Grejanje na pelet

Na sajtu uvoznika pod nagradnom igrom se vidi Viadrus sa gorionikom na pelet. Koliko mogu da primetim na slici da je gorionik montiran na donja vrata a ne kao ovaj Erato. Samot predpostavljam da mozemo i sami da nabaviomo kao i lim koji ide iznad lozista po pristupacnijoj ceni. I mene interesuje da li je neko ugradio gorionik na Viadrus i kolika mu je potrosnja... ?

I jedno malo iskustvo. Prosle godine sam trazio celicnu cetku za ciscenje koja dolazi uz Viadrus. U Beogradu niko nije imao na stanju a proizvodjaci cetaka su lupetali cene. Nakraju sam nazvao uvoznika i dve cetke plus kurirska sluzba su me jeftinije izasle nego jedna ova super mega cetka, mozda nekom zatreba...

Evo predracun koji su mi poslali da pogledam cene i sta sve ide u setu(pregrade livene su posebno)...
http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/pelltech_0.pdf

Rekli su mi da daju druga vrata (donja) tako da ova original ostaju citava.

Evo ovde imaš Excell tablicu za računanje gubitaka. Izračunaj toplinske gubitke svake prostorije i prema tome odaberi radijatore. Zbroj svih toplinskih gubitaka predstavlja snagu kotla. Na taj zbroj dodaj 20-ak % i to ti je potrebna snaga kotla.

http://www.2shared.com/document/hl0tTVe7/Izracun_toplinskih_gubitaka_v1....

Radijator dimenzioniraš nakon šta odabereš radnu temperaturu. Svaki proizvođač radijatora daje snagu radijatora prema određenoj radnoj temperaturi.

Bez ikakve sumnje, grejanje na pelet, sa posebnim osvtom na agro-pelet, najpovoljniji je način grejanja po više aspekata: ceni, konforu i (ne)iritiranju čula mirisa, plućnih alveola i tako toga.

Kad je o ceni reč, računica je jednostavna: cena energenta (dinari/evri) se podeli sa donjom toplotnom vrednosti istog (kWh) i pomnoži sa koeficijentom iskorišćenja i tako se dobije "pošto košta cena" kilovat-časa. Međutim, od tri varijable u ovoj računici samo je cena egzaktno utvrdiva, drugi se uzima zdravi za gotovo iz tehničkih podataka kotla, dok je onaj treći, toplotna vrednost, već za didkusiju: ako je uopšte uzev naveden u deklaraciji, obavezno je reč o gornjoj toplotnoj moći koja, međutim, može da se ostvari samo u laboratoriji: donja toplotna moć je relevantna, a ona ume da bude dramatično niža od gornje, naročito kad je reč o uglju.

Kako god, donja toplotna vrednost kvalitetnog drvenog peleta je cca 4,7 kWh, kvalitetni drveni pelet je u vreme kad se kupuje ogrev cca 16000 dinata, a koeficijent iskoristivosti, koji opet zavisi od mnogo čega - samog kotka ali i od "štelovanja" gorionika, bude negde između 0,8 i 0,9. U poređenju sa ugljem, i te kako je isplativo, jer ugalj nije džabe - 12 - 13000 dinara tona za sušene vreoce koji imaju istu toplotnu moć kao drveni pelet, pod uslovom da nije pokisao), ali je koeficijenat iskoristivosti od 0,6 do najviše 0,75, dok o dimu, pepelu i svakodnevnom celodnevnom opsluživanju kotla reči ne treba trošiti.

Konfornije od ovog načina je zemni gas, lož-ulje i struja. Po ceni kilovat-časa, gas je "egal" sa peletom, odnosno "tu negde", samo što ga treba imati, što je već stvar infra strukture. Nafta, dakako, otpada jer skupo je da uši otpadaju, dok je struja (i dalje) najjeftiniji energent, ali samo po noćnoj tarifi, ili ti mora da se akumulira tokom noći za dnevnu potrošnju. Za manje stanove to nije problem, termoakumulaciona peć i gotova priča, ali za veće stanove i kuće, malo je poteže: potreban je dovoljno veliki akumulator toplote i dovoljno jaka struja da ga za 8 sati napuni.

Ako se svi aspekti uzmu u obzir, po mom mišljenju kombinacija struja-pelet je najbolja.

