Pozdrav...
Već duže vreme pratim ovaj forum, i dosta sam naučio...hvala svim nesebičnim majstorima na savetima..
..
Sada je došllo vreme da tražim savet jer sam u škripcu sa vremenom...naime, treba da renoviram krov, žižak mi je pojeo skoro svu građu..sve sam spremio od materijala ali imam jedan problem...nabavio sam foliju wurth top 92, nešto ispod cene, ali koliko čitam na njoj ona je samo za NEPODAŠČANE krovove...
Kako ja moj krov nameravam da daščam, tj da stavljam OSB, zanima me da li tu foliju mogu da iskoristim i da li se mogu javiti neki problemi ako stavim nju a na neku predvidjenu ya podaščane podove?..
Hvala unapred..
Izbor folije za krov..
- Login or register to post comments
- 47624 prikaza
Za printanje
Некако ми је логично да ако нешто није предвиђено, онда можеш да очекујеш проблеме. То што си јефтино добио фолију а хоћеш да је уградиш мимо препоруке, мирише на невољу у најави.
@Astrea
Pa, i radi izolacije a i radi same jačine krova..planiram da na tom tavanu, pošto je visoko, napravim još jednu stambenu jedinicu, da ispod tog OSB-a uradim izolaciju i sve ostalo kako treba..
Leti bude nepodnošljivo vruće pa bi i to daščanje donekle pomoglo..a dok to ne sredim služiće mi kao magacin.. Do sada su mi se na tavanu nakupljali razni akrepi, price, insekti, pa sam samim daščanjem hteo da se rešim i toga...
Na stranu što već imam osb ploče koje stoje neiskorišćene...
@Nakamura
Jasmo mi je to, nisam baš skroz neuk kada je građevina u pitanju....
Ono što me buni je da sam na netu našao dosta različitih vrsta folija, neke za podaščan a neke za nedaščan krov, i sve one imaju slične karakteristike, paropropusnost manju od 0,2, nekoliko slojeva, otpornost na temperaturu itd...ono što ne mogu da nađem je u čemu je razlika, tj zašto se jedne stavljaju na dasku a druge moraju slobodno da vise..
1. Izolacija krova se radi sa nekim drugim materijalima a ne osb tablama kojima se patose prostor preko rogova.
2. Daske, osb table ili neki treci materijal kojim se padascava krov pomaze jacini krova kao mrtvom kandilo.
3. Dascanje od 1-2.5 cm ne sprecava prodor letnje vrucine u potkrovlje. Kada bi se stavilo cca. 30 cm debljine drveta to bi mozda i pomoglo.
Podascavanjem krova sprecavas provetravanje kompletne krovne konstrukcije sto moze da uzrokuje razne probleme, od vlage u planiranoj izolaciji do poboljsavanja uslova za insekte i glodare. Ulaz ptica sprecavas postavljanjem elemenata protiv ptica tj. ventilacionih mrezica.
Ukratko, ako budes podascao krov bilo cima, a najvise osb tablom i jos ako budes radio izolaciju staklenom vunom sigurno ces imati lepo zagrejano i vlazno poktrovlje preko leta.
Jos jedna napomena, ako gradju za krov nisi kupio do sada i ne pokusavaj da je kupujes barem do zime dok ne krene ponovo zimska seca drveta. Zna se kada se sece drvo u sumi za gradju. Inace ces ti ili neko posle tebe ponovc da za koju godinu resavate problem crvotocine u gradji.
Ja ti rekoh kako je stanje stvari a ti cini sta god mislis da treba.
Auuu...
Druže, sad si me bacio u opasno razmišljanje..
Prvo, hvala na savetima, a drugo, ako ti nije teško i imaš vremena bio bih ti veoma zahvalan ako mi razjasniš par stvari..
Vezano za daščanje, kada sam rekao da krov daščam da bi dobio na čvrstoći, nisam mislio samo na čvrstinu u smislu fiksiranja, nego i da mi posluži kao podloga za foliju, jer ne ynam kada ću raditi izolaciju na krovu, pa da mi ne visi folija u vazduhu...a i deluje nekako ušuškanije....
Drugo, ako stavim staklenu vunu ispod osb tabli, jedno 15 cm debljine, i parnu branu, pa tek onda GK ploče, da li je moguće da to neće ni malo smanjiti vrelinu leti?..
