Pokrećem ovu temu jer verujem da je svako od vas vozača imao neku zanimljivu dogodovštinu sa autom, ili neki problem koji je morao, da na neobičan, domišljat ili humorističan način, rešava na licu mesta.
Ova tema će, možda, biti zanimljivija starijim vozačima, jer nekad nije bilo auto servisa na svakom ćošku. :hh
Za printanje
P.S. zabranjeno zezanje svoje mene 
)
Previše analize dovodi do paralize
... ne znam ni kad treba da pritisnem kočilo, a kad kvačnicu."
:hh :hh :hh :hh :hh
Pa bilo je to davno, jako davno dok je jos Fica bio auto nacionale.Na jednom parkingu na Zlatiboru grupa "strucnjaka" pokusava da upali Ficu.Jedni su u unutrasnjosti kola, a ostatak je pored dignute haube motorskog prostora.Posto sam se parkirao neposredno pored njih pogledah, onako usput sta se radi.Posto sam i ja vozio isti auto, pita me vlasnik onog sto nece da pali, da li se ja mozda nesto razumem oko kola.Rekoh, ajd da pokusam da pomognem.Pogledam na instrument tablu i rekoh pokusajte da startujete motor.Pri prvom pokusaju sve lampice su se ugasile.Na to rekoh otvorite prednju haubu.Vlasnik me pogleda iznenadjeno pa prokomentarisa, ali motor je pozadi.Rekoh, neka samo vi otvorite prednju haubu.Kad sam pogledao ispod haube a jadan akumulator sav sa gomilom oksida na klemnama.Uzmem to lepo ocistim, namazem klemne i vratim sve na svoje mesto.Posle te intervencije Fica upali iz prve.Eto tako, nekad treba pogledati i tamo gde nije motor.
Naravno kočilo uvek treba predhodno stisnuti jer se motor lakse startuje
Ja bih da dodam dogodovštinu svoje mame, kojoj je auto (davno bilo, fića naravno) stao na vrhu nadvožnjaka. Paničar po prirodi, uzneverila se ali ubrzo je stao jedan fini gospodin i rekao gospođo ja sam automehaničar, ja ću vam to srediti i lepo je odbacio kući. Kad se vratio moj tata s posla ona mu je sva važna ispričala kako se lepo snašla. Tata je rekao ok. a ko ti je taj mehaničar. Mama se počešala po glavi i izjavila da je zaboravila da ga pita!!!
Uzgred taj dan se vraćala iz kupovine televizora i još neke tehničke robe i sve je to ostalo u kolima!
Posle nedelju dana čovek se pošteno pojavio ali tata je godinama zezao zbog toga 
Evo i jedne moje price iz momackih dana
Vracajuci se sa jedne seoske slave ,na jednoj raskrsnici me zaustavlja patrola saobracajne policije . Kad su me videli u kakvom sam stanju nisu trazili ni dokumenta a , bogami ni da duvam . Vec su mi samo naredili da parkiram auto i da legnem da odspavam . I ja sta cu gde cu , a u prilicno jadnom stanju , predjem na zadnje sediste . Odspavam do podne , i budim se u kabini 80 stepeni , jer je jul mesec glava mi velicine oveceg balona . Onako bunovan ispravim se i ima sta da vidim . NEMA MI VOLANA . Gledam i ne mogu da verujem . NEMA i kraj ,zakljucam auto i krenem da stopiram do ZR . Stignem nekako i odma trk kod jednog drugara , pozovemo mi jos 2" strucnjaka " nabavimo nekako volan za Ladu . I krenemo na mesto nemilog dogadjaja gde mi je patrola milicije skinula volan . Usput krecu raznorazne teorije na koji nacin su to izveli a i zasto . I posle 15-ak minuta voznje stizemo mi na mesto zlocina , a kad tamo volan i sve ostalo na svom mestu . E sad tek krece haos , pocinje ogromno ZAJEBAVANJE mene (koje jos uvek traje s vremena na vreme ) . Uglavnom smo uspeli da izvrsimo rekonstrukciju tog dogadjaja . Posto sam ja presao na zadnje sedidte nocu , a tamo se mamuran i ubiven od toplote probudio . mahinalno sam krenuo rukakama ka volanu . A na zadnjem sedistu jel volana uglavnom nema .
Eto tako sam se ja proveo . No na svu moju srecu posle samo 6 meseci se desio jos jedan veci dogadjaj koji je uspeo da pomuti "slavu " ovog mog .
Ekipa je bila u istom sastavu i opet noc samo drugo vozilo i drugi vozac a svi smo bili zajedno u tom vozilu . i odprilike svi jednako pijani ,mada nam je vozac delovao majkice treznije
I vozimo se mi ulicom ,kad odjednom vozac zaustavlja vozilo ,izlazi napolje a mi samo gledamo sta radi . I tada svi ukapiramo da je on izasao i daje dokumenta "policajcu " koji je u stvari ZNAK pored skole .Jeste da je ovaj znak silueta policajaca u prirodnoj velicini , ali ipak smo mi skontali , a nas vozac nije .
