Izolacija krova ili potkrovlja ali bez skidanja krovnog pokrivača?

Raditi izolaciju sa unutrašnje starne je bacanje para i vremena, jer je to nemoguća misija, a da bude uradjeno kako valja.

Da sad ne pisem ponovo!!
Pogledajte Ove stranice bice vam mnogo jasnije.

Pozdrav

Meni se ne svidja kako ste odlucili da odradite krov,postoje i napredniji materijali recimo ali ajde.
Klimatski uslovi se menjaju prilicno brzo do skoro je kod nas 5cm zadovoljavalo potrebe sad je to vec 12cm u kratkom roku.

A kao sto napisaste jednom se radi misljenja sam da ne treba stediti na izolaciji.

Ako imate jos pitanja tu smo.

p.s Ako moze na pp informacija ko vam to i sta tacno nudi

Pozdrav

Odlicno ste shvatili sta sam hteo reci.
DELTA®-MAXX je folija koju preporucujem nema potrebe za OSB plocama ili daskom.
Sto se tice izolacije krova ovo je moj izbor 15cm u rogove i minimum 5cm(bolje 10cm) izmedju podkonstrukcije za gips.
I disace sve :roll :roll

Pozdrav

Niko nije odgovorio na pitanje,a i mene zanima taj austrotherm-ov klemmfix http://www.austrotherm.rs/front_content.php?idcatart=2394 ,mada oni preporucuju i obican stiropor izmedju rogova(svako hvali svog konja) ,sto su mi ovde preporucili da ne stavljam (ja vec stavio,pa polako skidam).

Pa ,da li neko ima bilo kakva iskustva sa klemmfix-om ?

Pozdrav svima. Molim vas za savete u vezi poboljšanja krovne izolacije. Reč je o potkrovlju pod kosim drvenim krovom . U stanu praktično nema spoljnih zidova - krov se spušta do visine od 30 cm od poda. Završni sloj je lamperija i otprilike na polovini krova je celom širinom poprečna greda kojom se krov pridržava. Naravno, tu su i uspravne grede koje podupiru poprečnu ali to je manje važno za problem o kojem je reč. Potkrovlje je pravljeno pre tačno 30 god, a pre 15ak je delimično menjana izolacija zbog prokišnjavanja. Par godina posle te zamene, dešavalo se da tu i tamo malo prokisne (zavisno od jačine kiše i ugla pod kojim pada) ali smo to uspeli da zalečimo silikonom. Ono sa čime i dalje muku mučimo je strujanje vazduha zbog kojeg zimi stan ne može da ostane ugrejan a da TA peć ne duva konstantno niti može leti da bude rashlađen a da klima ne duva od jutra do sutra. A nekada davno ovo isto mesto je bilo vrlo prijatno za život bez obzira što su potkrovlja uvek toplija od stanova na nižim spratovima. Kad isključimo grejno / rashladno telo stan se rashladi odnosno zagreje posle pola sata. Finansijski nismo u mogućnosti da menjamo ceo krov pa nas zanima da li postoji neko jeftinije rešenje kojim bismo mogli da na godinu - dve rešimo problem strujanja vazduha? Strujanje je najizraženije na delovima gde se krov spaja sa nosećim zidom koji u stanu deli dve sobe i u predelu oko grede koja drži krov. Da li imate neku ideju kako bismo mogli da rešimo to duvanje od kojeg zimi imamo utisak da su nam prozori i vrata širom otvoreni? Da li bi stavljanje nekakve folije (obične? termoizolacione?) preko lamperije a zatim i gips ploče moglo da poboljša situaciju na neki kraći period dok nam finansijske mogućnosti ne dozvole da uradimo nešto ozbiljnije? Hvala vam unapred za svako mišljenje

У предходним коменатрима на ту тему речено је како и са чим се раде такви послови, е сад пошто би ви желели неки пречи начин у томе, предпостављам, да нико не жели да учествује у таквим саветима.

