra naziva se jedrina ili
punodrvnost. Ovu osobina nije jednako izražena na svim njegovim dijelovima u cjelini.
Najveca jedrina je na srednjim dijelovima, a smanjuje se na nižim i višim dijelovima. Što
je jedrina trupca bolja to ima manje otpadaka i proizvod je kvalitetniji.
c) Pravnost – osobina debla da njegova geometrijska osovina bude što bliža
pravoj liniji naziva se pravnost. Drvo u prirodi veoma rijetko zadovoljava ovaj uslov, te
je ono uglavnom zakrivljeno (u jednoj ravni) ili krivo (u više ravni). Zakrivljenost je
ujedno i manja greška, dok je krivost može totalno onemoguciti preradu.
Od navedenih osobina zavisi i usmjeravanje i prerada sirovine (npr. furnir,
pragovi, rezanje). Izradeni sortimenti iz debla nazivaju se zajednickim izrazom
deblovina.
Krošnja
Krošnjom nazivamo kompleks živih grana i grancica koje su izrasle iz debla i cine
jednu cjelinu. Pojedinacne grane na deblu koje nisu u sastavu cjeline, ne spadaju u
krošnju. Krošnja je od posebnog znacaja za fiziološke funkcije, dok tehnološki gledano
od znacaja su samo krupnije grane. Karakteristicna je po debljini grana, po kutu inercije
grana i po njihovom razmještaju.
Kora
Kora je vanjski zaštitni omotac
oko drveta. Ona se sastoji iz unutrašnjeg, živog
sloja (lika) i vanjskog, mrtvog sloja (lub). Kora može biti specificna po boji, reljefu,
ljuspanju, tvrdoci i debljini. Kod nekih vrsta kora se iskorištava u industrijske svrhe (npr.
izrada pluta od hrasta plutnjaka). Debljina kore se povecava sa starošcu. Specificno je još
da neke vrste zadržavaju duže vrijeme glatku koru (grab, bukva, jasen, breza), dok se ona
kod nekih vrsta vec u ranoj mladosti brazda (ariš, bagrem, hrast).
[7]
Modifikacije vida stabla
Pod modifikacijama vida stabla podrazumijevamo sva odstupanja od normalnog
izgleda stabla. Modifikacije su izazvane vanjskim uticajima sredine u kojoj stablo živi, ali
ima i onih nasljednih ili stecenih osobina. Najcešci i najznacajniji su uticaji prirodnih
cinilaca, a zatim dolaze oštecenja od covjeka i od životinja (stoke i dr.).
Medu najvažnije prirodne uticaje ubrajamo djelovanje staništa kojemu je
podložna svaka vrsta drveta. Pa tako možemo spomenuti da na velikim nadmorskim
visinama uslijed djelovanja vjetra i pod pritiskom snijega dolazi do modifikacije koju
nazivamo klekovina. Tipican predstavnik ovakve modifikacije je bor krivulj, nazvan i
klekovina. Takoder možemo spomenuti i djelovanje vjetra na morskim obalama, koji nosi
cestice pijeska i soli i tako djeluje na mlade biljke, izazivajuci tako modifikaciju
zmijastog vida. Vjetrovi velike snage djeluju na grane tako da ih zakrive u pravcu
djelovanja ili ih cak lome, uslijed cega dolazi do modifikacije zvane barjak. Što se tice
svjetlosti, ona omogucava jaci razvoj grana na strani koja je osvijetljena. Modifikacije se
takoder javljaju uslijed djelovanja snijega koji pod svojom težinom lomi krošnje ili pak
na strmim padinama on svojim klizanjem izaziva modifikaciju zvanu saonicast rast. Još
možemo spomenuti i led koji u poplavnim podrucjima obuhvati mlada stabla.
Djelovanjem covjeka na stablo, recimo kada mu je potrebno tanko šiblje ili
odsijecanjem vrha, javljaju se modifikacije zvane šubarak ili bajonet. Stoka djeluje na
stabla brstenjem na pašnjacima i tako onemogucava rast i stvara se grm.