Agro pelet je gorivo budućnosti, jer kakva god da je žetva, koliko god da se "meteri" žita ovrše, slame je svake godine (skoro) isto: ne može da je nema, ne može a da ne pretekne, ama ima tu i jedna nevolja: velika količina "topljivih silikatima", na srpkom jeziku "šljake", koja za kratko vreme začepi gorionik i vatru ugasi. U stvari, za grejanje na pelet sam se i odlučio sa idejom da energent budu žetveni ostaci, nisam baš puno verovao dobrim ljudima koji su me na taj problem upozoravali, već sam hrabro u sve to ušao. Ergo, nisam uspeo: gorionici koji mogu kod nas da se kupe nisu u stanjuda pouzdano i trajno sagorevaju agro-pelet. Ipak, kako reče Konfučije, "ako nisam uspeo od prve, to znači da sam tek sad počeo da radim".

Sa druge strane, nije ni svaki drveni pelet dobar: kako reče jedan sa iskustvom na nekom drugom forumu, "kvalitet peleta je direktno proporcijalan kapitalu uloženom u postrojenje", ili što veći proizvođač, to bolji pelet. I obrnuto. "Gvint" je opet u prokletim silikatima, kojih u drvetu ima samo u tragovima, ali ga je oho-ho u kori. Pa sad, "veliki" kupuju drvo u oblicama koje melju, pa je onda peletiraju, tako da zgure (skoro) da i nema, mada se dogodi i da je ima više nego što bi bilo dopustivo, dok "mali" kupuju piljevinu od strugara koje u piljevinu od rasecanja građe umešavaju samlevene okorke, tako da je udeo kore u celokupnoj masi vrlo veliki, pa kuku-lele. Da sve bude još gore, taj pelet od okoraka nije proporcijalno jeftniji od onog "iz cela". Uostalom, još ni od jednog "malog" proizvođača nisam uspeo da iskamčim setrifikat. Ne mogu, uostalom, ni da ga imaju, a da je validan, kad nemaju uvida u kvalitet sirovine.

Tako je sada, a kako će biti, videćemo. Ako ništa drugo, od nas zavisi, mislim nas potrošača. Nije li?

P:S: Baš sam se raspisao. Izvinjavajte na davljenju.

Pa tako je to: neće ovako, neće onako ali, kad sam shvatio kako to nešto radi, ako sam shhvatio, ono hoće, mada dododi se da hoće i ako nisam shvatio. Eto dobrog primera sa tim startovanjem Yuga: sad neće, pa opet neće, a sad hoće. To "neće pa neće, a ja hoću, ama mi ne uspeva" je loša karma. Prosto, ako smo na tom primeru, esrtetni Yugo nije upalio jer se nisu stekli uslovi za to i nije to do njega, nego do onoga koji ključ okreće. Ama zašto je iz treće upalio? Zašto nije iz prve? Yzgo je, pa se uzjogunio? Ili, ako nisam uspeo iz prve, to znači da sam sad tek počep da radim, iliti ds koristim male sive moždane ćelije.

Pozdrav,
da li je ko probao ovu kombinaciju?
Naime kupio sam pre 2 god Viadrus U22 34kw,
pa me zanima moze li se nadograditi i koji gorionik da bih mogao da koristim pelet?
Da li ima efekta uzimati ovaj dopunski set za povecavanje korisnog dejstva kotla?

http://portal-doo.eu/portalwps/wp-content/uploads/2010/05/Set-Nafta-i-Ga...

Pozdrav
Mirko

Zmajdine, hvala ti na lepom prikazu.
Mene su bas naplasili sa ferrolijem, pa mislim da sam od njega potpuno odustala. EcoM i elmec su mi po dimenzijama preveliki i ne bih mogla da zatvorim vrata kotlarnice,. Termis i M&B su po dimenziji odgovarajuci. Razlika u ceni je 350 Eura . Ovaj M&B ima i foto-celiju i temperaturnu sondu u sistemu . Za termis ne znam, jer mi to nisu napisali, ali mislim da ima samo foto celiju.
Uz M&B se dobija i termostat i daljinski upravljac kojim moze da se pali sistem, a ne dobija se tajmer. Postoji mogucnost ugradnje kompresora za ciscenje pepela sa resetke koji kosta jos 100 eura.
Eto, mozda ce ovo nekom da koristi (a ne moze da steti, sto bi rekao Lane Gutovic).
Razmisljala sam o tvom sistemu, pa mi je nesto "palo na pamet".... da li si probao da se grejes bez akumulatora toplote? Mislim da je on suvisan kod sistema kod kojih temperatura moze da se odrzava. Obicno se akumulatori stavljaju kod predimenzioniranih kotlova, ili kod pirolitickih, iz razloga da se najbolje iskoristi gorivo.