Dakle, sličan problem i slično razmišljanje kao sa početka ove teme pre 4 i kusur godina. Da li mi, koji iz raznih razloga nismo podaščali krov, imamo neke šanse da pretvorimo potkrovlje u životni prostor a da ne skidamo crep i letve?

Ovde kačim slike kakvo je trenutno stanje u mom potkrovlju, uz napomenu da kod mene nije finansijski razlog zašto ne bih sve skidao, već taj što je u pitanju vojvođanska kuća dugačka tridesetak metara i moj stan zauzima samo deo pod istim krovom. To znači da bi krov nad mojim delom ištrčao za sloj daske i kontra letve, a ja ne bih to da radim ni zbog urbanista ni zbog komšija ni zbog spoljne estetike.

Ja sam pročitao postove na ovu temu i vidim da su se ljudi čije mišljenje cenim već izjasnili da je izolacija sa unutrašnje strane nemoguća misija, a opet ova tema je pokrenuta 2010 pa verujem da su mnogi sa ovakvim problemom nešto pokušavali pa mogu da napišu rezultate.

U prvom trenutku mi se ta pominjana Delta Maxx folija učinila kao savršeno rešenje, dakle podignem crep i letve, zakucam foliju pa vratim i jedno i drugo, ali sam se tek onda setio da su obavezne kontra-letve koje neminovno dižu krov za par santimetara.

Pažljivo ću pročitati svačije iskustvo i svačiju ideju.

Hvala Tenzore. Kada kažeš da je podaščavanje krova uzaludan posao verovatno misliš na podaščavanje sa unutrašnje strane?

Znam za limene razdelnice, ali krov je lep ovako iscela i ne bih da ga "špartam" limom. U svakom slučaju cenim tvoje mišljenje.

Nejasno je sta je tu ko uradio i zasto ?. A tek je nejasno sta treba da se uradi tj, kakav se savet ocekuje.

Nemas pojma koliko mi je ovo dragocena informacija, hvala ti puno Aco. To sa podletvom koja se kuca na sloj hidroizolacije na osb ploci je resenje kojim se dobija taj potrebni medjuprostor. Ostaje samo da se smisli gde odvesti vodu koja probije na osb ako slucajno pukne crep, da ne sliva na vencanicu ili pod.

Koliko je proslo vremena od kako si radio tu izolaciju, da li mozda znas da li vlasnik sada koristi potkrovlje kao zivotni prostor i kakve su zime, leta...?

Imas pivo kad se sretnemo (jer sto kaze poslovica, bolje malo pivo nego veliko hvala).

Izmedju vencanice i greda imas dovoljo prosrora tako table mozes da stavis preko vencanice i da sa njima izadjes i napolje.

I ja sam skeptican, zato i pitam za iskustva. A ako neko vec 2 godine zivi u takvom prostoru i nema primedbi i to nije beznacajna informacija. Stalno se pojavljuju neke inovacije u gradjevinarstvu kao na primer ta Delta Maxx folija, za koju proizvodjac daje garanciju i podvlaci da se stavlja iskljucivo na nepodascane krovove, znaci potpuno zamenjuje daske preko rogova. Samim tim stereotip da se moraju kucati daske odozgo pada u vodu. Vidjam cesto na vojvodjanskim kucama velux prozore na starom biber crepu, sto mi govori da verovatno nisu skidali krov. Ja zato i ocekujem da neko sa takvim resenjem opise svoje iskustvo ovde na forumu, a sve bi mi to bilo korisno da donesem konacnu odluku.

Кад неко напише да је дебљина контра летве 15 милиметара, тај је или погрешио приликом куцкања по тастатури или појма нема о теми о којој пише. По нормативима дебљина контра летве је 1 цм по дужном метру рога. Значи ако је дужина рога 5 метара дебљина контра летве треба да је 5 цм. Ја рог од 1,5 метара још нисам видео. Можда има али ја не знам за то.