Takoder možemo spomenuti još neke promjene na stablu, kao što je uvijenost, što
je posljedica usamljenosti drveta izloženog vremenskim nepogodama. Ovakvo drvo nije
za gradevinsku upotrebu. Uslijed izloženosti suncu javljaju se su suncane pukotine, tj. na
suncanoj strani iz drveta voda ispari pa se ono skuplja i puca. Ove pukotine su poduže i
pružaju se sve do jezgre. Još se javljaju i pukotine od mraza koje nastaju od zaledene
vode u stablu. Led se širi i dolazi do pucanja. Pukotine takoder nastaju i od naglog
sušenja i one se pružaju od jezgre prema kori. Od promjena na stablu možemo spomenuti
i urasline koje se javljaju kao posljedica udara, zasijecanja, životinjskim glodanjem i sl.,
što izaziva trulenje. Do truleži dolazi i djelovanjem gljivica, što dovodi do potpune
truleži.
[7]
Oblici sirovina
Posmatrajuci bilo koje stablo sa njegovim podzemnim i nadzemnim dijelovima,
možemo uociti više razlicitih vrsta sirovina koje su u njemu sadržane: korijen, panjevina,
deblovina, krupna i sitna granjevina. Sirovine koje se nakon sjece i izrade pojavljuju na
tržištu dolaze u raznim oblicima, koji se nazivaju sortimenti šumskih proizvoda. Ovi
sortimenti imaju niz karakteristika: vrsta drveta, oblik poprecnog presjeka, dimenzije,
nacin izrade, kvalitet. Oblik poprecnog presjeka može biti krug (oblo drvo),
pravougaonik (tesano drvo), mnogougaonik ( pragovi), kao i drugi oblici (flic, planson,
veslo). Po nacinu izrade imamo tri grupe: oblo drvo, tesano drvo i cijepano drvo. Dok
prema namjeni možemo izdvojiti neke glavne grupacije: tehnicko drvo, drvo za hemijsku
preradu i drvo za toplinsku energiju.
Oblo drvo - drvo koje se izraduje iz oborenih stabala samo poprecnim
prerezivanjem i odsijecanjem grana. Kod nekih sortimenata dolazi do skidanja kore (kod
cetinara), kod nekih do prstenovanja (radi mjerenja promjera), a neki ostaju sa korom
(uglavnom lišcari). Oblo drvo može služiti za dalju preradu (trupci za furnir, trupci za
ljuštenje, za rezanje, trupci za šibice, za rezonans drvo, za pragove ili trupci za olovke) ili
za neposrednu upotrebu (jarboli, piloti, stupovi za vodovode, rudnicko drvo, obla kriva
brodska grada, štapovi, motke).
Tesano drvo – ono se tehnikom tesanja oslobada potpuno ili djelomicno prirodne
obline i dobiva razne oblike poprecnog presjeka. Glavni sortimenti ovog drveta su: greda
i gredice; flic, planson i vances; poligonalno tesano drvo; željeznicki pragovi i skretnicka
grada; tesana grada za brodove; vesla i dr.
Cijepano drvo – dobiva se tehnikom cijepanja, te se direktno koristi ili se
doraduje. Medu glavne cijepane sortimente spadaju: dužice za bacve; šindra i šimla za
krovove; cjepanice – tehnicke, celulozne i ogrjevno drvo.
građa i sastav drveta
Drvece koje nastanjuje naša podrucja raste u visinu i debljinu. Taj istovremeni
rast u visinu i debljinu, za razliku od palmi, bambusa i jednogodišnjih biljaka, najbolje se
može okarakterisati formiranjem kompletno novog sloja drveta, kao omotaca oko cijelog
stabla zajedno sa granama, kojeg nazivamo godišnji prirast ili god. Na osnovu ovakvog
mehanizma rasta, moguce je na presjeku drveta, brojanjem godova odrediti približnu
starost stabla, dok je po karakteristikama godova moguce zakljuciti o uslovima života u
odredenoj dobi i približno o osobinama drveta. S obzirom na ovakav tok života i rasta,
kod debla imamo karakteristicne smjerove i presjeke, a to su:
-aksijalni ili longitudinalni smjer – ravan koja okomito presijeca ovaj smjer daje
poprecni (ceoni ili frontalni) presjek.
- radijalni smjer – ravan koja deblo sijece aksijalno u radijalnom smjeru, daje
radijalni presjek.
- tangencijalni smjer – ravan koja deblo sijece aksijalno u tangencijalnom smjeru,
daje tangencijalni presjek.
