Zna li neko kako da se rešim kondeza na prozorima.U pitanju su PVC prozori sa izopan staklom,kuća novouseljena bez izolacije.Kondez se javlja na svim prozorima a najviše u sobi u kojoj se spava.Kuća se trenutno negreje.
Pozdrav
Kondez na prozorima
- Login or register to post comments
- 9445 prikaza
Za printanje
Ma znam Đuma ,ali čudime da toliko kondezuje sad kada napolju i nije toliko hladno,tj razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature nije više od 10 stepeni.
Meni to lici na krivicu majstora, koliko sam upucena, ako je dobro uradjen termo-prekid, nema ni tolike kondenzacije.
Previše analize dovodi do paralize 
Moguće,vredi proveriti
Pvc prozori ? Fasada urađena sa stiradurom ? Dobro pregletovani zidovi ?Retko provetravaš prostorije ?
ratko wrote:
Pvc prozori ? Fasada urađena sa stiradurom ? Dobro pregletovani zidovi ?Retko provetravaš prostorije ?
Dakle DA,NE,NE,DA .Izolacija ide ovog meseca običnim stiroporom,zidovi tanko gletovani,prostorija se slabo provetrava.Pre par dana sam uzeo henkelov proizvod za skupljanje vlage,neka plastična kutija sa tabletom od pola kila i posudom za vodu pa ću videti ima li rezultata
Redovno provetravanje je majka .
Drvena stolarija je zakon.
Normalno je da ima kondenza u novoj kući, još isparava vlaga iz cigala, iz maltera a i nedostatak termoizolacije čini svoje.Nisu cigle držali na stovarišu pod krovon i u najlon pakovanju.Ko znaka koliko je to puta pokislo dok je stiglo do faze ugradjivanja i sad treba vremena da vlaga ispari i da se sve osuši.
Kada je zidano, kada je malterisano i kada je ubačena stolarija?
ivoludilo jer imaš roletne na prozorima ovo zato pitam jer se meni isto javlja kondez na prozorima prvo je bilo kao kazali mi zbog nekvalitetnog grejanja
e sad imam centralno grejanje i dalje se javlja u narednih 10-ak dana treba da mi stigmu roletne pa će vidimo????
inače stolarja je drvena dupli falcovi guma nigde ne vuče a zidovi se isušili posle 10god.
da se isusi nova zgada potrebno je oko 15-20 meseci i pri tome stalno luftiranje.
U opisanim okolnostima kondenz na hladnim povrsinama je normalnapojava jer je prevelika vlaznost vazduha unutar objekta.
Pomenuta upotreba soli u vrecici za odvlazivanje ce privremeno pomoci da se sakupi prekomerna vlaga.
Evo ovako,kuća je zidana pre dve godine,malterisana pre 14 meseci,gletovani zidovi pre pola godine i krečena Jupol Goldom i Kraftom pre 3 meseca a u isto vreme i useljena.Vlage za sada ima po prozorima,pogotovu kada je napolju oko nule ,tada pošinje da lije sa prozora.Inače primetio sam kada je dosta hladno javlja mi se i vlaga na mestima gde su betonski stubovi tj u par ćoškova kuće tj sobe koja se povremeno grejeu.Buđi sa sada nema nigde.Za vikend pošinjem da radim izolaciju pa će valjda biti bolje.
Kad sam već kod izolacije da nepočinjem novu temu interesuje me da li Ceresit CT 83 može da se koristi i za lepljenje mrežice.Znam da na uputstvu piše samo za lepljenje stiropora a za mrežicu CT 85.Ima li neko iskustva sa ovim.
Tipicna pojava kondenza na hladnim povrsinama usled nedovoljne temperature zidova/ prozora kao posledice nedovoljnog (preslabog) grejanja kuce.
Dok se ne uradi termo obloga kuce kako treba, treba pojacati grejanje adekvatno da se zidovi zagreju na bar +18C i prozori na bar +13C.
Prema opisanoj strukturi zida usled ogromnih gubitaka toplote kroz zidove temperatura vazduha treba da bude minimum + 26C uz povetravanje od najkasnije na 30tak minuta (kratko 2-3 minuta).
Pojava vlage u uglovima, pogotovu na betonskim elementima je normalna posledica geometrijskog hladnog mosta.
