"Draga, a kada ćemo malo da stanujemo?"

Dete smo napravili. Na istom krevetu gde je napravljen moj rođeni buraz, nadam se da to nema mnogo veze sa tim kakvo će dete da bude. Prva akcija je bila presvlačenje stepenica koje su bile polepljene itisonom 1982 godine, malo se ofucao moram priznati i u sebi je imao dve ebole, četiri side i još neke nepoznate bolesti. To smo sve razbucali sami i preko kuma Mite nabavili PVC podlogu koja je stavlja u bolnicama. Vena je bila oko 35€ kvadrat sa postavljanjem, mi uzeli 20kvm, ali po nabavnoj ceni, sa besplatnom ugradnjom. Nije 700€, daleko bilo. Stavili smo i aluminiujmske lajsne. Na žalost nismo slikali pre postavljanja, ali posle je izgledalo kao na slici dole. Zašto je PVC dobar? Debljine je 3mm, ima sloj gustog sunđera do poda i odličan je toplotni izolator, može se hodati po njemu bez zime iako je ispod beton i čisti se zaista lako. Staša je stalno bljucala mleko po njemu i dovoljan je bio toalet papir da bi se očistio. Mekan je.

Tu neću da kačim slike. A i primio sam disciplinsku od Nat da previše grešim u pravopisu, ona je kod mene oduvek volela što umem da pišem pravilno. Trudiću se, ali ne obećavam., Kasno je i pijemo pivo. Valja za mleko, tako kaže Nat, ja nemam mleko ali sigurno je dobro za nešto. Možda za noćne postove na forumu. Sunce ti, pola četiri, Staša ne prihvata izgovore, ona želi igru. Zbog zime, trudnoće, slomljene ruke, moje promene posla i rasporeda planeta rešismo da ne renoviramo više. A koji ludaci pa renoviraju zimi??? Uh,m pa nas dvoje, al o tome malo kasnije... Kako smo shvatili da prozori zadržavaju samo muve jer sve ostalo prolazi kroz njih, kako smo shvatili da zima stanuje u našoj kući i da je izolacija izmišljena ili posle ove kuće ili ova kuća nema taj program na njenom televizoru, ideja je bila da renoviramo sve pre Staše. Staša znači Jul 2008. E, tu uleće moja žena, žena zmaj. Jebote kako ja ponosno pričam o njoj, kako i ne bi... Mada znam da će čitati ovo, pa mi možda oprosti što nisam obrisao pločice u kuhinji. Oh, kuhinja... i to treba renovirati... Kako sam po prirodi posla sertifikovani ljudskovođa, sednem sa ženom mi mojom i kažem, !meći na papir sve što treba uraditi, po brojevima od jedan pa do nadalje, uz opasku da nadalje ne sme biti beskonačno..." I napravismo spisak.

1. Prozori
2. Fasada (ne ide jedno bez drugog)
3. Kuhinja
4. Dnevna soba
5. Hodnici
6. Spavaća soba
7. Kupatilo i WC
8. Dvorište
...

A onda se tu umeša tekuća problematika....

