od 15 oktobra do nove godine potrošio sam 4 tone uglja,kupio dve koje imam za još nekoliko dana,ugalja je kostolac pa me interesuje iz ličnih i profesionalnih iskustava koji je najbolji za loženje,koji daje najbolji odnos kapaciteta i kvaliteta grejenja i cene,inače imam kotao viadrus 7 rebara ali ne koristim njegov pun kapacitet jer grejem oko 100 i nešto kvadrata a on može skoro dvaput više...neko mi je rekao da kameni ugalj je najbolji pa da čujem Vas :tup
najbolji ugalj za loženje
- Login or register to post comments
- 195234 prikaza
Za printanje
trenutno kombinujem kameni (štavaljski) ugalj i kolubarac-drveni imam naštelovan regulator promaje nzm na kakvu potpunu automatizaciju misliš,hvala na odgovoru pozz
štavalj je kvalitetni lignit.uporedi odnos cene i kalorija za doticnu vrstu uglja.to ti je glavni pokazatelj jer ti je mera za kvalitet uglja kalorija po kilogramu.kod lozenja moras da budeš veliki majstor.ako dnevno uštediš kilogram goriva ya seyonu ti je to sto pedeset kilograama.
Clankasti kotlovi nisu bas stedljivi. Sto ja volim da kazem, ako kroz vrata lozista mozes da vidis dimnjacu, ne ocekuj da ce sva energija biti predata vodenom prostoru kotla. Njegov stepen iskoriscenja..ono ni je tu negde oko 80 i kusur %.
Mozes da koristis sve tipove uglja, ali moj savet je da koristis i drva. Na primer, uzmes panj, koliki moze da prodje kroz vrata, i da nije iscepan na pola. Stavis na sredinu lozista i okolo njega stavis ugalj! Drvo ne dozvoljava uglju da brzo izgori, a sam ugalj daje kalorijsku vrednost.
Ovaj savet dajem svima kojima mi uradimo grejanje, i ljudi su zadovoljni.
Ja licno, za kucu od 220m2 i sa prikljucenim sanitarnim bojlerom od 250l, trosim oko 3.5- 4 t suvog vreockog uglja i oko 4m3 drva(cerovina). To je za celu grejnu sezonu. Ali dosta je bitno kako je odradjena instalacija grejanja kao i izolacija samog objekta.
Pa i retko koji kotao za ugalj ima vece iskoriscenje od 80 i nesto %
(izuzev pirolitickih kotlova )
pozz
MarkoEnter wrote:
Pa i retko koji kotao za ugalj ima vece iskoriscenje od 80 i nesto %
(izuzev pirolitickih kotlova )
pozz
Pa ne znam bas!
Vecina kotlova na cvrsto gorivo, sa 3 i 4 prolaza dimnih gasova ima iskoriscenje 90-94 % :tup
Uhhh 94-95 % malo je tesko pogotovu za ugalj,
Znam za Austrijske i nemacke firme kotlova (koji su mozda i najbolji majstori za cvrsta goriva) kao : ETA, Gilles,Herz, HDG, Fröling, Fischer
koje su na merenja imali najvise 93-4 % iskoriscenja a takvi kotlovi kostaju od 7 hiljade eura pa na gore (to je bilo jedno ispitivanje u Austriji)
pa sad ti uporedi to sa nasim kotlovima koji kostaju 600-700 eura 
Kada bi ti kotlovi otisli na ispitivanje kod strucnjaka iz ovih pomenutih firmi neverujem da bi imalo vise od 75 % iskoriscenja
Evo ti jedan primer dobrog kotla koji u srbiji retko ima ili ih nema uopste
Grejac wrote:
MarkoEnter wrote:Pa i retko koji kotao za ugalj ima vece iskoriscenje od 80 i nesto %
(izuzev pirolitickih kotlova )
pozz
Pa ne znam bas!
Vecina kotlova na cvrsto gorivo, sa 3 i 4 prolaza dimnih gasova ima iskoriscenje 90-94 % :tup
Grejac - ne lupaj!
Jos ce neko pomisliti da si ozbiljan.
Nisam ja izmislio. Nego nasi inzenjeri. Ne znam po kom standardu oni to proracunavaju. Ali...nacicu podatak direktno od prozivodjaca. Ja nisam rekoa da je 95%. Nego oko 90%. Ali Trajnozareci kotlovi imaju SIGURNO 10% vece iskoriscenje od clankastih kotlova.
I nisam spominjao drva kao ogrev. Da ne spominjemo sada kalorijske vednosti.