I treće, koji bi ti bio predlog, tj kako bi ti odradio to, da radiš sebi?
P.S, građu sam već uzeo, ishoblovao i premazao Žižolom...pre toga sam je pregledao i nigde nema kore niti rupa od žižka...
Pozdrav i hvala unapred...
P.P.S. pitanje i dalje stoji otvoreno, da li folija namenjena nepodaščanom krovu može da se stavlja na podaščan krov?..lik koji radi u komercijali Wurth-a mi se kune da može, a radi skroz drugi teren i nema nikakvog interesa da me prevari...
Пре неколико година је мој таст стављао паропропусну фолију на подашчан кров јер је, као привремено решење, направио кров на једну воду са малим нагибом па му је вода подливала под цреп и цурила на таван. Био је миран 2-3 године, а онда је почело поново да цури јер се фолија сва исфронцлала. Претпостављам од топлоте.
Foliji nije potrebna nikakva podloga vec je treba pravilno postaviti. To sto tebi, a mozda i jos nekome, deluje ususkanije ne znaci da tako i treba. Kljucna stvar za dugovecnu krovnu konstrukciju je da bude suva a to se postize dobrom ventilacijom tavana tj. promajom. S druge strane ovdasnji narodi i narodnosti se patoloski boje promaje pa su to polako pretocili i u gradjevinu, za svaki slucaj.
Konkretno si naveo 15 cm staklene vune i gipsanu tablu kao zavrsnu oblogu. Za letnji period ni 30 cm staklene vune nece znaciti nista. Licno nemam iskustva sa staklenom vunom ali sam bio po vrucinama u dosta potkrovlja koja su izvedena staklenom vunom a takodje sam slusao i citao iskustva onih cija su potkrovlja izolovana staklenom vunom. Ni u jednom potkrovlju nije moguce bez snaznog klima uredjaja boraviti leti. E sada... neko se zadovoljava time pa kaze da klimu ukljucuje par meseci i da mu to nije bas preterani izadatak. S druge strane, smatram da potkrovlje, kao i ostale delove, treba izgraditi tako da je moguce bez ikakvih problema boraviti po najvecim vrucinama. Svi znamo kakav je osecaj kada sa plus 40 udjemo u neki objekat stare gradnje i kakav je osecaj kada sa istih udjemo u prostoriju gde je klima uredjaj snizio temperaturu ali je zato vazduh unutra do smrada zagadjen.
Ponavljam, naglasavam i potpisujem da staklena vuna nije resenje za letnji period.
Pogledaj susednu temu na ovom forumu...
Astrea.......2. Daske, osb table ili neki treci materijal kojim se padascava krov pomaze jacini krova kao mrtvom kandilo.
Diskutabilno.
Evo mog iskustva ako je od pomoći.
Prvobitno smo se usleli što kažu "na brzinu".
U to vreme retko ko je imao na umu izolacije i ostalo što se danas jako prati prilikom gradnje.
Dakle: Crep, vetar lajsna, ter papair, daska (mislim2-2,5cm) stiropor 12cm i na kraju gipsana ploča.
Kuća je ušuškana komšijama, a pravljena je od siporeks bloka.
Visina potkrovlja oko 4,5-5m u špicu. Imam dva krovna prozora 50x70cm i jedan manji u špicu na bočnom zidu radi cirkulacije.
Zbog visine špica napravili smo i drvenu galeriju koja počinje na visini od 2,2m.
Rezltat:
u donjoj zoni još tako i tako, u špicu je da se skuvaš. Bočni prozor ne pravi promaju ili ti "cug". Mada je dosta malih dimenzija 50x25 (toliko je bilo mesta da ga ugradimo).
Bez klime mislim da se ne bi nikako moglo. Pomenuta dva mala prozora greju za medalju, pa smo morali preko njih sa spoljne strane da stavimo siropor 1cm (dalo je odličan rezultat - ima svetla a stakla na prozorima nisu ni malo zagrejana).
Generalno po meni svaki vid izolacije je sigurno neki +. Da nije tako što bismo je i stavljali?. Sve se može proračunati, pa i ta tvoja specifikacija i videćeš za koliko će se smanjiti prodor toplote. Ali mislim da je kod potkrovlja problem što crep akomulira puno energije, a i što je istovremeno krov ceo dan na suncu i to su aspekti većeg toplotnog opterećenja. Kod spratova imaš obično stranu koja je dobar deo dana u hladu, a i drugu koja je na suncu.
Zimi smo se lepo grejali bez problema znači izolacija radi posao. Ono što mene zanima (jer opet živimo u stanu koji je kao polupotkrovlje) kakav je termovizijski snimak plafona u toku leta?
I ja vec duze vrjeme citam ovaj forum. Zaista, laicki posmatrano, razlozi da ne treba podascavati krov meni zvuce logicno i ubjedljivo. Medjutim, sa druge strane, postoji sledeci problem. U mom gradu nemoguce je naci majstore/ekipu za krov, koji bi pristali da prilikom izgradnje novog krova isti ne podascaju (colarica/ OSB/QSB). Preko toga hidroizolacija, a eventualno preko toga parapropusna folija. Na spomen folije svi su me omah pitali "jesi to cuo na internetu" (odmah mi je pala asocijacija na ovaj forum, prvenstveno na Tenzora). Generalno, imaju dosta posprdno misljenje o foliji, a veoma cjenjeno o daskama predjenim hidroizolacijom. Slican slucaj je i za ventilirani krov. Inace, sto se samog dascanja tice, ja kao laik zakljucujem da je majstorima dosta lakse i sigurnije da hodaju i rade po dascanom krovu i da je pored cijene za materijal i ruke, to jedan od razloga. Naravno, strah od novog, je takodje uvijek prisutan.
Sta ce ti paropropusna preko hidroizolacije? Nema smisla tako nesto raditi. Koju paru i odakle ce propustati ta paropropusna foija?
To je kao da da oblacis pamucne carape preko gumenih cizama pa kazes da ti noga bolje dise i da ti se ne upari noga.
Daske se rasusuje i do 1cm i vise i i voda prolazi izmedju njih. Daske nikada nece moci stajati tako zbijeno da voda koja se sliva preko njih i ne prodje izmedju.
Daske premazene hidroizolacijom nemaju ama bas nikakva hidroizolacijska svojstva jer voda nece prolaziti kroz daske vec izmedju daski.
Da, mnogo je lakse raditi po dascanom krovu i to se dodatno naplati.
Ja sam cuo jos argumentata za daske a to je termoizolacija. Reko kakva termoizolacija kada ima razmak izmedju dasaka. I daska colarica ili osb ploca kosta 300-400-500 din / m2 a
0.5cm kamene vune, staklene ili stiropora kosta 30 din a to zamenjuje dasku sto se tice termoizolacije pod uslovom da je daska idealno postavljena bez razmaka i da se razmak s godinama ne poveca.
Znaci imas istu termoizolaciju samo jedna kosta 30 dinara a druga kosta 500 dinara pa ti odluci koju ces da stavis.
Dobrog majstora ces tesko naci i da odgovara za svoj rad i da daje garanciju. Lakse ces naci majstora koji nema pojima a ima 100e dnevnicu.
Da. Potpuno se slazem. Pogotovo za dasku i za njena "termoizolaciona" svojstva. Ne vjerujem da ima i neku "konstruktivnu" ulogu. Sta je sa OSB/QSB plocama ? Da li za njih ima mjesta na krovu ? Meni je najcudnije da svi majstori i preduzimaci u mom gradu imaju apsolutno istu pricu - da se krov mora dascati, da je to jedino po pravilima struke, da je to jedino trajno rjesenje, da se tako uvijek radilo i da ce se tako uvijek i raditi. Sto se folije tice, kazu da ista ne moze da skodi, ali preko prethodno podascanog krova. Pored price, cak svi imaju i unificiranu cijenu zamjene krova - 25 €/m2 krova, sto smatram da je previse. Radi se o skidanju starog i postavljanju novog krova. Bez limarskih radova i bez termoizolacije. Zaista je tesko naci prave majstore. One u koje covjek moze imati povjerenje. Kada nesto kazu da je to zaista tako. A ne da je proizvod toga da njima bude lakse i da im omoguci laksu i vecu zaradu. Daleko od toga da posteni ljudski rad ne treba da bude placen. Treba.
Kada vam neko izjavi da dascanje krova ima i ulogu ojacanja konstukcije , onda ga treba lepo zamoliti da tu svoju tvrdnju i dokaze , bilo vektorski , bilo kroz matematicki izraz , a da usput ume i da objasni sta je paralelna veza i sprega.. I tu ce se zavrsiti svaka dalja prica o jacanju konstrukcije , jer velika vecina '' strucnjaka '' ne zna ni kakvav je sistem obicni dvovodni krov...
Stose tice ''pravila struke '' i patosiranja krovista neka vam da na uvid referncu po kojoj dokazuje svoju tvrdnju... i tu ce se zavrsiti svaka dalja prica o potrebi patosiranja tog krovista.
Patosiranje krovista je jedino opravdana sa gledista majstora , em poskupljuje cenu rada em je lakse raditi gazeci po patosiranom krovistu nego gaziti po rogu..
Steta koja nastaje patosiranjem krovista je velika i dugorocna ...
Ovo mi je jedna od omiljenijih slika patosiranog krovista....
Znam da neki izvodjaci nece da rade krov bez podascavanja i ja ih tu apsolutno razumem - nece da seku granu na kojoj sede. Ali nikako ne mogu da razumem ljude tj. investitore koji dovode izvodjace u kucu i jos ih trpe da rade po hjihovoj volji. To sto vecina ovdasnjih clanova foruma naziva 'majstorima' nisu nikakvi majstori vec 'izvodjaci radova' a ti izvodjaci radovi niti treba a jos manje smeju da se petljaju kako ce nesto da se uradi - oni su placeni da rade a ne da misle! Niti imaju skolu a, vidi se, nemaju ni znanja da bi im se dozvolilo da bilo sta misle i odlucuju. Mnogo puta su se ovde ljudi zalili kako su im 'majstori' odredjivali sta i kako da se radi, pa su im to sve ti isti majstori upropastili i na kraju im dobro naplatili - rekoh vec da potpuno razumem te 'majstore' jer danas (a i ranije) se svako bori da zaradi ali nikako ne razumem te investitore, gazde koji mogu da budu takvi mazohisti.
U konkretnom slucaju dovedi nekog iskusnog izvodjaca, jasno mu kazi usmeno sta hoces i istovremeno mu taj usmeni zahtev daj u pismenoj formi i bez imalo uvijanja trazi da odmah odgovori da li moze da radi onako kako se trazi od njega a ne kako on to misli jer on nitti ima glavu za to niti to iko trazi od njega.
Iz mog iskustva, i najbahatiji i najsamouvereniji izvodjaci su postajali mirne bubice kada su stavljani pred odredjene tehnicke zahteve koje nisu umeli ni da razjasne i ni da shvate ...samo jedan primer ti je vec dao Tenzor u postu broj 14
Da. Samo sto je nama laicima dosta tesko to u praksi ostvariti. Pogotovo kada majstori pocnu pricu da imaju iza sebe desetine krovova, da nigdje nije bilo problema, da je primorje veoma agresivna sredina (so, obilne kiše, jaki vjetrovi, ekstremne vrucine), te da je u tom slucaju navodno najbolje podascati krov uz provjetravanje ispod crjepa. Da je folija navodno tanka, slabasna, te da nije dugog vijeka i navodno ne moze sprjeciti veci prodor vode (ako pukne/poremeti se crjep), te da i ona ima preklope... Sve to pokoleba covjeka. Medjutim, potpuno ste u pravu, moj novac, pa majstori ima da rade onako kako im se kaze. A u ovom slucaju zdrava logika nalaze da je dascanje suvisno i potencijalno opasno. Pogotovo sa daskom. Uz to, nije mali trosak. Pogotovo ako se radi OSB-om. Imate li neku preporuku za foliju? Na sta jos obratiti paznju? Sta je sa krovnim badzama (vidjenicama, kako ih mi ovdje zovemo)? Da li se one mozda dascaju?
NIste odgovorili na pitanje sta covek da radi ako mora da izoluje potkrovlje i na koji nacin to uraditi kako postaviti izolaciju, kako izolovati krov uopste?
O toj temi su na ovom forumu napisane stotine strana...
Ako je neki detalj toliko komplikovan izvodjacima pa im to otezava i znacajno usporava rad a to znaci da investitoru neopravdano poskupljava radove onda se moze staviti neka daska ali> Osnovna ideja vodilja je da se nikako ne sme spreciti ventilacija a to znaci da staviti jednu dasku pa jednu izostaviti.
Drugi izuzetak su vidljivi delovi - strehe, nastresnice i slicno i u tom slucaju se vrsi dascanje iz estetskih razloga i obicno se radi kvalitetnom, suvom i obradjenom daskom bilo sa vidljivim rogovima bilo tako da se daska postavlja ispod rogova.
Sto se tice onoga "Pogotovo kada majstori pocnu pricu da imaju iza sebe ..." postavljam drugo pitanje - Sta majstori imaju uoste da pricaju, jesu li oni dosli da pricaju ili da cute i rade kako im se naredi? Jesu li oni uopste toliko skolovani da mogu bilo sta da predlazu i odredjuju? Ne znam za druge ali ja zovem majstore kod mene da rade onako kako ja to trazim i pri tom imaju pravo da rade i da cute a u suprotnom morace da idu odmah odakle su i dosli. Majstore ne pitam jer oni nisu kvalifikovani za konsultacije.
Odredjeni, verovatno veci deo izvodjaca radova kada dodje u necije dvoriste prvo gleda i procenjuje koliko investitor ima para, koji auto vozi, kakva mu je kuca ... a najvaznije vrsi procenu koliko investitor zna oko gradjevine i sta uoste investitor trazi. Tako da ti majstori se bave procenom imovnog stanja i psihologijom kako bi mogli da ostvare svoj cilj - da uzmu sto vise para za sto krace vreme. Onog trenutka kada takvi majstori 'natrce' na nekoga koga ne mogu da 'preveslaju' onda najcesce odlaze pod izgovorom da imaju previse posla i da ne stizu da urade.
Zakljucak i preporuka> osmislite sta zelite, to jasno projektujte ili dajte da neko projektuje ko je strucan i ucio je skolu za to a zatim dajte izvodjacu da to uradi striktno, ili kako se to kaze u opisu radova 'u svemu prema projektu'. Vi sve to kontrolisite ili ako ne umete ili ne mozete platite opet nekom da kontrolise izvodjenje. To ce uvek biti najjeftinije i najsigurnije.
Tacno je da je napisano dosta str. o krovovima na ovom forumu. Ja sam ih sve procitao. Medjutim, tu primjecujem sledece. Da je najveci zagovornik nedascanja krovova bio Astrea. Svojim postovima je podigao svijest nama laicima. Tenzor je za to davao strucna i praktična objasnjenja, cesto navodeci Austriju kao primjer brojnih parnica koje su dovele i do uplitanja Drzave u smislu promjene legislative. Medjutim, ono sto je meni fascinantno, jeste da i pored ociglednih razloga, koji su i nama laicima logicni, kod izvodjaca, tj. majstora, jos uvijek postoji ustaljeno misljenje da je dascanje krova obavezno. Cak sta vise, kod nekih primjecujem zaista uvjerenje da to tako mora. Ne vidim samo zelju da sebi olaksaju posao i da vise zarade. To je ono sta mene buni. I na ovaj forum je bilo "upada" od strane clanova koji su bili zustri zagovornici dascanja. Nisam bas siguran da su (svi) oni bili predstavnici "lobija drvno preradjivacke industrije". E sada na meni, kao laiku, je da donesem odluku, da li se prikloniti zdravoj logici, i uraditi onako kako sam ja ubjedjen da treba (a sto je cca 800-900 € jeftinije), ili povjerovati "iskusnim vrsnim majstorima" i raznoraznim "preduzimacima" i dascati krov. Citajuci ovaj forum, vidim da nisam jedini koji ima/imao je ovu dilemu. Naprotiv. Jos jedna stvar. Svi proizvodjaci materijala za krovove (crjepa, folija, termoizolacije), na svojim sajtovima na skicama prikazuju prvenstveno dascane krovove. Da li je moguce da se kod nas ustaljena praksa tako sporo i tesko mjenja. Iako je ocigledno pogresna i prevazidjena.
Niste mi odgovorili za krovne badze (vidjenice). Da li se one dascaju?
Kada bi se krov dascao (iako je nepotrebno, skupo i potencijalno opasno), da li je to bolje (manje lose) raditi sa OSB/QSB plocama nego daskama? Daske se krive, vitopere (potencijalna opasnost za foliju), ali s druge strane OSB/QSB "hermeticki zatvaraju" termoizolaciju. Samim tim obesmisljavaju parapropusnost folije. Da li sam u pravu?
Izvinjavam se na opsirnosti. Ali stvarno sam na mukama. Moram da mijenjam krov. I da, kuca je kamena. Ako to nesto znaci. Dupli kamen. Debljina zida je cca 70-80 cm. Na samoj je obali mora.
Sad vec mlatimo praznu slamu ... Svi " znaju " da se krov treba patosirati a niko ne ume da objasni zasto.. Trgovcima je jedina ideja vodilja zarada .. I u tom smislu se ne potrude da urade ista vise od prestampavanja stranih prospekata ... U kojima vrlo cesto pisu i nebuloze .
Na kraju krajeva svako neka radi po svojoj namilsi i savesti ...
Mali off...
Video sam zgradu koja se zida i prva je sertifikovana energetskim pasosem da apsurd bude veci taj pasos je dodelila firma koja prodaje i materijale za termoizolaciju .
A tu nisu ispostovana ni dobra majstorska praksa a kamoli NE gradnja . Zid na " ciglu " i betona kolko hoces naravno golog , posle ce da udare malo stirena i teraj... Pasos je tu i i svi zadovoljni
I za kraj ako se vec patosira krov daskom idealno bi bilo na tu dasku postaviti bar ter papir , ako vec ne moze kondor ... Tako je propast neminovna i granatovana ...
Izgleda da bas nisi obratio paznju na sve detalje mog pisanja - dascanje izvesti jedino u detaljima ako su konstrukcije komplikovane i onda to dascanje olaksava rada li tako da se obezbedi ventilacija time sto se jedna daska stavlja a druga izostavlja. Ne ugradjivati nikakve plocaste materijale! Vlaga u krovnoj konstrukciji dolazi od vlage krovne gradje i isusivanja drugih upotrebljenih materijala dok je gradjevina nova a glavna vlaga dolazi od upotrebe, koriscenja te zgrade i ako toj vlazi ne omogucimo da izadje van krova bice zadrzana u delu ispod krova, pa jos ako je pored plocastog materijala upotrebljena i folija koja ne propusta vlagu eto veselja - posle kratkog vremena krovna konstrukcija ce biti puna vlage, gljivica, pecurki, memle, trulezi i na kraju ce doci do urusavanja usled svega pobrojanog.
Rekoh vec da postoje izuzeci kada je konstrukcija vidljiva (nastersnice i strehe) ali i za njih je obezbedjena dobra ventilacija samim tim sto se obe strane konstrukcije nalaze napolju odnosno nije nista zatvoreno a nema stalnog dolaska nove vlage kao sto je slucaj sa krovnom konstrukcijom iznad prostorija.
Ne vidim razlog zasto bi se krovna badza (krovna kucica, vidjenica ili vec ne znam kako se gde naziva ...) posmatrala drugacije nego kao jedan mali krov - znaci unutrasnji deo bez dascanja a strehe oko badze podascane.
Imao sam i ja slicnih problema sa majstorima i 'majstorima' 2009 kada sam radio pa su neki zacutali i uradili kako sam trazio a neki podvili rep i pobegli kada su shvatili d ane mogu da ispune zahteve. Ne verujem bas da imas za bacanje tih 800 Eur koje spominjes odnosno mozda nisu samo tih 800 u pitanju nego em platis skuplje em ispadne losije.
Obzirom da si u krajevima izlozenim velikim vetrovima povedi racuna o pricvrscivanju crepova.
Astrea,
Hvala na preciznom i jasnom odgovoru.
Kod mene je krov relativno jednostavan tako da nece biti dascanja. Ako budem morao da dovodim prave majstore ko zna odakle, uradicu to. Samo da nadjem pravu ekipu jer u mom gradu je to izgleda nemoguce. Placanje smjestaja za nekoliko majstora 7-10 dana ce mi biti neuporedivo manji trosak nego da za godinu, dvije, ponovo radim krov. Kad smo vec kod vjetra, ovi sto su dolazili da gledaju su mi svi iz reda rekli da slemene crjepove malterisu, sto takodje necu dozvoliti. Po njima to mora tako radi udara bure (to dovode u vezu takodje i sa "potrebom" dascanja). Tacno je da kod nas, pogotovo na samoj morskoj obali, udari bure dostizu 150 km/h, ali vrelini se mora dozvoliti da izadje iz krova.
Danas mi je jos jedan majstor, iskusni tesar, dolazio da gleda krov. Na stranu dascanje (takodje insistira na tome, daskom colaricom, uz eventualno ostavljanje fuga od 2 cm izmedju dasaka radi bolje ventilacije), vise smo pricali o ventiliranim krovovima. Rekao mi je da zna da je to pozeljno, gotovo neophodno u slucaju stambenih potkrovlja. Ali (uvjek ima ono ali), da je ventilirani krov u pravom svom obliku (ulaz vazduha u najnizem djelu krova i izlaz vreline kod sljemena), veoma rizicno izvoditi na primorju. Upravo zbog udara bure. U tom slucaju bi se moglo desiti da dobar dio krova "dobije krila". Pricao mi je o cavlima (kod Tondach Venere, koja se stavlja u primorju, imaju predvidjena mjesta za 2 cavla), kopcama, osiguracima, ljepljivim folijama, ali on kaze da to nista nije sigurno kao malter, kojim obavezno pricvrscuje prvi red crjepa i sljeme. Ventilacija se u tom slucaju samo "improvizuje" odzracnim crjepovima koje postavlja u drugom i trecem redu i u redovima ispod sljemena. Nece da radi bez maltera, jer u tom slucaju ne moze da garantuje za svoj rad - boji se da ce vjetar praviti probleme. Po njemu, bolje je zrtvovati dio benefita koje donosi ventilirani krov u punom smislu izvedbe, nego da dio krova odnese bura. Sto se tice dascanja, on mi kaze da je to kod nas ustaljena praksa takodje radi vjetra. Odnosno, bojazni od vjetra. Da bi bez toga bilo prevelike promaje u donjim delovima krova, sto bi moglo naskoditi foliji.
Iz ovih razloga, kod nas nisu ni bila praktikovana stambena potkrovlja, vec tavani/sufiti.
Ovo je prvi majstor koji mi je dao obrazlozene razloge, za izvedbu krova koju on praktikuje da izvodi.
Tenzor, Astrea, volio bih cuti Vasa misljenja.
Pravilno zategnuta folija ispod crepa nije opterecena udarima vetra da bi joj bila potrebna pomoc dasaka. Porediti cvrsti neelasticni spoj nacinjen od maltera sa cvrstim elasticnim spojem kao sto su zavrtnji nema smisla - malter prakticno ne podnosi bilo kakva uvijanja (pogotovu cementni malter koga sadasnji majstori skoro iskljucivo koriste) a zavrtnji i koppce itekako omogucavaju uvijanja i pomeranja bez ikakvih konstruktivnih problema.
Postavio bih pitanje od kada pocinje da biva praksa kod nas (Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija kontinentalni delovi Crne Gore i Hrvatske .., primorski delovi Crne Gore i Hrvatske) da se vrsi dascanje krova? Ta naopaka praksa je krenula negde oko 1970 kao dodatak velikim izmenama u gradjevinskoj praksi posle zemljotresa u Skoplju 1963. Moda koriscenja drugih krovnih pokrivaca (vlaknasto-cementne ploce 'eternit', bituimenizirani listovi 'tegola', velikoformatne valovite bitumenske ploce 'onduline' i druge neproverene novotarije) koje nemaju svoju cvrstinu su dovele do opsteg prihvatanja dascanja. Smatralo se, potpuno pogresno a i zbog drugih stvari naopako, da ce podascan krov imati neku vecu cvrstinu i da ce moci da budu ispravljeni propusti nedovoljnog dimenzionisanja konstrukcije i koriscenja nekvalitne gradje. Zatvaranje krova daskama ili drvenim plocama uzrokuje posebni problem vlage i trulezi. Ko zna koliko kuca ima koje su umesto odgovarajuce folije 'zasticene' kojekakvim folijama za tetrapak ambalazu ili ter-papirom!
To sto taj majstor ne sme da primeni u opremljenim institutima ispitana, u praksi dokazana i tokom vise decenija proverena resenja govori o nedovoljnom znanju i gledanju pre svega sopstvenih interesa. Postoji jos zemalja koje imaju naselja pored obala toplih mora slicnih Jadranu i njegovoj "nevesti' kako ju je nazvao Santic. Intrernet je tu pa pogledaj kakva je tamo praksa i videces mnoga resenja za koja ovdasnji majstori nisu ni culi da postoje. Sve u svemu, uz duzno uvazavanje, nije ovde prenet ni jedan validan argument tog majstora u prilog dascanja krova i rada sa malterom. Vidi se samo da taj majstor ima prilicno iskustva u ophodjenju s ljudima i da gleda iskljucivo svoje interese.
Sticajem okolnosti, svojevremeno su nas terali da ucimo ekstremne klimatske karakteristike i kontinentalnih delova a i primorja tako da znamo da su znatno jaci udari vetra u pojedinim ravnicarskim predelima Srbije (tzv. kosavsko podrucje odnosno glavni predstavnici - Banatski Karlovac i Veliko Gradiste) nego na primorju. Uostalom, zasto je praksa da je nagib krovova u primorju Crne Gore znacajno manji nego u spomenutom podrucju Srbije?
Kako zadnje vrjeme dosta razmisljam o krovovima, poceo sam da obracam paznju na kuce u mom gradu. I ono sto vidim jeste, da se jos uvijek dosta praktikuje kosa AB ploca. Tamo gdje je nema, sada uglavnom dascaju OSB-om. Medjutim, ono sto mi je zapalo za oko, nigdje nisam uspio da vidim ventilirani krov. E sad, ili jos uvijek nema izvodjaca koji bi ga znali izvesti, ili jos uvijek kod ljudi postoji misljenje da ce im vjetar oduvati krov ukoliko ne zabetoniraju prvi red crjepa i sljeme. Bas cu se raspitati kod arhitekti i gradj. inzinjera. Vidim i na Hrvatskom primorju je slicna stvar.
Astrea, u pravu si. Na primorju se praktikuje manji pad. Tradicionalno se ovdje postavljala kanalica.
http://www.forum.hr/showthread.php?t=675651
Ova tema sve vise lici na igranje gluvih telefona ... Ovaj majstor reko ovo , onaj ono ... Pravila struke su jasna , zdrava logika takodje . Uostalom probajte i sami da na tri letve zasrafite 9 crepova pa probajte da ih otkinete ..
S obzirom da ja zivim u podrucju gde kosava i severac duvaju olujnom i orkanskom jacinom vrlo dobro znam o cemu pricam ....
Bas tako! imao sam ovog puta, neuobicajeno za mene, malo vise zivaca, strpljenja i takta u komentarisanju od Tenzora.
I dalje nisam uspeo da zaključim zašto bi se bežalo od daščanja krova sa paropropusnom-vodonepropusnom folijom,kontra letvom, letvom i ravilno postavljenim crepom. Svi uslovi za provetravanje su ispunjeni. a posle ispod daske između rogova neka stavlja ko šta želi?
P.S Šta mislite o ovoj podkonstrukciji?
По нагибу се види да ту неће доћи цреп, а као што приказује слика са десне стране је кров покривен лимом и у таквим случајевима је дашчање неопходно, као и када се поставља шиндра итд.
Da ovo je podkonstrukcija za limeni krov ovo pored je druga zgrada ali se ne vidi baš na slici. Mislim da je dobra varijanta stavljanje folije direktno na rogove pa postavljanje kontra letve pa daske jer se time formira prostor za provetravanje. Između rogova je išlo 25cm kamene vune pa najlon ispod vune. pa GKP. Za sada nema problema. Da li mislite da se ovo može koristiti i kod krovova koji će biti kasnije pokriveni crepom ?
- 1
- 2
- 3
- 4
- sledeća ›
- poslednja »
´Ajde majke ti daj argumente sto ces da dascas krov?
Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari