Hvala, ali mislio sam kako nastaje kapilarna vlaga, a ne kakvo je dejstvo. Hvala jos jednom i pozdrav
Vlaga u kuci, POMOC!
Вода је један од основних ствари у природи ... Капиларна влага је само један од феномена воде .Као што се у биљкама вода капиларно пење из корена ка листу под дејством капиларних сила . Нешто слично се дешава и у објектима . Код живих организама се тај феномен може објаснити као осмоза . У грађевини је то феномен капиларне влаге .
И као што рекох за појаву феномена капиларне влаге нису неопходни " извори " воде у смислу киша , подзмених вода , бара , река . Објекат једноставно сам " усисава " влагу /воду из земљишта и практично сам себе уништава . Једина заштита од таквог процеса су физичке баријере .
Овде ћу цитирати и вероватно највећег живог стручњака за проблематику капиларне влаге Дипл .Инг. Г . Стевана Оберкнежева , којем сам и захвалан за то што ме је научио много о том феномену , као и његовој санацији ...
" Voda iz tla, zapravo vodeni rastvor (vode, soli, minerala, raspadnutih ostataka organskih materija, ..), ničim neometana, upija se u porozni materijal temelja i kapilarno širi u gornje delove objekta. Vlažna površina zida sa koje voda isparava zove se ZONA ISPARAVANJA. Isparavanjem, vodeni rastvor postaje sve gušći i deponuje se u porama površinskog sloja maltera, odnosno materijala. Prilikom daljne dehidratacije u porama se formiraju mikrokristali soli koji rastu i bubrenjem razaraju materijal od koga je objekat zidan - ugrožavajući njegovu stabilnost i konstrukciju."
Zasto neki objekti vuku vodu iz zemlje, a neki ne, iako su gradjeni po istom principu?
Zasto se nekad kapilarna vlaga javlja po plafonima ili uz plafon?
Сви објекти " вуку " влагу , само неки у већој а неки у мањој мери , наравно ово се односи на неизоловане објекте .
Капиларна влага се готово НИКАД не појављује по плафону објекта , осим у неким екстремним ситуација , па се појави на плафону подрума ...
Postovani poznavaoci problematike, koliko bi me kostala hidroizolacija za podrum kuce od 100 kvm, visina podruma je oko dva metra to jest dubina?
Nije mi potrebna tacna cena ves samo procena od prilike?
puno pozdrava
Пар хиљада евра ...
Hvala Tenzor, imam jos par pitanja koga da angazujem za takve radove npr, a ne bi da smaram na forumu?
Pozdrav. Možda sam promašila temu tamo gde sam prvo postavila pitanje, pa ću ga prebaciti ovde. Ne zamerite... Kupili smo stan u novogradnji pre četiri godine. Još dok je bio u izgradnji, zahvaljujući obilnom snegu, u stan je procurela voda i to u popriličnoj količini. Gornji levi ugao spoljnog zida je bio polazno mesto za prodor vode koja se proširila na pola zida ( otpao je čak i glet s farbom ) pa čak i na parket. Iznad našeg stana napravljena je kao mala "terasica" u koju se spušta deo krova. Ona je obložena limom i u stvari predstavlja običan oluk koji je napravljen tako da lepo izgleda. Sve je to namešteno, popravljeno, osušeno i do prošle zime ( kada je bio onaj veliki minus i sneg) nismo imali problema. Kad se sneg skoro otopio pojavila se mala količina vlage u tom istom ćošku. To se ponovilo ponovo ove zime, reklamirali smo to izvođaču radova i rešenje je bilo premazivanje tog problematičnog oluka nekim sredstvom kojim se zaptivaju brodovi i bazeni, navodno voda više ne može da curi. Naravno nama i dalje taj ćošak vlaži, ali nekako smo zaključili da nije problem u curenju vode ( kada se sneg topio očekivali smo poplavu ali nije je bilo, naprotiv