Iako je naslov teme rogobatan i a, nije daleko od istine , jer se ipak radi o uredjaju gde se ukrštaju dva ljuta "neprijatelja " voda i struja . Posle svega napisanog o bojelrima , sigurnosnim ventilima , upotrebi i kvarovima stiže nam jedna novina , famozna norma EN 1717:2007 koja je koa i većina debilizama primenjenih kod nas bukvalno prepisana . Nijednog momenta niko od "prepisivača " nije uključio mozak , a i da jeste verovatno bi se aktiviralo famozno " bolojnjsko menadzerstvo " . Suština te EN norme se sastoji u obaveznoj ugradnji nepovretanih ventila na kućnim priključcima , i na odcepima vertikala za stanove u zgradama ali i iza svakog redukcionog ventila . Sa jedne strane na već vrlo nezgodnu situaciju sa nesposobnošću da lokalni VK preduzeća da obezbede ispravne i stalne/stabilne pritiske u mrežama od 2.5-6 bar , sada će se javiti nova grupa problema . Ali da se vratimo na početak .
Kako su bojleri odavno konstrukcijski "promašeni " odavno pa nemaju dovoljno prostora za kompenzaciju , bar velika većina funkioniše tako , relativno ispravan i pouzdan rad su omogućavali sigurnosni ventili i to mahom onog tipa gde se deo pritiska vraća u mrežu a deo preko izliva u atmosferu . Dok je kod ventila sa onemogućenim povratkom pritiska u mrezu sav višak pritiska je odlazio preko izliva . Dakle kontruktori bojelra su manjak kompezacionog prostora rešili tako što se višak pritiska vraća u mrežu E sad dolazimo do srži problema , naime u jednom stanu je sad dimenzija mreže toliko mala , a postoji nepovratni ventil te nema povrata pritisak u mrežu , bez obzira na tip sigurnosnog ventila i eto veselja sav višak pritiska u bojleru će lepo preko izliva pravac u kupatilo i/ili preko prokapljavanja najslabije tačke plovnog ventila vodokotlića , brinoksa .... Pomenuta EN norma predvidja dva "rešenja" za taj problem jedan je ugradnja dodatne ekspanizone posude , ali i stalnog odvoda za kapljanje sigurnosnog ventila . Moglo bi se reći pravi rašomon od rešenja. E sad u ovu fantazmagoričnu jednačinu sa više nepoznatih dodajemo još jednu nepoznatu . Ta nepoznata su proizvodjači i/ili uvoznici bojlera . Iako su i sad bojleri loše konstruisani , situacija će biti još gora . I to za ve u lancu proizvodjače i prodavce bojlera jer su svi davaoci bzuslovnih garancija , pa onda majstora i servisera i "majstora " i na kraju korisnika tih kupatil i bojlera . Zakonodavac kojem je i pravo i obaveza da sve ovo uredi , je u celoj situaciji zaštitio sebe i edo još većih problema . Slobodno bih mogao reći da će majstori kao esnaf platiti najveći ceh , na zakonodavca uticaja nemamo , na volje i želje krajnjih korinika takodje , ostaje nam samo večiti balans izmedju "montiraj ko i dosad " uz nadu da će sve da radi idruga solucija da se ugradjuju kanalizacioni priključci za sigurnosni ventil i kompenzaciona posuda . I ostala je jedna opcija koja je i najizvesnija a to je pokušaj da se bar sa domaćim proizvodjačima bojlera postigne neki dogovor da naprave bojler koji će imati dovoljan kompenzacioni prostor . Ja sam već pristupio jednom takvom pokušaju ovde https://www.facebook.com/elit.inox/posts/1062123253945512?comment_id=108... . Ali bih voleo da i sa na ovom forumu povede diskusija o tom problemu . Jer se ovde skuplja popriličan broj velikih stručnjaka i ljudi od znanja i zanata. A sem toga naš SSM forum je NAJPOSEĆENIJI i NAJTAČNIJI od svih foruma na teritoriji ExYU a i šire .
