Osiguraci - jedno sasvim laicko pitanje

Jačina osigurača ne zavisi od potrošača, nego od debljine kablova t.j. od površine poprečnog preseka kabla.Zato moraš prvo to da utvrdiš, pa na osnovu toga da postaviš osigurače.

Pa baš to pominjanje fizike za osnovnu mi se čini kao nešto što treba da umanji nečije znanje, da me ne shvatiš pogrešno, i ja sam ukrštao argumente sa Milisavom, ne branim njega nego inače način izlaganja na forumu.
Tabela opisuje ono što u njoj piše da opisuje.
Snaga potrošača nije i ne može biti neposredni već posredni faktor za određivanje "jačine" osigurača. Da bi došao do tog zaključka evo pođi od toga koja je uopšte svrha osigurača. A svrha je ponavljam da zaštiti instalacionu opremu od prejake struje, tj. požara ili druge štete po vlasništvo kao krajnje posledice. Nikako da ti onemogući da u utičnici pokraj noćnog stočeta uključiš usisivač umesto lampe.
Da nije tako u svakom stanu bi imao obeleženo: utičnica za stonu lampu, utičnica za fen, pa za usisivač pa za grejalicu itd. i svako ukrštanje tih potrošača bi dovodilo do ispadanja osigurača, što priznaćeš nisi imao prilike da vidiš.

Pozdrav svima...
Sestra je renovirala komplet kucnu el.instalaciju i stavila automatske osigurace.
Neki dan mi se javila i rekla da, kada radi ves masina u kupatilu ponekad dodje do iskljucena (pada) jednog osiguraca, ona ga ukljuci i masina nastavi sa radom...
Savetovao sam je da zove majstora da joj to proveri i da se ne sali sa tim.
Mene zanima ,zna li neko u cemu bi mogao da bude problem???

Malo sam zakasnio sa pisanjem ovog komentara ali nadam se da će poslužiti svrsi! Ovo što je Milisav rekao je polutačno ali se zna da je poluistina nekada gora od neistine što je po mom mišljenju ovde slučaj.
Tabela koju je postavio Milisav(inače važi za grupu II ...!) diktira samo najveću vrednost osigurača na određenom preseku provodnika. Da je tačno to što Milisav kaže svi bi u kući imali masom osigurače od 20 ili 25A !? jer je instalacija uglavnom rađena presecima 1.5mm2 i 2.5mm2!
Tu ne bi bilo ni selektivnosti u odnosu na glavne osigurače niti zaštite sekundarnih zaštitnih elemenata tipa utičnica i prekidača koji su masom za 16A...(izvinjavam se ljudima koji su ovo već pomenuli). Za najbolje zaštićenu instalaciju treba se rukovoditi pravilom da vrednost osigurača biraš tako što uzmeš vrednost prvu iznad maksimalne(u najvećem broju slučajeva nominalne) struje potrošača! Ako je to na granicama može se uzeti i jedan stepen više. Normalno, podrazumeva se da je cela instalacija normalno odrađena i da se znaju njeni limiti.

Milisave, prijatelju, onaj koji ne zna teoriju ne bi smeo da daje ni praktične savete! Jer, kako si pomenuo, i sam si video da neko stavlja i eksere umesto osigurača! I njemu je neko dao 'praktičan' savet!
Postavljena tabela bi mogla samo da služi pri određivanju tri glavna osigurača stana ili kuće ali nikako za određivanje snaga osigurača za koje je pitao čovek na početku teme! Takođe trebao si da daš potpunu informaciju za tabelu da je za grupu II (radi se o načinu postavljanja kablova). Sve ovo pričam , ne kao dokoni teoretičar po forumima već kao dugo-godišnji elektroprojektant.

Ja se čao čitalac vaših nadmudrivanja pitam koliko će koristi od vašeg pisanja imati čovek koji je postavio pitanje na početku teme.Koji osigurač da postavi za ovo ili za ono što želi da osigura.Mišljenja sam da je više koristi odgovoriti na postavljeno pitanje i dati konkretan savet, ako je moguće, nego dokazivati ko je više upućen u teoriju.
Znanje se dokazuje u obrazovnim ustanovama i na testovima za prijem u radni odnos, a ovo je ipak samo ssm.