ćošak je ostao suv ) već u kondenzaciji. Pošto je taj zid od betona pretpostavljam da je problem u tome što se beton ponaša kao sunđer i sad polako otpušta vodu koju je nakupio ( tako sam bar ovde pročitala ). Spolja je urađena izolacija ali bočni zidovi ( jedan je od naše terase a drugi isto od terase susednog stana ) nisu izolovani. Pošto su ti bočni zidovi hladni, hteli smo prošle godine da stavimo izolaciju sa spoljne strane susedne terase ali nismo uspeli jer su vlasnici u inostranstvu. Zato smo to uradili s unutrašnje strane. Pitam se sada, posle iščitanih komentara da li je to bila dobra ideja. Naravno, na spoljnom zidu su i dva PVC prozora, oba ugla spoljnog i bočnog zida buđave gore i dole kao i spoj prozora i betona. Da li će izolacija spoljneg bočnog zida rešiti problem vlage? Kažem, prilično smo sigurni da nije problem više u prokišnjavanju već u kondenzaciji, mada, vlaži plafon a ne sam zid pa više nismo ni pametni. Da li da skidamo stiropor sa unutrašnjeg zida? Prostorija gde se javljaju i vlaga a i buđ je 2 u 1, dnevni boravak i kuhinja. Ove zime primećujemo i da prozori plaču, vrata od terase su toliko vlažna da je parket već potamneo.I za kraj, koga da pitamo od majstora da dođe i pogleda? Zidara, molera, limara? Hvala unapred!
@anabelali
Mozda nisam najbolje razumeo, ali ovako nekako sam shvatio. Ukratko, bočni zidovi su vlažni zimi, u gornjem delu na spoju sa plafonom i u donjem delu. Zid je izolovan iznutra? Buđavi i spoj prozora i betona?
Pošto kažete da nije problem u vlazi od padavina i snega, onda je u pitanju kondezacija. I to na mestima na kojima se najčešće i javlja a to su "hladni mostovi" odnosno spojevi zida i ploče. Ovde na slici se vide 3 moguća slučaja hladnog mosta. Na hladnim mostovima se obavezno javlja kondezacija (na mestima gde ova strelica prolazi). Rešenje je izolacija toplotnog mosta, i to u vašoj varijanti isključivo spolja.
Na ovoj slici se vidi toplotni most iznad prozora (spoj beton-nadprozornik prozor).
I u ovom slučaju jedino rešenje je adekvatna spoljna izolacija.
Ako ste radili unutrašnju izolaciju, morali ste staviti paronepropusnu foliju sa unutrašnje strane izolacije, dakle između sobe (rigipsa) i izolacije. Inače nema nikakvog efekta jer se para i dalje kondezuje na zidu. No kao što ste videli na slikama, unutrašnja izolacija ne rešava pitanje toplotnih mostova.
Sve u svemu, loša novogradnja. Ovo su školski primeri loše izvedenog (ili projektovanog objekta). Toplotni mostovi na novim objektima su veliki minus.
Evo i nekog ekstremnog slučaja:
http://www.beodom.com/assets/images/education/thermal-bridges/thermal-br...
Evo i mog problema sa vlagom, volela bih da znam uzrok pa ako neko moze da pomogne...
Vlaga je na prvom spratu kuce iznad koga je samo ploca i krov, kuca je napravljena od pune pecene cigle i omalterisana, nema izolaciju. Vlaga se pojavljuje na gornjim i bocnim ivicama spoljasjnih zidova i iznad nekih prozora. Ne znam kako to lepo da objasnim, zato u prilogu imate slike.
Unapred hvala!
@Jelena80
na slikama je vidljiva vlaga nastala usled kondenzacije.
šta god da te budu savetovali (razni premazi, provetravanje, upijači vlage, stirodur ili stiropor sa unutrašnje strane itd) , jedino trajno rešenje je spoljna izolacija.
+ uštedećete na grejanju i hlađenju.
+ ovako postoji opasnost od nastanjivanja svakakvih gljivica u tom vlažnom prostoru.
ako radite izolaciju, po trenutno važećim propisima, minimum je bar 10cm debljine.