Posto vec postoji problem, na tim mestima izolacija treba da ima minimum otpora od R=4, sto znaci minimum 12cm stiropora/ vune za geografsku lokaciju tu gde se kuca nalazi.
Oprez sa vlagom, gde god ima toliko vlage budj se sigurno javlja pre ili kasnije.
Kada promeni strukturu u budj crne boje pocinje da ugrozava zivot.
Termo izolacija koja ce obuhvatiti i tipicne hladne mostove pouzdano ce i trajno otkloniti rizik od kondenza na zidovima, budji i omogucice da se vazduh zagreje na 20-21C za visoki stepen udobnosti toplih zidova.
Posebnu paznju treba obratiti na nacin ugradnje prozora, preporuka je po RAL normi tako da nema spaletni sa spoljne strane zida a da izolacija prekriva minimum 30-40mm okvir prozora.
Uz klasicni nacin ugradnje prozora koji je uvucen u zid ostaje hladni most i kondenz ostaje redovna tema (samo pri nesto nizim temperaturama nego sto je sada slucaj).
Provetravanje ostaje potreba ali vise ne mora da bude tako cesto dirigovano vlagom u vazduhu jer se podize bitno prag dozvoljene relativne vlaznosti a bez kondenza.
Jedan higrometar dobro dodje za navodjenje kada je potrebno provetravanje, vlaga ne treba da predje kriticnih 55% a optimalno je 35-40% za najugodniji osecaj.
Pozdrav jedno pitanje ? Da li može negašeni kreč da spreči vlagu ili da je ublaži ako se stavi u uglove gdje postoji vlaga, jer ja imam problem kako je i sam tema glasila kondez i pojava buđi hv.
Kreč je izmedju ostalog i dezinfekciono sredstvo, tako da predpostavljam, da bi verovatno, na neko vreme sprečio stvaranje budji, mada danas postoje fungicidi za tu namenu.Pisano je ovde na forumu o tome i navodjeni su i komercijalni nazivi tih proizvoda.
molim za pomoć kondez i buđ
U hodniku mi se stvara kondez i budj, imao sam vrata i prozor od bravarije na hodniku, i to sam zamjenio sa pvc-om. Međutim opet mi se stvara kondez i buđ, čak i kapi sa plafona. moram naglasiti da mi je to pod pločom, a na ploči ima lepenka. moli vaše mišljenje šta da uradim da izbjegnem kondez i buđ.
Sam si odgovorio, to sto je hodnik pod plocom je problem.
Mi imamo kupatilo koje je pod plocom, i resili smo kondenz (ne skroz) tako sto smo spustili plafon, postavili izmedju plafona i ploce staklenu vunu i odozdo zatvorili gipsanim plocama. Ja gips inace mrzim, ali nismo mogli pronaci bolje (citaj jeftinije) resenje. Mislim, moglo bi mozda i nesto jeftinije da se uradi umesto gipsa, ali mislim da je definitivno problem u izolaciji plafona, a to moras resiti ili odozgo ili odozdo, pa sad vidi kako ces.
Previše analize dovodi do paralize
Šta je bolje da izoliram odozdo ili odozgo. odozdo mogu staviti stiropor od 1 cm, a odozgo od 2 cm. I da li se sada to može raditi pošto je zima i vlažno. Ili da uradim i odozgo i odozdo
hvala
merak wrote:
Šta je bolje da izoliram odozdo ili odozgo. odozdo mogu staviti stiropor od 1 cm, a odozgo od 2 cm. I da li se sada to može raditi pošto je zima i vlažno. Ili da uradim i odozgo i odozdo
hvala
Stiropor je najbolje resenje, a mozes i gips plocu stim da bude izmedju zida (plafona) gde se javlja budj minimalni vazdusni prostor makar 5mm.
Mozes da radis i sad...svakako ces pricvrstiti pored lepka i srafovima.Susenje je sporije ali se def. susi...a pitanje sa li odozgo(spolja) ili odozdo (iz nutra)...svakako je bolje odozgo...
