Да не отварам нову тему, имам малу кућицу 4м х 4,5м, само једна просторија, у планини је, нема бетонску плочу, већ само 4 зида и кров.Горе је цријеп, летве, контралетве, паропропусна фолија, даске, 30цм вуне, некаква алу-пвц фолија и ригипс плоче. Убацио бих некакав шпоретак ту, али како ми је најлакше пробити и направити то да буде сигурно.
Размишљао сам да пробијем зид и рору избацим ван, али није ми то практично. Пробијао бих кров, али не знам како то да направим?
Kako ozidati dimnjak
Cime je zidana kucica? Lakse ti je kroz zid nego da diras toliko slojeva krova, ko zna kako bi ispalo i da li bi prokisnjavalo.
Кроз зид је најлакше .Ако се иде кроз кров мора оџак добро да се озида , квалитетно да се опшије , изолира и опет може да буде проблема .
Наравно ако је зид од дрвета онда се добро термички изолира око цеви .
Куди : за зидање димњака најбољи су елементи по систему Шајдел .А може и са том препеченом циглом али унутра керамички елементи ( цеви ).При томе између цигле и цеви се малтерише са иловачом.Препечена цигла се ставља јер је отпорна на температурне промене.Исто важи и за иловачу.
Лазаревићм : Када се зида нови димњак онда је право решење са елементима Шајдел.И то има са најмањим пресеком 135 мм .Врло вероватно можете постојећи димњак да искористите за нову пећ.А то што се постојечи димњак мора често да чисти , то углавном зависи са чиме се ложи.Буква и храст су најбољи а иверица и други отпад зачепљавају димњак.Ви треба прво да се одлучите са чиме ћете да ложите ( дрва , угаљ , пелет ..) а према томе се узима пећ.
Кућица је зидана ситном циглом, зид 25 цм, на 2,2м висине је бетонски вијенац, а думе су зидане поротерм блоком. Најбоље и најлакше ми је онда да пробијем тај поротерм мајзлом и чекићем, јер ту немам струје, а онда ћу видјети шта ћу, јер надстрешница је доста широка, па не знам да ли да је заобилазим дужим хоризонталним рором, или пробијам...
У кући гдје живим имам два димњака по Шајдел систему, један сам сам озидао прије двије године, и оба врше функцију за пет. Први димњак је зидан бетонским плаштовима од 50кг, доста незгодно, поготово задњих неколико плаштева на крову, а овај што сам сам радио, користио сам плаштеве истих димензија, али бар дупло лаганији, сачињени од неких гранула шомота или цигле... Унутар плаштева иду шомотне жуте цијеви које се спајају специјалним гитом, око њих се мота 5цм тврде камене вуне, а кроз ћошкове плаштова се провлачи арматурна жица, не сјећам се коју сам дебљину користио.
Nemojte da pogrešno pišete i izgovarate "Šajdel". Reč uopšte nije engleskog porekla!
Pravilno se piše u izvornom jeziku "Schiedel", na jedinom zvaničnom jeziku u Srbiji a i mom maternjem i piše se a i izgovara "Šidel" a može i "Шидел".
Да, ако је ријеч њемачка, по Вуковим правилима и правилима транскрибације са њемачког, у српском језику се изговара и пише Шидел, док ће већина Нијемаца ипак рећи Шидл, стим да ће оно Л на крају згурати дубоко у ждријело 
Ја сам се више усмјерио на практични дио тог система, него на правописни Нека вријеме и народ пресуди хоће ли бити шидел или шајдел, није риједак случај да у правопис уђе општеприхваћена ријеч у народу иако је погрешно транскирибована из језика из ког је посуђена. Језик нам свакако плива у посуђеницама, турцизмима, германизмима, а мало који је правилно транскрибован, већ га народ обликује и изговара по свом.
@kudi
Šta će ko i kako nazvati neki materijal je samo obično pomodarstvo i nema baš mnogo veze sa zdravim razumom . Termin "prepečena cigla " se odnosi na onu ciglu koja je dobro ispečena , zvoni kad je lupite čekićem , ima trvdu i staklastu strukturu . Njena osnovna karakteristika je da mnogo manje upija vlagu/vodu u odnosu na klasičnu ciglu . E sad tu se radi i o iskustvu jer nije svaka zemlja dobra za ciglu , a "prepečena " cigla se može napraviti samo od kvalitetne zemlje . Takva cigla se ranije koristila i za temelje i za dimnjake ali i za sva ona mesta gde je bila potrebna veća otpornost .
Šidel sistemi ili bilo koji drugi dimnjački sistem jeste dobro rešenje , ali samo i samo ako se primeni po svim pravilima , nažalost zbot toga što smo tu gde jesmo i sam brend Šidel neke stvari prećutkuje a neke detalje "prilagodjava " našoj platežnoj moći . Ali takodje kod nas ne psotoje standardi i zakoni , a i ako postoje nema ko da ih primeni . Pre svega tu mislim na statiku dimnjaka , način spajanja elemenata , dimnjačke kape . Kod nas su najprodavaniji dimnački sistemi čija se osnovna namena povremena ili havarijska upotreba pa kad se na to doda i loša i "prilagodjena ugradnja " eto problema . Da ne pričamo o IDIJOTLUKU da se dimnjak čisti namernim zapaljivanjem ...
Pisano je o tome viša puta na forumu a stručno objašnjeno od strane uvaženog člana astrea
Da pitam i u ovoj temi koju opeku upotrebiti kod zidanja dimnjaka od opeke? Dobio sam preporuke ovde na forumu da treba izabrati prepecenu ciglu za zidanje dimnjaka pa me zanimaju osobine/prednosti takve opeke kod ziadanja dimnjaka? Vidim da se takva cigla dosta upotrebljava kod izrade etno objekata ili gde postoji zelja da se dobije rusticni izgled. Cak negde tu opeku deklarisu kao otpadnu... Da se razumemo, ne pricam o tome kako ta opeka ne valja nego me zanimaju zasto bas tu opeku za dimnjak?