Pozdrav svima, do sada sam bio samo pasivni citac raznih postova ovde kako me je sta zanimalo i kako su radovi na kuci odmicali tako mi se i teme smenjivale 
, ali dodje vreme da i ja nesto priupitam
Sada je na redu grejanje , donji deo kuce je zavrsen gornji sprat(potkrovlje) ce da saceka malo. Naime kod nas nema gasa kad ce ga biti , ko zna? Grejanje na druge energente osim struje mi nisu zanimljivi ,nemam prostora da skladistim ogrev a nisam ni rad nesto da lozim. Dakle grejanje na struju samo dolazi u obzir. Pa samim tim i gomila pitanja i bojazni koliko ce EDB da me odere(znam, znam onoliko koliko potrosim) . Do sad smo grejali sprat sa dve TA peci , ali dete je stiglo pa bih ja da izbegnem hladne delove kuce i hladno kupatilo i hladno predsoblje. U opciji su mi dve varijante, klasicni elektro kotao i Oganj ( procitao sve postove ovde sto se toga tice) rad sam da prizim sansu ognju ali ima vas gomila koja nije zadovoljna pa samim tim i ja se kolebam. Oduzih mnogo. Dakle kako ustedeti na struji kad je ovakvo etazno grejanje u pitanju ?
1. Da li projektovati sistem tako da se voda greje do 50 stepeni C a ne do 60 ili vise.
2. Akumulatori toplote da ili ne , ali neki manji od 1000l ima li svrhe?
3. koliko temperatura od 1 stepena C u prostoriji povecava potrosnju struje ?
4. Panelni ili Al radijatori?
5. Bakar ili plasticni cevovod?
I ako neko moze da mi objasni kako se tacno racuna duzina radijatora tj broj rebara posto sam rad da pokusam i sam sve da odradim , majstorisanje mi nije strano ( uostalom zato i jesam na ovom forumu )
A da zaboravio sam da kazem sta se greje i kakva je izolacija , dakle 55 kvm osnova zidovi puna cigla 38 cm + 8 cm stiropora , prozori Al .
Sva pomoc dobro dosla i saveti i pomoc i ... sta vam padne napamet
Kako ustedeti struju pri etaznom grejanju na istu??
- Login or register to post comments
- 10576 prikaza
Za printanje
Hvala,
e sad recite mi jel postoji neki program koji sve to racuna ili mora pesice, pretpostavljam da to nebih mogao sam da racunam ili bi mogao?
Pošto si na početku, prvo ti je da izračunaš gubitke kuće tj svake prostorije. Za to imaju programi, ali ja nisam koristio ni jedan. Pogledaj malo na forumu ima linkova.
Ono što sam ja koristio je knjiga Zrnić-Ćulum "Grejanje i klimatizacija" (ima da se skine sa Interneta skenirana, imaš linkove na forumu), a koristan je, mada ne toliko detaljan, i skeniran SAMov dodatak "Sve o grejanju" (ima linkova da se skine).
Negde na forumu sam ostavio i koeficiente provodljivosti za zidove i prozore, pa potraži. To se u mom slučaju pokazalo vrlo tačno, mada momci na forumu kojima je to struka koriste nove koeficente. Ali osim naziva (nije k nego nešto drugo) razlike nema.
Našao sam neki link na forumu pa pogledaj.
http://www.samsvojmajstor.com/Forums/viewtopic/t=451/postdays=0/postorde...
Pa dnevni gubici kuce su ti dnevna potrosnja struje. Ako ti je donja temperatura u akumulatoru toplote 50oC a gornja 90oC, onda jedan litar vode koji zagrejes sa 50 na 90 oC akumulira oko 46Wh energije, odnosno 1000 litara ce akumulirati 46kWh. Podeli ovo sa gubicima kuce u kW i dobices koliko vremenski mozes da grejes kada jednom napunis akumulaciju. (Ovo bez uzimanja u obzir razne gubitke akumulatora).
Dakle ako su ti gubici kuce 8kWh u najhladnijem danu u godini. Kada zagrejes po noci ovih 1000 litara, kada iskljucis grejace, moci ces da grejes 5,75 casova dok se sva voda ne ohladi na 50oC. Sa 2000 litara bice 11,5 sati, itd.
