To da, ali ogradio sam se rekavsi ukoliko je sve ispravno i ne radi prepravke, nego samo hoce da zameni tip osiguraca.
Elektricari najlakse mogu da budze, ali srecom takve budzevine mogu i lako da isprave 
Osigurači- koji ?
Topljivi osigurači su tromiji ,znači neče trenutno da reaguju.Automatski reaguju trenutno i nisu za elmotore itd.U svakom slučaju su klasični bolji a automatski samo praktičniji.Iz iskustva znam da automatski posle par reagovanja gube snagu,i viče nisu koliko piše na njima.Drugo proizvođač.Najbolji su bili Minel osigurači.Sada je pitanje.Kod kolega sam menjao uvozne/turske/za Minelove.Ako nemorate postavite samo Fid sklopku ako je nemate i ništa više.
Smatram da treba ozbiljno razmisliti o svakoj prepravci eletro instalacija pogotovo sto kada su one projktovane po JUS standardu od pre 40 godina ni priblizno nije bilo toliko potrosaca koliko ima danas
Standarde za elektro instaliceije definitivno treba promeniti posto su mnogo zastareli ali se niko ne obazire na to pogotovo "investitori" posto im je tako jeftinije
U odnosu na pre 20 godina svako domacinstvo nije imalo masinu za sudove, mikrotalasnu, vise vrsta tostera, miksera, televizora dvd plejera, bezicnih telefona, mobilnih telefona, komjutera, laptopova, pegle, aspiratore ....i ostalih elektricnih uredjaja koji ipak trose mnogo vise struje i opterecuju elektroinstalacije koje nisu za to projektovane
Neki standard od 6 uticnica na jednom osiguracu je odavno prevazidjen bas zbog povecanog broja potrosaca pogotovo ako se na jednu doznu postavi dupla ili modularna uticnica
Kod nas se ti problemi resavaju tako sto se stave produzni kablovi sa vise uticnica i eventualno jos par licni u osigurac
Ocito se ne razumes u elektriku kad si ovo napisao.
branimir wrote:
Ocito se ne razumes u elektriku kad si ovo napisao.
OK ali obrazlozi molim te da i ja od nekog nesto naucim
Ne treba nista da obrazlozim. Ako imas validni arhitektonski projekat, pa zatim projekat elektroinstalacija, pa zatim firmu koja jima licencu za izvodjenje elektroinstalacija i imas nadzorni organ i na kraju projekat izvedenog stanja sa jednopolnom semom onda ces shvatiti da je JUS standard i te kako validan.Sve to se i placa.Ovo je uprosceno.
Nemam potrebe nikoga da ucim, sve je to odavno poznato.A to kako se kod nas sve radi nije za pricu.
I ja sam ostao u rebusu , šta je to što se "clockwork orange " ne razume u elektriku....
Evo priznajem da se ne razumem u elektriku i oko nje.Izvinjavam se, prepustam drigim komentare.
Prvo treba pogledati standard i prateće tehničke norme vezane za njega pa reći da li je zastario.
Često se meša projekat, izvedeno stanje, uobičajena praksa sa tehničkim standardom.
Mogu da se složim sa clockwork orange samo da se način života promenio.
Ranije je bilo znatno manje električnih uređaja, niži životni standard i to je uticalo na način razmišljanja projektanta.
Projekat se drži tehničkog standarda, ali na sam projekat utiču i drugi parametrim, na prvom mestu cena koštanja, izbor repromaterijala, namena i td. To je vredelo pre 40 godina, vredi i danas.
Po standardu se instalacija mora izvesti tako da nigde ne dođe do preopterećenja instalacije, a na osnovu konkretnog zahteva se određuje broj priključnih mesta, presek provodnika i način njihove zaštite.
Ono što se promenilo može da utiče na projektanta ili najčešće majstora koji izvodi kućne instalacije da drugačije uradi projekat-instalaciju, ali konkretan projekat bi trebalo da bude u skladu sa standardom.
Ono što definiše standard npr. presek provodnika, način zaštite od preopterećenja, način polaganja kablova, naćin označavanja, spajanja, i sl. se nije promenio.
Ako danas ima drugačije rasklopne opreme, a neke možda više i nema u upotrebi ili se retko koristi, a standard i tehnčki normativi su posvećivali pažnje tome ne znači da je standard zastareo.
