Za kucu od oko 150m2 ?

24 Kw zadovoljava potrebnu snagu za ovaj objekat. Jos imas mogucnost i modulacione snage. Viessmann Vitodens je odlican kotao...ali cena mu je malo visa u odnosu na Vaillant. Beretta nije isto lose resenje.

Da bi od kondenzacionog kotla imao ekonomske koristi potrebno je da je grejanje projektovano kao niskotemperaturno tj da je polazna voda najviše 40-45*C.
Ako je postojalo grejanje pre renoviranja i radilo dobro, onda sa dodatnom izolacijom sigurno kuća upada u niskotemperaturno grejanje.
Tu više nije potreban kotao od 24kw već je dovoljan i od 12kw jer su gubici kuće oko 2-2.5 puta manji.

Proveri koja je potrebna temperatura za radijatore. Morala bi biti kao i za podno što znači oko duplo veću površinu radijatora nego u klasičnom sistemu sa mešanim podnim i radijatorskim grejanjem.
Obično se podno pravi za 45*C a radijatorsko za 70*C. U tom slučaju kondenzacioni kotao su bačene pare. Sve zavisi kako ti je majstor projektovao, a ti traži da ti projektuje za istu temperaturu, pa onda odluči koliko je to skuplje (oko duplo skuplje za radijatore jer treba da su oko duplo veći, a podno je već projektovano kao niskotemperaturno i tu nema izmene).

Svaka cast Grejač na iscrpnom odgovoru, ali Vaillant je Vaillant.

Ako se po ploči gazi svakako stirodur. Kao bolji je izolator od stiropora, ali svakako ne toliko koliko je skuplji.
Glavni razlog je što trpi mnogo veće pritiske.
Ako je ploča između zemlje ili podruma i prostorija koje se greju, onda ne manje od 5cm. Ali 10cm je već teško ekonomski isplativ. Gubici kroz pod se računaju na polovinu spoljnje temperature pa je 5cm na podu istog efekta kao 10cm na zidu. 10cm na podu je isto kao 20cm na zidu što već retko ko stavlja...

mislis beton ,aluminijumska folija,stirodur,armaturna mreza,cevi za podnopricvrscenu za nju i onda kosuljica sa dodatim aditivom po lepak za podno i parket sa max 3% vlage(tj lamenarni parket) to bi trebalo da bude redoslet radova

zavisi koliko placas majstore jeftinija je varijanta sa stiroporom ali duze traje montaza i ako cevi vezujes paljenom zicom jer su zabice skupe ali ako vec pitas ja bih pre ugradio original izolaciju jer to se radi samo jednom pa trebalo bi uraditi sto kvalitetnije

ne aluminijumska vec sundjerasta ona se zove diletaciona traka i lepi se uza zid jesi dobio uputstvo koje sam ti poslao

PODNO GREJANJE
Prilikom ugradnje sistema podnog grejanja neophodno je da se izvođač pridržava osnovnih pravila koji
važe za ovaj sistem, kako ne bi došlo do nepredviđenih teškoća, bilo pri montaži bilo pri kasnijoj
eksploataciji.
Montaža sistema za podno grejanje počinje nakon završetka grubih građevinskih radova (izgrađeni
zidovi sa ugrađenim prozorima, izlivena podna betonska ploča i postavljena tavanica koja sprečava
prodor atmosferskih padavina u prostor u koji se postavlja podno grejanje).
Sledeći korak je postavljanje toplotne i zvučne izolacije na pripremljenu podlogu koja mora da bude
čista i ravna. Debljina izolacije proističe iz izvršenog termičkog proračuna. Izolacija je od
ekspandiranog polistirena sa vođicama za cevi. Potrebno je obratiti pažnju na pravolinijsko slaganje
vođica na susednim pločama, kako bi se omogućilo nesmetano vođenje cevi po pravcu.
Uporedo sa ovim, postavlja se ugaona izolaciona traka koja ima za cilj da primi na sebe sva
pomeranja mase estriha tokom sušenja i kasnije grejanja. Ivična izolacija mora da bude od elastične
izolaciona masa debljine oko 10 mm. Osnovni uslov je da je neosetljiva na vlagu, otporna na moguća
oštećenja prilikom ugradnje i mora da ide kontinualno celom dužinom, bez prekida, oko celog polja.
Ne sme da bude slobodnog prostora između dve ivične izolacione trake ako se postavljaju iz komada
a ne iz kotura. Visina ove trake je oko 15 cm i ona ide od poda naviše. Nakon postavljanja estriha i
završnog sloja, pre postavljanja ivičnih lajsni, višak ivične trake, koji viri, seče se u ravni poda.
Nakon završetka opisanih radova pristupa se postavljanju elemenata sistema podnog grejanja. Prvo
se postavljaju sabirnici i razdelnici na zidovima koji su određeni za to. Pre postavljanja formiraju se
sabirnici/razdelnici od pripadajućih elemenata, sa svim dihtunzima i zaptivnim prstenovima koji su
priloženi uz njih. Označe se mesta na zidu za distributivni orman sa držačima i nakon njihove montaže
postave se i kolektori. Visina postavljanja od poda iznosi za sabirnik oko 20-30 cm.
Polaganje cevi se izvodi po prethodno izrađenom projektu sa ucrtanim strujnim krugovima. Sa kotura
namotanih višeslojnih cevi dimenzije f16x2,0 mm, odmotamo približno 2 m cevi i pomoću
kompresionog fitinga odmotani kraj cevi spojimo sa postavljenim razdelnikom ili sabirnikom.
Ako iz bilo kog razloga sabirnik ili razdelnik nisu montirani na svoje mesto, potrebno je ostaviti
slobodnom onoliku dužinu cevi koliko će da iznosi rastojanje od poda do mesta sabirnika/razdelnika i
oko 0,5 m rezerve. Cevi se dalje razmotavaju i polažu prema crtežima, uz pažljivo postavljanje cevi
između ispupčenja na podnoj izolaciji koja služe za fiksiranje cevi i držanje njihovog konstantnog
osnog rastojanja. Izuzetno je važno da se kotur odmotava pažljivo da ne bi došlo do ukrštanja ili
“lomljenja” cevi. Posebnu pažnju treba posvetiti izvođenju krivina, jer pri tome može da dođe do
krivljenja ili “preloma” cevi. Rastojanje između ivične cevi i zida trebalo bi da bude oko 10 cm. Nakon
vraćanja cevi do sabirnika vrši se njeno odsecanje i povezivanje kompresionim fitingom.
Nakon postavljanja svih cevi i njihovog povezivanja sa sabirnicima i razdelnicima završena je montaža
elemenata podnog grejanja. Sada se pristupa ispitivanju ovog dela instalacije na nepropusnost i
hermetičnost. Preko priključka na završnoj kapi na kolektorima ili preko ventila (ako su sabirnici i
razdelnici već povezani sa podstanicom i izvorom toplote) vrši se punjenje vodom instalacije koja će
da bude smeštena u podu i nakon toga potpuno odstranjivanje vazduha iz cevi. Ovo treba raditi
pažljivo i uporno, jer cevi u podu nemaju nagib pa je eliminisanje vazduha otežano. Najpovoljnije je da
se svi regulacioni ventili na sabirniku i razdelniku zatvore, pa da se otvaraju jedan po jedan, i na taj
način najbrže će doći do izbacivanja vazduha iz cevi.
Kada je ovo završeno, pristupa se postepenom povećanju pritiska do vrednosti radnog pritiska
uvećanog za napor pumpe, statičku visinu objekta i još 2 bara kao sigurnost.
U slučaju da u toku 24 časa ne dođe do smanjenja pritiska, može se smatrati da je zaptivenost
instalacije u redu i može da se pristupi građevinskim radovima.

Ostadoše majstori bez posla.
Ovaj opis je kao video.
Svaka čast za VelibrorM.

Radijatorsko je bar 3-5 puta jeftinije. Za niskotemperaturno grejanje radijatorima, za sobu od 20m2, sa srednjom izolacijom, potreban je panelni radijator od najviše 100evra. Gotovo za pre podne.
Podne cevi za tu sobu su oko 100m + izolacija + rad + vreme +pločice ...
Treba pročitati o prednostima i manama svakog i radijatorskog i podnog grejanja. Pa odlučiti.