Grejanje na pelet

Da, hvala, nacrtacu.

Secam se da je to bio predmet diskusije tad kad sam radio, e sad da li sam ja uopste dobro shvatio vezu 'slepo crevo' je sasvim drugo pitanje
Ovako je jer sam trazio da se AT sto brze i ravnomernije 'napuni' po visini (jer je malog kapaciteta), pa su mi preporucili protocnu vezu. Ne secam se vise ko tacno, pricao sam sa puno ljudi tad, ali nisam primetio sporo zagrevanje radijatora na ovaj nacin - cak sasvim suprotno. Ali, ako moze bolje, svakako treba da odradim vise izmena kad budem menjao bafer (ne daj Boze da bude uskoro), pa cu i tu.

U vezi EK - ekonomska odluka. Kupio sam polovan sa novim grejacima za 100 E, sa sve ugradnje. Zatim, kad stavim prst na celo, nesto sam mislio da sacuvam prikljucke na AT za ko zna kakva vremena (npr da 'nakacim' i treci kotao, na plin ili kakav god, jer u zemlji Srbiji ne moz' da racunas da ce struja u nedogled imati isplativu nocnu tarifu kakvu sad ima). I poslednje - zasto da me kosta vise a posle da praznim delimicno ili citav AT koji mi stoji maltene u hodniku kuce kad mi npr. 'crkne' grejac? Za ovo vreme pregoreo jedan, zamenio sam ga za 10 min bez kvasenja prstiju

Imam gresaka, pisao sam, mali ekspanzioni sud (P ide sve do 1.9- 2 Bar na 81-82 C i zatvorenim termostatskim glavama), termostatski postavljen na potis umesto na povrat, kad podignem t termostatskog na 60-65 C ode mi kotao na 75-80 cas posla, povrat iz radijatorskog u bafer previsoko, itd. Videce se na semi. Ali, sad kako je podeseno kuca je topla a potrosnja (peleta) mi je takva da maltene niko ne veruje, pa sam resio da 'zazmurim' na sve te promasaje. U ovom momentu bih se radije pozabavio parametrima sagorevanja i stelovanjem t diferencijalnog sklopa

Može da se kaže da fali ali možda i ne fali.
Regulaciju temperature u prostoru je moguće izvesti na razne načine i svi su dobri ako daju željeni efekat. Regulacija temperature koja polazi ka svakom krugu jeste poželjna ali nije uvek nužna. Recimo, ako radijatori imaju termo glave one će regulisati grejanje sobe bez obzira na to kolika temperatura vode dolazi u radijator ili ako je to krug za grejanje sanitarne vode onda nema potrebe za ograničavanjem polazne temperature pa je i regulacija nepotrebna. Regulacija se može postaviti i na više mesta u sistemu, suština je uraditi to optimalno i ne komplikovati sistem tamo gde nema potrebe za time.
Hidrauliča neispravnost instalacija grejanja u našim krajevima nije nikavo čudo, jako visok procenat ima neki nedostatak. U većini slučajeva ti nedostaci nisu toliko kritični da to ne radi (mada ima i takvih slučajeva) ali ne funkconiše optimalno i ne ponaša se uvek onako kako bi trebalo. Za instalaciju kod tebe sigurno može da se kaže da nije hidraulički ispravna ali to ne znači da neće da radi. Sad da li je to odlično, ne verujem baš ali može da bude dovoljno dobro da ti nije hladno.