U srednjem periodu zime ako su gubici duplo manji (npr. 4kWh) sva ova vremena se dupliraju.
Dakle najbitnije je odrediti toplotne gubitke kuce za najhladniji dan u godini (ovo mozes uz pomoc nekog od freeware programa tipa Novolit, KnaufTerm ili URSA) i dalje sve ide kao sto tihi2 rece igranjem brojkama.
Struju ne mozes ustedeti, mozes samo novac koriscenjem jefine tarife.
E sad, pretpostavka za bilo kakvo kalkulisanje je da imas brojilo koje bi sluzilo samo za grejanje, i to ne merna grupa, vec samo direktno brojilo.
Na to brojilo povezes akumulator toplote od 1000 l sa ugradjenim grejacima 12 kW i grejes vodu na 90 stepeni u toku noci, a danju koristis.
Za tvoju kvadratutu i izolovanost objekta trebalo bi da je zadovoljavajuce.
Na brojilo koje koristis za kucnu potrosnju eventualno povezes i obican električni kotao od 12 kW sa kojim ces u toku najhladnijih dana eventualno dogrejati do jeftinije tarife i po potrebi grejati nocu kucu dok se akumulira energija u akumulatoru toplote.
Samo na ovaj nacin mozes ustedeti, a ako mislis sve preko jednog brojila unistoce te crvena tarifa skupe struje koja ce se nemionovno pojaviti.
Ako jedno brojilo koristis samo u jeftinijoj tarifi i nije toliko vazno sto ce zagaziti u crvenu tarifu.
Nadam se da sam pomogao. Ovakvo grejanje se isplati - provereno.
Za 55 kvm, sa zidovima od pune opeke 38 cm, i sa 8 cm stiropora grejanje će zaista biti jeftino. Znatno, znatno jeftinije od gradskog daljinskog grejanja.
Takođe, kod tako male potrošnje, 10% - 20% uštede je zaista malo. Ne znam da li imaš potrebe da se time uopšte baviš. Cena instalacije akumulatora toplote sa svim neophodnim ventilima, spojnicama, i td. može da premaši 10-to godišnju uštedu.
Stoga, dobro preračunaj toplotne gubitke kuće, i dobro preračunaj koliko će se šta isplatiti
Hvala, evo vec dva dana se bakcem sa ovim programima racunajuci gubitke. A za akumulatore toplote i ja isto mislim da su veci troskovi u mom slucaju od nekog isplativog dobitka. Za sada bi grejao 55 kvm to je max 50 l vode u sistemu. pa nemoze valjda toliko da bude skupo grejanje na struju ? A za posle cemo videti. eto gradicemo nuklearku sa Bugarima pa eto nam jeftine struje )
jel moze neko da mi kaze da li je moguce da se cisterna 2000l koja je metalna greje pomocu drva i tako da se zagrejana voda od nekih 80*C koristi kao akumulator toplote!razmisljam da cisternu izdignem pola metra od poda i da je celu obzidam samotnom ciglom!napravim otvor za loziste i dimljak naravno!onda bih izolovao spolja samotnu ciglu sa nekom izolacijom da nema gubitaka toplote!jel ima neko ideju kako najbolje to uraditi??
:unsure ?
jel moze neko da mi kaze da li je moguce da se cisterna 2000l koja je metalna greje pomocu drva i tako da se zagrejana voda od nekih 80*C koristi kao akumulator toplote!razmisljam da cisternu izdignem pola metra od poda i da je celu obzidam samotnom ciglom!napravim otvor za loziste i dimljak naravno!onda bih izolovao spolja samotnu ciglu sa nekom izolacijom da nema gubitaka toplote!jel ima neko ideju kako najbolje to uraditi??
Zamisao nije loša, samo mislim da je preskupa. Verovatno je to razlog zašto to nije nikom palo na pamet i zašto nema da se kupi.