Stomak je počeo da se nazire prvim prolećnim suncem. Zima je bila dosadna i glupa. Nismo smeli da se sankamo, nismo išli na godišnji zbog mog posla, proveli smo je u planovima kako da sredimo našu kuću. E, tu je moja Nataša pored talenata počela da pokazuje i maštu. Znaš oko kada deca požele da polete? Moja Nataša to misli ozbiljno, a uz moju veru u nju, siguran sam d aje to moguće. Poleteli smo ka prozorima i fasadi, to nam je bio prvi veliki posao. Ja sam na svom već pominjanom napornom i stresnom poslu morao da provodim 8 sati dnevno, a Nata i bebica u stomaku su zvikale telefonima, dogovarale majstore, materijal, prevoz, kalkulisale troškove... I tako već u Maju 2008, dva meseca pre roka, rešimo mi da "srušimo kuću", odnosno da reintaliramo windows, za početak. Za one koji ne znaju, kada ti dođu majstori za sa kojima se pogađaš oko prozora, rećiće ti mnogo stranih izraza i čudnih reči i dati ti da odabereš koji ti s enajviše dopada. Nat je dipl. ing. tehnologije i zna o plastici više nego taj majstor o prozorima, par njenih pitanja i on je video da sa nama nema šale. Zato je ozbiljnim tonom rekao da nam trebaju i roletne, kada već radimo. Aono, stvarno, stari prozri su izli do plafona i stvarno je bilo prostora za kutiju. Tako i bi. Kada se dogovorismo, onda on pomenu da treba platiti nekog da skine prozore, pa da posle toga zakrpi rupe, pa da posle treba pronaći nekog limara da uradi limene simsove spolja. Meni je bilo jako simpatično, limar se zove Gvozden, ima 70 godina i jako je pedantan i brižan. Gvozden, 8/10, dobar majstor. Fasadu je birala Nataša, ja sam bio uključen u odabir boja, samo toliko da se složim sa njom, ona ima oko za to... Ja znam da kažem šta je lepo, ali da ga sam smislim, lakše uz nju. Raspitali smo se kod komšija o originalnoj boji fasade i pratili smo linije kuće da ne bi odudarala od okoline. Da li odudara sada? ODUDARA, primećuje se da je nešto rađeno. Fasaderi su bili iz Leskovca, odnosno pokraj Leskovac. Mi smo im namestili da spavaju kod nas u kući, a za to vreme mi smo bili kod moje tašte a.k.a Boba. Odabrali smo MUREXIN fasadu, sa 5cm stiropora i zaštitnim slojem granulacije 2.5mm. Vodootporna, periva, na dodir i mekana, kao gumirana... bez bojazni od grada ili lakših udaraca. Nismo se pokajali, ni sa fasadom, ni sa majstorima. Jel bila najjevtinija u to vreme? Nije, mogli smo da nađemo još dve skuplje varijante i 36 jevtinijih. Pokazaću vam jednom kako izgledaju jevtinije, naša će biti ovakva zauvek. Sada, i kada prelivaju oluci, nema frke... A, da.. i njih treba ofarbati.. A pokrov, njega treba zaštiti vodonepropusnim rigipsom, pa preći zaštitnim slojem fasade. Trošak za troškom, kao u reklami za Nescafe, jedna stvar pokreće drugu.

Ja sam na terasi, onaj u crnom majici, mašem auditorijumu.

najzli

Hvala na komentarima. To na kući nije antena nego radioaktivni gromobran. Postoji angedota da je u komšiluk došao jedan podstanar koji je radio u insitutu Vinča i kada je doneo aparate za merenje radiaktivnosti i izmerio radijaciju momentalno se odselio. Naravno, to je kao kod moje babe u salu gde na bunaru prdneš, a dok doneseš vodu do kuće oni ti spremili vodu da se opereš jer se pročulo da si se usrao... Sigurno je simptomatično to da u komšiluku vrlo malo ljudi umre od smrti, svi umru od horoskopa, rakovi... Lepa stvar je to što smo u poslednjih 20 godina cimali, zvali, pisali, molili i dok kažeš keks pojavili se pre nedelju dve momci iz Vinče, kažu da su prodali moj gromobran Ahmedinadžadu u Iran, treba mu za vatromet. Zameniće ga bezopasnim. U naselju ih je bilo tri komada, dva su na kućama a jedan je završio u Dunavu, nisu mogli da sačekaju 20 godina. Strpljen - spasen (od podstanara fizičara). Posle fasade dođe na red kuhinja. Zatečeno stanje, za modernim slavinama razmaženu bagru je nemogućnost jednoručnog podešavanja temperature vode totalna katastrofa. Menije bilo kul što se baba ložila na posuđe i što je svaka, i najmanja rupa bila popunjena šerpicama, loncima i poklopcima. Zamislite, pronašli smo čaj iz 1980 godine, ratluk koji se kristalizovao i paprike koje su se fosilizovale. Pomisliš da je to bilo u kuhinji daleko pre nego je kuća i bila izgrađena. Paradoskalno, ali tako. Kuhinja je bila oblepljena tapetama koje su mogle da se peru. To je puno značilo mojima koji su bili higijena freaks bez velike ambicije da ispolje svoje fanatičnosti. Baba je uredno prala tepihe svakog proleća, a da preko njih zimi niko nije ni prešao. Mislim da je ona jedina žena koja je kao redovno održavanje stola i stolica uvela dvogodišnje šmirglanje i lakiranje. Sama. Ipak, AKo te ne pobedi nevreme na kraju te sjebe - vreme. OStari se. Tako je i kuhinja ostarila i to se videlo na svakom ćošku. Pločice koje su krasile mesto di se sprema hrana su bile iste kao u vojnom toaletu (kako otmen naziv za klonju). Rešimo Cile moja (Nataša od milja, prim. aut.) da sreedimo i kuhinju, ajd kada smo već krenuli da radimo, da odradimo kako valja. E, ne shvatite me pogrešno (kao sa početka) ja sve mogu da uradim, ali tek kad ame Nat podstakne. To vam je kao kada neki pesnik pronađe svoju muzu, Nat je moja inspiracija još iz srednje škole. Kaže ona.. . "Radimo i kuhinju" Ja se dečački osmehnem, suza sama krene, ali se ne predajem, muško sam... krivim usta i kažem šta je tu je. Prože me onda to za par minuta i krenemo u smišljanje kuhinje. Natašin uslov - da se naprave zavese kao u seoskim sredinama, sa trešnjicama al da vuku na žuto. Moj uslov, da se na kuhinji ne vide štekeri na pločicama. Njen uslov, da bude sve Gorenje, moj uslov da bude asimetrična, njen uslov da ima bife van radnog dela, moj uslov da rušimo zid i pravimo šank. I kada sve to kažeš majstoru on se samo nasmeje.. pa i on zaplače. Odatle rešimo da sve radimo sami. I bi tako....