Gradu drveta možemo podijeliti na makroskopsku gradu, mikroskopsku i
submikroskopsku gradu drveta.
-Mikroskopska grada drveta – ovdje svrstavamo one karakteristike koje su
vidljive golim okom, a manifestacija su unutrašnje grade drveta. Makroskopske
karakteristike drveta nam služe za determinaciju vrsta drveta, te za ocjenjivanje i
odredivanje odredenih osobina drveta. Presijecanjem drveta poprecnim, radijalnim ili
tangencijalnim presjekom otvaramo njegovu unutrašnjost i time na presjecima uocavamo
veci ili manji broj razlicitih dijelova drveta. Najvažniji karakteristicni dijelovi su:
-Godovi – svake godine starosti izgraduju se na ranije stvorene godove. Vide se kao
koncentricni krugovi na poprecnom presjeku, na radijalnom presjeku su kao aksijalne
paralelne linije, dok su na tangencijalnom presjeku vide kao parabole.
-Srcika i bjeljika – pojava da neke vrste drveta imaju unutrašnji (stariji) dio drveta
tamnije boje – srž, jedro, a periferni (mladi) dio svjetlije boje – bjel, bakulja.
-Drvni traci – su poprecna tkiva koja živu koru spajaju sa godom u kome su nastali.
-Mikroskopska grada drveta – svaka biljka ne samo da se obrazuje od celije nego
se i u svim svojim dijelovima sastoji iz celija koje se po odredenim procesima množe,
slažu, metarmorfoziraju i poprimaju razne oblike i funkcije u jednom složenom
organizmu. Osnovni element grade drveta, tj. celiju, direktno ili indirektno proizvodi
kambij. Primarne celije su uglavnom nepravilnog rasporeda, dok su sekundarne pravilno
rasporedene. Elementi grade drveta su: parenhim, traheje, traheide, vlaknaste traheide i
vlakanca, te razne modifikacije i prelazni oblici izmedu parenhima, vlakanaca i traheida.
Drvo cetinara je jednostavnije grade i sastoji se uglavnom iz traheida (specijalni
oblik izduženih celija) i parenhima (imaju oblik cigle), dok je drvo lišcara kompleksnije
izgradeno, i u njemu su barem tri vrste celija.
Elementi grade drveta formiraju skupove funkcionalno izgradenih sistema koje
nazivamo tkivima. Po smjerovima protezanja tkiva dijelimo na aksijalni (uzdužni) sistem
i radijalni (poprecni) sistem. Postoje razne vrste tkiva, kao što su: sprovodna tkiva
(sprovode vodu, biljni sok i asimilate), mehanicka tkiva (služe pri izgradnji cvrstoce
drveta), tkiva za skladištenje rezervnih tvari, tkiva za lucenje, zaštitna tkiva i dr.
-Submikroskopska grada drveta – struktura samih membrana, odnosno zidova
celija, u stvari, predstavlja prijelaz i kombinaciju hemizma i mikroskopski vidljivih
sastavnih dijelova drveta. Ova submikroskopska grada, kako je danas nauka vidi, rezultat
je dugotrajnih istraživanja biohemijskim metodama, hemijskim, rendgenospektroskopskim
i polarizaciono-optickim metodama.
4.1. Hemijski sastav drveta
Drvo je organska supstanca, koja se stvara životnom aktivnošcu biljke tokom
veoma dugog vremenskog perioda. Tokom ovog perioda drvo se nalazi pod raznim
uticajima sredine, koji se ogledaju u sastavu grade drveta i rezultiraju kao specificnosti
svake pojedine vrste drveta.
Drvo koje se koristi u gradevinarstvu (posjeceno drvo) u najvecim se procentima
sastoji od celuloze, a to je visokomolekularni ugljik ciji se sastav može prikazati
formulom (C6H10O5)n , a koja se odlikuje vrlo složenom gradom makromolekula. Pored
celuloze u sastav drveta ulaze i druge supstance kao što su: lingnin, smole, ulja, škrob,
tanin, voda i dr. Zastupljenost navedenih supstanci je približno sljedeca: celuloza i
lingnin do 80%, voda (hemijskim vezama) oko 17%, dok su smole, ulja, škrob i tanin
otprilike 3%. Prosjecan sadržaj pojedinih hemijskih elemenata u apsolutno suhom drvetu
svih vrsta je sljedeci: ugljik 49%, kisik i dušik 44%, vodik 6%, i kalcijum u obliku
mineralnih soli 1%.
[7]
tehničke osobine drveta
Tehnicke osobine drveta su pokazatelji koji karakterišu drvo kao materijal za
preradu, obradu, i upotrebu. Drvo nije moguce jednostavno kategorisati, niti prostim
mjerilima prikazati njegove osobine, nego je nužno, širim prikazom osobina, davati
njegove karakteristike. Izražena potreba kategorisanja drveta radi njegove raznovrsne
primjene iziskuje vrlo razlicito ispitivanje velikog broja osobina. Za normalnu široku
upotrebu, drvo karakterišemo na osnovu cetiri glavne grupe osobina: estetske, fizicke,
mehanicke i upotrebne osobine.
Estetske osobine
Osobine koje su zapažene vidom, dodirom i mirisom. U ove osobine spadaju;
boja ona je prirodni ton drveta, vidljiva je prilikom obrade i zavisi od anatomske grade
drveta i hemijskog sastava; tekstura – izgled obradene površine drveta, zavisi od nacina
obrade i da li je drvo glatko, fino ili hrapavo; sjaj – osobina odbijanja svjetlosti, a zavisi
od obrade i grade drveta; miris – ova osobina zavisi od teksture, što je drvo homogenije
to je i finije. Prirodne estetske osobine drveta zadržavaju visoko cijenjeno mjesto u
umjetnosti, npr. u tokarstvu, u izradivanju intarzija i u kiparstvu. Medutim u širokoj i
masovnoj upotrebi prirodne estetske osobine sve više gube pravi znacaj jer ih zamjenjuju
uspješne tehnicke intervencije površinske obrade.
Fizicke osobine
U fizicke osobine drveta se ubrajaju one koje karakterišu drvo kao fizicko tijelo, a
dolaze do izražaja u njegovoj interakciji sa okolinom. Ove osobine su zavisne od
prirodnih sila (zemljine teže, protoka vode kroz drvo, zrak, toplota, elektricitet, svjetlost i
dr.). Neke od glavnih fizickih osobina za drvo su zapreminska masa , poroznost i vlažnost
drveta.
a) Zapreminska masa – pod ovom masom drveta podrazumijeva se masa jedinice
zapremine drveta sa porama. JUS D.A1.044/79 predvida utvrdivanje zapreminskih masa
drveta u prosušenom i suhom stanju, te nazivnu zapreminsku masu, što je opravdano za
komercijalne potrebe i praksu. Na formiranje zapreminske mase drveta djelovali su razni
uticaji koji su uslovljavali izgradnju zbijenijeg ili rastresitijeg drveta, koji su stvarali
debelozidne ili tankozidne anatomske elemente drveta, šire ili uže godove, te ako se tome
dodaju greške drveta i fiziološke pojave osržavanja i zasmoljavanja, dolazimo do raznih
uticajnih faktora koji rezultiraju odredenom zapreminskom masom drveta. Zbog uticaja
vlage, zapreminska masa drveta se odreduje u stanju suhoce ili stanju standarde vlažnosti
( po JUS-u 12%). Takoder još možemo spomenuti i odredivanje zapreminske mase kod
ciste drvne supstance, kod prirodnog drveta sa porama, kod napojenog drveta, kod
prosušenog, sirovog i provelog (drvo koje nakon sjece neko vrijeme odleži u šumi)
drveta.
b) Poroznost drveta – osobina da razne vrste drveta pa i razni dijelovi jednog istog
drveta imaju u strukturi razlicit udio šupljina, a time i razlicitu gustocu, cini drvo
specificnom supstancom i dovodi do velikih medusobnih razlika kod raznih vrsta drveta.
Ovom osobinom se drvo bitno razlikuje od homogenih materijala (metal, staklo i sl.).
Poroznost je drvetu neophodna, jer se drvo u toku svog života izgraduje kao živa
supstanca u kojoj svuda moraju postojati prostori i šupljine radi njegovih životnih
funkcija. Poroznost je odnos izmedu ukupne zapremine pora prema zapremini drveta.