Npr. FID sklopka, automatski osigurači, odvodnici prenapona nisu bili uobičajeni, ali način zaštite koji oni pružaju jeste.
Ako FID sklopka nije bila obavezna i možda nije ni danas ne znači da je standard loš. Sama FID sklopka je uređaj koji zadovoljava standard i kao uređaj je dozvoljen za korištenje u električnim instalacijama.
Standard bi trebalo promeniti u smislu npr. uvođenja obaveznih sistema zaštite koji su danas dostupni ili zabrane spajanja provodnika uvrtanjem i korištenjem klema za tu svrhu i td. To je dozvoljeno, ali nije i obavezno.
Veći problem je što se određeni delovi standarda ne primenjuju (kvalitet opreme , nestručna lica koja izvode radove, kontrola i sl) nego što je postojeći standard smetnja izvođenju kvalitetnih i funkcionalnih instalacija.
JUS standardi su sasvim u skladu sa svin tehničkim uslovima koji i danas važe, oni su čak strožiji u odnosu na mnoge druge države.
Radio sam po tim standardima u elektrotehnici od instalacija do pogonskog održavanja, u rudarskoj elektrotehnici gde su Ex propisi, u rashladnoj elektrotehnici
i odgovorno tvrdim da ako se radi po projektu i poštuju propisi nikad se ništa neće dogoditi, hoće, ali je uvek ljudski faktor u pitanju.
Takodje, 80-tih su kućne instalacije bile opterećene sa KW kao i danas. Pošto je energetska kriza bila kasnije i većina stanovništva se grejala na struju, pogotovo
što je jeftina tarifa bila od 22 do 06, od 13 do 16 i od petka u 22 do ponedeljka u 06h.
Ni jedan propis nije ograničavao broj utičnica po fazi (osim preporuke) već tip i presek kabla sa odgovarajućim osiguračem, u instalaciji možeš staviti i 20 utičnica ako
je vod osiguran sa 10A koristićeš jednu - dve sve dok zaštita ne reaguje, Naravno da se to ne radi ali sam malo slikovito pojasnio.
Projekat tropolne kućne instalacije je samo tropolnu utičnicu osigurao sa 16A a dvopolne sa 10A a sijalična mesta sa 6A
Druga je stvar što mi volimo da radimo mimo propisa, i u praksi se pokazalo da preseci kablova nose i veće opterećenje od propisanih, i baš iz tih razloga JUS standardi nisu
zastareli bar u tim tehničkim propisima.
Opet, današnji odnos ljudi i "stučnih" osoba prema propisima nije za komentarisanje. Znam da nisam uspeo da prenesem moje viđenje trenutne teme kako sam hteo
jer nisam vičan pisanju. Branimire, pozdrav i "ko zna zna"
Hvala momci naucio sam nesto
Ne pricamo o standardu preseka provodinka niti o snazi osiguraca niti ravnomernom opterecenju po fazama vec o broju prikljucnih mesta u stanu/kuci tj prostoriji
Pisao sam da je u odnosu na pre 20 godina kada su bile dovoljne dve uticnice u prostoriji sada je potreba za minimum 4 pa cak i vise
Tako da sa povecanim brojem potrosaca potrebno je smanjiti broj prikljucnih mesta u strujnom krugu tj ne bi trebalo da bude 6 uticnica po osiguracu vec taj broj treba smanjiti
Banalan primer ako je u jednoj uticnici ukljucna masina za sudove a u drugoj kuhinjski bojler osigurac od 16A ce da iskoci
Zdravorazumsko rezonovanje kaze da je za danasnje uslove potrebno smanjiti broj prikljucnih mesta u strujnom krugu tj povecati broj osiguraca u razvodnoj kutiji da ne bi dolazilo do cestog preopterecenja i iskakanja osiguraca
A sto se osiguraca tice sa Schneider, Schrack ili Nork neces pogresiti
Pre 20 godina i sada broj potrosaca se nesto nije promenuo, i tad je bilo kompjutera i stampaca, ali su danasnji uredjaji manji potrosaci nego raniji narocito uvodjenjem impulsnih ispravljaca za uredjaje izbacivanjem klasicnih transformatorskih.Primer je invertorski aparat za varenje ili zavarivanje.Kucni Majstor i Datas su pojasnili i nemam sta da dodam sem sto je po kablu dozvoljeno opterecenje do 2,5 kilovata tako da se za uticnicu projektuje 500 vati, to je pojasnjenje za, pretpostavljam, mladog clana.