Evo citat sa sajta domaceg proizvodjaca kotlova. Necu da imenujem koji je, ali to je verzija kotla sa 3 kanalnim prolazom gasova.
I ne zelim da se prepirem sa "kolegama".
"Veoma visok stepen iskorišćenja (blizu 90%) omogućen potpunim sagorevanjem , naročito pogodan za sve vrste ugljeva, ugljene prašine, peleta i biomase. Takođe zbog rada ventilatora brže je postizanje radne temperature i gotovo je nemoguće da dođe do gašenja vatre tokom rada. Jedno punjenje gorivom dovoljno je za celodnevno gejanje, u povoljnijim uslovima i više od toga."
Pa oni pricaju tako, sad dali je to istina neznam. ali neverujem
pozzz
I veliki proizvođači to rade. Pogledajte prospekat Vailanta za gasne kotlove pa ćete naći iskoristivost 110-112% (kondenzacijski kotlovi).
Stvar je u tome da su umesto uložene energije kao meru uzeli "iskoristivost prosečnog kotla po nekom xxx standardu". I sada mogu da pišu šta hoće jer se poredi sa NEKIM kotlom.
Mora nekako kupce da zadive. Svi kotlovi imaju iskoristivost u 5-10% pa je za kupca razlika samo u ceni, a to nije dobro jer treba prodavati i malo magle i brend i firmu...
Svi se koriste marketinskim trikovima. Samo me nerviraju ljudi koji osporavaju tudje komentare, a caak ga i ne procitaju kako treba. Ja nikome nisam ovde reao dalupa ili ne! A ako je standard u Srbiji takav, da kazu da je iskoriscenje i 1000% u odnosu na druge kotlove, znaci imamo reaper na koji gledamo razliku.
Otisli smo daleko od teme.
Od obicnih kotlova koji predje 70 posto taj je Tata.
sllobam wrote:
Od obicnih kotlova koji predje 70 posto taj je Tata.
Slazem se .
hvala grejac probaću ima logike to što ,inače počeo sam da u nedostatku ogreva ložim sve ali zaista dobar panj i kameni ugalj najboje drže vatru,nažalost imam samo mokru prašinu od "kolubare" ali valjda će izdržati,nažalost kuća je samo malterisana spolja i unutra plus lamperija nema pvc stolarije i vsina plafona je 2.8 metara sva to odvalači energiju ali za sad šta je tu je....ako sam dobro razumeo prethodne sagovornike viadrus ne spada u trajno žareće kotlove?
Da se vratimo na temu. Kakva su Vam iskustva sa razlicitim vrstama uglja. Ja sam ove sezone uveo grejanje i koristio Djurdjevik i neku Kolubaru odstojalu par godina. Oba ostavljaju dosta pepela. Zanima me koji ugalj ostavlja malo pepela, moze da ima i nizu kaloricnu moc jer se moze koristiti recimo u ovakvom prelaznom periodu umesto drva. Da li Kostolac ima manje pepela odnosno bolje sagorevanje ?
Pozdrav
Ja isto prve sezone ložim Đurđevik ugalj.Extra drži toplotu ali brate koliko ubacim u peć maltene toliko pepela izbacim nazad.Čuo sam da su briketi pravljeni na ekscentar presama (sabijeni mnogo više od običnih) odlična stvar samo ih treba naći.Nema pepela a imaju kaloričnu vrednost skoro kao ugalj.Kupiću neke za probu pa ću videti.
Koristim brikete od drveta, hrastovine.
Ne znam bas sta znaci ta ekscentar presa niti koliko je bitno, ono sto sam ustanovio iz prakse je da ima (kao i u svemu) dobar i los briket kako po sastavu tako i po izradi.
Kako kazu energetska moc bi trebalo da je oko 4,5kWh /kg mada neki navode da ide cak i do 5,5kWh/kg.
Mogu da potvrdim da pepela ima jako malo, na otprilike 100kg sakupi se za malo vecu saku.
U toku svoje višegodišnje "ložačke" karijere, u kombinaciji sa cerovim drvima koristio sam razne vrste uglja, više zbog loše (čitaj neozbiljne) ponude na tržištu nego što sam ja to tako hteo.
