Grnčarsko kolo

ok .nije nikakav problem,pošto se logujem velikim slovima nekad ostane tako pa ni ne primjetim,obratiću pažnju na to.

hm nesmjem jako sam strašljiv

moze moze
al nije jednostavno bas ima par pozicija koje su malo komplikovanije

i jedan i drugi imaju po dve pozicije koje su zahtevnije
i poslo sam mu slike na pp
ja sam popravljo 2-3 elektricna
problem su kucista, lezajevi i osovina

pa novo je novo ali i skupo :tup i nemora da znači da će biti dobar, :nono takve stvari kao grnčarski točak, pričam o ovome zato što znam nešto o njemu nisam radio nikad ali kako sam već naveo poznajem dosta ljudi koji se bave grnčarijom.... nekima sam pomogao da nađu tržište za koje kakve predmete, tako da iz njihovog iskustva koje su meni prenosili tj jadali se kako puknu pare na neke statija znam skupe točkove koji se ispostavi da brzo riknu :tup ,pa to nose tom čiči što ga spomenu a uz to on ih ručno izrađuje,točkove mislim,par likova kažu da su ovi ručno napravljeni daleko bolji od tih na tržištu,što vjerovatno isto neko ručno pravi samo mnogo lošije, :nono i ja lično mislim da je svaki taj točak koji je napravljen ručno će da nad živi dva ova kupovna nazovimo ih tako,ne lupetam ozbiljno govorim,a ako budu trebali i dokazi nije problem da demonstriram.mislim neću da pravim nikakve demonstracije,ono okupljanje ljudi ,protesti i to :hh

Najzad prava tema za mene!

Sumljam da pravljeni točak može da nadživi onaj koji je već decenijama u industrijskoj proizvodnji! Da je tako svako bi sklapao svoj automobil ili bicikl a ne bi kupovao nov! Moje nemalo iskustvo govori upravo suprotno predhodnoj tvrdnji, mada ima i izuzetaka, ali su i dalje skromni izuzeci. Ja lično u svom ateljeu, zbog kursa keramike koji vodim, imam pet točkova veoma različitih godišta i to od 1977. do 2006. i svi rade odlično. Svi, osim jednog, su Japanske firme Shimpo, koja je na tržištu električnih grnčarskih vitla Rolls Roys. U prilog tome govori i činjenica da na Akademiji primenjenih umetnosti, koju sam završio postoji nekoliko komada i da su jedino oni još uvek u funkciji za razliku od nekoliko ostalih marki, radionica koje smo imali kada sam ja došao na fakultet. Mislim da rabljenje kakvom su podvrgnuti upravo tamo ne može da se uporedi sa nijednim prosečnim korišćenjem u bilo čijem ateljeu.
Nagledao sam se raznoraznih pokušaja i veoma veštih majstora da se izbore sa problemom pravljenja grnčarskog točka, ali sam video malo uspešnih završetaka. Naj inventivnije je bila zamisao da se kao pogonski motor koristi klasična bušilica kod koje može dase reguliše brzina okretanja, ali ona ipak nije predviđena za dugotrajniji rad i svodi se na učestalo menjanje bušilice novom.
Takođe postoji mogućnost upotrebe motora od veš mašine sa sve točkom koji okreće bubanj, ali je on preslab za ikakav konkretan rad.
Na koncu tu su i ozbiljniji zahvati u smislu korišćenja industriskih motora, kako trofaznih, tako i monofaznih. Oni su zgodni jer su robusni i snažni, zaštićeni od prašine i imaju dobar obrtni momenat. Ali, avaj, za rad na točku ne treba vam brzina već snaga! A kod tih motora je teško sa direktnim prenosom na osovinu tabančeta da smanjite brzinu a usput povećate snagu.
To može da se postigne na dva načina, regulacijom napona i meganičkim regulatorom koji sistemom čekrka smanjuje brzinu a u isto vreme povećava snagu, koje, uzgred nikada dosta kada je rad na točku u pitanju. Da stvar bude komplikovanija, kod grnčarskog točka potreban vam je i takozvani nulti hod, a to je ona situacija kada hoćete da vam tabanče stoji a da to ne morate da postižete tako što ćete svaki put gasiti ceo mehanizam na prekidaču (ruke umazane glinom ili samo vlažne...) Ovo je veoma bitno jer iz njega krećete sa centriranjem gline koju ste nabacili na tabanče, da biste u tom režimu sagledali svoje delo i nastavili da korigujete na mestima na kojima ste uočili da treba, a i najvažnija stvar, ako nešto pođe po zlu neophodno je da odnah zaustavite okretanje tabančeta!
Na fabričkim modelima to je postignuto tako što se na osovini motora nalazi kupa koja se oslanja na gumeni prsten preko kojeg se pokreće tabanče. Brzina se rebuliše pomeranjem celog motora jer je kupa fiksirana na njegovu osovinu a nulti hod se obezbeđuje jednostavnim odvajanjem od gumenog prstena. Odmah da kažem da ja ni na jednom od svojih točkova nisam menjao ni jednu gumu! Guma, kao materijal je neophodna da bi se obezbedilo trenje a da ne bude preko zupčanika, bilo bi to previše opasno, lako bi se povredili tako krutom vezom!