@Jelena80
Slažem se sa tim što je rekao Rotoks, da ne ponavljam, sve je rečeno.
Samo bih dodao da su one crne tačke u uglu na 3. slici buđ i da biste morali radi vašeg zdravlja da to premažete nečim. To nikako nije rešenje problema ali odlaže moguću pojavu opasne buđi.
Pozdrav svima!
Treba mi jos neko misljenje u vezi naseg problema sa valgom.
Elem, dobili smo dozvolu za nadzidjivanje i to smo i uradili pre oko pet godina. Sagradili smo stan na krovnoj terasi zgrade. Deo od oko 1-1,5m cine vec postojeci zidovi koji su ranije cinili ogradu te krovne terase. Bukvalno je odatle zapoceta gradnja naseg stana, a po zavrsetku je uradjena i izolacija i fasada tog novoizgradjenog dela. Stavljeni su PVC prozori.
Vec prve zime po useljenju su prozori bili potpuno mokri, i pocela je da se pojavljje vlaga i budj. Hajde, mislili smo, mozda se nije jos isusilo, jer je sve sveze igradjeno. Medjutim, i naredne zime isto.
Prvo smo angazovali neke mastore koji su te spojeve stare i nove gradnje nanovo obradili, jer smo negde to smatrali glavnim problemom, posto se video bukvalno vlazan pojas na svim spoljnim zidovima u tom predelu, i nanovo obradili spaletne ok prozora, posto je i tu bilo bas kriticno.
Da naglasim jos, ni moj suprug ni ja nismo bas strucnjaci po pitanju gradnje, ali generalno imamo puno zamerki na kvalitet gradnje, i misljenja smo da ceo stan u principu lose izgradjen od strane izvodjaca radova.
Naravno kako to prvo "krpljenje" nije dalo rezultata, angazovali smo arhitektu, koja nam je napravila citav elaborat po kome smo uradili unutrasnju izolaciju svih spoljnih zidova stirodurom. Ona nas je upozorila da to nije trajno resenje, i ta je sve to upravo-krpljenje. S tim, da nam nije dala odgovor u cemu je problem, da li je nova fasada losa, ili je problem u tom postojecem delu zgrade.
Naravno, zima posle toga-opet mokri prozori, voda se sliva sa njih i formira se budj oko njih, ali su zidovi bili suvi i nije bilo budji.
Onda smo posumnjali na prozore, da su oni losi. Mada ne verujem, jer su istog dana postavljeni prozori i u nasem drugom stanu, od istog proizvodjaca, sve sve isto, i nije bilo problema.
Tako sa smo se u sustini pomirili i saziveli sa tom vlagom oko prozora i mokrim prozorima. Brisemo prozore od vode, skidamo taj propali sloj oko prozora pa nanovo sredimo i tako u krug.
Medjutim, ove zime imamo novu eksploziju vlage i budji. Bukvalno svuda gde je nesto blizu zida, iza ja vlazno. Nijedan komad namestaja nam ne naleze bas na zid, svi su odmaknuti, ali je svuda pocela da se javlja vlaga, kao u uglovima izmedju zidova i tavanice. (da napomenem da iznad osnovnog stana imamo potkrovlje koje ne koristimo, ne greje se i tu jedino imam zicu na kojoj susim ves, ali nema ni vlage ni budji, niti su mokri prozori iako je jedan isti PVC kao i svi u stanu a drugi kosi krovni prozor Velux)
Sto me najvise zbunjuje, situacija je najgora u spavacim sobama (tu se ne kuva naravno, i najveci deo dana su otvoreni prozori na njima da se vetre), dok u ovom delu gde su dnevna soba, kuhinja i trepezarija nije tako losa situacija (ima malo budji oko prozora, ali ne i po zidovima)
I sad, niko ne ume da ustanovi tacan problem, da li je nova fasada losa, da li je problem u tom starom delu zgrade , da li su problem prozori...?
Neka ideja?
Ovo su slike pre unutrasnje izolacije stirodurom, gde se vidi taj "pojas" u predelu gde se spajaju postojeca zidovi zgrade sa novoizgradjenim i stanje oko prozora. Stanje oko prozora je i dalje isto (nemam trenutno slike) ali zidovi vlaze iza namestaja i pojavljuje se budj izmedju zidova i plafona u uglovima. I to samo na spoljnim stranama stana.
Koliko ste izolacije postavili? Sve ispod 10cm stirodura je malo. Kako su vam uradili stan bez izolacije??
Da li ste postavili parnu branu sa unutrašnje stanje (između sobe i stirodura) kada ste postavljali unutrašnju izolaciju, bez nje se vlaga kondezuje između zida i stirodura.
Kondezacija na prozorima ukazuje da su to hladna mesta na kome se kondezuje vlaga. Prozori mogu biti hladni zato što su suviše tanki, ili zato što duva na njih hladan vazduh (slabo dihtuju) ili zasto što su daleko od izvora toplote. Zato se u ostalom i uvek radijatori stavljaju ispod prozora, da bi se cela ta zona grejala. TA peći po pravilu, zato daju najgore rezultate što se tiče vlage.
Ova linija na spoju starog i novog zida je klasičan toplotni most. Pisao sam o tome u ovoj temi. Mozda je spoj tu loš, a mozda je tu i betonska greda koja je sama po sebi toplotni most.
Toplotni most je takođe i spoj zida i tavanice.
Razlog velike kondezacije u spavaćoj sobi je logična, ta soba je verovatno manje zagrejana od dnevne a provretravanjem još više hladite zidove, i kada vlaga (vodena para) iz susednih soba dođe u kontakt sa tim zidovima nastaje kondenz. Nema veze što se ne kuva tu, vodena para može i kroz nekoliko soba i da prođe do hladnog zida.
Rešenje: kao prvo ako imate TA peć pomerite je ka prozoru i delovima koji su vlažni. Najbolje je da imate više manjih izvora toplote raspoređenih ispod prozora. Uradite izolaciju min 10cm kada budete u mogućnosti. Nažalost toplotni most na spoju zid-plafonse može ispravno rešiti samo spoljašnom izolacijom. Spavaću sobu više grejte, provetravanjem ništa ne postižete jer čim zatvorite prozore nastaje opšti kondenz za zidovima koje ste ohladili provetravanjem.
Srećno.
Dragi moji nakon dužeg vremena evo i mene.
Problem je u vlažnom kutu u kupaoni, tako je u svim prostorijama. (vanjskih zidova)
Ali najveća zahvaćenost je u kupaoni.
Da li bih kako sama mogla to srediti ili treba muška ruka?
Zahvaljujem
О проблемима кондензације је толико већ писано на овом форуму, да се може књига написати.За почетак, треба прочитати све оно што је писано на ту тему.На питање да ли може женска рука решити проблем, мој одговор је: а што не би могло, па зар нисмо равноправни.Знам приличан број жена које су далеко вештије у баратању алатима, од многих мачо мена.
Pozdrav svima.
Pročitao sam dosta postova vezano za moj problem ali pošto je svaki slučaj specifičan hteo bih da se posavetujem s vama.
Imam kuću u selu u blizini Kovina. Kuća je stara švapska od pečene cigle zidana zemljanim malterom.
Kuća je uvek imala manji problem sa vlagom koji se intenzivirao od kako se ne greje više jer u njoj niko ne živi već 6 god, već je sada više vikendica.
Uz to je pretrpela i nekoliko poplava krajem osamdesetih što je doprinelo oštećenju zapadnog zida koji se odvojio od kuće i koji će uskoro morati da se prezida a i severnog koji je tema mog pitanja. Severni zid ima problem sa kapilarnom vlagom koja je stigla do visine od oko 1,5 m, a u poslednje vreme su se pojavile vlažne fleke u betonskom podu bliže severnom zidu.
Sledeća specifičnost je blizina septičke jame. Naime stari bunar ispred kuće je u nekom momentu pretvoren u septičku jamu. Jama je udaljena od severnog zida nekih 2,5 m. Nivo vode u jami je uvek 1-1,5m ispod nivoa zemlje. Moja je pretpostavka da je jama veliki deo problema, ali ne i jedini.
Severni zid se takodje nalazi pod nastrešnicom pa je i njegova izloženost suncu gotovo nikakva.
Pošto smo brat i ja rešili da malo doteramo tu kuću i da je vratimo u neko pristojno stanje, prvi zadatak nam je prezidavanje zapadnog zida (za šta molim preporuku za ozbiljnog ali opet jeftinog majstora u ovom regionu ako neko ima), dok nam je drugi vrlo bitan zadatak sanacija vlage.
Po pitanju vlage, prva stvar nam je izmeštanje jame i zatrpavanje stare kako bi smo uklonili "rezervoar vode" ispod temelja.
Zbog već delimično narušene statike objekta mislim da sečenje zidova i umetanje HI ne dolazi u obzir, pa razmišljam da za početak uradim samo drenažu oko severnog i kada bude prezidan oko zapadnog zida. (istočni je deljen sa komšijom a južni nema izražen ovaj problem jer je osunčan većim delom dana).
Verujem da je problem u podzemnoj vodi na šta mi ukazuje i visok nivo vode u postojećoj jami.
Radi lakšeg razumevanja kačim i skicu - (grubu jer nisam profesionalac).
Molim za savet, da li drenaža može da reši problem.
Hvala
Дренажа НЕЋЕ решити проблем капиларне влаге ... А предпоствавка је мајка свих заблуда ...
Tenzor, hvala na brzom odgovoru.
Da li kažeš da drenaža neće imati nikakvog efekta? Ili drenaža sama bez nekog dodatnog rešenja?
A drenaža u kombinaciji sa penetratom? Bojim se da ako samo presečem vlagu u zidu da će vlaga nastaviti do podne ploče i nastaviti dalje da prodire.
Trebalo bi vodu odvesti od zida. Zar ne?
Slažem se za pretpostavku, ali šta mi drugo preostaje? Mogućnost da je pukla cev, vodovodna ili kanalizaciona je eliminisana. Ne znam koji drugi faktor da uzmem.
Sa druge strane, mislim da ova pretpostavka nije bez ikakve logike jer ostala tri zida nemaju problem sa kapilarnom vlagom, pa je čini mi se u redu pretpostaviti da voda koja se tu uspinje dolazi iz nekog izvora koji se nalazi duž tog zida.
Šta je tvoj savet?
Дренажа није решење за капиларну влагу . Кад кажем предпоставка је врло незгодна ствар мислим управо на то што " само један зид " има проблем са капиларном влагом а остали зидови немају . Јер постоје само два разлога за то први је да кућа има делимичну ХИ а други је опет само нагађање да влаге нема ...
Пенетрат је обичан маркетиншки трик који спада у групу решења " држи буре воду .... "
С друге стране не мора да постоји икакав " извор " да би се пјавила капиларна влага .
Нејасно ми је како је нарушена статика објекта ..
cime zapusiti ove rupe od vlage, inace ja sam to razbio u dnu zida se pojavljuje uglavnom iza starih lajsni od parketa, postoji li neki poseban malter da se vlaga ne pojavljuje opet?
Pozdrav, nova sam ovdje i jos jedna sa problemima ove vrste...
Naime kuca u kojoj zivim, izgradjena je nekad osamdesetih godina. Tu sam se udala prije 3 godine. Spavaca soba u koju smo presli te godine je sredjena, postavljen laminat (preko nekog starog brodskog poda) i zidovi su uradjeni edelpucom. svake godine krecimo.
Moj problem se pretezno javlja u ljetnom periodu, na pozadini ormara se javljaju plijesni koje imaju jak i uzasan smrad. Ti ormari su bili na strani gdje su vanjski zidovu. Soba je i u ljetnom periodu poprilicno svjeza. Sto se tice izolacije, nema nista posebno, poslije rata je renovirana tako da ima 2 fasade, suprug kaze da nema stiropora i svi tvrde da u toj sobi nikada nije bilo vlage. Takodjer cijevi od centralnog grijanja su ostvorene (nisu u zidu nego uz zid). Oni kazu da se "cijevi znoje" i da prenose vlagu na namjestaj, medjutim ja nisam bas sigurna u to jer i u drugim prostorijama imaju te cijevi a nema vlage. Najgore je sto mi sve prelazi na odjecu i stvari.
Takodjer prosle godine smo izbacili bracni krevet iz sobe (madrac mu je bio od spuzve pa se i on od znoja i spavanja nakupio vlage) uglavnom kad smo rastavili krevet ispod njega na laminatu je bio orgoman zeleni krug (vlaga i ispod kreveta), uzas! Ne znam je li mi vlaga dolazi sa strane ili iz patosa? Mozda je i laminat postavljen na mokar pod?
Te godine je vlaga bila na samo jednom ormaru, ali kako im mijenjam stalno raspored prosirilo se i na ostali namjestaj, pa se miris cak osjeti i u sanduku novog kauca kojeg smo kupili te godine kad je izbacen krevet. Dijete i ja vecinu vremena boravimo u toj sobi, tu spavamo, a pored toga ja imam alergije na polen koje su svake godine sve gore i gore i mislim da nije samo zbog polena.
Muz je svaki dio namjestaja koji je zahvacen prelakirao obicnim bezbojnim lakom s vanjske strane i ne javlja se vise plijesan ali bojim se da ne udje u unutrasnjost ormara.
Moze li mi iko pomoci i savjetovati me?
ja sito ima ogorman porblem
da li vredi da se kupe oni aparti masine za dovalzivanje isusivanje vazduha, da li to vredi i kako se koristi jel mora stalno danonocno da bude ukljucen ili kako
ako neko zna ili ima iskustva sa korsicenjem tih masin ...nadam se da ce se javiti
Ovako, pre 3 meseca sam proširio svoju sobu tako što sam adaptirao prostor koji se spolja lepio uz moju sobu i bio je sazidan iznad podruma. Ja sam samo nešto malo dograđivao, radio sirklaže, ploču, krov i ravnajući sloj. Nakon završetka spoljnih radova, radilo se malterisanje sa unutrašnje strane. Nakon otprilike 22-23 dana krečio sam prvo gašenim krečom, a zatim poludisperzijom. Nakon pređene druge ruke sa poludisperzijom nastao je problem. Počela je vlaga da izbija na svim spojevima ploče i zida i poda i zida. Takođe sam primetio da se vlaži ploča na mestima gde leže fert gredice. Od tada do sada je prošlo mesec i po dana ali problem i dalje postoji. Doduše manje ali je i dalje prisutna vlaga na mestima koja sam pokušao da vam skiciram na slici.
Molim vas za savet, komentar, bilo šta što bi moglo da mi pomogne u rešenju problema.
Evo još nekih dodatnih informacija: Na spoljnim zidovima je rađena termoizolacija siroporom. Postavljen je PVC prozor.
BITNA informacija: iznad podruma nije postavljena horizontalna hidroizolacija pa pretpostavljam da je tu problem
Evo i crteža.
Videćete na skici, plavom bojom su obeležena mesta gde mi se zid vlaži. To su spojevi zida sa podom i pločom koji gledaju prema ulazu u podrum
Vidim da se dugo nije komentarisalo o vlagi na ovom forumu, al se nadam da ce neko videti i pomoci mi da resim problem.
Zivim u prizemnom spratu koji je jednim delom ukopan u zemlju. Ovde je i pre imalo stanara i kayu da nikad nije imalo vlage. Pojavila se pre tri godine gde nema buci samo su zidovi mokri od poda pa se penje gore. Pre tri godine desilo se da je pukla cev dva puta u kupatiu i da je poplavilo. Od tad je pocelo. Posle onih velikih kisa pojavilo se bas dosta. Otkrili smo problem da postoji rupa u trotoaru gde se lepi nasa kuca sa komsijinom. Tu se slivala voda i ulazila u zidove. Sanirali smo taj kvar, obili zid gde je bila vlaga do blokova. Svi su bili suvi osim jednog. Iza tog zida se nalazi kupatilo. Popravili smo fugne gde je imalo supljina doprilike gde je taj blok. Tu nam je zidana tus kabina. Nakon toga smo naneli malter i ostavili da se susi tri, cetiri dana. Po misljenju majstora da se malter osusio naneli smo masu koja navodno neda da vlaga prolazi kroz zid. Al se opet javio isti problem vlaga se povratila gde god je bila i pre. Tu nam stoji ugaona garnitura al smo je odmakli od zida da bi cirkulisao vazduh. Kupatilo smo pogledali al nema nigde da se vidi da curi voda. Sve cevi osim odvodne su sa spoljne strane. Ne znam dal jos da podignemo laminat da proverimo stanje ispod, il je ta voda od pre sto je ulazila nasla svoj tok i opet nekuda prolazi. Budji nema samo je mokro.
Pomoziteeeeee!!!! 
U zgradi na 3 spratu na zidu se pojavila vlaga. Zid se nalazi prema unutrašnjim stepenicama u zgradi i daleko je od kupatila i kuhinje (udaljenost oko 3m).Zid vlaži od poda ka gore u visini od oko 50cm. Ispod, iznad kao i u stanu pored ne postoje tragovi vlage. Iza ulaznih vrata u sstan na zidu izmedju kuhinje i hodnika pojavila se takodje vlaga u dnu zida. Takodje, ni na jednom zidu ne postoje vodovodne cevi. Zgrada je nadzidana '60 godina.
Prva slika je zid od stana i stepenista sa spoljne i unutrasnje strane, a druga je zid izmedju kuhinje i hodnika u samom stanu.
Jako bih bio zahvalan za pomoć.
То је ипак проблем настао од цурења да ли водоводне или канализационе инсталације. То што не пролази цев близу тог места не значи пуно, битно је какав је нагиб пода, а вода обично цури са више коте ка нижој.
Dobar dan svima. Nov sam na forumu. Treba mi savet šta da radim sa vlagom na zidovima. Nije to neka velika povržina ali se polako širi. Pjavila se pre godinu i pomalo se širi. Kuća je starija , da li ima neka hidroizolacija zidova ne znam. Posle krečenja i gletovanj prvih 5. godina nije je bilo, ali sad dam primetio da u svakoj sobi ima malo u ćošku.
evo i jedna slika. To je jedno 15 cm u širinu Guli se sve do maltera . Kako da ga isušim.
Покушаћу да будем кратак ....
Капиларна влага се појављује у грађевиснким објекитма због особине воде да се капиларно " пење" док се капиларне силе не изједначе са гравитационим силама .
Такође капиларна влга тј вода се пење" нагоре " до зоне евапорације тј зоне испарења , на том месту вода полако испарава а растворене соли која вода носи нагоре се претварају у " супер густи раствор " и експандирају тј кристалишу се . У моменту експандирања се јављају притисци и до 1600 бар-а . Замислите једну капљицу воде са раствореним солима као зрно кукуруза кокичара , када се зрно кукуруза угреје довољно оно се расцвета у кокицу . Нешто слично се дешава и са кристализацијом соли , само што нема загревања већ вода испари ...
На слици се јасно види дејство капиларне влаге , делови на којима отпада малтер услед кристализације , као и део где влага испарава ...
Ову фотографију сам избрао јер се радио о објекут који нема ни воду ни канализацију , нема хоризонталну хидроизолацију , али има подрум испод , хидростатички ниво подземних вода је на 14-15 м , а објектат се налази на 89 м/нм , па опет има капилране влаге ...
https://www.facebook.com/tenzor1/
https://tenzorisanje.wordpress.com/
https://www.youtube.com/channel/UCHEOtDmyQYSMVXVjjyVsWkw