Ti u stvari hoćeš da napraviš kotao sa 2000l vode. Od troškova imaš dodatno (u poređenju sa standardnom varijantom kotao+rezervoar) šamotnu ciglu, obziđivanje i mnogo veći kotao koji je teško smestiti. Da ne spominjem pravljenje kotla. Današnji kotlovi su vrlo precizne sprave i davno je prošlo ono "založim vatru i grejem vodu". Sada su svi kotlovi sa 2 ili 3 promaje i sa iskorišćenošću goriva (cena grejanja) od bar 80% što se u SSM varijanti teško može uraditi sem da se kopira neko fabričko rešenje, a to što ti hoćeš nema gotovo. Kada bi taj kotao dostigao radnu temperaturu od 60*C da se ne bi stvarao kondenz tj sumporna kiselina?
Ne vidim razloga komplikovati: Imaš efikasan kotao koji greje izolovani rezervoar. Kotao već izolovan, rezervoar izoluješ, spojiš 4 cevi i gotovo. Najbolja su jednostavna rešenja. Šta će tu šamotne cigle? Da akomuliraju energiju? Za to već imaš vodu koja je puno jeftinija.
Zasto jednostavno-kad moze komplikovano.....
Moj ti je savet da batalis takvu ideju i da poslusas Tihog.Razloga za takav savet je mnogo,ali ako zelis da nabrajam-samo reci.
Zamisao nije loša, samo mislim da je preskupa. Verovatno je to razlog zašto to nije nikom palo na pamet i zašto nema da se kupi.
Ti u stvari hoćeš da napraviš kotao sa 2000l vode. Od troškova imaš dodatno (u poređenju sa standardnom varijantom kotao+rezervoar) šamotnu ciglu, obziđivanje i mnogo veći kotao koji je teško smestiti. Da ne spominjem pravljenje kotla.
kako mislis da je preskupo?kotao od 2000l koji sam kupio za 150e sluzio je kao cisterna za naftu!debljina lima 4mm!ima sitnih prepravki ali nista strasno!!stavljam ga uspravno tako da zauzima samo 1m po sirini!nista strasno!!znaci nema pravljenja!!!
Današnji kotlovi su vrlo precizne sprave i davno je prošlo ono "založim vatru i grejem vodu". Sada su svi kotlovi sa 2 ili 3 promaje i sa iskorišćenošću goriva (cena grejanja) od bar 80% što se u SSM varijanti teško može uraditi sem da se kopira neko fabričko rešenje, a to što ti hoćeš nema gotovo
to sam i ja razmisljao kako bih izveo da imam maksimalnu iskoriscenost!mozda bih to resio tako da na pola kotla napravim pregradu od betona tako da ostavim samo malo razmaka izmedju kotla cisto da moze dim da prodje a da se temperatura zadrzi u donjoj polovini kotla!nece bas biti 80% iskoriscenja al ne verujem da ce biti mnogo manje!nisam ni mislio da kupim gotovo nego da sve sam napravim!!
Kada bi taj kotao dostigao radnu temperaturu od 60*C da se ne bi stvarao kondenz tj sumporna kiselina?
gde mislis da bi se stvarala sumporna kiselina???
Ne vidim razloga komplikovati: Imaš efikasan kotao koji greje izolovani rezervoar. Kotao već izolovan, rezervoar izoluješ, spojiš 4 cevi i gotovo. Najbolja su jednostavna rešenja. Šta će tu šamotne cigle? Da akomuliraju energiju? Za to već imaš vodu koja je puno jeftinija.
sve ovo mislim da radim da bih ustedeo struju!razmisljam da svako popodne kad dodjem kuci sa posla nalozim 2-3 vatre i da tako zagrejem kotao na nekih 80-90*C a da se ta energija onda trosi sve do sutra posle podne i tako ne bih trosio struju,sem bas kad bih morao!sad ne znam da li je to uopste jeftinije nego da trosim samo jeftinu struju u toku noci ali mislim da bih ovako mogao loziti i biomasu i bilo sta drugo sto daje toplotu!a samotna cigla mi sluzei cisto da ozidam tu pec da ne bih pucala obicna cigla! nadam se da sam pojasnio!!!
kako mislis da je preskupo?kotao od 2000l koji sam kupio za 150e sluzio je kao cisterna za naftu!debljina lima 4mm!ima sitnih prepravki ali nista strasno!!stavljam ga uspravno tako da zauzima samo 1m po sirini!nista strasno!!znaci nema pravljenja!!!