E sada da nastavim, ako vam već nisam dosadan... ali kao što rekoh, prava tema za mene!

Ja razmišljam ovako: ako neko iza sebe ima napravljenih desetak točkova, može se reći da se susreo sa bezbroj problema i neke od njih uspešno ispravio jer inače ne bi imao potrebe da pravi toliko vitla. Ali ako je neko napravio 100 000 komada onda je sigurno rešio sve probleme i mrihvatio sve sugestije i ne pravi nekakva sranja koje niko neće da kupi!

U Beogradu mogu na samo tri mesta da se nabave fabrička krnčarska vitla ili točkovi, kako ko voli.
Jedno je hobi radnja koja je u Zemunu, oni prodaju uglavnom boje i materijal za hobiste, pa uz to nude i točak, nemačke proizvodnje. Davno sam se interesovao za to ali sam na kraju odustao jer nisam uspeo o toj firmi da nađem ništa pa mi je delovalo kao da neki veštiji švaba to pravi u svojoj radionici i da nema baš neku razvijenu proizvodnju jer ga jednostavno nema skoro nigde. Za cenu nisam siguran, ali otprilike je preko 900€

Sledeće je naravno kod Mezulića u Mirijevu. On prodaje Mađarske točkove koji se prave u Kečkematu, ja imam jedan takav, ali ima svojih mana pogotovu sa gumom koja posle nekog vremena mora da se menja. Ovaj kod mene je star desetak godina intezivno je korišćen i za sada još uvek dobro radi. Cena mu je oko 800€ ako ne i više.

Na kraju Shimpo! Ja sam se definitivno odlučio da je Shimpo moj izbor je je praktično neuništiv i doživotan. Kod nas ga nije bilo od 80-tih i moj prvi točak koji sam kupio još na studijama je bio iz 81. godine. Radi perfektno, nije bučan odlična preciznost pri malim brzinama, što je neophodno za završno doterivanje inače vam se raspadne sve što ste radili usled centrifugalne sile!
Sada ih posedujem četiri, sa ”Mađarem” pet. Poslednji koji sam skoro nabavio je iz 1977. godine i radi jednako kao i ovaj najmlađi koji je napravljen 2006. Dakle, nakon skoro 32 godine i dalje je veoma snažan i nije bučan. Što je najvažnije precizan i ne ubrzava sam.

Ostaje pitanje gde ga nabaviti kod nas?!
Tražeći to rešenje mesecima sam sedeo na internetu bombardovao Japance mailovima i na kraju postao zastupnik Shimpa za Srbiju Crnu Goru i Republiku Srpsku!
Firma koja se bavi izolacionim materijalima u svoj prodajni program ubacila je i Shimpo, ali kako tamo nema nikoga ko se u to razume i ne može mnogo da vas uputi kako da se odlučite između čak sedam(!) modela, tu dolazim ja! Ja radim za svoju skromnu maržu te vam je cena identična ukoliko kupite preko njih ili mene, ali zato možete da probate skoro sve modele i da se odlučite za onaj koji vam najviše odgovara! Cene su od 360€ za točak za baš puke početnike, više decu pa preko sjajnog modela Whisper T (šta mislite zašto se tako zove?!) koji košta 885€ pa do modela za 1350€ ali to je već za profesionalce jer može da ucentrira i 50kg gline!