Zaklučio sam da ste svi dosta više upućeniji od mene u način rada, iskorišćenja itd.
Kad sam rešavao pitanje grejanja, doveo sam školovanog čoveka, izmerio kuću pregledao sve komplet, on odredio mesto kotlarnice i bile su mu odrešene ruke za izbor svega što je ugradio i kako je uradio (kotao, ventili, cevi, pumpe...).
Jedini moji zahtevi su bili:
Da nisam rob kotlatnice,
Da u svim prostorijama mora dobiti istu temeraturu, bila ona na severu ili jugu, istoku ili zapadu.
Da postoji mogućnost nadogradnje solarnih panela i bojlera (tople vode za domaćinstvo).
Odrastao u stanu sa centralnim grejanjem i nisam želeo da menjam način funkcionisanja.
Za 190m2 mesečno odvajam oko 70e preko cele godine i to pokrpi sezonu. Da zivim u stanu sa centralnim grejanjem to bi izlazilo mnogo više.
Zadovoljan sam kako mi sve funkcioniše, malo me zbunjuje kad pročitam potrošnje drugih ali zarad smanjenje potrošnje nisam spreman da zatvaram radijatore u bilo kojoj prostoriji. Grejem i stepenište ispred ulaza u stan na spratu.
Jedina mogućnost da se smanji potrošnja za mene je prepravka u kotlarnici, kad za to bude potrebe ako je moguće a verujem da jeste. Sve napreduje sve se razvija.

@ tarzan

dva sigurno - vremenski drugacije, jedno ujutru i naredno popodne - uvece. Kad su spoljne t iznad nule kao prethodnih dana i kuca se ne rashladjuje bespotrebno - cenim da bi bilo dovoljno. Kad 'zagudi zima' mozda bi bilo i tri, ne mogu da znam jer nisam probao.

Sad je tako da se EK ukljucuje samo da dopuni AT. Znaci, najgora situacija trenutno je da na vrhu AT i dalje stoji blizu 80, ali pri dnu je pao na oko 50. Tako da ga EK dopuni i to radi do jutra - 8 sati. Na pelet bi cekao da t padne na zadatu, sto bi u toku noci trajalo duze nego preko dana - nema rashladjivanja prostorija. A onda bi ga napunio za max 2.5 sati. Tako da pretpostaviti zimski dnevni prosek na 2, ili 2.1 ili 2.5 ili 3 punjenja dnevno bi trebalo da se proba, a ja to nemam nameru da radim.

Što bi rekli mož da bidne al ne mora da znači.
Kod običnih jednobrzinskih ili trobrzinskih pumpi nije dobro, smeta im kad nema kuda da pumpaju i onda se preoprerećuju i dodatno greju, prilično im se smanjuje životni vek. Može da se reši na više načina ali je generalno najjednostavnije da se grejni krug nikad ne zatvara potpuno ako pumpa radi.
Ako su u pitanju nove "pametne" pumpe većina njih se automatski prilagođava i smanjuje pumpanje, a neke mogu i da se potpuno zaustave. Prethodno pravilo može i ovde da se primeni ali pumpama u principu ne smeta. Ako se na ovakvoj pumpi izabere neki od fiksnih režima onda smeta i njoj.

Pa neće to baš biti tako.
Naime, kad se kod centrifugalnih pumpi zatvori izlaz a pumpa nastavi da radi dolazi prvo do porasta pritiska iza pumpe do nivoa koji pumpa može da postigne i u tom momentu prestaje tok fluida kroz pumpu. Od tog momenta nadalje nema toka fluida i počinje prilično vrtloženje u pupnoj komori. Motor pumpe, bez obzira da li je benzinski ili električni menja obrtaje (to uglavnom zavisi od konstrukcije pumpnog kola - propelera), a zbog trenja u komori jer se fluid ne pomera temperatura raste i ubrzo dolazi do pojave kavitacije. Ako se ostavi dovoljno dugo dolazi do nepovratnih oštećenja propelera, a zna i motor da pregori.
Sve u svemu to je veoma loša praksa po pumpu.
Novije generacije pametnih cirkulacionih pumpi imaju senzore pritiska pre i posle pumnog kola i sve vreme kontrolišu diferencijalni pritisak što im omogućava da u takvom slučaju smanje obrtaje do nivoa zadatog pritiska (koji najčešće nije škodljiv) ili do potpunog zaustavljanja, ali ovo već izlazi iz okvira teme grejanja na pelet.