Stavi računicu na papir. Ja ću samo da pitam.
Kako misliš da ti bivša cisterna za naftu bude zatvorena i da ima pritisak od 2 bara? (takva cisterna radi bez pritiska),
Kako misliš da nateraš strujanje toplote oko celog rezervoara? (iskoristivost kamina je 10%, a iskoristivost energije kada se kuva kotlić još manja. Ipak se skuva, ali...).
Ako rezervoar zauzima 1m po širini onda je visina 3m. (nije previsoko?)
Kako misliš ćistiti takav kotao?
Kako se rešavaš kondenzacije? (stvara se uvek kada je temperatura kotla manja od 60*C - pročitaj na forumu kakve sve probleme imaju ljudi sa tim, a imaju dimnjake koji su malo slabiji).
Ne znam kako se beton uklapa u kotao, ali imao sam prilike da vidim kako puca pri požaru i kako se raspada. (treba da izdrži najmanje 400*C, a verovatno i više)
sve ovo mislim da radim da bih ustedeo struju!razmisljam da svako popodne kad dodjem kuci sa posla nalozim 2-3 vatre i da tako zagrejem kotao na nekih 80-90*C a da se ta energija onda trosi sve do sutra posle podne i tako ne bih trosio struju,sem bas kad bih morao!
Zašto ti u stvari praviš rezervoar? Najviše struje ćeš uštedeti ako je uopšte ne koristiš (kao što si i napisao). Dakle ložiš. A šta će ti onda rezervoar? Današnji kotlovi se lože 2-3 puta na dan, a tu rezervoar nema ekonomsku opravdanost.
mislim da bih ovako mogao loziti i biomasu i bilo sta drugo sto daje toplotu!a samotna cigla mi sluzei cisto da ozidam tu pec da ne bih pucala obicna cigla! nadam se da sam pojasnio!!!
Treba mnogo veći otvor za loženje, a šamotna cigla služi da akomulira topolotu. Može, košta, ali je treba opet dobro izolovati.
Gotov kotao za taj posao košta od 500-800 evra. I to za provereno rešenje koje radi na hiljade mesta. I koliku uštedu misliš da ostvariš posle uloženih mesec dana rada u realizaciju jedinstvaenog rešenja?
Možda ja i previše pitam ali ja sam od rezervoara-cisterne za naftu odustao vrlo brzo. Ima previše nedostataka.
Ne zeleci da ulazim u raspravu oko isplativosti takvog jednog kotla .
Ali loziste i beton ne mogu zajedno .
A cisterna za naftu sigurno nije radjena od materijala koji je otporan i na povisenu temperaturu a kamoli na visoku . A cak i da jeste napravljena od recimo kotlovskog lima , nije sigurno konstukcijski odradjena tako da se moze koristiti kao kotao na cvrsto gorivo .
Eto ja vam kazo a i vi radite kako ocete
ok hvala vam!ipak ste me razuverili da to i nije dobro resenje!i ja sam mislio da to nije izvodljivo al sam hteo da mi i vi to kazete!svakako sam hteo da napravim akumulator toplote posto vec imam kotao na struju al su mi racuni veliki pa bih ga grejao samo u toku noci dok je jeftina struja.to sam se uverio da se isplati.jel bi za to mogao koristiti cisternu za naftu od 2000l?
I da ne zaboravim da ti napomenem .
Ako imas nameru ili moras da tu cisternu seces , preradjujes , nesto da zavaris na njoj , onda MORAS da jako povedes racuna o bezbednosti . Jer takvi radovi nosi veliku opasnost od pojave eksplozije i pozara .
Kad sam ja razmišljao o cisterni za naftu kao rezervoaru, rekli su mi da postoje hemikalije koje očiste cisternu iznutra do metala i valjda razgrade naftu. Tada je potrebno peskariti unutrašnjost i ofarbati je antikorozivnom bojom za bazene da bi rezervoar trajao. Tako me savetovali.