Ložio sam sirovu i sušenu Kolubaru (koliko vidim, negde se naziva i Vreoci), zatim Banoviće ("orah" koji je sitnije granulacije za razliku od "kocke"), Pljevlju, Kreku (postoji, kažu trgovci, "crna" i "smeđa"), a pre petnaestak dana, baš pred ovaj poslednji sneg, moj "trgovac" je nabavio neki bosanski "Stanari", koji kako on kaže "ima 14000 kalorija" (voleo bih da mi ovo neko prevede na srpski :? ) i mogu reći da za te pare (7000 din/tona) nije loš - nešto slično sušenoj Kolubari.
Lako prihvata žar i može da "drži vatru" celu noć, što nije loše, obzirom da je moj "kotao" ručni rad (malo je ambiciozno nazvati ga kotlom, jer je konstrukciono više nalik obićnoj peći - nema nikakvu automatiku).
Do sada mi se najbolje pokazala Pljevlja, koje nažalost već nekoliko godina nema u ponudi u VA, zatim "crna" Kreka, možda se malo izdvajaju i Banovići, mada mi taj ugalj smrdi i ostavlja mnogo pepela, pa onda svi ostali.
Na kraju spiska je naravno sirova Kolubara, kojoj ne mogu pomoći nikakvi "fazoni" tipa sušenja preko leta, pranja šmrkom pre tog sušenja i sl. 
Stvarno, da li neko možda zna gde bi se mogle naći energetske vrednosti za ove najčešće vrste uglja kod nas?
U SAMu od prošlog veka piše ponešto o tome.
Da li se šta izmenilo? Pojedinih vrsta uglja više nema.
Može da pomgne, pogotovo za drva.
Djurdjevik je ok dosta je kalorican i dobro drzi ali kao sto rekoh ima puno pepela i pri prigusenijem radu ostanu nesagoreli delovi. Doduse ja sam uzeo kocku koja je dosta krupna mozda zbog toga. Cuo sam da ruski dobro sagori i da ostavi malo pepela i ja koristim cer i bukvu ali prvenstveno za vise spoljne temperature. Na sajtu UGALJ kaze da kostolac ostavlja malo pepela pa me zanima da li je to tacno jer onda je mozda bolje kupiti nize kaloricni ugalj za prelazni period. Verovatno se to vise isplati nego drva.
Pozdrav
Za prelazni period je klima najbolja stvar.Ja sam kotao upalio tek oko 10 decembra.Inverter mi je u novembru potrošio oko 1500 din struje.
peca259 wrote:
Za prelazni period je klima najbolja stvar.Ja sam kotao upalio tek oko 10 decembra.Inverter mi je u novembru potrošio oko 1500 din struje.
Apsolutno tačno, samo ako raspored prostorija to dopušta.
Čak se isplati i kupiti dodatnu.
ja zaadnjih par godina uzimam resavicu pranu ali brate 130 e je T neznam dali se isplati mada je super greje i nema toliko pepela kao banovic brze se potpali a zadnjih par godina se pojavio neki ruski kameni ugalj kazu da je exstra dali neko ima iskustva sa tim.
Ruski "kameni" ugalj uopste ne spada u kameni ugalj nego kvalitetni mrki i to mi tvrdi jedan rudarski inzenejr.Kaze da bi nam kameni ugalj spalio lozista i da se koristi prvenstveno u industriji.Jeste extra ali mislim da je cena negde oko 16-17 000 po toni.Dobija se u granulaciji "orah" ali problem je sto se dobije i mnogo prasine uz njega i to one fine sitne kao barut koja kada dospe u noz zari i pali bolje nego u peci.Mislim da nasi trgovci muljaju nesto cim ima toliko prasine u njemu i da je tako sitna granulacija.
Ako neko ima zivaca i vremena neka pokusa da uradi sledece sa prasinom jer stvarno zna da gusi vatru i da ne gori.
http://www.youtube.com/watch?v=DG5TFhdzak4
Tesko se potpaljuje ali zato dugo gori uz mali plamen i daje visoku temp.Pepela ima duplo manje od kolicine koja ubacis u pec i i nema uopste sljake.Kako sam nasao negde podatak teoretska toplotna vrednost mu je oko 7kw/kg
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Ruski-ugalj-pun-vode.lt.html
Zaboravih da vam kazem za ovu stvar.Mani deluje zanimljivo i u planu mi je da probam iduce sezone.
http://www.samsvojmajstor.com/Forums/viewtopic/t=5380.html
Ovo me zivo zanima,
banovic je mrki ugalj???
resavica- mrki ili kameni ugalj???
Ima u principu nekoliko klasifikacija uglja kako samo procitao i da se ne frljam ovde sa kategorijama evo sta kazu strucnaci,
Klasifikacija uglja
Postoje razne metode za klasifikaciju prema poreklu, nameni, starosti, toplotnoj moći i drugim osobinama uglja.
Prema klasifikaciji Ekonomske komisije OUN za Evropu postoji samo podela na kameni i mrki ugalj. Kameni ugalj ima gornja toplotnu moć, bez pepela, od 23,87 MJ/kg i više. Ispod te granice su vrste mrkog uglja, gde se lignit takođe računa u tu grupu. Međutim u nekim prikazima se odvojeno prikazuje i lignit gde se granica toplotne moći uglja vrednuje da je 12,5 MJ/kg.
Lignit se odlikuje očuvanom drvenastom strukturom, bledo su mrke ili prljavo žute boje. Sadržaj ugljenika je 60 do 65%, izuzetno do 70%, vodonika do 5,5% u suvoj materiji, kiseonika 25 do 30%, pepela 7 do 14% i vlage 40 do 50%. Toplotna vrednost iznosi od 6 do 12,5 MJ/kg, uz izvestan sadržaj sumpora.
Mrki ugalj se odlikuje slabije održanom drvenastom strukturom, mrke je do crne boje. Sadržaj ugljenika je 65 do 80%, vodonika 3 do 5%, kiseonika 18 do 25%, pepela do 25%, isparljivih materija od 45 do 54%. Toplotna vrednost iznosi od 12,6 do 23,8 MJ/kg. Od kamenog uglja se razlikuje, što pored humusnih supstanci sadrži i izvesnu količinu humusnih kiselina.
Kameni ugalj se deli na više podgrupa. Kriterijum za klasifikaciju je količina isparljivih supstanci. Antracit ima 4 do 7% isparljivih supstanci, poluantracit 8 do 12%, mršavi kameni ugalj 12 do 18%, masni kameni ugalj 18 do 35%, gasni kameni ugalj 33 do 38% i gasnoplameni kameni ugalj sa 37 do 45% isparljivih supstanci. Sadrže ugljenika 80 do 98%, pepela 0,5 do 40%, kiseonika oko 5%, vodonika oko 5%, a toplotna moć se kreće od 25 do 36 MJ/kg.
malo vise i tipovima uglja kod nas ima na sajtu
Kostolački ugalj, je drveni ugalj, imamo ga u obliku kocke(to je veličina "pesnice"), on moze da se koristi za parno grejanje, kao i za obične peći i špotete. Preporučuje od strane proizvodjača kotlova na čvrsto gorivo, jer ne oštećuje kotlove a daje istu toplotnu moć, kao i visoko kalorični ugljevi. Pored kocke, koja je separisana, znači nema prašine, imamo ga i u obliku komada(veličina knjige A4 formata). Ovaj ugalj je veoma kvalitetan i poznat je po tome da, posle sagorevanja, ostavlja veoma malo pepela, tako da ne morate često čistiti vaše kotlove ili peći. Gornja toplotna moć, ovog uglja, bez vlage je 19828 kj/kg odnosno 4836 kcal (kilo)kalorija, a donja 19020 kj/kg odnosno 4639 kcal (kilo)kalorija.
Sirova Kolubara, je lignitni , je najpozniti i najrasprostranjeni ugalj u Srbiji. Njega, takodje, imamo u obliku kocke i komada. Za razliku od kostolačkog uglja, on ostavlja znatno više pepela, posle sagorevanja, i pali se na nizoj toplotnoj temperaturi. Gornja toplotna moć, "sirove kolubare" je oko 2500 kcal, dok donja toplotna moć iznosi 2000 kcal. Sirova Kolubara, dobija se površinskom eksploatacijom, i karakteristican je po tome sto nema veliku kaloricanu moc i moze se ložiti i u šporetima ili pećima na čvrsto gorivo.
Sušena Kolubara, se dobija procesom prerade, u kojem se u prvoj fazi vrši granulacija uglja tako da u dalji proces ulazi ugalj granulacije od 30-150mm, Ugalj dalje odlazi u sušaru, u kojoj se određenim tehnološkim procesima povećava njegova kalorična vrednost. Pogodan je za loženje i u pećima na čvrsto gorivo, i u kotlovima, razvija visoke temperature.