Evo kako je izgledala...

najzli

Dođem jedan dan sa posla, znam da su mi vodoinstaletri u kući jer su me panično zvali da me pitaju gde je glavni ventil nakon što su malo štemalo.. i poplavili kuhinju. Tako to ide.. Kaže Nat "Rekao mi je da se pomerim, on je profesionalac i da je to radio hiljadu puta." Prvi udarac u ciglu pod pločicana je olovni cev probio i napravio fointanu. Majstor je krenuo da psuje i da traži ventil. A ventil, ljubi ga Duca, se nalazi u hodniku u rupi u podu. Kako je rupa vlažna (nemam pokvarene misli, vlažna majkemi) i vlažnda zadnjih dvaes godina, tako je i onaj prsten na ventilu koji s eokreće istrulio ipoukao. Još jedna razlog za psovanje. Dok su našli klešta fontana više nije bila ni zanimljiva. Majstor je bio mokar, besan, šegrt je bio žedan, a to sam provalio jer je non stop napadao limenke piva koje su bile u hodniku pored rupe sa ventilima. Valjda su mu smetale, pa ih je sklanjao jednu po jednu uništavajući sadržaj. Majstor za vodovod, što bi mladi rekli, vićgla, ako vam treba neko da uništi pivo, zovite ga. 3/10 ne dam ni poen više. Bilo kako bilo, on ubacio plastičnu cev i zamenio odvod, napravi nam izvod za veš mašinu za sudove (tako kaže Ana) i za česmu. Mislim, ne volim majstore koji s eponašaju kao da su Edipi a ja im jebao kevu i još treba da im platim što su mi okupali pola kuće... Kao, hvala vam što ste mi ubili prašinu i ovlažili vazduh. E, da, matori mi je maznuo još jedno pivo na odlasku. Kuhinju nam je radila Sanja, ona je stvarno dobra arhitektica, nju preporučujem i dajem telefon na zahtev. Ipak njeni majstori su problematični, objasniću kasnije. Nacrtamo mi kuhinju, triput se onesvestimo od cene ali na kraju nađemo način da odradimo na neke rate, preko moje bivše firme u kojoj sma bio kao neko mudo pa sam toliko mogao. Kako je Nat bila baš trudna, ono, baš baš, ja cimnem direktora, on cimne šefove i digne paniku i nama kuhinja bude gotova za 7 dana. Pre toga, majstori koji su radili moleraj su nam lepili pločice. Tu sam rešio da ih više nikada ne pozovem da mi bilo šta rade. Ne volim majstore koji fušeraju. Ako ja to mogu da radim u svojoj kući kada Nat ne gleda, pa ne moraju i majstori da se provlače i to na moje oči. Lomi pločicu i glasno kaže "Sranje, ovo ne valja" i nastavi da je ugrađuje.. Ja pitam zašto ugrađuje ako ne valja, a on kaže, ma to se ne vidi, ko ga jebe. Nisu jevtini, nisu skroz dobri, nisu najbolji, nisu za preporuku, ja sam ih pozvao jer su mih preporučili da su dobri, možda i najbolji a povoljni. Tako to ide.

