Pozdrav svima. Imam veliki problem u stanu i molim za pomoc. Stan je veliki, 90 kvadrata, u krovu je zgrade, iznad nas je jos jedan manji stan. Problem je taj sto od kad je stavljena pvc stolarija na severnoj strani stana se u sobama javlja velika vlaga, budj i dosta je hladnije zimi u tom delu stana. Bas tu mi se nalaze decja i spavaca soba, gde smo sa bebom, pa je moj problem jos veci. Prethodni vlasnik kaze da sa tim nije imao problema, imao je staru drvenu stolariju. Cim je malo hladnije zimi, kondenz bukvalno curi sa prozora i zidovi kao da placu. Strasno izgleda, otpada boja sa zidova.U sobi imam apsorber vlage koji donekle pomaze, ali to nije trajno resenje.Spoljasnju izolaciju je skoro nemoguce uraditi jer smo na 4.spratu i u krovu, trebalo bi skidati crepove, tj. neke ploce u obliku crepa, a zgrada je iz 80-tih godina, to se ne bi moglo popraviti. Moje pitanje je , sta uraditi? Kupili smo neki premaz stop kondenz i boju perma white, pa smo mislili s tim da probamo. Ili mozda isusivac vazduha. a zanima me i da li bi u nasem slucaju unutrasnja izolacija imala svrhe?Da napomenem da se grejemo etazno, na struju, ne stalno. Po celu noc i 3 sata dnevno. Toplota se akumulira preko noci tako da je uvek u stanu oko 21-22 stepena. Molim za savet sto pre 
Kondenzacija
- Login or register to post comments
- 12213 prikaza
Za printanje
Hvala na odgovoru. Ovaj predlog smo razmatrali, tj.jos uvek razmisljamo o tome, ali se bojimo da mozda situacija ne bi ostala ista cak i ako se uradi unutrasnja izolacija, a grejanje ostane neravnomerno u toku dana, tj, da zbog ceste promene temperature u stanu, jer se greje nocu i 3 sata dnevno, sto se ne oseca mnogo kad je temperatrura u plusu, ali kad je veci minus, onda je razlika i po 5-6 stepeni, ne dodje opet do kondenzacije i vlage. Da li bi mozda pomoglo da u sobama sa severne strane, 2 sobe, stavimo T.A. peci i tako pojacamo grejanje? Da li bi to pomoglo da ne dolazi do te promene temperature i kondenzacije? Uz pojacano provetravanje, naravno?
Kondenzacija vlage je problem broj jedan kada se ugradi pvc stolarija. Dihtovanje je malte ne idealno i nema kao kod drvene stolarije da malo i propusta. Posto je hladan vazduh spolja a u prostoriji je dosta toplije a posto plastika nije hidroskopna vazduh koji je vlazan pocinje da sliva niz istu. Bez obzira ne broj komora koje su uprincipu veoma tanke ipak se plastika brze hladi od drveta pa se vazduh koji je vlazan kondenzuje na zidove iste i pocinje da sliva. Zato se sve vise koristi drvena stolarija oblozena aluminijom da spreci te pojave. Problem se moze delimicno resiti cescim provetravanjem. Jer se vlaga stvara najvise kuhinjskim isparenjima i samim nasim disanjem.
Slazem se sa Zvukoljubom. Termoizolacija bi odstranila znojenje zidova. Formiranje kondenzata je izrazitije pri velikim temperaturnim razlikama i uvek se formira sa toplije strane zida (unutrasnja strana zida je, zimi, znatno toplija od spoljasnje). Fungicidni premazi mogu da smanje pojavu plesni na zidovima i da, donekle, uravnoteze temperaturne razlike na povrsini zida (uglovima) ali ne mogu da sprece pojavu kondenzata.
Kutije sa silika gelom (koji je izrazito higroskopan i menja se kada se zasiti vodom koju je pokupio iz ambijenta) su efikasne ali nisu svemoguce.
Ako imate klimu (split sistem) proverite da li ima funkciju "dry" za isusivanje vazduha. U ovom modu klima se ponasa kao kompresorski aparat za isusivanje vazduha i mnogo je efikasnija od silika gela - a trosi znatno manje energije nego za hladjenje ili grejanje. Takodje, uspostavlja bolju cirkulaciju vazduha u prostoriji.
Sta je onda vas predlog, da ugradimo klime u te dve sobe? I da zimi ukljucujemo na dry? Povremeno ili da stalno radi u tom modu? Sta mislite o pojacanom grejanju sa TA pecima? Vidim da to niko nije prokomentarisao. Postoji jos jedna stvar, u PVC prozore se mogu ugraditi neke zavesice, u sam profil, koje sluze za protok vazduha. Mi smo zimus probali i ugradili 4 takve zavesice u spavacoj sobi, po dve gore i dole na svakom krilu. Kondenz se i dalje stvarao, mada smo tu imali i apsorber. I zid je bio vlazan.
Jos nesto, ako se odlucimo za unutrasnju izolaciju, da li mislite da bez 5 cm debljine stiropora ne vredi nista raditi? tj.2+3 cm
Ukoliko se odlucite za unutrasnju (jer je tesko izvesti bolju - spoljasnju) izolaciju zidova, klima Vam mozda nece biti ni potrebna (ako detetu ne smetaju umerene letnje temperature). Nece Vam biti potrebne ni dodatne TA peci. Razmislite i o soluciji (samo ako mozete da se odvojite od zajednickog elektricnog etaznog grejanja, odnosno da ga ne placate) da ugradite unutrasnju izolaciju i, umesto postojeceg (nocnog) etaznog grejanja, instalirate odgovarajuci broj TA peci (ukupna snaga od 10KW bi, mislim bila dovoljna - bolje je da u blizini prozora imate po jednu u svakoj prostoriji nego dve od po 5KW). Na taj nacin biste bolje valorizovali potrosnju struje i ulaganje u izolaciju (ovako delite gubitke sa svim stanarima i ne mozete da kontrolisete plave i crvene tarife). Pored toga, izrazito je nezdravo intenzivno grejanje tokom noci (jevtinija struja) i stednja tokom dana. TA peci bi Vam omogucile da ih "punite" tokom noci a "praznite" tokom dana sto bi Vam omogucilo zdrave temperature tokom noci (npr 18 stepeni) i dana (npr 22 stepena) a i dalje biste trosili samo nocne tarife i (zbog izolacije) smanjili izlete u ekstra skupe tarife.
Ako se odlucite za izradu unutrasnje izolacije, pogledajte uputstva Zvukoljuba ili ga zamolite za savet (i ja mogu da Vam detaljno opisem kako da to uradite uz minimalne troskove).
U sadasnjim uslovima preporucujem Vam da, vodeci racuna o detetu na promaji, vrsite cesca kratka provetravanja svih prostorija (smo na minut dva - da se zidovi i namestaj ne ohlade). Vazduh zasicen vlagom se mnogo sporije zagreva od "suvog".
Zaboravio sam da napomenem da, ako se odlucite za nabavku klime (jedna od 12000 BTU je dovoljna za isusivanje), odaberete model ciji kompresor moze da se ukljuci i na temperaturama ispod 0 stepeni (Midea, LG - pitajte prodavca).
Sto se izbora unutrasnje izolacije tice, po mom misljenju, ne morate suvise da vodite racuna o parodifuziji zidova (Vasi zidovi su verovatno nacinjeni od prefabrikovanih betonskih elemenata ili ste koristili akrilne premaze sa unutrasnje strane). Znaci, i sada minimalno disu (inace bi se manje znojili i absorbovali vecu kolicinu postojece vlage u unutrasnjost zidova).
Zvukoljub je verovatno imao dovoljno unutrasnjeg prostora da bi mogao da ga umanji za 6-7cm na svakom zidu.
Pre izvodjenja unutrasnje izolacije proverite debljinu spoljnih zidova. Ako su oko 30cm ili vise siroki, moguce je da su zidovi iznutra omalterisani cementnim malterom ili "okreceni" paronepropusnim bojama (to bi mogao da bude glavni uzrok znojenja zidova). Ako delite ukupne troskove grejanja sa ostalim stanarima (zajednicka struja?), Vase ulaganje u izolaciju ne bi se mnogo odrazilo cenu grejanja koju inace placate.
Ako se odlucite za sistem izolacije sa gips plocama, trebalo bi da postupite po uputstvu Zvukoljuba (profile ili letve postaviti na polepljeni stiropor od 2cm kako bi se izbegli hladni mostovi a ispunu vrsiti stiroporom od 3cm ili mekom vunom u rolni od 5cm jer je stisljiva - uz obavezno postavljanje prelepljene parne brane pre postavljanja gips ploca na "rostilj" od profila ili letava).
Moguce je izvesti i "tanji" sistem slican postavljenju tzv Demit fasade (npr 5cm stiropora na "severnom" zidu i 3cm na ostalim zidovima). Otpornost na udar tako izvedene povrsine zida opredeljuje kvalitet armaturne mrezice i debljina sloja lepka koji je nanesen na stiropor - pre nego njegova gustina (12g/dm3 meki, 17g/dm3 - fasadni, 20g/dm3 - polutvrdi, 25 ili 30g/dm3 - tvrdi). Uostalom, i tzv "Stirodur" od 30 ili 50g/dm3 mozete da ulubite vrhom prsta. Ipak, morali biste da vodite racuna o nacinu pricvrscivanja slika i visecih delova namestaja (lepljenje, duzi vijci sa kracim tiplama i sl). Ako Vas zanima ovaj nacin izolacije - posaljite mi mail. Poslacu Vam detaljna uputstva i korisne linkove.
Nemam reci da Vam se zahvalim na ovako opsirnom odgovoru. Dobili smo odgovore i na mnoga nepostavljena pitanja, a koja su nam se vrzmala po glavi. Inace za ukidanje etaznog grejanja nije problem jer je ono samo nase, tj u nasem stanu. Nema veze sa komsijama. Razmislicemo malo i verovatno ce nam biti potrebno brdo saveta ako krenemo s radovima. Jos jednom, HVALA
Pozdrav,
Voleo bih ako moze neko da mi pruzi par saveta vezanih za kondenzaciju. Pre pet meseci sam se uselio u stan koji sam renovirao tri meseca. Stan se nalazi u prizemlju stare zgrade okrenut ka severnoj strani. Jedana strana zida okrenuta je ka podrumskim prostorijama. Kada sam renovirao stan promenio sve kompletno. Izlio sam novu ploču, uradio hidro i termo izolaciju preko ploce. Omaltao sam zidove, uradio nov PVC i sve ostalo novo. Pre mesec dana kada sam poceo da grejem stan ( TA peć), pocela je da se javlja kondenzacija na prozorima kao i u ćoškovima soba. jedna strana zida hodnika deli me sa podrumom i tu imam katastrofalnu kondenzaciju. Hodnik ne grejem a vrata ulazna od stana su mi non- stop vlažna i sliva se kondenzacija.
@Sedobro
Klasičan - školski primer nedovoljne termoizolacije zidova. U uglovima imaš verovatno betonske serklaže kroz koje prolazi toplota kao da ih nema. Isto važi i za prozore ispod kojih se ne nalaze radijatori. Sve te površine su hladne tako da se vodena para (vlaga) u vazduhu kondezuje pri dodiru sa hladnim površinama.
Rešenje:
Pravilno izvedena kompletna termoizolacija svih fasadnih zidova i onih koji te dele od podruma. Što se tiče kondezacije na prozoru, približiti izvore toplote ka njima. Čak i najbolji PVC će se magliti ako su radijatori/TA peći daleko od njih. Kroz prozore ide uvek najviše toplote, pa čak i kada su PVC. U ostalom postoje i drastične razlike između raznih PVC prozora, nisu svi isti po pitanju čuvanja toplote. Najveću količinu vlage u stanu proizvode ljudi disanjem, kuvanjem i kupanjem, zato takođe jednom dnevno provetravajte prostoriju na kratko, da smanjite količinu vlage, a i suv vazduh se i lakše greje i zdravije je.
Sa fungicidom maži vlažne zidove, ako se već pojavila buđ, pojaviće se 100%. Bolje ipak sprečiti bar to dok se ne uradi termo izolacija.
Pozdrav, imam problem sa kondenzom i nedoumicu šta da radim. Kondenz se javlja u suterenu, hidroizolacija nije postojala kada sam nasledio objekat, tako da sam odradio unutrašnju izolaciju u obliku kade sika top sealom pošto je postojala dosta izražena kapilarna vlaga. I taj problem je rešen evo već 7 godina, medjutim sad se javlja problem sa kondenzom zato što su spoljni zidovi od betona debljine oko 40cm. Ja to nikakvim grejanjem ne mogu da zagrejem da ne kondenzuje, jer se onaj beton ladi kao lud. Znam da je rešenje spoljna izolacija stiroporom, ali me buni da li neću tako da zatvorim zid da ne može kapilarna vlaga uopšte da isparava, jer sam ga već zatvorio iznutra premazima. Dakle to je i moje pitanje da li će demit fasada da uspori sušenje zida i isparavanje kapilarne vlage?
a kada bi zimi stavio dry na klimi, a radijator greje...
mislim dry ipak i hladi zar ne.... malo ironicno grejem radijatore a klima me jos hladi 
Ako ne postoje drugi uslovi može se uraditi i termoizolacija sa unutrašnje strane.Ja sam to uradio kod sebe u stanu i evo već drugu godinu ja nemam problema ni sa budjanjem zidova ni sa hladnim sobama.Pisao sam o tome ovde na forumu i ima i slika.
http://www.samsvojmajstor.com/Forums/viewtopic/p=28792.html#28792
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..