Ruski kameni ugalj, najkvalitetni i najtraženi ugalj u Beogradu i okolini, za parno grejanje, ali na žalost i naskuplji ugalj u našem asortimanu. Imamo ga u obliku kocke, i prodajemo ga i u dzakovima od 30 kg. Jedna tona Ruskog uglja zamenjuje četiri tone sirove kolubare. Njegova toplotna moć, je preko 6000 kcal, što znači da ako koristite ovaj ugalj, nećete morati često da ložite vatru u vašem kotlu. Zbog svoje specifične težine, zahteva veoma malo prostora za skladistenje. Poznat je po tome, da veoma dugo drzi toplotu, odnosno da dugo sagoreva. Pali se na višoj toplotnoj granici, i nije štetan za kotlove.
Djurdjevik, je visoko kalorični ugalj i dobija se iz istoimene pogonske jame u rudnicima mrkog uglja u Đurdjeviku u Bosni, Ovaj ugalj se proizvodi u vise granulacija, mi u ponudi imamo granulaciju kocka i orah. Ovaj ugalj se pretežno lozi u kotlovima sa centralnim grejanjem i karakterističan je po tome što ima izuzetno visoku kaloričnu vrednost, i jedan je od najkaloricnijih ugljeva na našem tržištu. Oko 22.000 kj/kg = 5365 kcal.
Kreka, se dobija iz rudnika lignitnog uglja KREKA u Tuzli BiH. Osnovne karakteristike ovog uglja su velika sagorljiva moć, mala količina sumpora, pepela, dima… Prosečna kalorična vrednost uglja iznosi 10.480 KJ/kg = 2556 kcal, hemijski sastav je u granicama lignitskih ugljeva i sa veoma niskim procentom sumpora (0,20%). Najčesce se koristi u pećima na čvrsto gorivo ili u kotlovima kada nisu mnogo niske temperature.
Banović (BiH), se najvise koristi za loženje u kotlovima sa centralnim grejanjem, Ovaj ugalj je najprimenjeniji iz razloga što ima prosečnu kaloričnu vrednost od 18.500kj/kg = 4500kcal što razvija optimalne temperature i u mesecima kada je temperatura znatno u minusu i kada je u blagom plusu. Postoje dve granulacije kocka od 40-80mm i orah 20-40mm.
Dunavac, se eksploatiše sa područja Kovina, proizvodnja ovog uglja je specifična jer se ugalj dobija iskopavanjem ispod površine vode, ali i pored toga ugalj ima veliku sagorljivu moć, ne ostavlja pepeo, šljaku… Ovaj ugalj se može koristi za loženje u kotlovima kada temperature nisu u minusu. Granulacija ovog uglja kreće od vrlo sitnog od 20mm do 100mm mešovito.
kod mene u Nisu ima uglja Soko trgovci ga preporucuju a vi?
Da li je ovo sto pise za KOSTOLAC tacno?
trgovci kod mene kazu da ima samo 9300KJ/kg :?
Koristim sokobanjski ugalj već 5 sezona, isprobao sam i komad i pranu kocku. Kada je u pitanju komad mogu da kažem da dobro gori ali ostavlja dosta pepela, u toku intenzivnog loženja dva bureta pepela(zapremina bureta je oko 100 litara) . Kada kažem komad tu mislim da imate komade uglja koji imaju i do 50 kg ali i sasvim sitan. Prošle godine sam prvi put kupio pranu kocku (poptuno odstranjena prašina iz uglja ili ako je ima to je najviše do 5 %) i mogu da kažem da je odličan, dobro sagoreva, postiže visoku temperaturu u kotlu i ostavlja neuporedivo manje pepela, do pola bureta ili malo više. Granulacija kocke je od nekih 20 mm do 60 mm, mada ima i većih komada. Ranijih godina sam koristio ugalj Banovići ili Ugljevik. Kada su u pitanju ove dve vrste uglja nisam bio baš zadovoljan, velika količina pepela i stalno je neko morao da protresa rešetku u ložištu. Inače koristim centralno grejanje, univerzalni kotao, proizvođač Juvent Zagreb, proizveden davne 1980 godine i dalje u perfektnom stanju.
Cena prane kocke iz Soko Banje je 110 € po toni sa prevozom (toliko je bila i prošle godine), u tu cenu je uračunat prevoz od Soko Banje do Niša (oko 60 km). Ugalj kupujem preko prijatelja koji ima saradnju sa rudnikom tako da izbegavam sve moguće posrednike u lancu.
PS: postaviću i sliku od prošle godine na kojoj se vidi granulacija prane kocke
Kameni igalj ili mrki, ako nadjes dobar briket moze i on
regulator promaje da ti bude nastelavan, ako nemas potpunu automatsku regulaciju pozeljno je da je ugradis, cime ces ustedeti i do 30% energije
pozdrav
Marko