Pozdrav,
Nov sam na forumu I imam par pitanja vezanih za grejanje na pelet …
Ove godine smo uveli grejanje na pelet i od prvog dana mi se nije svidelo kako sistem radi
Pokusacu da objasnim :
Kotao je Abc combo 25
-Greje se kuca od nekih 75 kvadrata , ne izolovana ali sa pvc prozorima
- Greje se jos jedan objekat (radnja) od nekih 40 kvadrata, takodje neizolovan sa pvc stolarijom
Recimo, upalim kotao ujutru oko 8h
Krece potpala , stabilizacija, faza1, faza 2, faza 3, faza 4, faza 5 i tako se greje voda u kotlu, pumpa se ukljucuje na 50 stepeni, pocinje da salje vodu ka radijatorima i posle par minuta dok se hladna voda vrati u kotao temperatura pocinje da pada sve do nekih 36 stepeni ( na 47 sepeni pumpa se ugasi )
Kotao i dalje radi i dalje greje vodu , ponovo se pumpa aktivira na 50 stepeni i ponovo posle par minuta krece temperatura u kotlu da pada
I tako radi sigurno sat vreme , 3-4 puta podhladjuje vodu dok ne pocne ravnomernije da greje
Majstor je podesio temperaturu kotla na 75 stepeni
Kotao nema sanse da postigne tu temperaturu , sto dovodi do toga da uvek radi maksimalnom snagom i bukvalno 15 kg potrosi za 4h rada
Imam samo jednu pumpu u sistemu i bez 4k mesnog ventila
Citajuci forum odlucio sam da ugradim jos jednu pumpu i za pocetak mesni ventil bez elektronike
Da li je to dovoljno za pocetak ? Ili imate jos neki predlog kako da resim problem ?

Maksimalno moze da postigne 65* ... U planu je izolacija kuce za sledecu godinu, ali do tada sta mogu trenutno da poboljsam u sistemu ?

Već si u pitanju prilično razjasnio problematiku. Kod tebe verovatno nije dobro napravljeno više stvari ali isto tako sve može da se popravi ali uz neke troškove koji će morati da se naprave. Dodavanje četvorokrakog ventila na povrat prema kotlu i druge pumpe bi sigurno popravilo situaciju ali da bi bili utvrdili šta tačno, gde i kojim redom treba da se koriguje i zameni bilo bi veoma poželjno da sto tačnije skiciraš šemu kako je povezano sada sa svim namontiranim elementima.
U međuvremeno obavezno pročitaj temu o ispravnim hidrauličkim šemama i Srksonov blog. Neće ti trebati mnogo vremena ali će ti mnogo toga biti jasnije zašto mora da se uradi.
Ovako na neviđeno rekao bih da minimalno treba četvorokraki mešni ventil ali ako je bez elektronike onda obavezno sa termostatskom glavom kako bi automatski kontrolisao temperaturu povrata ka kotlu neprekidno. Sledeći korak bi bio hidraulična skretnica (skoro 100% sam siguran da nije ugrađena) i druga pumpa za potrošačku staranu instalacije.

Procitao sam celu ovu temu, temu o hidraulicnim semama, Srksonov blog i iz svega toga zakljucio da kod mene nista od toga nije ugradjeno ...
Evo u prilogu par slika kako je i sta povezano oko kotla
Da, razmisljao sam i o tome , da trenutno uradim bar izolaciju na tavanu ...
Radijatori jesu vruci i da kuca gubi previse energije sam shvatio kada recimo ugasim grejanje nocu oko 23 . Tada je temperatura u kuci 23* i bukvalno za 1.5h temperatura u kuci padne sigurno za 2.5*

Nije subjektivni osecaj da je hladno ,imam sobni termostat u kuci i pratio sam temperaturu ....
Meni je majstor objasnio da kotao radi na sledeci nacin :

- Podesio je zadatu temperaturu kotla na 75*
- Sobni termostat je povezan sa kotlom i on ga pali i gasi
- Temeratura na termostatu je podesena na 23*
- Kada se zadovolji temperatura sobe termostat salje signal kotlu i kotao ide u fazu gasenja ( pumpa radi i dalje dok temperatura u kotlu ne
padane na 47*)
I sve tako u krug, padne tem u kuci, kotao se ponovo pali, ponovo greje vodu, ponovo se podhladjuje voda u kotlu kada se vrati hladna voda iz radijatora

Citajuci forum shvatio sam da je to sve pogresno

Da bih ublazio problem ja sam podesio temeraturu vode na nekih 55-60* menjam( kako kad, zavisi od spoljne temperature ) da bih dobio konstantno grejanje a termostat sam ugasio da ne bi gasio kotao

