AB greda i zavarivanje armature

Turpija predpostavljam da ovo radite u Ansys-u u Workbench-u. Mikromodelovanje je najkompleksniji vid proračuna konstrukcija i ne možete da krenete da učite proračun konstrukcija a naročito ne armiranobetonskih na ovaj način (čelične i manje više mogu). Tek kada sve bazične stvari savladate prelazite na mikromodele.
Džaba čitate i upoređujete Von Mises-ove napone za ova dva modela ako ste na primer u prvom modelu postavili opterećenje u čvorovima a u drugom modelu na štapu u polju u gornjem pojase prostorne rešetke. U drugom slučaju su koncentratori napona izraženiji. Tako da je razlika u
korist drugog model još veća ali je sve ovo irelevantno jer nistre modelovali beton. Uzmite Solid65 uključite mu materijalnu nelinearnost i sračunajte ponovo modele.
Za ovu geometriju grede i ovaj nivo opterećenja merodavan napon u armaturi u donjoj zoni u sredini raspona biće gotovo identičan u oba slučaja.

Još nešto. Morate da korigujete konturne uslove. Oslanjanje vam nije dobro izmodelovano. Morate da dozvolite rotqaciju krajeva grede. Ovako kada napravite sa po tri oslonačka čvora koji sprečavaju vertikalno pomeranje vertikalne reakcije prvog i trećeg čvora čine spreg koji pravi uklještnja na krajevima grede. Na jednom kraju oslobodite i horizontalna pomeranja u oslonačkim tačkama.

Ovo je isto kao da upišete medicinski fakultet. Niste još položili ni anatomiju ali već imate ideju kako bi mogli da unapredite zahvat transplantacije srca i uvedete neke izmene i novine .

Na građevinskom fakultetu teorija armiranobetonskih konstrukcija počinje da se izučava tek od treće godine. To nije slučajno a ovo što vi pokušavate sa mikromodelovanjem radi tek po neko od studenata na doktorskim studijama i to u četvrtom semestru. Pretpostavljam da ste mašinske struke. Verujte armirani beton je neverovatno složen za mikromodelovanje (neuporedivo teži od čeličnih konstrukcija) mnogo ga je lakše posmatrati fenomenološki. Beton je materijal sa izrazito nelinearnim ponašanjem, pojava prslina bitno utiče na raspodelu napona unutar elementa (morate da razlučite izgled naponskog stanja u betonskom preseku pre i posle pojave prslina). Dilatacija je po visini poprečnog preseka linearna ali napon nije, zatezanje beton gotovoda uopšte ne prihvata,... Krutost duž grede je promenljiva i diskontinualna,... Stepen ostvarene sprege "bond" između betona i armature takođe bitno utiče na ponašanje armiranog betona. Sve u svemu ovo ne možete da izmodelujete sa trenutnim nivoom znanja a da valja.
Moj vam je savet (ako imate i dalje entuzijazma) da izvezete geometriju u ANSYS APDL i da koristite kao što je to ustaljena praksa solid65 KE za beton i link8 za armaturu. Na početku uvrstite materijalnu nelinearnost samo za beton (za probu da vidite kako se ponaša) a kada uznapredujete i počnete da simulirate "do loma" uvedite i nelinearnost za čelik. Nađite onda neko eksperimentalno ispitianje proste grede od AB napregnute na fleksiju za koje je dat dijagram sila-pomeranje i pokušajte da uklopite vaš numerički dobijen dijagram sa eksperimentalnim. Ako ne uspete nakon 3-6meseci rada da dobijete zadovoljavajuće rezultate nemojte da se obeshrabrite jer nije za sada gotovo niko... Moraćete vaš model da kalibrišete sa barem nekoliko parametra da bi uopšte bobili rezultate koji se približno poklapaju. Tek nakon toga smatrajte da ste uspeli da napravite numerički model koji je verifikovan tj. "RADI" e sad tek prelazite na naredni nivo a to je da izmodelujete kose uzengije.
Reološka svojstva betona ostavljamo za posle...

Vi uporno pokušavate da pokažete da će rešetkasti nosač sa klasičnom rešetkastom ispunom imati veću krutost i nosivost od Vierendeel-ovog nosača. To nije sporno. Sporno je što u armiranom betonu armatura sadejstvuje sa betonom (ne ponašaju se nezavisno) i vertikalne uzengije se ponašaju kao zategnute vertikale u rešetci a u betonu se javljaju pritisnute dijagonale. Efekat rešetke postoji i kod primene vertikalnih uzengija samo vi toga niste svesni!
Googlajte "classical truss analogy" i pogledajte slike!!!

verovatno bi dobili da uzorak sa dijagonalnim uzengijama ima manju nosivost!
Vi razmišljate na nivou gredica male visine i tu vam se čini da rešetkaste uzengije imaju smisla. Sa povećanjem visine grede razmak čvorova rešetke se povećava i nakon toga ne zadovoljava uslove o minimalnom rastojanju uzengija. Na primer na gredi visine 50cm razmak čvorova bi bio 70-tak cm. Ne zadovoljava ni minimalan razmak u sredini raspona gde se uzengije uglavnom usvajaju kao konstruktivne a kamo li u zonama oslonaca gde one postaju računske plus u seizmički aktivnim zonama moraju da ispune i dodatne uslove radi obezbeđenja povećane duktilnosti (ovo ne važi za zidani sistem gradnje).
Manite se ćorava posla...
Zavarivanje armature jedino ima smisla ako je proces automatizovan. To se masovno koristi kod izrade "binora" https://youtu.be/4-5LMgw7sJM

Gde ti vidis histeriju??

Covek zna, i lepo ti objasnio i potvrdio ono sto sam i ja pogodio...
Zanimljiv eksperiment jeste sigurno, ali je upotno koliko koristan generalno. A nije da se ni toga nije setio, jer je Histerez i naveo primer gde se to koristi i kada ima smisla.

Ja sam naprotiv vrlo saglasan da Histerezis izaziva histeriju ..

Apropo zavarivanja armaturnih elemenata ,a koji su su automatizovani i relativno komplikovani za izvodjenje su armaturni elementi za šipove
Na linku se može videti ,i jedan automat za mag zavarivanje u radu
http://www.plus-ultra.rs
Naravno postoje i postupci izrade armaturnih mreža koji se uglavnom svode na puktovanja automatima
Na ovom linku se mogu pročitati neke zavarivačke odrednice a vezano za gradilišta
https://www.hera.org.nz/welding-seismic-reinforcing-bar/.