Izražena je u procentima i cini oko 55-75% zapremine drveta.
c) Vlažnost drveta – veoma je promjenljiva i ima velik uticaj na mehanicke
osobine drveta. Izražena je u procentima, a izracunava se pomocu formule n = (Go-G)/G
x 100%, gdje je Go težina drveta prije sušenja, a G je težina poslije sušenja. Uzima se
prosjek iz tri kontrole mjerenja i to na svakih 20 m³ primjene grade.
Imamo cetiri vrste vlažnosti: svježe odsjeceno (neogranicena vlažnost), polusuho (sa
max. 30% vlage), vazdušno suho ( sa max. 20% vlage) i suho (sa max. 17% vlage).
Možemo spomenuti da se za krovne konstrukcije koristi drvo sa 13-17% vlage, sušeno na
vazduhu, ili 10-12% vlage, sušeno vještacki.
Osim ovih glavnih osobina drveta možemo još spomenuti i neke druge osobine:
-skupljanje drveta - što je posljedica sušenja drveta u pravcu vlakana 0,1-0,35%, zatim
radijalno 2-8,5% i tangencijalno od 4-14%, ukupno smanjenje se krece od 7-21%.
- provodljivost toplote – drvo je slab provodnik toplote, tj. dobar je izolator, zavisi od
procenta vlažnosti i pravca provodnosti od pravca vlakana. koeficijent provodnosti
cetinara je 0,15%.
-težina drveta – zavisi od specificne težine, zapremine i šupljina, te uslova rasta.
Mehanicke osobine
Mehanicke osobine drveta su njegove najvažnije osobine, pošto ono mora pri
raznim nacinima upotrebe da izdrži razna mehanicka opterecenja. Drvo je nehomogen
materijal, te ono nema iste osobine u svim smjerovima. Pri ispitivanju mehanickih
osobina drveta treba voditi racuna da li se ispitivanje vrši uzduž vlakana, radijalno ili
tangencijalno. Najbolje je ispitivanje vršiti pod uslovima koji odgovaraju uslovima
sredine u kojima ce drvo biti upotrebljavano.
Cvrstoca – je otpor dejstvu vanjskih sila, koje stvaraju: pritisak, zatezanje,
savijanje i smicanje. Cvrstoca zavisi od vrste i klase drveta, od vlažnosti, od presjeka u
rastu drveta, od nacina obrade i dr.
-Cvrstoca na pritisak – pritisak može biti u odnosu na smjer vlakana, i to
paralelno sa vlaknima – sila djeluje paralelno sa vlaknima, radijalni pritisak – kada je sila
pritiska upravna na pravac vlakana i sila može djelovati pod uglom na pravac vlakana.
-Cvrstoca na smicanje – javlja se kada je pravac sile pritiska paralelan vlaknima,
pa je smicuca ravan paralelna vlaknima- tangencionalno smicanje.
-Cvrstoca na zatezanje – javlja se u tri vida, kao i kod pritiska. To je naprezanje
koje proizvodi max. zatezna sila prije nastupanja loma na jedinicu površine prvobitnog
presjeka epruvete. ispitivanje se vrši na mašini kidalici prema JUS-u D.A1.048/79. za
cvrstocu paralelno sa vlaknima i JUS D.A1.052/1958. za cvrstocu okomito na vlakna.
-Cvrstoca na savijanje – drvo je u najviše slucajeva izloženo trajnim ili
promjenljivim opterecenjima na savijanje, te je zbog toga ovo ispitivanje jedno od
najznacajnijih. Epruveta za ispitivanje jacine na savijanje je gredica dimenzija
20x20x320 mm.
-Koeficijent sigurnosti (n) – predstavlja odnos izmedu naprezanja pri lomu i
dozvoljenih naprezanja. Krece se n = 3-10, a za krovne konstrukcije n = 3.
- Modul elasticnosti – ovo je osobina drveta da se po prestanku djelovanja sile
vrati u prvobitni položaj. Cvorasto drvo ima malu elasticnost i koristi se samo kod
pritisnutih proizvoda.
Tvrdoca – je otpornost drveta pri prodiranju kroz vlastitu masu. Suho drvo je
tvrde od vlažnog, ljetno ili kasno drvo je tvrde od ranog drveta, a donji dio je tvrdi od
gornjeg drveta, te su lišcari tvrdi od cetinara.
Od ostalih osobina vrijedno je spomenuti još i savitljivost i žilavost drveta,
cvrstoca uvijanja (torzija), otpornost na habanje (abrazija), cvrstoca držanja eksera i vijaka i trajnost drveta.
[7]
Primjena drveta u mašinstvu
Drvo je prvi materijal koji je covjek sa razvojem svoje svijesti poceo koristiti za
razne potrebe. Moglo bi se tvrditi da je prije najstarijeg kamenog doba postojalo drvno
doba koje je postojalo paralelno sa kamenim dobom. Mnoge vrste drveta, po svojim
osobinama, univerzalne su upotrebe, dok pojedine vrste imaju usku namjenu. Za pojedine
domene upotrebe presudna je samo jedna kljucna osobina, dok se kod nekih vidova
upotrebe zahtjeva zadovoljavanje više osobina (estetske, mehanicke, fizicke, trajnost).
Mašinska industrija, pored redovite potrošnje drveta za zgrade, barake, namještaj
svih vrsta i drugo, troši drvo za izvjesne specificne namjene (drvena kaldrma, drveni
kalupi kao modeli za odlivke), te za izvjesne mašinske dijelove (ležajevi, zupcanici,
remenice, kocnice, držala i sl.).
- drvena kaldrma – u proizvodnim halama mašinske industrije je trajnija,
otpornija na habanje od drugih materijala, sprecava ili umanjuje buku i oštecenja od
eventualnog pada obradaka ili gotovih proizvoda. Radi se uglavnom od kocki stranice
100 mm iz drveta hrasta, bora ili impregnirane bukve i graba. Postavlja se aksijalno u
bitumen i zalijeva bitumenom.
- kalupi -ili modeli za odlivke, rade se iz grabovine, lipovine, johovine,
jovorovine, orahovine i kruškovine.
- podloge mašina – izraduju se radi smanjivanja buke i amortizacije vibracija.
Rade se iz borovine, hrastovine i impregnirane bukovine i grabovine.
-zupcanici – koriste se u mašinstvu i izradeni su iz najtvrdih vrsta: ebanovine,
gajakovine i drenovine.
- klizajuci ležaji – koriste se posebno za osovine mješaca u bazenima sa kiselim i
bazicnim tekucinama. Rade se iz tikovine koja sadrži ulje koje štiti od korozije, a vrši i
tzv. samopodmazivanje.
- palete – koriste se pri mehanizovanom transportu, a izraduju se iz manje
vrijednih rezanih sortimenata smrcevine, jelovine, bukovine, topolovine i vrbovine.
- drveni grubi sanduci – koriste se za pakovanje raznih vrsta proizvoda (vijci,
matice, ekseri), dok se za dragocjenije proizvode uzima specijalna drvena ambalaža kod
koje je sanduk od cvrstog drveta, a unutrašnjost mu je obložena balzovinom, radi
smanjenja ribanja ili udaraca tokom transporta. Za pakovanje se takoder koristi i drvena
vuna iz smrce, jele, topole ili vrbe, radi zaštite prilikom transporta.
[21]
a evo lepo u pdf formatu sve o drvetu
izvor www.moja [22] radionica.com
http://www.mojaradionica.com/PDF%20materijal/Drvo/Drvo.pdf [23]
Links:
[1] http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files//sites/default/files/tabela1.jpg
[2] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290012
[3] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/connan
[4] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290013
[5] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/kriviekser
[6] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290014
[7] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/bosch-ke
[8] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290015
[9] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290016
[10] http://www.podsvojostreho.net/adserver/www/delivery/ck.php?n=a9b20567&cb=12354551126612312
[11] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290017
[12] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290018
[13] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290019
[14] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290020
[15] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290021
[16] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290022
[17] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290023
[18] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290024
[19] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290025
[20] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta/drvo-i-neke-vrste-drveta#comment-290026
[21] http://www.samsvojmajstor.com/portal/users/peradetlic
[22] http://www.moja
[23] http://www.mojaradionica.com/PDF%20materijal/Drvo/Drvo.pdf
[24] http://peradetlic.hupont.hu/
[25] http://kreativnost.4umer.com/
[26] http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/obrada-drveta
Svaka čast