Temperaturu povrata smo merili unimerom koji ima onaj sezor temperature ali merili smo na povratu iz kuce i tada je to bilo ok, razlika je bila 6* ... U tom trenutku nismo mogli da pridjemo kotlu sa zadnje strane da bi izmerili bas na povratnom vodu u kotlu

Za termometar sam pitao majstora zasto pokazuje manju temperaturu i odgovor je bio da je on tu postavljen samo da bi prikazivao pritisak u sistemu ali svakako cemo ga izmestiti kada se budu radile izmene

Jos jednu stvar bi napomenuo , U startu je planirano da kada se greje kuca da se greje i taj drugi objekat od 40 kvadrata ali kako imam problem gledam da kad god mi nije potrebno grejanje u njemu zatvorim termoglave na radijatorima ... Hteo sam reci da kada se greje samo kuca kotao se dosta bolje ponasa, podhladjivanje vode pri startu kotla je prilicno manje, moze kotao da postigne vecu temperaturu , ili jednostavno moze neku temperaturu od 55* do 58* da odrzava manjom snagom kotla sto odmah rezultira manjom potrosnjom peleta

Meni je na ovoj skici jedna stvar nejasna posto sam planirao da posle prepravki oko kotla temperaturu vode u kotlu drzim na 75 *, a na crtezu ne vidim 4k ventil kako cu regulisati temperaturu ka radijatorima ?

Temperatura vode ka radijatorima ni do sada nije bila regulisana - išlo je onoliko koliko je kotao mogao da isporuči pa nisam to ni uzimao u obzir. To i nije presudan detalj jer imaš termoglave na radijatorima koje regulišu njihovo grejanje i ne smeta im ako dođe i toplija voda u kom slučaju će i više energije biti doneto do njih. Jedan četvorokraki ventil to može da radi, odnosno da u isto vreme obezbedi zatitu kotla ali i regulaciju temperature vode koja ide ka radijatorima ali ga ovde nisam predložio jer za takav rad mora da ima pogon i dosta složenu kontrolu (sa neophodnim termostatom to je skuplja opcija) i što u takvom slučaju on može i da smanjuje isporučenu energiju ka radijatorima, a u tvom slučaju je nužno da sva raspoloživa toplota ode ka njima. To je samo moje mišljenje ali može i tako da se napravi, tiu je šema za četvorokraki.
Ja lično preferiram primenu trokrakih ventila jer mislim da je sa njima kontrola jednostavnija (preporučujem kombinaciju trokraki u kotlovkom krugu za zaštitu i drugi trokraki u potrošačkom za kontrolu koji nije baš uvek nužan) i omogućava odvojenu kontrolu zaštite i regulacije ka potrošačima i makar minimalne automatike koja eliminiše barem često obilaženje kotlarnice što ne znači da svi moraju da se slože samnom.

Dodavanje izolacije nije uopšte sporno kao dugoročno rešenje gubitaka toplote ali to neće ispraviti probleme sa instalacijom. Primena zaštitnog ventila na ulazu u kotao ne troši energiju samo je vremenski premešta, sve što se iz polaznog voda usmeri kroz njega služi da kotao što pre postigne radnu temperaturu i da kasnije ne padne ispod granice kondenzacije, a sva tako vraćena toplota ostaje tu u vodi i vraća se nazad u kotao i to ni na koji način ne umanjuje enegiju koju kotao može da isporuči već je samo malo odlaže do postizanja radnih uslova nakon čega kotao praktično sve isporučuje ka radijatorima. Hoću da kažem da se ta mala kolićina toplije vode svejedno vraća u kotao i vrti tu, nije nestala.

На сликама су тренутна температура полаза (HeatOn) и термометар на излазу из котла.
Ја прочитах да пустим ову воду из котла у куће па да термо главе регулишу? Да одврнем трокраки скроз и не контролишем полаз?
У кући су жељене температуре од старта грејања (негде 10. октобар) па и сада, чисто да знате да се не змрзавамо.

Ovako je kod mene.