Ja inače držim školu keramike u Božidarcu, slično kao i u Manakovoj kući, (profesori odatle meni su predavali na akademiji), a i naprednu školu keramike u mom ateljeu u Zetskoj. Cilj mi je bio da napravim atelje u kojem neko ko je završio neke od kurseva ili pak tek počinje da ulazi u svet keramike i grnčarstva, može da dođe započne ili nastavi svoj rad i usavršavanje, jer se dešava da kada završite kurs sve je gotovo, odete kući ne znate gde bi ste i od čega počeli. Nemate koga da pitate a da ne govorim o ulaganjima, zakup prostora, točak, peć, glina, glazure.... Zato sam nabavio pet točkova, a biće ih i još, da svi mogu da rade u isto vreme, nema čekanja, sušenja...
Mana kurseva u Manaku i Božidarcu je što morate da sačekate da se oformi grupa pa tek onda da krenete sa radom, kod mene to nije slučaj, dogovorimo se za dan i vreme i ... krećemo! Ajde da vam odgovorim i na pitanje koliko para!? 3500 dinara mesečno, jedanput nedelno tri sata minimalno, ali niko ne izlazi ranije nego se svi zajedno trgnemo zaneseni radom i shvatimo da smo tu već... U Manaku je 5000-6000, u Božidarcu oko 3500 i upisnina koju stotinu. Avo vam i moj broj pa možemo da prodiskutujemo: 064/119-13-96

Eto, ako sam se potrudio da vam o grnčarskim točkovima odgovorim ovako opširno, malo i da se izreklamiram!

Uz sve ovo mogu da vam ponudim i peći za keramiku. Domaća proizvodnja, ali sve uvozni izolacioni elementi, cigle i digitalni upravljač. Maksimalna temperatura 1300C znači pravi porcelan a ne surogat. Ako vam kažem da diplonci Primenjene akademije većinom uzimaju peći od nas, nemam šta dalje da dodam.

A sledeće ću da vam pišem podrobnije o pećima, načinu na koji se glina peče, predhodno suši, pa boje, kako keramičke, tako i metode bojenja i dekorisanja koje baš nisu baš u duhu keramike! Trebalo bi dosta reći o samoj glini... O tom po tom!

Pozdravljam vas sve, ljubitelji keramike!

Lazar

Slažem se BODARA, da su se sve stvari promenile i da više nikome ne pada na pamet da proizvede Bubu ili Singer mašinu, pa da takve stari ulaze i u ostavinsku raspravu iz generacije u generaciju.

Ali govorimo o samoizgradnji točkova za keramiku. Ja nisam video dobre rezultate, do sada. Mnogo je truda i teško je koordinisati nekoga ko se razume u mehaniku i bravariju i onoga ko će na tom točku da vrti. Cena na kraju ispadne manja kada se preavi ali rezultati nisu zadovoljavajući. Ako za 550€ možeš da kupiš nov točak, a da ga napraviš utrošiš 350-400€ ako ne i više, ja tu ne nalazim razlog da ne dodam koji euro više i imam pravu stvar!

Ali ne može svako da doda ”koji euro više”. Stoga preporučujem nožni točak ali sa dodatim motorom. To je jednostavno napraviti, ima manu što je velika skalamerija i uglavnom fiksirano za zid, ali jednostavna konstrukcija omogućava da se malo stvari tu ima pokvariti ili da iziskuje česte posete ”stručnog lica”.

Jako zanimljiva tema! I ja zadnjih par dana razmisljam o tome kako napraviti tocak, samo ukratko da prokomentarisem prethodne postove. Siguran sam da su shimpo tockovi izuzetno kvalitetni i daleko bolji od ovih koje prave razni majstori i uradi sam majstori. Medjutim uz cenu od 800-900 evra stvari dobijaju novi znacajan momenat. Kad bih imao toliko novaca za takav jedan alat verovatno nikad ne bih ni razmisljao o glini i tockovima za glinu. Koliko jedan grncar mora da radi i proda svojih proizvoda (ili umetnickih dela ako hocete) da bi otplatio toliku investiciju?

Sa moje licne tacke gledista radije bih isao na uradi sam varijantu naravno zbog finansijskih razloga. Sto neznaci da imam nesto protiv kvalitetne robe i mashina i distributera. Naprotiv, mozda je bolje poceti sa malim investicijama pa posle nekog vremena polako ici na bolju opremu. Uglavnom mesta ima i za uradi sam varijantu i varijantu visokog kvaliteta, pa kom sta odgovara.
Odlicno je znati da ovde imamo nekog na forumu ko je iskusan grncar

Evo plana za jedan tocak koji nije previse komplikovan napraviti cini mi se. Na nozni je pogon ali moze da se doda i motor. Ono sto mene interesuje (nisam se nikad bavio takvim stvarima) je gde kod nas mogu da se nadju lezajevi tog tipa?
Evo linka: http://www.geocities.com/rjsny/plans.html