Sustina je da izolujes betonski deo od spoljnih klimatskih uslova, a to je znaci sa spoljne strane,
Mnogi koji su zamenili stare drvene prozore sa PVC sa vakumskim staklima se zale na kondenz-vlagu na prozorima sto nije bio slucaj na starim.Upravo se desava taj kondenz jer nema provetravanja koje je bilo ranije sa losim dihtovanjem na onim starim.Naravucenije, minimalno provetravanje je kljuc resenja.Dovoljno je i 15min. dnevno da bi potpuno se resili tog kondenza pod uslovom da rade radijatori.Ukoliko se grejete na klima uredjaj to se nece desavati.
pozdrav ljudi. evo da malo osvezim temu sa problemom koji je mene osvezio. dakle problem je kao sto sam naslov kaze, stvara se kondenzacija na unutrasnjem staklu prozora koja se sleva prema dole. u pitanju je spavaca soba koju prvi put grejem od kad smo se uselili ovde, temperatura se krece u opsegu od 18-20*C, prozori su DRVENI sto me bas cudi i iznenadjuje da oni kondedzuju, letos su ofarbani u dve ruke lesolom i polepljene su diht gumice okolo. ovo se desava od kad sam poceo sa grejanjem, kad je napolju hladnije kondenz je vise prisutniji, veca kolicina vode se skuplja, a jutros se cak sakupila voda na onu dasku ispod prozora, u uglovima prozora levo i desno, a primetio sam i da je lajsna ispod stakla pocela da budja, nahvatala se neka muvla kao mahovina, bog zna sta je... molim vas kazite mi sta da radim da sprecim da mi prozori propadnu, dali da polepim nesto po rubu da se voda ne upija ispod lajsnu i sta, ili pa neko drugo resenje.
Suocen sam sa slicnim problemom. Isto su novi drveni prozori u pitanju, staklo 4-16-4. Cime je zidan objekat? Verovatno imas i neku izolaciju...? Mislim da je resenje samo u boljoj ventilaciji i cirkulaciji vazduha.
Kod mene je Ytong 30cm i nisko temperaturno grejanje. Ali mislim da bas zato sto nema puno gubitaka i malo se greje dolazi do kondenzacije. Mozda da su stakla deblja i 3struka bilo bi bolje. Najgore je sa prozorima naravno gde nema izvora grejanja ispod njih (kuhinja i kupatilo i balkonska vrata). I najizrazeniji problem je ujutru. Cak sam donosio i higrometar i merio vlagu u prostoru. Vlaga je bila 68% pri 22-23 C u Novembru kada je napolju bilo 60% pri 12 C. Ne znam da li to nekom nesto govori, ali mislim da bi unutra trebalo da bude niza vlaznost nego sto je spolja...ili mozda ne. Mozda nam neko upuceniji da resenje na problem..
Meni su cak ponekad i preko dana pri samom dnu malo zamagljeni prozori i ima po koja kaplijca vode. To bas iritira.
To kada si merio u novembru mesecu vlagu napolju i unutra merio si fizicku veleicinu koja se naziva relativna vlaznost vazduha a to znaci, uprosceno, da sto je vazduh topliji onda moze da primi vecu kolicinu vlage u sebe a da ne dodje do tacke rosenja odnosno do kondenzacije i, naravno, obrnuto. Ako si imao u kuci npr. 22 stepena Celzijusa i izmerio si 68 % relativne vlaznosti a pri tom je doslo do stvaranja kapljica rose na prozoru onda si imao skoro 20 g vodene pare po kubnom metru vazduha. Istovremeno, napolju si imao 12 stepeni Celzijusa i 60 % relativne vlaznosti i bez orosavanja na npr. roletnama, crepovima, limu itd. sto znaci da si imao manje od 10.7 g/metru kubnom vazduha. Da te ne gnjavim sa formulama za izracunavanje apsolutne vlaznosti vazduha i tacke rosenja dao sam ti gotove rezultate. Kakav je zakljucak i sta je ciniti - Ti si u trenutku merenja imao vecu kolicinu vlage u kuci nego napolju i sasvim je normalno sto se ta vlaga odmah kondenzovala cim je naisla na hladniju povrsinu (u konkretnom slucaju staklo prozora i to za pocetak donji deo stakla). Kazem normalno jer protiv zakona fizike se ne moze.
1. Ako bi se podigla temperatura stakla onda do rosenja ne bi ni doslo. Lako je reci ali je u praksi skoro nemoguce izvesti. Ako se i izvede otklanjamo posledicu a ne uzrok.