U prilogu je slika i šema rada venitla sigurnosti
Bojler ili bomba u kući
- Login or register to post comments
- 7893 prikaza
Za printanje
Sa bocom je kontra priča , boca se naduvava na pritisak koji u mreži npr ako je ograničen redukcionim ventilon na 6 bar na toliko se i boca pumpa , naravno raskačena sa sistema uglavnom na maks 10 bar-a. Apropo starih zgrada ili kuća neće svakako lupati zidove , ali će nepovratni ventil ići iza vodomera , pa će opet biti problema . Pogotovo sa hidrauličkim udarima tipa kad recimo u toku noći uleti 20 bara a nepovratni drži ... 
Da nastavimo velikoj većini mojih kolega i "kolega " vodoinstalatera su nepoznanica osnovne stvari iz "vodene hidraulike " . Pa da razjasnimo i tu misteriju . Klasični bojleri rade po princippu "zatvorenog sistema " dakle porastom temperature vode u istom dolazi i do širenja zapremnine , kako 99,9 % bojlera nema dovoljnu zapreminu kompenzacionog prostora ,ko bi treba da bude bar 10 % zapremine bojlera velika većina većina bojlera radi u nekoj vrsti "pomoz Bože režima " Dakle bojler od 80 l bi trebao da ima korisnu zapreminu bar 88 l. Taj "pomozi Bože režim " se dešava u dve varijacije jedna u upotrebi sigurnosnog ventila koji deo pritiska vraća nazad u mrežu a tek daljim poratom pritiska otvaraju i atmosferski izliv . , a drugi je uz upotrebu ventila koji tu fukciju nemaju već sve preko izliva šalju u atmosferu. E sad dolazimo do suštine problema . Kod sistema vodovoda gde su radni pritisci daleko iznad dozvoljenih 6 bar su moguće dve situacije jedna da će sigurnjak u nekom momentu vratiti toplu vodu u mrežu a u nekom ne , a drugi je da će se povećani pritisak iz mreže pojaviti i u bojleru a biće vrlo visok pa će se u bojleru još podići pritisak pa sve to preko izliva u atmosferu , ili ako je isti zapušen ma nekom slabom mestu unutar kupatila recimo kao što je plovni ventil vodokotlića . Kako se to standardno rešava , pa kad imate povećan pritisak u mreži , logično je da postavite redukcioni ventil ispred bojlera i time ga zaštitte od tog problema . Madjutim tu posstoje dva problema prvi je da većina modela redukcionih ventila rade do P max 16 bar , dakle ako vam je pritisak u mreži veći to je već problem , a vrlo često se dešavaju i ogromne oscilacije pritiska zavisno od doba dana ili kratkotrajni povećani pritisci tzv hidraulički udari . Klasična situacija je da je bojler kapao pre ugradnje redukcionog ventila , ali nastvavlja da kaplje i dalje . Za to postoji više uzroka prvi je da je prevelik ulazni pritisak , drugi je da postoje hidraulički udari i treći je vrlo prost . Redukcioni ventil postavljen neposredno ispred bojlera se "ponaša " i kao nepovratini ventil, pa vi imate sledeću situaciju spustili ste pritisak na propisan npr 5 bar , a bojler i dalje kaplje na sigurnjaku . E sad ako je sigurnjak sa povratom viška pritiska onda je tu problem jer nema dovoljno prostora , najčešće je to 40-ak cm brinoks creva i normalno je da pritisak koji se stvara u bojleru nema gde da udje , dalje u mrežu ne može od " redukciono nepovratnog " a onda može samo na atmo izliv , a dotle će kazan da malo malo da "pulsira " . Dakle u borbi protiv ovih problema nije dovoljno samo doći i ošacovati , već se moraju raditi merenja pritiska i to više dana , sa manometrima sa dve skazaljke jedne merne i druge koja ostaje na poziciji max pritiska koji je bio . Tek tada možete imati uvid šta se dešava , ako je max P bio preko 16 bar-a onda se mora tražiti "jači " redukcioni ventil sledeći je na 25 bar . Sledeća faza je svakako i najgora , kad je redukcino ventil neposredno ispred bojlera tada se obavzeno ugadjuje i kompenzaciona posuda . Ona je ružna , rogobatna i vrlo retko vidjena kao deo isntalacije pa je teško "ubediti " mušteriju da je neophodna . A ona jeste neophodna jer vipšak pritiska iz bojlera ona kompenzovati pa neće biti više kapljanja . Najčešći metodi "borbe " pre ugradnje kompenzacione posude su ugradnja sigurnjaka sa povećanim vrednostima otvaranja , blokada atmosferskih izliva i slične budzevine .
Nije bas 10%, jer se voda siri za 4,5% kada se zagreva od 0C do 100C, sto bi bio worst-case-scenario za bojler.
Kod izbora ekspanzione posude, uzima se da ekspanziona posuda bude 10% od kapaciteta bojlera, jer sve posude imaju efektivnu zapreminu koja je manja od nazivne.. Voda se u ekspanzionoj posudi siri na ustrb zapremine vazduha u vazdusnoj komori, koji je stisljiv. Sirenje prestaje kada se izjednace pritisci u obe komore.
Najcesca su dva tipa ekspanzionih posuda. Posude sa mehurom, i poduse da dijafragmom. Za posude sa mehurom je vazno da se montiraju u vertikalnom polozaju,
da bi se smanjilo habanje mehura cesanjem o zidove ekspanzione posude. Posuda se uvek mora fiksirati selnom, osim u slucaju da 'visi' odozgo nadole.
Za pravilan rad ekspanzionih posuda je potrebno obezbediti konstantan pritisak dovoda hladne vode. Ovo se moze uraditi ventilom za redukciju pritiska, podesenim recimo na 4,5bar.
Pritisak vazduha u vazdusnoj komori posude se podesava da bude jednak vrednosti pritiska dovoda hladne vode, odnosno do 0,2bar manje, znaci u opsegu 4,3 do 4,5bar.
Pretpostavimo da nemamo reduktor pritiska, i da je ekspanziona posuda podesena na 4,5bar, te da se pritisak dovoda hladne vode povisio sa 4,5bar na 5,5bar, i da je bojler duze vreme bio iskljucen. Bojler, razvod tople vode, i ekspanziona posuda se pune preko sigurnosno-nepovratnog ventila, i pritisak u bojleru ce dostici 5,5bar. Isti ce pritisak biti u ekspanzionoj posudi. Jedan deo ekspanzione posude ce uveliko biti zauzet vodom, jer je pritisak vode savladao pritisak vazduha u vazdusnoj komori.od 4,5bar, Kompresijom vazdusne komore, raste i pritisak u istoj, ali ne dolazi do pada pritiska vode u bojleru, posudi i toplom razvodu, jer cim bi do toga doslo, sigurnosno-nepovratni ventil bi se otvorio, i nova kolicina vode pod pritiskom od 5,5bar bi usla u sistem. Ukljucivanjem grejaca bojlera, pritisak u bojleru raste, i voda se i dalje siri u ekspanzionoj posudi, te moze dostici celu uefektivnu zapreminu, nakon cega, ekspanziona posuda vise nema efekta.
Ako ne obezbedimo stabilan pritisak dovoda hladne vode, smanjuje se efektivna zapremina ekspanzione posude.
Jos jedna stvar je vazna. Vazno je da se voda ciklicno izbacuje iz ekspanzione posude. Ustajala voda sa povisenom temperaturom je dobro leglo za razvoj bakterija.
Ukoliko je pritisak dovoda hladne vode uvek znacajno veci od pritiska vazduha u vazdusnoj komori ekspanzione posude, jedan deo vode ce se stalno zadrzavati u ekspanzionoj posudi.
U svakom trenutku moze doci do pucanja membrane/dijafragme ekspanzione posude. Tada se voda siri, i zauzima unutrasnju zapreminu ekspanzione posude, i vise nema efekta kompenzacije pritiska. I u tom slucaju ce doci do pojave zadzravanja vode u ekspanzionoj posudi.
Stoga je vazno da se redovno proverava pritisak vazduha u vazdusnoj komori ekspanzione posude, i integritet vazdusne komore.
Sve promene koje se uoce, tipa curenja sigurnosno-nepovratnog venitla, i jakog kratkog mlaza, prilikom otvaranja slavine tople vode mogu da ukazu na problem sa radom ekspanzione posude.
Da ne objasnjavam mnogo. Ovako. Prilikom zamene grejaca izolacija se nakvasila (staklena vuna) . Da li sme da se ukljucuje ili ne.?
Ако је све повезано како треба и ако не цури вода из те термоизолације, може се укључити грејач воде у бојлеру.
Voda ne curi samo je mokro a vidim da zice idu i na kazanu i na kucistu bojlera pa me zbog toga strah. Sve lepo povezano. Imam malu decu u kuci a voda i struja nisu dobra kombinacija.
Моја стара препорука је да се бојлер обавезно искључује за време купања. Иако је све повезано и исправо, ја се држим правила да ђаво никад не спава. Ко ми гарантује да су сви спојеви уземљења добри?
Ja sam kolegi sa posla pre par nedelja ugradio 2xNC modularni kontaktor A9C20736 koji iskljucuje bojler kada se upali svetlo u kupatilu.
Sve je spakovano u malu tablu za 1(2) autoamatska prekidaca(osiguraca), odmah do razvodne kutije ispred kupatila, bez stemovanja zidova.
30eur materijal, i vise te ne boli glava
Mada, u zgradama sve je to dzaba, jer komisija, koji ima pocinkovane cevi kao i Vi nije iskljucio bojler dok se Vi tusirate.
Sa PPR, PEX-AL-PEX situacija je drugacija, jer tada struja tece kroz vodu, a ne kroz same cevi.
Postavka sistema za izjednacavanej potencijala cak moze da skodi, ako Vam je lose uzemljenje. Taj sistem radi, jedino ako imate vrlo pouzdano uzemljenje.
Ako bi mogla elaboracija zadnjeg pasusa iz tvog posta . Vrlo sam zainteresovan za tu temu ? I ako može neka šema ovog genijalnog sistema
Ево ја сам мало упростио моју шему инсталације за купатило па се надам да ће бити јасно.
Суштина је у томе да се не заборави искључивање бојлера кад се користи купатило - кад се упали светло контактор одспоји пролаз ка бојлеру па он остане без напона док год је светло упаљено. Кад се светло угаси коло ка бојлеру се затвара и он ради опет по своме - према подешеној температури на термостату.
Код мене то и није било нужно јер је уземљење одлично и ЗУДС (фид) ради како треба али не смета додатна безбедност.
Evo seme, prilog.
Zbog jednostavnosti je prikazano da se svetlo i bojler napajaju iz istog kabla.
To je bila originalna ideja, a prilikom realizacije sam kontaktor povezao tako da indikator ukljucenosti bojlera pravilno radi, pre prekidaca.
Sto se tice izjednacavanja potencijala, nasao sam neke tekstove koji kazu da sa plasticnim cevima nije potreban bonding & earthing.
Pise da struja koja tece samo kroz vodu u cevi F1/2" duze od 1m. ne moze da ugrozi zivot, odnosno moze 'da pecne', ali ne i da ubije.
Da sistem za izjednacavanje potencijala moze biti opasan je moj zakljucak, ako je uzemljenje lose - bolje da ga nema nego da ga ima, jer uzemljenje ne moze da obori napon na bezbedan nivo, a same zice uzemljenja predstavljaju put za tok struje.
Posto cu nakon 2 godine paniranja usrkoro raditi renoviranje kupatila, a imam nulovan sistem, najverovatnije cu se opredeliti za resenje:
1. bojler je uzemljen preko kabla, i povezan za pocinkovanu cev dovoda, pre PP-R razvoda.
2. usponski tus, i linearna resetka su medjusobno povezani, da izjednace potencijal, ali nisu povezani na zemlju.
U svakom slucaju ce konfiguracija moci lako da se izmeni, posto sam predvideo da dovedem sve P/F 4mm2 zuto zelene provodnike do kutije za izjednacavanje potencijala, samo je pitanje kako cu ih terminirati.
Za korisnike sa 'nulovanim napajanjem', odnosno, za korisnike sa TNC-S sistemom uzemljenja, postoji opasnost od indirektnog udara, ukljucujuci i bojler, ako dodje do odvajanja PEN provodnika, pre grananja u PE i N. Tu sam predvideo neku vrstu zastite, mada jos nemam resenje.
Electroboom je radio neke zanimljive testove u vezi struje i vode.
https://www.youtube.com/watch?v=6Dd6_TghcE0
Zasto si za povezivanje namotaja kontaktora uzeo 3*2,5^mm2?
Provodnik iz koga se napajaju kontaktor i bojler se stiti osiguracem od 16A.
Ako bi stavio tanji kabel, moras da stavis i slabiji osigurac.
Bojler i svetlo treba da imaju odvojene osigurace
I imaju. Moje objasnjenje pada u vodu.
Doduse, svetlo je bilo povezano na napajanje grejalice, isto preko osiguraca od 16A.
Kao sto sam rekao to je bila pocetna ideja.
Bio je pripremljen kabel 2,5mm2 od 5 met za ozicenje, i jedna kanalica 30x20mm.
Ovog kabla imam na lageru, posto sam nedavno ozicio stan. Kablova od 1,5mm2 jedino imam u formi sa 5 zila.
Na kraju ni nisu instalirani kablovi, jer je postojala mogucnost da se pridje svim kontaktima u razvodnoj kutiji iznad, te nije bilo potrebe da se pristupa kupatilskom prekidacu.
Upotrebljeno je par parcadi provodnika 2,5mm2 od 10-20cm.
To vidis tek kada odes na teren. Ako neces da ides dva puta, da snimas prvi put.
Vezano za problematiku povećanja volumena vode pri zagrevanju u bojleru.
Je l' neko uzeo u obzir i širenje samog kazana tom prilikom? Ne bih ulazio u detaljnu analizu, ali koeficijent širenja metala nije zanemariv.
Vezano za problematiku povećanja volumena vode pri zagrevanju u bojleru.
Je l' neko uzeo u obzir i širenje samog kazana tom prilikom? Ne bih ulazio u detaljnu analizu, ali koeficijent širenja metala nije zanemariv.
Свакако није занемарљив ако се жели тачан рачун али је (овако напамет да не тражим тачно по табелама) за негде шест пута мањи од воде, тако да при малим температурним разликама није велики проблем и ако се занемари. Овде је највећи проблем вода која и иначе има један од највећих коефицијената.
Svaki bojler bi trebao da ima bar 10-ak posto "kompenzacije " ali nema ... A šta mislite o pvezivanju bistabilnog releja i kontrolom preko impulsa pali/gasi sa prekidača svetla .?
Sema?
Cilj je da automatika radi sama, te da korisnik ne treba da vodi racuna o gasenju bojlera.
NC rele u mirnom stanju ne trosi struju, sto je dodatni plus.
Već dugo razmišljam o ovome pa da pitam one koji znaju. Kuhinjski bojler je bojler otvorenog sistema. Radi tako što se otvaranjem slavine za toplu vodu uliva voda u bojler koja potiskuje toplu vodu iz bojlera kroz istu slavinu napolje. Nema povratnog sigurnosnog ventila. Mana je što kada se voda greje ona se i širi i samim tim dolazi do kapljanja na slavini. Zašto ne postoji ista slavina i za veliki bojler. Time bi se rešio pritisak u bojleru koji se stvara. ekspanzija fluida koji se zagreva i izbegla bi se mogućnost eksplozije bojlera a sigurnosni ventil bi postao nepotreban.
Zato sto veliki bojler napaja vise tocecih mesta.
Kada bi otvorio jednu takvu slavinu, na svim ostalim bi takodje krenula da tece voda.
O svemu sam razmišljao samo o ovome nisam. Hvala na brzom i preciznom odgovoru.
Zdravo!
Rešio sam da zamenim sigurnosni ventil na bojleru, pa ne znam koji da kupim. Na bojleru piše da je radni pritisak 6 bara. U prodavnici, gde sam pitao, imaju Hertz ventil od 10 bara i neki aleksinački od 9 bara. Da li je bezbedno da se namesti neki od njih? Odnosno, koliki je maksimalni pritisak koji bojler može da izdrži?
Pozdrav!
Зависи колико је притисак у вашој инсталацији, аке не прелази 3 бара онда је довољан сигурносни вентил који отвара на 6 бара.
Ne znam koliki je pritisak u instalaciji. Pitao sam na još par mesta i svi nude ove iste ventile. Neki od 6 bara nisam našao.
Da ne bih previše lutao, bilo bi dobro da znam šta će da se desi ako namestim ovaj od 10? Da li je bojler najslabija karika u nizu? Koliki pritisak mogu da izdrže slavine i brinoks creva?
Славине и бринокс везе могу да изрже већи притисак, од оног на који реагује сигурносни вентил, али то нема никакве везе са сигурносним вентилом јер он штити само бојлер, а не целокупну водоводну инсталацију.
Ако ставите сигурносни вентил који реагује на 9 бара. неће се ништа догодити што би угрозило вашу сигурност.
Hvala puno na odgovoru!
Sto smo dalje od Evrope, mi sve vise evropskih zakona usvajamo.
Mislim da se ovo odnosi samo na nove instalacije. Nece niko ici i obijati zidove, i ugradjivati nepovratne ventile po 50+ godina starim zgradama,
kao sto niko nije naterao ni jednog od mojih komsija da ugrade FID sklopke.
Ne znam zasto iza redukcionih ventila, kada se redukcioni ventili ponasaju kao nepovratni.
Za nepovratno-sigurnosno ventile sa povratnim tokom verujem da 95% korisnika i 50% majstora ne zna da postoje.
Komak-M pravi i jedne i druge. Napravite zalihu, dok ne izbace ove 'neevropejske'!
Kako tacno rade? Otvaraju se kada razlika pritiska ulaz-izlaz predje 0,1 bar. Propustaju vodu na ispust, kada pritisak na izlazu predje setovanu vrednost 7-9bar. Otvaraju se, i omogucuju povratni tok, kada razlika pritiska na izlazu i ulazu predje 1 bar.
Ako u liniji postoji redukcioni ventil, funkcija povratnog toka nema efekta.
Ti 'evropski' sigurnosni ventil sa kanalizacionim prikljuckom, pored sprecavanja povisenja pritiska, i sprecavanja povratnog toka, imaju dve nove funkcije:
1. zatvaranje dovoda vode rucicom
2. praznjenje bojlera rucicom
Ispust ima 'air-gap', odnosno, prikljucak na kanalizaciju je odvojen od ventila, da bi se smanjila mogucnost kontaminacije ventila bakterijama iz kanalizacije.
Proizvodjaci bojlera se ogradjuju, tako sto sami savetuju da se u sistem ugradi sanitarna ekspanziona posuda.
Uprkos svemu, jos uvek nisam renovirao kupatilo. Jos prosle godine sam kupio ELBI 8lit ekspanzionu posudu. Problem sa posudama je to sto je
nezgodno mesto prikljucenja - izmedju sigurnosno-nepovratnog ventila i bojlera, i sto je tesko sve estetski uklopiti. Mada sam nasao resenje.
Za efikasan rad posude, potreban je i redukcioni ventil, koji je setovan na pritisak vazduha u posudi.
Ako pritisak dovoda mnogo 'sara', dzaba boca.
Tko leti, vrijedi, tko vrijedi, leti, tko ne leti, ne vrijedi.