Evo i jedne preporuke.Posle izvesnog vremena potrebno je skinuti poklopce uticnica i proveriti zategnutost srafova.Labavi kontakti znaju da vuku struju i da se pojavi peckanje na dodir uredjaja.
I tako je @budak dobio odgovor na pitanje koje je postavio pre šest meseci.
Bravo momci i nadam se da je takmičenje gotovo
clockwork_orange razumeli smo šta si napisao i slažem se sa tobom, samo što to nije stvar tehničkog standarda već prvenstveno odluka investitora i loše navike projektanata i majstora, posledica nižeg životnog standardakako ranije, tako i danas.
Pošto u kućne instalacije spadaju i niskonaponske (TV, kablovska, mreža, video nadzor, alarm i td.), loš primer izvedbe je npr. u Belvilu na Novom beogradu. Stanovi imaju IP telefoniju, u startu i IP televiziju, kablovsku. A u stanu samo jedan mrežni priključak. Loša odluka projektanta ili investitora. Nasuprot tome, u jednoj od novih zgrada između Hajata i Sava centra, u stanovima je postavljen razvodni orman sa patch panelom. Kablovska i mrežne utičnice postavljena i u kuhinji.
Ja sam kod mene radio i još je u toku izvođenje elektroinstalacija, nemam razvodne kutije, svi kablovi idu do ormana, u većini slučajeva jedno priključno mesto po osiguraču, na dosta mesta 7M modularne utičnice, kombinacija 2M i 1M. Ovakva instalacija je znatno skuplja i većina ne bi tako radila sebi instalacije.
Za kućne instalacije bi inicijativa za ovakvu organizaciju priključnih mesta (povećan broj, modularni program, novi sistemi zaštite i sl.) trebala da dođe od majstora, da predloži više solucija sa objašnjenjima i da investitor-vlasnik odabere ili od samih vlasnika objekata.
Ali i tu ima dosta problema. Par primera:
- Prvi komšija je od mene prihvatio dosta sugestija u toku završnih radova (temeljni uzemljivač, centralna ventilacija, fasada sa 15 cm izolacije i sl.), a prijatelj električar koji mu je radio el. instalaciju i koju je odradio odlično, nije hteo da ugradi FID sklopku.
- Kod drugog komšije sam privremeno spojio utičnicu i jedno sijalično mesto i za to koristio Wago kleme. Nakon objašnjenja načina spajanja uvrtanjem i korištenjem Wago klema, odlučio je da ih nabavi i koristi za kompletne instalacije. Do sada je kontaktirao dvojicu električara, obojica su odbila da tako spajaju.
- Kod trećeg, koji je po zanimanju električar, na više mesta ima po 3-4 klasična prekidača postavljena jedan do drugog, modularni program mu je očito nepoznat.
Dedadule, čini mi se da je pokretać dobio davno odgovor na svoje pitanje, a za zadnje poruke si u pravu, uglavnom jeste off i verovatno je trebalo da budu deo neke druge teme.
Možda doprinesu samo u slučaju da se razdvajanje može odraditi kod samih osigurača, odnosno ako je povećanje broja priključnih mesta po jednom osiguraču urađeno na samim osigračima, a ne u razvodnim kutijama. Kod promene osigurača se tada može drugačije rasporediti opterećenje, uz povećanje broja osugurača u odnosu na pređašnje stanje.
Ili ako več neko treba da radi nove instalacije, ovo su neke smernice kako da to uradi da bi dobio funkcionalnije instalacije.
Ovo o cemu smo pricali nema veze sa pokretacem teme, samo su odgovori na postavljeni post.Dedadule je sarkastican u svom postu, sem ako nije shvatio sta je clockwork orange napisao u svom razmisljanju.
Pre 20 -ak godina je usisivač bio do 700 W , fen 300 W , nije bilo "klima uredjaja " , u kuhinjama je bio jedan šporet , danas je sve to mnogo drugačije , usisvači su oko 1500 w , fenovi do 1Kw , u kuhinjima električnih uredjaja koliko hoćeš , nekad bio jedan teelvizor a sad multimedije bar 5-6 komada u prosečnom domacinstvu
I sad je najveći problem uslovno rečemo sa JUS-om po stanovima ... Preseci kablova jesu valjani ali premalo strujnih krugova i osigurača i naravno uvek problematičmi tzv "nulovani sistemi " , pa još kad se na sve to doda i "kradjice " proizvodjača na presecima kablova , eto budućih problema ...