Eto od tada u mom drustvu postoje dve omiljene teme .jedna o skidanju volana , a druga o limenom policajcu
Posto sam ja presao na zadnje sedidte nocu , a tamo se mamuran i ubiven od toplote probudio . mahinalno sam krenuo rukakama ka volanu . A na zadnjem sedistu jel volana uglavnom nema .
Evo još jedne dogodovštine (na sreću, opet nije moja)
Jedan pametni drugar krenuo za Niš - autoputem prvi put. Stigao na prvu rampu - ulaz na autoput, i gleda prozorče zatvoreno, rampa dignuta i on gas. Nije znao da treba da uzme onaj kupon i mislio je "uh al sam ih za..bao! :tup
Kad je stigao na izlaznu rampu, odrali su ga ko svetog petra kajgana , zato što nema kupon. Više nikad nije išao autoputem!
Tenzor me potseti momačkih dana a Bojanale Niša.
Elem, davne '72.-'73. ja momak bez dozvole a željan vožnje. Imali smo NSU 1200- popularno, princ. Otac mi dođe kasno kući, a ja maznem ključeve, pa na vožnju. Posle nekog vremena dosadilo da se vozikam bez cilja, pa sam razvozio poponoćne stopere. Jednu noć, na autoputu (tada je bila samo ulica Stevana Prvovenčanog), kod Autokomande, stopira vojnik. Kaže, ide do Niša. Rekoh- daleko je Niš, ali mogu donekle. Ostavim ga u V.Plani, pa 'ajd nazad. U povratku, prispavalo mi se, jedva držim oči otvorene. Onaj stari "autoput" sa samo dve trake, ali malo vozila da bi me držalo budnim. Vidim ja crvena poziciona svetla u daljini, i primičem im se. Počnem da kočim i, bogami, skroz stanem. Sedim u kolima par minuta, onako bunovan razmišljam da je neki sudar ispred čim smo stali. Vrti mi se po glavi kako sam loše sreće, kako neću stići da vratim auto na vreme, te, što sam bio glup pa išao tako daleko. Malo me to, kao rasanilo, ali i dalje sam u nekom polusnu i ne pomišljam da izađem iz kola. Prođe nekih 15-20 minuta, kad iz suprotnog pravca prođe vozilo. Ja se obradovah- sad će da puste saobraćaj. Prođe još 4-5 minuta, al' nema više nikog.
E, onda ja konačno rešim da izađem iz kola i da osmotrim kreće li se ta kolona više. Lepo ja prođoh pored onog kamiona ispred, kaaad...ispred njega nema niko !. Zveram oko sebe, nije mi ništa jasno, tek, nailazi kamion koji isto ide ka Beogradu i protutnji pored mene.
:tup :tup :tup Tu ukapiram da se ovaj kamiondžija ispred mene parkirao pored puta da spava, a ne što je udes na putu. :tup :tup
Kasnije, kad sam položio, pokloni mi otac taj auto. Kaže- ionako si ga ti vozio više nego ja :hh
Zanimljiva tema pa da je vratimo na vrh liste,mozda ima jos clanova sa svojim dogodovstinama.
"Nije kome je rečeno - no kome je suđeno!"
Za razliku od priča o slučajnom spletu (neverovatnih) okolnosti ( http://diplomiraniduduk.mojblog.rs/p-jos-malo-o-mobilnim-telefonima-i-nj... ) ovaj se događaj zaista desio a čuo sam ga od samog učesnika.
U vreme Velikog Bravara za kupovinu često nije bio dovoljan novac - morali ste imati i vezu da biste dobili ono što vam treba. Tada u prodavnicama tehničke robe niste kupovali ono što vam treba nego ono što ima – a može jednom da vam zatreba! Većina prodavnica autodelova nije odgovarala na telefonske pozive (i sam je broj često bio tajna!) niti su davali obaveštenja telefonom! Vrhunski stručnjaci često nisu imali alat koji je u drugim zemljama mogla sebi priuštiti svaka domaćica jer je uvoz bio zabranjen!
U sličnim okolnostima (malo povoljnijim!) čoveku je propao patos od “Renoa 4” pa je pošao u Beograd gde je bila jedina prodavnica tih delova. Imao je nameru da kupi kompletan patos, i pošto je to veće od površine kuhinjskog stola, zamoli osoblje da mu pozovu taksi i ode do železničke stanice. (U to vreme je već bilo moguće pozvati taksi telefonom – bio je to napredak!)
Prodavnica je bila pravougaona, veličine fiskulturne sale. Blagajna je bila na samom ulazu a na suprotnoj, kraćoj strani pravougaonika, bio je pult gde se roba naručivala i izdavala.