2. Ako bi se smanjila apsolutna vlaznost vazduha u prostoriji onda bi i tacka rosenja pala ispod sadasnje. To znaci cesce provetravati nego do sada. A to dalje znaci imati vece gubitke na grejanju nego do sada.
3. Ostaviti kao sada i trpeti kondenzaciju na prozoru. Kasnije ce ova vlaga da stvori pogodnu sredinu za razvoj budji, a jos kasnije ce doci i do vrlo nezgodnih bolesti kod ukucana usled konstantnog boravka u vlaznoj i neprovetrenoj sredini.
Onda kada su proizvodjaci termoizolacionih materijala "zavrsili" svoj posao i ubedili trziste da je nuzno da se izvrsi izolovanje kuca na ovaj ili onaj nacin odmah je stvorena startna pozicija za sledeci investicioni ciklus a to je uvodjenje i izvodjenje ventilacionih sistema. Kuce su ususkane, a kod niskoenergetskih i pasivnih je postalo pravilo da se vrsi testiranje na apsolutnu zaptivenost tj zadihtovanost kako se ne bi gubila toplota. I to je mnogo lepo. Samo ukucani ne bi trebalo da disu jer i tada ispustaju vodenu paru.
Da se ne bi vrteli u krugu i pricali bez resenja treba prihvatiti cinjenicu da izolacija donosi dobitak, ali deo tog dobitka mora da ode na ventilaciju. Koiliki je taj deo zavisi od nacina zivota pa i od nekih licnih zahteva. Npr. ulazimo u kucu ili sto je cesce neki poslovni prostor - temperatura je primerena bilo leti jer je ukljucen klima uredjaj bilo zimi jer se greje ali je vazduh do te mere zagadjen da je onome ko ulazi prakticno nemoguce da se privikne na to. S druge strane onima koji su tu bili takva mikroklima ne smeta.
Ventilacija prostora je nesto sto je neophodno, odvlazivanje vazduha takodje. Postavicu samo pitanje svima onima koji imaju ugradjene klima uredjaje da li im ti uredjaji i dovode svez vazduh ili samo podesavaju vazduh iz prostorije na zeljenu temperaturu?
Astrea ovde si tako lepo sve objasnio da je, cini mi se, svaki komentar na isto suvisan.
Cela prica sa "pasivnim" kucama ii ulaganjem u izolacije prostora je tako velika igra bez granica, barem za nase mogucnosti, da nismo izgleda ni svesni. Kada i dodje do ventilacije, onda ce biti da je nophodan i dobar rekupreator, pa onda i neki VRF ili toplotna pumpa ako je vec nema i ko zna sta vec. I to jeste dobro medjutim to i kasnije kosta dosta, ali mi vec imamo potrebu da jurimo sve te novotarije i tekovine civilizovanog sveta, tako da ko moze-samo napred.
Ja, kao i mnogi ovde, imam klasican split koji, naravno, samo kondicionira postojeci vazduh u prostoriji.
Nisam hteo ni da spominjem ventilacione sisteme sa iskoriscenjem toplote istrosenog vazduha. Velika riba guta manju i to je tako pa tako i svi ovi koji su ovde dosli nas gledaju iskljucivo kao potencijalno trziste. Evo primera iz prakse - clan moje porodice je na zavrsnoj godini jednog ozbiljnog drzavnog inzinjerskog fakulteta, inace jedinog u zemlji. U jednom predmetu koji se naziva "Geotermalna energija" profesor je mrtav 'ladan odveo studente u predstavnistvo firme Rehau gde su ih normalno "zadojili" da je njihova roba najbolja. Sve ono sto sam ranije godinama govorio tom studentu iz moje porodice da treba razvijati sopstvenu pamet i proizvodnju zamalo je propalo jer su ih u Rehau "obradili" za par sati. I sta onda reci?
Ti, kao i ogromna vecina ljudi , imas klasican split sistem slima uredjaj, a ja sam sacuvao i ocuivao onaj kojki se ugradjuje u zid ili u prozor, koji je proizveden u zemlji (pravili ga EI Nis, Cer cacaj, Sloboda Cacak ...) ali taj uredjaj moze i da ubacuje svez vazduh u prostoriju. Ali, nekome je bilo u interesu da se unisti i ono malo sto se pravilo kod nas i da prodaju svoju robu ovde.
astrea, svaka ti cast na detaljnom objasnjenju, sve sto si rekao poklapa se apsolutno sa situacijama sa kojima se suocavaju mnogi. evo fakte sa mojim slucajem. spoljni zidovi su sendvic zidovi ako se to tako kaze, izmedju spoljnog i unutrasnjeg zida postoji staklena vuna, zgrada gradjena davne 1987, posto sam na poslednjem spratu iznad ploce su poredjane table staklene vune koja je bila dva puta pokvasena prilikom prokisnjavanja krova i gazena vise puta, ali kakva takva drzi nesto. konkretno ova soba koja je problematicna je na samom cosku orijentisana sever - zapad, na zapadu ima vrata od terase koju smo zamenili pvc-om proletos, a na severu su dva prozora, jedan 70x130 a drugi 110x130. soba se greje TA peckom 3.5kw koja je postavljena ispod prozora, ali je udaljena od zida 40 cm, zbog zavese koje idu iza nje a i zbog toga sto necu da zid upija toplotu. kad sam poceo sa grejanjem prozori su se zamagljivali do pola, ali svi smo osecali da toplota negde ide, jednostavno i pored grejanja osecala se hladnoca u sobi, ali i neka svezina. onda sam resio da oblepim krila prozora sa diht gumicama i od tad je poceo problem, bukvalno se voda sliva po prozorima, rosa je skoro do samog vrha, a voda ide na dasku. lajsne su vec zabudjale. trenutno dezuram krpom i brisem jedno 3-4 puta na dan. provetravanje se vrsi dva puta, ujutru i posle podne, a kad nismo duze vreme kuci, samo ujutru. mene bas cudi zasto samo u ovoj sobi se to desava, drugu sobu grejem takodje TA peckom 5kw koja je postavljena izmedju dnevne i kuhinje, znaci nije ispod prozora i tamo se zamagle prozori obicno ujutru i do podne to nestane. isto se zamagle prozori i u negrejanoj sobi na severu, ali ovako nesto se ne desava nigde.
Astrea wrote:
Ti, kao i ogromna vecina ljudi , imas klasican split sistem slima uredjaj, a ja sam sacuvao i ocuivao onaj koji se ugradjuje u zid ili u prozor, koji je proizveden u zemlji (pravili ga EI Nis, Cer cacaj, Sloboda Cacak ...) ali taj uredjaj moze i da ubacuje svez vazduh u prostoriju. Ali, nekome je bilo u interesu da se unisti i ono malo sto se pravilo kod nas i da prodaju svoju robu ovde.
I bre Astrea, pa zar ti da imas jedan ovakav uredjaj Ali, bez sale, slozices se da takav uredjaj bas ne ide sa konceptom energetske efikasnosti. Kad bi ih barem radili u inverterskoj izvedbi.. Jos da je to negde u Cacku, Nisu...
Nego ciju li robu profesor ima kod kuce?
Klima uredjaj koji imam kupljen je davne 1988 godine, ima toplotnu pumpu koeficijenta oko 2.3 (znaci da na ulozenih 1000 W daje 2300 W toplote). Ogranicenje je da ne moze da radi kada su spoljne temprature ispod -1 stepen, a realno i kada je vec +1 korisnost opada. Doduse ja ga skoro nikad ai ne koristim za grejanje vec samo par dana godisnje za hladjenje. Kada budem dosao do para i budem rekonstruisao i taj objekat gde se on sada nalazi verujem da mi ni on nece biti potreban. Kada se dobro upustis u najmodernije klima uredjaje videces da ni oni u sustini nisu nesto mnogo efikasniji. Drugo je sto se u reklamiranju izbace na vrh samo oni podaci koji su u prilogu proizvodjacu.
Normalno je da su prvo kupili konkretnog profesora, on ce malo malo da gostuje na televiziji i da nam prodaje pamet o tome sta treba raditi, a vojska njegovih studenata ide po svim trgovinama i tu se krug zatvara. To sto ce jedan njegov student biti argumentovano protiv takvog ponasanja profesora nece da znaci nista.
probaj sa absorberom vlage kod mene je dobro se pokazao,to su ti one posudice od plastike sa onim kesicama soli na re[etki i mogu da ti kazem da pokupe bas dosta vode ja ih ostavim uvek u kuci i kad sam duze odsutan da bih sprecio razvoj gljivica posto nema ko da redovno provetrava
pozz
Kad krene grejanje bice i manje kondenza