Mali off...
Van Beograda ćete često čuti izraz " stan u novogradnji " a čitava naselja tj novogradnja završena do sredine 1970-ih ...Što vrlo često znači da su instalacije dotrajale iako su bile po JUS-u
sve je to ijepa prica ,samo mi nije jasno kako ti u kuci nema nijedna razvodna kutija .
Svi kablovi od priključnih mesta (utičnice, rasveta, prekidači) idu direktno u orman na redne kleme. Sve se spaja u ormanu. Za svaki sprat po jedan.
Instalacija rađena sa jednožilnim provodnicima položenim u bužire.
Veći utrošak kablova, ali zato velika fleksibilnost kod povezivanja. Pogotovu kod promene načina funkcionisanja pojedinih delova instalacija i uvođenja automatike.
Nema poklopaca razvodnih kutija koji se uvek vide.
mozes li mi slikas taj ormar da vidim kako to izgleda
Još uvek su u toku radovi, dosta toga nije spojeno. Možda kasnije kad završim.
Ništa neuobičajeno za razvodne ormane, možda nije uobičajeno za stambene objekte,
Redne kleme na šini, sabirnice za nulu i uzemljenje takođe sa nosačima za šinu zauzimaju najveći deo ormana.
Trenuto odrađena prenaponska zaštita kompletnog objekta, FID sklopke sa automatskim podizačima, automatsko paljenje spoljne rasvete, impulsni releji i stepenišni automat za deo rasvete, LED rasveta, tajmer za pumpu za recirkulaciju tople vode. Za prizemlje nekih 50 osigurača.
Objekat nije uobičajen, npr. instalacije pokrivaju nekih 35-40 motora za roletne, 7 fancoila za grejanje hlađenje, centralno usisavanje, centralna ventilacija, video interfon, računarska mreža, alarm i td.
Sve uglavnom SSM, delimično odrađeno i objekat useljen, dosta toga još treba odraditi.
Da ne upropastimo dalje temu, ovakva izvedba nema veze sa samim pitanjem.
Da ne bude sve off.
Treba uzeti u obzir da su ranije uređaji trošili znatno više struje.
TV sa katodnom ili prvi plazma televizori, računari i monitori sa katodnom su vukli poprilično struje.
LED televizori i monitori, moderniji računari znatno manje. Prosečno domaćinstvo ima znatno više TV-a, računara ali je to i dalje u zbiru manje nego ranije.
I ostali noviji električni uređaji troše znatno manje.
Termoakumulacione se manje koriste, dosta objekata ima bolju izolaciju.
Svi znamo koliko dugo se kod nas nije izgradila ni jedna hidro-termo elektrana, a struje ima dovoljno i nema restrikcija.
Povećana je potreba za više utičnica. Pravilo oko rasporeda utičnica unutar jedne prostorije koje se ranije primenjivalo se primenjuje i danas. I ranije se tu mašilo u proceni, takođe i danas.
Ako je instalacija odrađena pravilno, a tehnički standard nije bio tome prepreka, samo neznanje i improvizacije relativno lako se može odraditi prepravka da to bude funkcionalno i danas. Zamena table sa osiguračima, dodatno rasterećenje ako je moguće, zamena prekidača, utičnica, dodavanjem više utičnica na mestu jedne, zamena armatura za rasvetu, sijalica sa LED i td.
Kao što je Tenzor rekao, loši materijali u kombinaciji sa lošim projektovanjem i izvođenjem dovedu instalacije relativno brzo u stanje koje je opasno po korištenje i nefunkcionalno. Ali to nije pravilo.
I sada se na tržištu mogu naći kablovi kod kojih presek ne odgovara standardu, sa manjim procentom bakra, osigurači,utičnice, prekidači, grla koji su nikakvog kvaliteta. Veći deo toga dolazi ko zna kakvim kanalima ili neki od uvoznika dobijaju dozvole za uvoz materijala iako taj materijal ne zadovoljava minimum kvaliteta. Standard koji definiše uvoz-prodaju i ugradnju tih materijala je dobar, ali je pitanje da li je sve prošlo zakonske procedure.