Grejanje rezervoara noću jeftinijom strujom je isplativo samo ako ne ulaziš u crvenu tarifu. Za prosečno domaćinstvo je to oko 1000kw struje mesečno što je malo da se ogreješ. Ja imam 2 brojila i kada to raspodelim bude oko 2200kw mesečno za grejanje i pokrivam samo na struju prelazni period. Pola decembra, januar i pola februara mora da se loži popodne kada 1-2 vatre povise temp u rezervoaru. Radi poredjenja kuća ima 11kw/h gubitaka.
Jedino što se rezervoarom sigurno dobija je
veća iskoristivost goriva (loži se uvek punom snagom),
trajnost kotla (nema kondenzacije),
ujednačena temperatura prostorija (u prelaznim periodima nije pretoplo, mada za to treba neki termostatski ventil na ulazu u kuću i neka elektronika koja će to regulisati),
ušteda jeftinijom strujom (koliko je ima) i
komfor da nema tog jutarnjeg ustajanja 1 sat pre svih da bi se očistila i založila peć da bi u 7 deca ustala u toplo.
E, da li se to isplati zavisi od računice. Koliko sam drugarima računao, malo kome se isplati za manje od 7 godina (tj zima).
Iako je prošlo više od dve godine,verujem da se postovi i dalje čitaju.Naime,i mene je takodje palo na pamet da noću grejem rezervoar sa vodom,koji bi što bolje izolovao i da preko dana koristim tu energiju.Svestan sam toplotnih gubitaka,pa sam razmišljao u pravcu da ugradim fancoil-e zbog nize temperature vode 40-45 C,.....dok bi vodu u sistemu zagrevao do 80-90 C,...te ..nekako( mislim da sam pročita da se to radi preko tzv mešačkog ventila)... da kazem pustao vodu od 40-45 C u sistem .
Pročitao sam gore koliko je energije potrebno da se voda zagreje sa 50-90 C ,....a kako bi neki proracun izgledao u mom slucaju.
Ne znam koliko je pitanje slozeno ili prosto,ali ja sam totalni dunster sto se tice fizike .
Ono sto znam je da su mi toplotni gubici 12 kw ( -20/+20) ,kuca je 160 kvm,a ono što ne znam je ,koliki bi mi rezervoar bio potreban da bih mogao da to sprovedem u delo i da se naravno isplati,i kako da izracunam da li cu i koliko morati da dogrejem tu vodu preko dana.
Da li bi se u tom slucaju isplatilo uzeti neku klimu/inventer koja bi preko dana ,a u slučaju da je temperatura iznad nule.
Nadam se da jos nekog zanima ovo,a narocito nekog ko bi mi pomogao.
Srdacan pozdrav svima
Pogledaj na temi izrada akumulacione posude.
Hva;a,video sam u medjujvremenuj.
U mom stanu, koji je trenutno prazan je etažno grajanje na struju, zatvoren sistem.
Interesuje me da li i do koje temperature napolju grejač može biti isključen, a kada ga uključiti (tipa ako je napolju ispod xx stepeni C) da bi se izbeglo smrzavanje instalacije.
I da li gasiti pumpu? ja je leti uključujem na po pola sata minimalno jednom u dve nedelje.
Opcija da se instalacija prazni ili sipa antifriz mi nije nešto o čemu razmišljam jer će u stanu povremeno biti nekog
Hvala na odgovorima
Temperatura polazne vode zavisi od projektovanog sistema: obično se projektuje na 90/70 i takve podatke daju proizvođači za svoje radijatore.
Smanjiti temperaturu vode znači povećati povšinu radijatra (što toplo preporučujem) i odnos je da ako se koristi voda od 50*C onda površna radijatora mora biti duplo veća nego kad se koristi voda od 80*C.
Rezervoar je jedini način da se iskoristi niža noćna tarifa. Ako je mali, moraće se koristiti struja i po danu, a to znači plaćanje 4 puta skuplje za svaki KW.
Koliki rezervoar zavisi od gubitaka kuće. Sve se može izračunati, potrebni su samo podaci. Pogotovo je važno izračunati gubitke kuće, a onda se može simulirati veličina rezervoara i koliko se (više i niže tarife) struje potroši, tj koliko to košta. I koliko se isplati.