Ulazeći u prodavnicu, čovek sasvim slučajno začu gde dvojica razgovaraju pored kase: „Je li imamo li patos za „Reno 4”?” Drugi je odgovorio: „Imamo samo jedan, ali je Taj i Taj rekao da ga ostavimo za Milana.”
Kupac kome patos očigledno nije bio rečen, sasvim slučajno se zvao Milan. Hladno je prišao pultu, izvadio ličnu kartu i rekao: „Ja sam Milan. Došao sam po patos za „Reno 4” Taj i Taj je rekao da mi ga ostavite.”
Obzirom na, očigledno, jaku preporuku, brzo su mu sve sredili. Čovek je uprtio patos na leđa i požurio da se što pre udalji od prodavnice – da ne bi slučajno, baš tada, naišao „pravi” Milan.
Sada više nije bilo moguće naručiti taksi pa je kao kornjača otišao peške do železničke stanice.
Ne znam da li priča autentična, o patosu za Renault 4 ili ne, ali znam da sam u vreme Velikog Bravara (kako ga autor naziva) mogao besplatno da se školujem, lečim, provedem na moru preko 20 dana samo za regres za godišnji odmor, a tada sam i kupio Reno 4 iako sam bio podstanar i to novog novcatog iz prodavnice gde mi nije treba nikakva veza,a manjak para koji sam imao nadomestio sam kreditom iz banke koji sam dobio u rekordnom reku bez ikavog posredovanja ili veze i vezica.U to vreme mi je bilo smešno pitanje radnika na benzinskoj pumpi kad je pitao koliko da sipa.Pa pun naravno, kao šta me i pitaš tako nešto.Danas sam srećan što uopšte još imam neki krš na točkovima, a još srećniji kad tu i tamo mogu da skupim neku crkavicu da kupim 10 litara goriva.
Možda smo skrenuli s teme. Samo da podsetim, bilo je to i vreme kada su se "domaći proizvođači" hvalili velikim "izvoznim uspesima".
Kada izvezu nešto pa im stranci vrate, oni bi tu, u suštini neispravnu robu pustili na naše tržište - naravno po ceni višoj nego što su naplaćivali strancima!
Naši ljudi koji su uspevali da je kupe bili bi srećni "k'o kučići", jer je ono što se ovde prodavalo bilo još gore!
Sve to pamtim jer me tehnika uvek više kopkala nego putovanja.
Uostalom, pamćenje je veoma čudna "biljka"!
Uostalom, pamćenje je veoma čudna "biljka"!
Pogotovu ako je maliciozno.
Ovo se u Zrenjaninu pričalo još kad sam ja bio osnovac (zdravo davno).
Čiča je imao fiću, a mangupi se navadili i redovno ga uzimali noću da se vozikaju. Po završetku seanse vrate ga na isto mesto i sutra jopet... Elem, jedno kišno veče ih u autu sačeka poruka na cedulji - Deco pazite, mokar je put, a gume su ćelave! Čuvajte se.
Sutradan je čiču dočekao fićko pun goriva i sa sve četiri nove gume!
Možda i nije istina, ali mi mnogo lepo zvuči.
Pogotovu ako je maliciozno.
Ili pristrasno na bilo koji način! :tup
P.S. Bio je nesporazum! Trebalo je obrisati samo jedan post.
Evo ja cu da se obrukam prva sa anegdotom sa vozachke obuke. Valjda mi je to najsmeshniji dogadjaj u tom fahu.
Vozim ja i stanem na blagoj uzbrdici na semaforu (crveno), tek pocela sa obukom..kako sam zaustavila auto, on se ugasio, a ja ne primecujem i sva vazna chekam zeleno svetlo. Upali se zeleno, ja pustim kocnicu, krenem da dodam gas, a auto krenu nizbrdo, zakochim, pogledam instruktora, on cuti, ja ponovo: pusti kocnicu, dodaj gas , a auto opet krene unazad (jer sam nizbrdo). Nakon 3-4 bezuspesna pokusaja da krenem napred, bila sam vec na 10 metara daleko od semafora iduci unazad, ja besna povucem rucnu i kazem instruktoru :"Pa sta mu je sad, kako god krenem idem unazad????"
On besan odgovori :"Pa, zar ti ne vidis da ti je auto ugashen!!!!?"
I najbolji odgovor (od koga bi se i plavushe postidele) na svetu od mene :"*ebiga vidish da sam se sva zbunila, pa ne znam ni kad treba da pritisnem kočilo, a kad kvačnicu."
Toliko sam se osecala glupo sto nisam skontala da se auto ugasio, da sam pomesala reči
Eto, nadam se da će nekom ovo biti smešno koliko je meni :hh
Previše analize dovodi do paralize