Plan je u zipovanom pdf fajlu pri dnu te stranice.
Pozdrav iz Sombora

ja lično podržavam kvalitet,i slažem se oko toga,ali se slažem i oko sasham to da je za neke poslove bolja varijanta ssm,jer recimo u mom poslu kad dam 300e za bušilicu ,koja radi ,,recimo godinu dana,,to ne izađe ni 1e po danu,a to zaradi svakako i da stoji ,mislim zaradi drugi alat,što sa umjetninama nije slučaj,od toga danas čovek nemože da živi,mislim može ali da budemo realni,na današnjem vremenu umjetnost je dobila drugu definiciju,a toje da je svako umjetnik ko uspijeva da preživi i prehreni porodicu,umjetnik ,,pa svaka umjetnina je unikat,što umjetnici vole da kažu ili da rade,i lično mislim a iznam da od toga nema hljeba,zato ove sve koje ja poznajem koji imaju točkove,,grnčarske to rade iz hobija,pa još ako proda ju nešto to je to.a takođe sam za to da nastavite sa postovima oko samog procesa i izrade proizvoda ,kao i sa slikama kako se pravi točak u ssm varijanti . ,,pozdrav,,

uf al sam ja lud covek :tup :tup :tup :tup
kud sam se i javio da odgovorim bilo sta u vezi sa grncarskim tockom
al ajde da sad budem magarac do kraja :hh :hh :hh
moj prvi susret sa tockom je bio kod jednog majstora grncara kji ima proizvodnju i prodaje svoje proizvode i zivi od toga
radionica u kojoj mu se nalaze masine i medj njima i grncarski tockovi oni sami zovu "bejrut"
bilo mi je cudno dok nisam usao a onda sam sam shvatio o cemu se radi
to unutra stvarno izgleda ko bejrut '80. svega i svacega i naravno blata i vode . morao sam se pridrzavati "kucnog reda " pa se izuvati ispred radionice i obuvati gumene cizme . e a sad nazad na temu tockovi su bili kaisatstim prenosomvezani za motor. motori velike snage su pitanju i naravno trofazni .svaki tocak je imao kedno fantasticno resenje naime pogoska osovina je imala na sebi jednu vrstu inercionog kvacila . tako da je mastor tokom rada samanjivao brzinu okretanja tocka prositm pritiskom noge na donju plocu ( zato je i ugradjeno kvacilo i to suvo) . stvar koju sam ja morao odraditi je bila zamena lezajeva na osovinama .lezajevi su zaribali i morali da se menjaju. to je i odradjeno . u pitanju su gore obican radijalni lezaj a na donjem kucistu osovine radijalno aksijalni konusni lezaj . e sada dilazimo do poente price .konstrukcija ove masine je vecita a prosta . zato sam i rekao zacetniku ove teme da se tocak na nozni pogon moze napraviti i da nije tesko a pogotovo da nije skupo . jedini problem je izbor lezajeva i kucista . sve ostalo je relativno prosta stvar . a cena pa recimo ovako oko 150 e za gotov tocak odnosi se na nozni pogon kada bih pravio nov i za njega bih smeo da dam dozivotnu garanciju i cukununcima vlasnika
gledajuci ove tockove po hobi radnjama za 500-800 e cini mi se da je tako jako skupo za hobi masine . u savkom slucaju svako ima pravo na svoj izbor

za onaj tocak koji na slici na linku od sasham
pa to je igracka i to moze svako sam da pravi za smesne pare
lezajevi se birajuili prema projektu ili prema prema nameni i prema debljini osovine
svakako da se ovim putem ne moze bas lako objasniti koji i kakav lezaj korisiti ali evo kako bih ja odabrao lezajeve
za gornji tocak obican kuglicni lezaj zatvoreni samoudesivi , kuciste sa mazilicom
za donji kraj osovine radijalno-aksijalni konusno valjkasiti dvoredni samoudesivi ,kuciste sa mazalicom
znam da vam nisam bas mnogo pomogo i da zvuci ko kineski jezik al tako je kako je

Nisam uspio da saznam, samo karakteristike.

Konstrukcija grnčarskog točka je izrađena od odgovarajuceg čeličnog profilisanog lima. Konstruktivni element! su spojeni električnim zavarlvanjem. Prenos obrtnog kretanja sa motora na aluminijumski disk ostvareno je remenim prenosom. Izbor broja obrtaja radnog diska ostvaruje se na dva načina: pomoću papučice - nogom i pomoću ručice - rukom. Grnčarski točak poseduje:

- komandni prekidač
- prekidač za izbor smera obrtanja radnog diska
- elektroska regulacija sa frekventnim regulatorom broja obrtaja
- napojnog kabla Trofazni motor snage do 0.55KW Prečnik Al diska 290mm Broj obrtaja Al diska u dva smera do 270o/min