Uglavnom svi naši proizvođači, ako zaista proizvode u Srbiji imaju i imali su dosta dobar kvalitet repro materijala za instalacije. Ako je nešto loše, to je automatski znak da se uvozi ko zna odakle i da se samo lepe nalepnice. U manjoj meri ima i domaćih proizvođača koji prave nekvalitetnu opremu. Problem je što nađu načina da opstanu i dalje rade.
Slično je i sa proizvodima iz bivših YU republika.
Dobro je osmisljeno i samim tim je olaksan posao za eventualni sistem pametne kuci.
Da, bit će jednim delom odrađen npr, za roletne.
U startu sam bio planirao da odradim kompletno instalacije za KNX i na kraju odustao.
Nabavio sam za početak 200 m sertifikovanog kabla. Iskoristit ću ga za neke od davača za grejanje.
Odustao sam od kompletne instalacije iz više razloga. Osnovni je cena pojedinih komponenti, a drugi je ionako komplikovane instalacije, puno različitih sistema. Još i dodatna mreža za KNX, previše kablova.
Ovakvom izvedbom lako postižem neke od funkcija pametne kuće.
IP kamere, pristup preko interneta se npr. mogu odraditi znatno jeftinije i lakše sa postojećom opremom.
Nisam razmatrao wireless i komunikacije preko visokonaponskih vodova.
Koristiti visokonaponsku mrezu za povezivanje racunara je malo skuplja varijanta(moze za neku udaljenu varijantu IP kamere), za tako nesto su ipak najbolji oklopljeni (F/FTP cat6a Shrack, kod mene odradjeno i kod drugih).Mi smo resili sistem pametne kuce kroz jednu centralu (tu je jos i alarm i dojava pozara sve jedan sistem).Sistem je modularan, bezicno zicna varijanta..
Nisam mislio na računarsku mrežu, već komunikaciju za komponente pametne kuće. KNX mi je bio najprihvatljiviji kao standard, on ima žičanu komunikaciju i poseban BUS.
Inače izvodim računarske mreže, to mi je jedan od poslova od kojih živim.
Dobro jos jedan informaticar.Mi radimo sopstveni sistem koji je jeftiniji i fleksibilniji baziran na jednom popularnom alarmnom sistemu.
Stacu na ovome jer nije bas tema, ali je dobro za neke koji ulaze u proces gradnje ili adaptacije kuce da odaberu kvalitetne projektante jer najbolje resenje je i najjeftinije.
Na kraju investitor o svemu tome odlucuje, ali izmedju dobrog i loseg je mala razlika u ceni.
Ajd branimire otvori temu o tom sistemu...
zasto raditi prosto kad moze komplikovano ,postavljam pitanje ,ko ce to da odrzavati ? s obzirom da ste, primetio sam, veoma pedantan covjek i sigurno da ste uradili veoma kvalitetno ne samo el. instalacije vec cijeli objekat ,koji ce potrajati i preko 50 godina ,,,,vase unuce mozda tu bude zivjelo ,,kojeg on majstora da pozove da mu popravi tu vasu instalaciju.
pametne kuce su za pametne narode ,dzaba si ti pametan kad majstori nisu.
Tenzore, tema je za ljude koji se vec bave Paradox sistemima, jer je jako zahvalan.Ako si zainteresovan dodji do Backe Palanke da vidis na delu.
Sada je trenutno u funkciji , ukljucujuci alarm i dojavu pozara, bezicno otvaranje kapije, paljenje svetla, ukljucivanje grejanja (preko mobilnog ili fiksnog), priprema se ugradnja motora za jednu roletnu.
Mogucnosti su velike jer je sistem modularan.Kanadska tehnologija, domaca resenja.
Jednostavno, musterije vole da vide sta se nudi, ai sistem je cenovno dostupan obicnim smrtnicima.
Nije da bas nista nece dobiti promenom tipova osiguraca i stanske table...
Vrlo cesto se tek tim zahvatom otkriju potencijalne opasnosti , kao sto su nagorela kucista osiguraca, nagoreli krajevi kablova vezani na kucistima osiguraca , nespsravna kucista osiguraca, osteceni navoji u kucistima i kapama, a vrlo cesto se otkriju i ''rani radovi '' nekih elektricara u pokusaju , kao sto su raznorazna mostenja i premosti i slicne arhikarabudzevine ...
I da fid sklopka je obavezna , a ako je tzv nulovan sistem onda bar ''certus sklopka '' za bojler .
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw