Problem pojave fugni siporeks blokova na zidovima i dihtovanja stolarije

Фугне указују да зидови нису добро глетовани.Ако је то сипорекс онда он важи за боље и скупље материјале.Сипорекс је бољи изолатор од бетона али свакако мора још споља изолација. Састав сипорекса некад и сад је исти само што сада има Итонг .

Вероватно стан није дуго времена кречен па се појављују трагови на местима где је "дисање" зидова веће. То је редовна појава код неомаланих станова без обзира да ли је у питању сипорекс или гитер блок. Виђао сам такве трагове и на плафонима од монте.

Tenzor je u pravu. To je čist slučaj termomostova na spojnicama od maltera. Na prvoj slici je zgrada u montažnom IMS sistemu rađena 80-tih. Zidovi ispune su rađeni od siporeksa u produžnom malteru sa vertikalnim i horizontalnim spojnicama od 1cm. Malo je lošija rezolucija ali se jasno vide termomostovi. Nekada se nije toliko pridavalo značaju i vodilo računa o energetskoj efikasnosti objekta. I kao takav (što se tiče termike) zid je bolji nego da je od bloka ili opeke. Jasno je zašto se insistira da se radi namenskim tankoslojnim malterom za sadašnji Itong. Mada neki i rade namenskim malterom ali kao da zidaju nogama. Na drugoj slici: u komšiluku zidaju kuću itongom ale-pale, izbacili horizontalne serklaže skroz spolja, nastavili sprat da zidaju giterom, VS krpili lepkom i nekim parčićima i tako cela zgrada napravljena...
Što se tiče nekih karakteristika nekadašnjeg i sadašnjeg blokova od siporeksa tj. itonga nema neke suštinske razlike i što se tiče sastava i što se tiče mehaničkih i fizičkih karakteristika. Nastanak fleka je česta pojava na mestima gde je "disanje" veće (što reče Nakamura) još ako se u stanu puši ili loži. Fleke su još intenzivnijje ako nije krečeno par godina.
Ako koriste nešto iz termoelektrana to je onda elektrofilterski pepeo. Nisam nikad naišao na podatak da se dodaje u gasbetone ali verovatno da može jer ima pucolanska svojstva. Morao bih da se raspitam da proverim.

Nisam ih koristio ali sam ih video namontirane , radi se trakama otpadnog al lima koji je klamericama ukucan u ivicu krila . Šta da ti kažem posle par meseci se sve to razglavi , pokrivi , a krila posle vadjenja klamerica ostaju uništena . Možda je ok za jednu sezonu i to pre ugradnje nove stolarije .
Sumo sumarum to nije nikakav paten niti evolucija , već obično budzenje !

Saša nema tu pomoći i trajnog rešenja bez dodatne izolacije takvog zida. Taj problem se nije javio kod vas po prvi put. Pre pedesetak i više godina je to primećeno kod zidova od gas betona sa širokom spojnicom od maltera. Po prvi put u literaturi je problem razmatran u Nemačkoj. Ima ga naprimer u knjizi Richtig und falsch im Wärmeschutz, Feuchtigkeitsschutz, Bautenschutz (Ispravno i pogrešno kod toplotne zaštite, zaštite od vlage,..) od Karla Moritz-a identičan slučaj kao ovaj. Inače je knjiga izuzetna i pokriva većinu grešaka koje su bile teme ovde na forumu. Druga je stvar što je problemneko razrešio po Nemačkoj već sedamdesetih godina a kod nas se nastavilosa zidanjem gasbeton blokovima i malterom sa širokim spojnicama sve do devedesetih (retko gde je zidano mašinskim malterom(lepkom) i tankom spojnicom).Sada je situacija znatno bolja.
Inače slaba vajda ako samo zadihtujete prozore a ne vetrite redovno prostorije. Možete još više da pojačate efekat ako ne vetrite redovno i ne smanjujete vlažnost prostorija (pisano više puta na forumu).
Dihtovanje koje predlaže Nakamura u linku sam ja uradio na staroj stolariji i imalo je veoma pozitivan efekat sa smešnim materijalnim ulaganjem. S obzirom da stan planirate da iznajmite pitanje je da li će vam vlasnik dozvoliti da dirate stolariju u smislu da heftate lajsne ili lepite silikon,