E baš to me i interesuje, tj. da li će se desiti da ima vlage, a sam aluminijum, tj. foliju sam nameravao postaviti zbog njene reflektujuće sposobnosti, te na taj način sam mislio da dobijem da se smanji gubitak toplote, a da sama folija ne bude postavljena tako da ona dihtuje. Tako sam napisao u prethodnom postu. Eventualno, pitam se da li perforirana alu folija može da učini nešto po pitanju vraćanja toplote i propuštanja pare.
Osnove Termoizolacije
Folija reflektuje svetlost i neke vrste zracenja kao infracrveno zracenje ali NE reflektuje toplotu iz kuce. Probaj zimi da se ogrnes folijom pa da vidis koliko ce da te greje. Ili uzmi flasu soka iz frizidera i preko pola flase stavi foliju a preko drugo polovine nista pa na dodir pogledaj da li ima razlike u temepraturi. Probaj alu folijom da uhvatis vruc tiganj. Aluminijumska folija moze leti da napravi hladovinu (jer reflektuje infracrveno zracenje i svetlost). Alu folija sa mehiricima vazduha kao one kese na puckanje takodje nije nista jer kolicina i raspored vazduja u ovom slucaju nema termoizolacijska svojstva.
Verovatno bi imao problem sa vlagom jer npr kada stavis najlon posle kise na beton tamo gde je najlon ostavljen beton ostane mnogo duze vlazan.
Važi, ovo mi je značilo kao odgovor. No svakako, kako sam ja opisao (alu folija nije jedini sloj, nego poslednji sloj nad svim ostalim izolacijama plafona), mislio sam samo dakle na varijantu kako se to radi sa šporetom, a tamo je rerna izolovana prvo kamenom vunom, pa je kamena vuna zatvorena alu folijom. Dakle, nije bilo reči o postavljanju samo i isključivo alu folije, nego između gornjeg sloja vazduha unutrašnjosti kuće i sloja alu folije imamo dakle, kao što sam naveo, brodski pod sa 1cm falca, paropropusnu-vodonepropusnu foliju i oko 30cm trske. Moje je pitanje bilo dakle vezano za sve ove prethodno navedene slojeve, kao i ovaj poslednji. Takođe, pitanje se odnosilo i na to vezano za vlagu, a kao što rekoste, tu leži najveći problem - bilo labavo, ne bilo labavo postavljeno, uvek možemo imati problem sa vlagom.
Mislim da je greška što je postavljena paropropusna folija na brodski pod , mislim da ide parna brana pa izolacija pa paropropusna folija , i to sve zatvoreno, tj folija jedna za drugu zalepljena, toliko sam ja saznao i tako i radim tavansku ploču, pošto mi "profesionalci" nisu uradili kako treba ...
Poštovani, živim u stanu 55 kvm koji je star godinu dana. Izolacija je 12 cm stiropora.
Grajemo se jednom TA peći od 4 kW koja akumulira noću. Grejanje u stanu je planirano na struju francuskim radijatorima.
Ima ih tri po 1kw u spavaćim sobama i jedan od 2.5kw u dnevnoj i trpezariji.
Stan iznad mene je prazan te bih izolovao plafon da uštedim. Šta biste mi preporucili?
Drugi problem je vlaga na zidu spavaće. Da li da stavim barijeru i izolaciju ka kupatilu i kakvu?
Hvala.
Ps ne koristimo francuski radijator od 2.5 kw jer tu TA peć drži temperaturu.
misa Mladenović wrote:
Stan iznad mene je prazan te bih izolovao plafon da uštedim. Šta biste mi preporucili?
Koliko ukupno kWh el.energije trošite mesečno za grejanje? Da li se isplati stavljati izolaciju po plafonu kad će verovatno za godinu ili dve stan iznad biti useljen?
misa Mladenović wrote:
Drugi problem je vlaga na zidu spavaće. Da li da stavim barijeru i izolaciju ka kupatilu i kakvu?
Koliko razumem H.I. kupatila nije dobra i vlaži Vam zid a vi bi sa spoljne strane kupatila tj. iz spavaće sobe hteli da stavljate novu H.I. izolaciju?
Pozdrav svim forumašima!
Spremam se da napokon uradim kontaktnu fasadu sa stiroporom, na porodičnoj kući i to 50 godina nakon izgradnje!! Gotovo sve je već dogovoreno sa izvožačem radova. No, imam neke nedoumice pa me interesuje mišljenje ljudi koji su stručni i koji imaju iskustvo u ovoj oblasti.
Grejano prizemlje (boravi se tokom cele godine) je u nivou sa betonskim stazama oko kuće. Da li je neophodno uraditi izolaciju stiroporom uz temelj i ispod nivoa betona u dvorištu (čitao sam preporuke koje kažu minimalno 15cm)? To bi iziskivalo više vremena i novca - zvog razbijanja betona uz objekat, iskopavanja i postavljanja dodatnih elemenata izolacije. Ipak, strah me je da ne dođe do pojave toplotnog mosta što bi moglo uzrokovati nastanak buđi pri podu u prizemlju (mrzim buđ!!!).
Drugo pitanje koje me muči - da li je neophodno u podnožju postavljati XPS ili je moguće odraditi sve fasadnim stroporom do "zemlje", obzirom da će u delu sokle završni sloj biti kulir?
Unapred zahvaljujem svima na svakom dobronamernom savetu 
Samo nekoliko pitanja pre ikakvih drugih instrukcija.
. da li je to plavno područje ?
- da li več postoji drenaža oko objekta ili ne ?
Napomena s početka. Nikada se stiropor ( EPS ) ne ugrađuje ispod nivoa tla ili u zoni temelja ! Ugrađuje se stirodur ( XPS) lepkom otpornim na vodu a na predhodno postavljenu hidroizolaciju.. Ako se hidro / termo izoluje temelj i sokla , to se podrazumeva..Kao u svakom poslu, koliko para - toliko muzike. Ne mogu da preporučim lepljenje stiropora u toj zoni običnim građevinskim lepkom na mineralnu podlogu (zid temelja )....
O, kako brza reakcija, svaka čast!
- Ne, nije plavno područje i nema indicija da bi moglo da bude.
- Nisam siguran da je urađena drenaža oko objekta, znam da je odrađena hidroizolacija temelja a betonske staze su sa nagibom kako bi se atmosferske padavine odvodile od kuće. Do sada nisam imao nikakvih problema sa vodom ili vlagom u prizemlju, ali smatram da treba odraditi valjano termo izolaciju kako se ne bih izlagao dodatnim troškovima kroz nekoliko godina. Dakle, znam šta je bolje, piše i u priručnicima, ali da li je i neophodno?
Što se tiče dileme EPS ili XPS u pojasu sokle - to mi je sada apsolutno razjašnjeno, hvala. Radimo bez improvizacije
Ja sam kod sebe ukopao stirodur 30 cm u dubinu debljine 8 cm, u pitanju je suturen. Zimus kad je bilo napolju -10 sam snimao termalnom kamerom i nema toplotnih mostova, ceo zid je ujednacene temperature. Lepljeno je obicnim lepkom za stiropor preko hidroizolacije, vodootporni lepak nisam uspeo da nadjem nigde. Inace, suturen se ne greje i cele zime je temperatura bila izmedju 12 i 15 C
Jedno pitanje,naime u kuci mi je srusen karatavan pa na mestu istog kao plafon planiram da postavim laminat(planiram)dok bi ispod bilo podno grejanje,pasu dobrodosli vasi saveti
sta da postavim kao izolaciju na(planiranom)laminatu?
Unapred zahvalan!!
Bila bi dobra ideja da se uradi update prvog posta posto znamo da XPS ploce nisu presovani stiropor vec se dobijaju totalno drugim postupkom i koliko sam puta procitao i ovde i drugde da nisu dobre za izolaciju zidova kuce jer nisu paropropusne..
Citam mesecima da bih se na kraju zbunio procitavsi prve postove i zapitao sta sam to citao do sad.
Pozdrav ,
Moze li mi neko pomoci i dati informaciju koliki je koeficijent prolaz toplote za prvu betonsku plocu u kuci koja je na zemlji i na njoj parket?
Racunam toplotne gubitke svog objekta.
Imam neke informacije koje sam izvukao sa sajta kamena vuna da je to 1,3 i svojom nekom racunicom sad dosao da je 5 , ali sam u racun ukljucio samo beton i parket bez zemlje .
Imam zid od pune cigle stari format sa 12cm stiropora to sam racunao sa 0,4 , mada neke racunice pokzuju da za 12cm stiropora moze ici od 0,29-0,33
Takodje i spustene plafone za zadnjoj ploci sa 10cm vune sam racunao 0,4
Prozore pvc sam racunao sa 1,1 jer toliko stoji za staklo u ponudi od firme koja ih je ugradila
Samo me jos buni koji koeficient uzeti za betonsku plocu na zemlji s parketom bez izolacije ?
Mnogo je 5, to bi trebalo da bude negde manje od 2, možda i manje od 1,8, zavisi šta je ispod betona.
Što se tiče zida od cigle sa stiroporom od 12 cm, te neke računice su dobre, to je negde oko 0,3.
Imaš ovde https://www.ubakus.com/en/r-value-calculator/ dobar kalkulator za račun i informativni prikaz.
Ispod betona je verovatno samo zemlja bez izolacije , jer to je gradjeno 80-tih tako da tada neka izolacija se slabo koristla. Od sve izolacije koja je prvobitno primenjena na kuci je da je malterisano perlitom.
Nasao sam neku formulu , to jest objasnjenje kako se racunaju toplotni gubici.
Kazu da se toplotni gubici racunaju za svaku sobu posebno , samo za negrejane zidove, to jest za zid koji ima razlike u temperaturi .
Tako da zid koji je u dodiru sa spoljasnjim temperaturom se uzima razlika temperature 40 , izmedju zida koji je pored negrejane sobe je 20 ,
A zid izmedju dve sobe koje se greju je 0 tako da se on i ne racuna
Formula koju ja imam je : povrsina x razlika u temperaturi x koeficijent prolaza toplote za taj zid
I dobije se koliko u Watima toj sobi treba da bi se grejala
Intersuje me da li je ova formula i ugrubo tacna ili ima neka druga formula
Hvala na informaciji za sajt. Tu sam naso stvarno korisne informacije , to jest moze se tacno proracunati toplotna provodljivost kroz zidove , podove i plafone.
I bili ste u pravu za provodljivost prve ploce na zemlji sa parketom . Po racunici sa sajta 3cm parketa + 10 cm betona + ispod zemlja 30cm je U = 1,67
Za zid od 30 cm obostrano omalterisan + 12 cm stiropora izadje U=0,279
Za spusteni plafon sa 10 cm vune izadje U=0,319
Samo jos ako mi neko moze potvrditi kako se racunaju toplotni gubici .
Ja kako sam shvatio toplotni gubicu se racunaju za svaku prostoriju posebno , za zidove plafone i podove kojima druga strana se ne grej, Ka spoljnim zidovima se uzima razlika temperature 40 a za susednu negrejanu sobu ili podrum se uzima razlika 20. Ako je zid izmedju dve prostorije koje se greju , onda je razlika 0 tako da se ti zidovi ne racunaju.
Tako da je formula , povrsina zidova puta razlika u temperaturi puta kojeficijent provodljivosti U
Da li je to tacno ?
dexaomo wrote:
Tako da je formula , povrsina zidova puta razlika u temperaturi puta kojeficijent provodljivosti U
Da li je to tacno ?
U principu da, ali to je samo jedan deo toplotnih gubitaka. Sem transmisionih gubitaka mora se uzeti u obzir i cirkulacija vazduha - ventilacija koja može da napravi veoma velike gubitke.
Takođe za plafone - krovove uobičajeno je da se gubici uvećavaju za bar 15%.
Ne uzima se razilka 40, nego razlika u spoljnoji i unutrašnjoj temperaturi.
Recimo ako hoćeš prosek za sezonu možeš spolju temp da koristiš oko 0°C (recimo za moj grad je oko 2°C poljna prosek). Ako greješ na 23°C kuću, onda ti je razilka bliže 20 a ne 40 kao što si napisao.
Za pod u prizemlju se koristi razlika temperatura zemlje (recimo 10-tak stepeni) i željena temperatura grejane prostorije.
Ja sam želeo da vidim koliko precizno mogu da izračunam, pa sam koristio dnevne i noćne temperature za svoj grad za svaki dan posebno. Možda prosek bude sličan, ali ovako bar znam za svaki račun u mesecu kolika mi je potrošnja. Čak znam i po danima (recimo kada otputujemo na odmor pa mogu i to da uračunam). Za sada se pokazalo kao prilično precizno.
Pola milimetra aluminijumske folije nije nikakav toplotni izolator. Ne bi nista uradio osim sto bi nabacio sebi problem sa vlagom.