Ja se nisam nadmudrivao već ispravljao netačne informacije! Za kraj reći ću samo staru eskimsku poslovicu a ko razume shvatiće šta sam hteo da kažem.
-Ako ti dam ribu nahranio sam te za jedan dan,ako te naučim pecati nahranio sam te za ceo život!

pozdrav svima

Hajde i ja da napisem neku recenicu,posto je ovo tematika sa kojom se cesto srecem,slazem se sa svim vasim konstatacijama ali moram da dodam da kad se stavljaju automatski osiguraci da mora da se pazi da amperaza auomatskih osiguraca treba da bude za klasu vise u odnosu na topljive osigurace(ako je topljivi 16A,automatski treba da bude 20A)

Ova teza generalno nije tačna! Kažem generalno jer u specijalnim slučajevima može biti i tačna. Topljivi osigurači se takođe nazivaju i 'tromim' osiguračima a iz razloga njihovog sporijeg reagovanja na 'struje reagovanja'. Automatski osigurači su podeljeni prema brzini reagovanja na klase A,B,C,D...
A je najbrži pa onda 'usporavaju'... Recimo ako hoćrmo da zaštittimo neki motorni potrošač nećemo ići ispod C klase a obično bi stavili D klasu. Iz razloga velikih polaznih struja motora cilj nam je da za to vreme zaletanja osigurač ne odreaguje! E ovde dolazimo do odgovora na pitanje sa početka! Ukoliko imamo motor nominalne struje ,recimo In=12A reklo bi se da je dovoljno staviti osigurač od 16A! Medjutim polazna struja je recimo 3XIn i nju osigurač klase B od 16A ne može izdržati tih par sekundi polaska motora (a nemamo sporiju klasu) e onda ćemo uzeti osigurač od 20A! Odatle verovatno ova priča zegel-a!
Prosto rečeno za domaćinstva uzimati klasu B osigurača je sasvim OK i ne treba birati veće vrednosti u odnosu na topljive osigurače!

U pravu si, 'brzinu reagovanja' sam izveo kao krajnju posledicu na istim vrednostima osigurača različitih klasa, ne želeći da ulazim u objašnjnja onih grafika osigurača.Ali evo objašnjnje bi bilo da od neke vrednosti struje osigurač će odreagovati za neko tačno vreme (ne trenutno) a do te struje postojaće neka kriva vremena kašnjenja koja opet počinje asimptotski od vrednosti neke struje za koju neće nikada odreagovati( to bi trebalo da bude nominalna struja osigurača) Ko razume shvatiće 8-O
Što se tiče klase A i tu si u pravu a mislio sam da postoji ta klasa (nemam pojma zašto!) doduše mislim da postoje neke klase 'brže' od B nešto kao H ili L nisam siguran?
Pozdrav

Šta se dešava ovde? :tup
Jesu ovo dve osobe pisali istu poruku?

Poštovanje.. zovem se Mislav i novi sam na forumu..imam jedno sasvim jednostavno pitanje koje za vas znalce će bit jednostavno: ovako ja i prijatelj idemo u 1 razred srednje elektrotehničke škole i sve nas zanima i mislimo da je ovaj forum prava stvar i da je vrlo poučan....ovako imamo spor oko jedne stvari....; sijalica od 75W je crkla u stolnoj lampi (nalazi se na lopovu prikopčana zajedno sa tv-om i dvd-om i telefonom kućnim)...i prilikom crkavanja osigurač nije iskočio ali je stropna sijalica na kratko (milisekundu trepnula) što je po meni ok jer je taj kratki spoj očito bio nedovoljan da bi izbacio B16 osigurač ali je taj kratki spoj destabilizovao napon u ostalim strujnim krugovima na tu milisekundu ....i to je sve ok..prijatelj misli da čak i ovakav kratki spoj mora izbaciti osigurač s čime se ja ne slažem jer nerijetko se dogodi ovako da sijalica crkne a osigrač ne iskoči jer je struja kratkog spoja nedovoljna...mišljenja molim?

Mislave ti si u pravu...osigurač reagira na struje kratkog spoja i preopterećenja u zadanim gabaritima (u tvom slučaju veću od 16A)....svaki kratki spoj izazove destabilizaciju strujnog kruga na kome se desio kao i okolnih strujnih krugova taman toliko koliko i traje kratki spoj, što je u tvom slučaju bila ta milisekunda...tako da je to sve ok )mislim na kratki treptaj stropne lampe) ....osigurač štiti instalaciju pa da je struja kratkog spoja bila veća od 16A onda bi osigurač izbacio štiteći tako kabel od pregrijavanja i zapaljenja,,,,pošto očito nije bila tolika on nije reagirao...nadam se da sam ti pomogao...pozdrav

Dečko je napisao da je osigurač B16, znači automatski - nema topljenja ničega. Pitanje je više stvari zašto osigurač nije izbacio, od toga da li su se stekli uslovi do kvaliteta samog osigurača. Pod uslovom da je osigurač 100% korektan, verovatno da je pad napona trajao kraće od vremena dovoljnog da osigurač odreaguje, a za struju proboja koja se javila na sijalici.