JA se izvinjavam, nisam imao vremena da pišem, radimo po kući pa smo u gužvi. Ustvari, to je postala takva svakodnevnica da se zbunimo kada niko ne udara po zidovima. Pre neki dan me pozove komšinica i kaže "Jel možeš da upališ brusilicu bar na pet minuta, naviklo mi dete, pa ne može da zaspi ako te ne čuje kako brusiš" Ja ponudim udaranje čekića o vrata u garaži i nađemo se na bušenju rupe hiltijem. Komšijama uvek izlazim u susret. Nakon što smo srušili zid u kuhinji, shvatili smo da su cevi od grejanja koja su išla ka radijatoru u kuhinji na pogrešnom mestu i rešili smo da ih pomerimo. Nismo zvali majstore već našeg prijatelja Radeta koji se bavi kotlovima za destilaciju. On reče da ima majstora, ali je malo nepouzdan, iako je dobar varioc. Trebao sam da se kladim na to iz keca u kec, dobio bi pare jer se prvi dan nije pojavio a drugi put nije došao. Kada je došao treći put, bio je potpuno trezan, što je jako loše za našeg varioca jer mu se onda tresu ruke i dekoncentrisan. Odmah smo ga skoncentrisali ostatkom limenki iz gajbe koja je preživela vodoinstalatere. Ko god se bavi cevima ima povećanu potrebu za tečnošću. Ja to poštujem. Ispustio sam vodu iz instalacije i radio kako mi oni kažu. Obzirom da su cevi postavljali moj otac i moj deda u vremenima kada nije postojalo pravih uglova, mislio sam da su njih dvojica ustvari umetnici koji su svoju maštu prebacili na cevke, ali majstor koji oštri pogled jednom limenkom piva, drugim smiruje ruku a trećom počinje da radi me je iznenadio svojom improvizacijom. Kladim se da je kao mali oduvek želeo da vezuje mornarske čvorove. Kod mene je skoro uspeo. Ipak, ne računajući situaciju kada je ispustio cevku na majstora koji je fugovao pločice pa se zamalo nisu pobili, odradio je posao odlično. Da smo samo znali kada će da dođe i da je malo manje alkoholičar, ja bi ga svuda preporučivao. Ovako, ako poželite da radite umetničko grejanje, pozovite majstora koji savija i gde ne treba, a gde treba tu uvija. No, cevi sada izgledaju kao da je neko namerno hteo da budu... čudne. Ja sam radio energetsku mrežu iza pločica. Nisam hteo da angažujem majstora jer se u te stvari razumem dovoljno da mogu da ispovezujem žice. Ipak, ispostavilo se da na jednom mestu nisam dobro povezao pa smo morali da razbijamo pločice. Tata je doveo ekstra majstora koji je morao da puši u kući dok stavlja pločice jer ne može da radi bez da mu dim iz cigare upadne u oko, pa onda on malo čkilji i tek tako radi kako treba. Ovo ga puta mi je kanuo žar na kuhinjsku lajsnu i ostavio trag izgoretine. Ja sam psovao naglas. To je bilo posle postavljanja kuhinje, jer, kakvo je uživanje razvaljivati nešto što pre dva dana nije bilo završeno? Mi to stalno radimo. Čak smo i u budžetiranje uveli stavku "Razbijanje posle kraja zbog sitne greške samoukih majstora" Evo uzgleda fugovanja i sređivanja grejne instalacije.

najzli

Na ovim slikama od malopre se vidi stanjivanje zida. To je rađeno, tri puta kao što već rekoh. Posldnje popravke su radili majstori koji rad ena crno vino, ćaletova ekipa. Majstor koji je popravio ono što sam ja odvalio jer sam "udarao iz lakta a ne iz zgloba" je u najboljem raspoloženju kada počne da nestaje vina. Mislim da mu je želja da radi zidove nekog vinskog podruma. Radio bi ih duže od Micija, to je onaj što je.. temeljan. Jao sad ne mogu da se setim kako se zove, mislim da ga zovu po prezimenu jer mu je duže od imena pa tu imaju priliku da bar nešto kažu a da je malo dugačko. Od njega se ne može doći na red. On priča više od Kastra kada je inspisan. Ćale moj i Mici ga znaju, znaju sve njegove probleme, muke i familiju, njima je već počeo da priča ono što je već ispričao. Upoznali su se 1996. Uh, sad videh da sam zaboravio sliku letve na zidu... Ispravljam grešku. Spava mi se... Na slici se vidi i dezen zavese i luster. Sve smo vukli na žuto.

najzli