Inace, kod mene u kuci je najniza dnevna temperatura 22C i to ujutru. U toku dana je od 23-25C. Mojoj cerki je hladno i tada, pa ukljuci klimu da dogreje na 28C. Strasno!!!!!!

Zaista strašno, to sa temperaturom od 28 stepeni, nisam siguran ni da je najzdravije, al' bože moj - tako je.

Akumulatore imam zato što su deo nekog prethodnog koncepta grejanja, ali su se pokazali kao ne-baš-višak: na njih je "prikačen" i električni kotao, koji noću uključujem, pa se kuća greje na akumuliranu toplotu negde do 2 po podne. Tada ukključujem gorionik koji piči do uveče. Takođe, u jednom od akumulatora je i bojler za PTV, tako da akumulatore punim i tokom leta, naravno samo koliko je potrebno. Rezultat: letnji račun za struju za trećinu manji.

Nego grejanje. Akumulator je zgodan i u ovom slučaju jer pokupi eventualni višak i nadomesti eventualni manjak, dok gorionik radi u onom režimu rada koji sam mu zadao. U mom slučaju, kako se na slici vidi, radi na "trojci" kad je napolju oko nule. U ovom slučaju, trojka je 2,16 kilograma na sat. To je mala izmena u odnosu na prethodni post: smanjio sam količinu peleta za 10% )i meniju postoji takva opcija), a da se izlazna snaga nije bitno promenila, što će reći da sam dobio na efikasnosti. Bar se tako čini, za sada.

Uz ovaj gorionik nisam dobio termostat, već samo mogućnost da ga povežem, ali na termostat nisam ni računao, jer temperaturu rečulišem na način kako sam prethodno objasnio. Dugačije rečeno, nema podizanja temperature, niti snižabanja, kako se kome ćefne, a iskreno, nikome se ni ne ćefka.

Inače, Termis ima foto ćeliju, jer preko nje "zna" da li ima vatre ili ne, Ima i temperaturnu sondu, u stvari dve: jednu koja meri trenutnu temperaturu kotla i poredi je sa zadatom, a drugi je sigurnosni i prekida rad kotla ako se pregreje. Kao što se na slici vidi, zadaata temperatura vode u u kotlu je 75, a postignuta je 75. Kad voda u kotlu dostigne zadatu, gorionik prelazi u modulaciju. To je, rekoh, ako mu ručno zadam na kojoj će snazi raditi. U automatskom modu gorionik menja režim rada u zavisnosti od razlike između zadate i potignute temperature. Sigurnosni termostat "bajpasuje" elektronsku regulaciju: ako kojim slučajem voda u kotlu pređe 80 stepeni, a to može da se dogodi ako kojim slučajem "rikne" elektronika, sigurnosni termostat prekim putem prekuda rad gorionika.

Daljinskog upravljača nema, ali zato postoji močućnost da mu se ugradi modem, pa se može uključivati i isključivati SMS-om, može da javlja greške, čini mo se i trenutno stanje - temperaturu, režim rada i koj bi ga znao šta još. Kažem "mislim" jer se nisam naročito u to udubljivao. Prosto, nije mi potrebno. Takođe, preko modema, opet mislim, može da se priključi na internu LAN mrežu, pa može da se njime rukovodi sa daljine - iz sobe na prvom spratu recimo. I za to kažem "mislim", jer za to je potreban i neki sofver koji ću, očekujem, dobiti ovih dana.

Nije ovaj gorionik jeftin, nego su gorionici uopšte uzev skupi. I ovaj bi, slobodan sam da tvrdim, rebalo da bude jeftiniji. Problem je, u stvari, u malim serijama, u razuđenom tržištu, šturim ili nepotpunim uputstvima za rukovanje, u peletu nestandardizovanog kvaliteta pa gorionik stalno kora da se preštelava... Inače, svi gorionici su manje-više isti. Šta je, uostalom gorionik? Tubus, ventilator, rešetka, nasipna cev, elektronika. Sve nabrojano se od gorionika do gorionika može razlikovti samo po kvalitetu materijala, sem elektronike. Elektronika je odabir konstruktora, drugačije rečeno, izborom elektronike izražava svoje viđenje rukovođenja vatrom, po njoj je jasno "šta je pesnik hteo da kaže".

Koliko sam shvatio, najveća zamerka "Ferroliju" je tubus koji, tobož, izgori za jednu sezonu. Ako je samo to, oda je to dimče: svaki šloser to može da napravi, a rostfraj pleh ima da se kupi. Po onome što sam video na tehničkom crtežu i u katalogu rezervnih delova za Sun-7, slobodan sam da kažem da je vrlo eleganto rešen: pametna je glava to uradila, mislim na konstrukciju. Zaista bi me radovalo da ga vidim uživo, na gorionik mislim.

Inače, ubeđen sam Ecom gorionik može da bude plići i verujem da bi vam proizvođač izašao u susret i napravio jedan specijalno za vas, s tim da bi, u tom slučaju, za prelazak sa peleta na ugalj i drva morao gorionik da se demontira, što nije Sveto pismo: odvrnu se četiri šrafa, skine se gorionik, stavi poklopac na rupu, zavrnu se četiri šrafa. Ni petnest minuta posla.

"Termis" u radu možete videti kod mene, ako ste iz Beograda. I da ne bude zabune: niti reklamiram ovaj gorionik, niti ga prodajem, kao što ne reklamiram i ne prodajem Viadrus kotlove. Imam ja puno zamerki i na jedan i na drugi, na gorionik i na kotao, jedino što nisam siguran da li sam preveliko zakeralo. Zato bih da i ja da vidim neki drugi u radu, kao što već rekoh, da se malo družim sa njim, pa i da ga pitam "koliko pile ima nogu".

Moguće je da onaj lik koji ga je konstruisao bude u Beogradi ovog vikenda, ako sam dobro shvatio ima neke ugradnje u Titelu, a trebalo bi i meni da donese rezervoar za pelet sa horizontalnom "hranilicom", pa je to možda prilika...

Zašto horizontalna "hranilica" možemo drugi put, da ne srećemo sa teme.

Reče mi, ako sam dobro razumeo "u Titelu", a di tačno ne bih znao da kažem, a nisam siguran da je u redu da ga propitujem. U stvari, ako prvo meni donese taj rezervoar koji mi dođe, ja ću mu ovo pokazati, pa ako hođe da vam se javi, a on će valjda to ida uradi. Više od ovoga ne bih mogao.

citat
Inace, kod mene u kuci je najniza dnevna temperatura 22C i to ujutru. U toku dana je od 23-25C. Mojoj cerki je hladno i tada, pa ukljuci klimu da dogreje na 28C. Strasno!!!!!!
A ja mislio da samo moji kukaju da im je hladno i kada je u kuci vise od 20 stepeni. Cak me onaj moj i naziva "Eskimom"...
Da li je nafta bas toliko skupa da se nikako ne isplati? Moj primer - imam sve sto mi treba za naftu a za pelet nemam ama bas nista, koliko treba da investiram ii koliko vremena treba da prodje dok se investicija ne otplati. Da se razumemo, nikako nisam protivnik peleta vec samo treba izracunati sve troskove a ne samo koliko kosta kWh toplote...

da li neko ima iskustva sa ovim kotlom ili zna nesto o njemu, koliko je efikasan i kolika je stvarna potrosnja, pise nesto u prospektu ali ne znam koliko je tacno

http://www.termomont.co.rs/2011/tx/

I koja je cena peleta po toni?

HVALA unapred

Super je ispravljeno, jedino što tablice i dalje nema!

Ima, ima.

Zmajdin u vezi gorionika Feroli ja ga koristim drugu zezonu ja nemem problema sa brenerom gde izlazi vatra ,
Velika je mana trazi dobar pelet sada grejem 24h i cistim resetku svaki dan koristim Boljevacki pelet jer cim ima najmanje
trecinu na resetki pepeo on pri radu usijava gornji deo cevi vidi se u radu i smanji duzinu plamena tako da mi je potrebno
10 minuta da je ocistim jer je vrlo prosto i kad je vruc odvije se jedan sraf uhvati papagajkama ocisim je i papagajkama vratim u
gorionik a sraf posto je imbus stavim na kljuc i stegnem i to je to . Sto se elektronike tice ima sve ja koristim tajmer za automatsko ukljucenje
grejanja on-off 07-24h ,njegovu sondu u kotlu za stelovanje temperature vode kotla koja je itemperatura iskljucenja .

Moj kotao je također manjih dimenzija IC 27kw i ima veliki poklopac-dekl ložišta,na koji bi trebalo ugraditi pante-šarnire radi lakšeg otvaranja i čišćenja.
Zahvaljujem na odgovoru.