Ne mora!
Solarno zagrevanje vode, centralni bojler
svaka čast svima na zbunjivanju :tup 
1. dakle, da se vratimo na temu, ima li isprobane uradi sam varijante za povezivanje kolektora i bojlera? i koja je to najjednostavnija i najjeftinija varijanta?
2. preporuka u vezi nabavke "solarnog seta"? kupiti sam delove, kupiti gotov set, koje firme?
Hvala Nike, krećem polako u projekat raspitivanjem o cenama za materijal. Za sada, ekstra clear staklo, kaljeno od 4mm košta 3328din/m2, a od 6mm 4900din/m2.
Ima li to negde povoljnije?
pkks297 wrote:
svaka čast svima na zbunjivanju :tup
1. dakle, da se vratimo na temu, ima li isprobane uradi sam varijante za povezivanje kolektora i bojlera? i koja je to najjednostavnija i najjeftinija varijanta?
2. preporuka u vezi nabavke "solarnog seta"? kupiti sam delove, kupiti gotov set, koje firme?
Pogledaj na You Tube.ima o tome kolko hoces.
tihi2 wrote:
Hvala Nike, krećem polako u projekat raspitivanjem o cenama za materijal. Za sada, ekstra clear staklo, kaljeno od 4mm košta 3328din/m2, a od 6mm 4900din/m2.
Ima li to negde povoljnije?
Tihi,sta ce ti 6mm?3 je sasvim dovoljno.
Kažu staklari da za dimenziju 2x1m bolje odgovara 6mm. Mada, pre ću smanjiti dimenzije na 1x1m sa tanjim staklom nego plaćati više... :hh
Ionako cena leti u nebo :roll
Pusti staklare,poslusaj Culuma i Zrnica,ipak su oni veci autoriteti nego staklari.
Da, samo što su oni radili pre 20 godina...
Od tada je grad narastao na veličinu jajeta, a i deca ojačala pa se sve većim kamenjem gađaju.
Videću još, još je to na dugačkom štapu...
Da li se solarni bojleri koriste samo za grejanje vode za domaćinstvo? Nekako mislim da nema kapaciteta za grejanje? Koliko je vreme povraćaja novca?
Zavisi od zapremine solarnog bojlera i broja panela, tako da se kapacitet prilagodjva potrebama i finansijskim mogućnostima.
bjdarko wrote:
Zavisi pošto platiš panele i pošto računaš dobijeni KW.
Da li se solarni bojleri koriste samo za grejanje vode za domaćinstvo? Nekako mislim da nema kapaciteta za grejanje? Koliko je vreme povraćaja novca?
Da, slažem se, ti parametri određuju i cenu i konfor. Recimo za 4 člana porodice koliko je potrebno novca za zagrevanje vode za domaćinstva?
Imaš gotove sisteme (paneli+pumpa+elektronika+bojler) od 700-2000evra.
tihi2 wrote:
Da, samo što su oni radili pre 20 godina...
Od tada je grad narastao na veličinu jajeta, a i deca ojačala pa se sve većim kamenjem gađaju.
Videću još, još je to na dugačkom štapu...
Tihi ala si Ti pesimista
.Kako bi se lexan ponasao umesto stakla?
Lexan mi se ne čini dovoljno prozračan. Imam ga na terasi, ali mutni, i kroz njega leeepo prži leti. E sad, koliko je to u poređenju sa staklom - nemam pojma.
Nisam pesimista, samo sam se raspitivao šta se stavlja i koliko košta kod majstora koji rade stakla i oni kažu tako. Ne znači da ću ih poslušati, ali sam primio k znanju.
Trenutno razmatram i računam varijantu bez stakla... videću šta će od toga ispasti. Pošto je cena stakla skoro polovina cene pravljenog kolektora, gubitak od 30% je možda prihvatljiv?
Prije desetak dana sam na svom SSM kolektoru zabilježio temperaturu od 65 stepeni, doduše u režimu stagnacije (bez odvođenja topline). u nedjelju sam ga pustio u sistem podnog grijanja, zapremine tridesetak litara, ali je kratko bilo sunca. Za oko sat grijanja podigao je temperaturu vode u sistemu sa 22 na 25 stepena celzijusa i držao je sve dok se opet nije naoblačilo. Obzirom da je kolektor svega 2m2 i promjenjivi februar, očekujem za ostatak sezone (do maja), kada je više sunčanog perioda, jače sunce kao i manje toplotnih gubitaka kuće, da će značajno doprinijeti. Ne očekuje da ću se ugrijati na njega, ali bar da pod ne bude hladan. U svakom slučaju svaki kilovatsat energije unesen u sistem dobro dođe.
Obzirom da je pokrov kolektora najviše utiče na cijenu, najbolje je napraviti kalkulaciju. Ja sam računao da bi sa korištenjem prozirnog valovitog poliestera, čija je cijena 5 eura po kvadratu, mogao za iste pare napraviti 2,5 puta veći kolektor (računajući i ostalo, cijevi, fiting, izolaciju i kutiju) u odnosu na kad bi ga pokrivao kaljenim staklom. A ovaj sa kaljenim staklom sigurno neće 2,5 puta više topline pokuputu od sunca.
Dalje, poliester je temperaturno stabilniji od leksana, akrila ili polikarbonata. Po specifikaciji ide do 100 stepeni, dok ovi ostali idu do 60-70 stepeni.
Mislim da se daleko više može dobiti većom kvadraturom sa poliesterom (prozirnost 80-90% pospecifikaciji) nego sa manjom kvadraturom sa akrilom ili polikarbonatom (prozirnost 93-95% pospecifikaciji) ili još manjom kvadraturom sa kaljenim staklom (prozirnost do 100%), sve u okviru istog budžeta.
Sam kolektor je skoro identičan ovom na
http://www.builditsolar.com/Experimental/CopperAlumCollector/CopperAlumC...
po kome sam i napravio svoj, a imaš i rezultate uporednih testova sa različitim materijalima.
Trenutno radim na automatici koja takođe mora biti jednostavna po principu "upali i zaboravi".
Znaš li koliko izađe u našim uslovima m2?
Ja imam neku varijantu koja bi bila oko 50evra/m2, što bi već bilo isplativo u dogledno vreme.
Mislim da je 150 evra za diferencijalnu elektroniku stvarno puno. Materijal ne košta 20 evra, ostalo je znanje i zarada.
tihi2 wrote:
Znaš li koliko izađe u našim uslovima m2?
Ja imam neku varijantu koja bi bila oko 50evra/m2, što bi već bilo isplativo u dogledno vreme.
To je to. Evo troška mog kolektora od 2 m2 (90 eura):
- bakarne cijevi 15 eura
- bakarni fiting 13 eura
- alu lim 10 eura
- poc. lim (leđa) 10 eura
- staklena vuna 3 eura
- daska 7 eura
- akril 40 eura (polyester bi bio 10 eura, a ide čak na temp. do 120C)
- silikonski kit 7 eura
- silikonska mat-crna boja u spreju 5 eura
- ostali materijal pomalo (vijci, ekseri, premazi, kalaj...) cca 10 eura
Mene je znači došao nepotrebno još više za 30 eura zbog akrila.
Ovo je nekakav minimum, niže može samo od pex-al-pex cijevima i to sa zmijom (radijator bi bio skuplji nego bakarni zbog fitinga)
tihi2 wrote:
Mislim da je 150 evra za diferencijalnu elektroniku stvarno puno. Materijal ne košta 20 evra, ostalo je znanje i zarada.
Osnovu moje elektronike čini LM339, kolo sa četiri komparatora, od kojih koristim dva. Prvi komparator (Schmidt trigger) će preko sonde (termistor) da uključi pumpu kolektora kada je temperatura u njemu 50 stepeni i da je isključi kada temperatura padne na 35. Drugi komparator će imati na oba ulaza sonde od kojih jedna je u izmjenjivaču (glikol-voda) a druga u podu. Čim temperatura vode u izmjenjivaču bude viša za stepen od one u podu pali se pumpa podnog grijanja.
Kolo LM339, jedan termistor i potrebnih 5 otpornika može se dobiti džaba u svakoj crknutoj napojnoj jedinici PC-a. Umjesto ovih termistora mogu i sonde za klima uređaje, a mislim da i oni digitalni toplomjeti od dva-tri eura imaju nešto slično u sebi.
Sve automatski, bez da visim nad njim. Na taj način ću svaku kaloriju zarobljenu u kolektoru povući u podno grijanje.
Može se doduše napraviti i kalkulacija da se sistem povlačenja ne aktivira ako je snaga kolektora manja od 50W, jer će tada pumpe potrošiti više nego što se dobije. Uz malo matematike, fizike i testiranja, može se uštimati.
Izmjenjivač je koaksijalni, samogradnja. 5 metara 3/4'' okiten cijev kroz koju prolazi malo duža bakarna cijev fi 10mm. Na kraju okiten cijevi je poluspojnica i T komad, kroz koje prolazi bakarna cijev. T-komad redukcijom i navrtkom zatvara oko bakarne cijevi koja tako izlazi vani. Isti takav sklop je i na drugom kraju okiten cijevi. Sa strana T-komade se priključuju na dovod i odvod vode u sistemu podnog grijanja, a bakarna cijev se spaja preko pumpe na kolektor. Kroz bakarnu cijev prolazi zagrijani glikol, koji toplinu predaje vodi u okiten cijevi.
Da ne dužim, evo slike pa skontaj.
Ovo su slike tek montiranog. Kasnije je sve to izolirano, ali nisam još uslikao.
Provjereno prošle nedjelje i odlično funkcioniše. Nisam mjerio temperaturu na ulazu i izlazu glikola u izmjenjivač ali na dodir ruke na ulazu je baš vrelo, a na izlazu se jedva primjeti toplina. Znači dobra izmjena topline.
Da ti dam malo morala evo slike onog mjerenja od ranije.
Slikano mobitelom, datum 6. februar.
Скоро је на једном сајту човек из Старчева нудио каљена стакла (доња) за аутобуске прозоре колико се сећам димензије 117см Х42 см. Два угла заобљена-што и није неки проблем.
Проблем је био што је трговину условио куповином целе количине а имао их мноооого (500комада) иако је цена била симболична 16000 за све. Премишљао сам се али много комада.
А четири комада буде 1м2 колектора са дуплим (зимским) стаклом
Pritisak vode je 1,8 bara, a glikola je 1,2 bara. Umjesto ekspanzione posude u strani sa glikolom upotrijebio sam litarsku baštensku bocu za prskanje, ona mala što se može napumpati pa špricati po biljkama. Njome sam ostvario poreban pritisak a ujedno služi da primi višak glikola pri zagrijavanju. Priključena naknadno na hladnu granu na T-komad, lijevo od pumpe.
djsloba10 wrote:
...(500комада) иако је цена била симболична 16000 за све. Премишљао сам се али много комада.
А четири комада буде 1м2 колектора са дуплим (зимским) стаклом
Za neku jaču konstrukciju sa oknima za ugradnju nije loše. Obzirom da bi ti bila na raspolaganju veća količina može se napraviti 50-60 kvadrata kolektora. Obzirom da bi tolika kvadratura imala smisla jedino za korištenje u grejnoj sezoni kada kolektore postavljamo skoro pa vertikalno, cijeli sistem i paneli mogu se postaviti da u stvari čine južni zid nekog pomoćnog objekta ili montirati na samu kuću.
Velika površina kolektora daje nam mogućnost da koristimo nešto manje efikasne materijale ali daleko ekonomičnije, za dobijanje neke određene snage.
edo_ze wrote:
[q
Za neku jaču konstrukciju sa oknima za ugradnju nije loše. Obzirom da bi ti bila na raspolaganju veća količina može se napraviti 50-60 kvadrata kolektora. Obzirom da bi tolika kvadratura imala smisla jedino za korištenje u grejnoj sezoni kada kolektore postavljamo skoro pa vertikalno, cijeli sistem i paneli mogu se postaviti da u stvari čine južni zid nekog pomoćnog objekta ili montirati na samu kuću.
Velika površina kolektora daje nam mogućnost da koristimo nešto manje efikasne materijale ali daleko ekonomičnije, za dobijanje neke određene snage.
iz ovih tvojih slika ne kontam šta ti tjera cirkulaciju u izmjenjivaču? vidim pumpu koja cirkuliče u bakarnoj cijevu, ispade da imaš još jednu pumpu za izmjenjivač?
inače, izmjenjivač je genijalno smišljen da ne zauzima prostor
Da, da li se radi o prirodnoj cirkulaciji ili ima pumpa za tečnost?
Da, sve je pitanje računice.
Ja sam uzeo običan brener na kampersku butan bocu za 1500 din (sa dugmencetom za paljenje i metalnim kućištem) i potrošio 3 boce po 60din za rekonstrukciju cele kotlarnice (još žica i pasta ukupno 1500din). Dakle alat oko 30 evra, a za taj posao mi je majstor tražio 400evra. Možda bi se izcenkali na 300 ali i to je astronomija.
Pošto ovo imam, nadam se da mi novi alat ne treba, tj da je meki lem dovoljno dobar za solarno. Znam da za klime sigurno nije.
Pošto planiram oko 30m2 kolektora, onda taj trošak od jednog kolektora za alat (ako se mora) i nije neki. Nisam pitao, ali teško bi našao majstora da ovo pravi za manje od 500 evra, a onda mi ni kupovina gotovih nije preskupo...
Piše li negde preporuka da mora tvdi lem?