Pozdrav, U redosledu radova nekon pokrivnaja objekta ide prvo malterisnaje zidova pa zatim ravnajući pod, jel tako?
Pošto će meni u prizemlju ravanjući pod biti na niovu od 13 cm, a toliko će od prilike i sa spoljne strane cokal da bude podignuta, čime je faktički prvi red blokova u podu tj. cokli, interesuje me da li u toj zoni zid malterišem ili je bolje da uradim, sa unutrašnje strnae, kao coklu od stirodura, pa onda kreće malterisanje?
Malterisanje ispod nivoa ravnajućeg poda
- Login or register to post comments
- 130 prikaza
Za printanje
Mislio sam da se u praksi estrih odvaja od zida tako što se zid prvo omalteriše skoz do poda-ploče, pa se zatim stavlja na omalterisan zid u vidu cokle tanji materijal koji će odvoji estrih od maltera. Pa sam zato mislio mislio da je bolje da omah u startu se postavi deblji izolacioni sloj u debljini maltera ili malo i jače, a sobzriom da se ovo pitanje konkrento odnosilo na prizmeni deo kuće mislio sam više zbog toplotne izolacije, kontaktu maltera sa zidom koji je ispd nivoa poda i sl.. A za sprat bih onda isto mogao da uradim tako coklicu pre malterisanja npr 3cm stirodura, ili tvrdog stiropora, zbog udarne buke, da sve to lepo pripremim pre malterisanja, nego da malterišu do poda,pa da se onda odvaja
djole81ar wrote:
Nije pogrešno ni ovako da uradite. Naprotiv! Kada pogledate detalje po knjigama iz arhitektonskih konstrukcija gde se planira parket kao podna obloga malter ide skroz do H.I. Kada se u uglu postavlja drvena lajsna onda je bolje da malterišete skroz do dole jer se zid izvuče praviji pa nema zazora između zida i parket lajsne. Kada je podna obloga keramika onda je bolje da je nemalterisano jer lepak+sokla taman bude za 0.5-1.0cm starije od maltera. Ako ne malterišete imate mogućnost da postavite malo deblji sloj T.I. na tom detalju. Ako soklu lepite preko maltera koji je skroz do dole onda će sokla da strči oko 2cm što nije baš estetski. Za slučaj da su zidovi ozidani nepravilno pa na nekim mestima debljina maltera ide i nekoliko cm onda je bolje da malter ide do dole...
Mislio sam da se u praksi estrih odvaja od zida tako što se zid prvo omalteriše skoz do poda-ploče
Hvala. Mislim da ću pokušati sam da izvedem stirodur soklu kao pripremu pre malterisanja, pa kako ispadne... sa tim se verujem nebi niko od majstora baktao.... Mislim da ova varijanta ima prednost da faktički estrih i spoljni zid, nemaju direktan kontakt, niti posredni preko maltera... a i malter nema kontakt sa delom zida koji je u podu. Laik sam, ali sam probao da radim neke špaltene na staroj kući sa sturodurom, nije to loše išlo, tako da verujem da bih mogao to da izvedem, libela, lenjir, laser... Da uradim stirodur soklu 2 cm, malo iznad nivoa estriha (to me je veštačka inteligencija ispravila 
to će i onako prekriti parket cokla Mislim da mi je btino da sokla ne bude deblja od maltera, A ako bude tanja, mogu pre estriha da dodam još dileticione trake.
Evo šta kaže veštačka inteligencija, palo mi na pamet da ukucam ovo...
Interesuje me kako je u arhitektonskim i građevinskim priručnicima rešeno kako se izvodi ovaj detalj završnih radova u građevinarstvu. Situacija: Kuća ozidana, sledi malterisanje zidova pa estrih (ravnajući pod sa izolacijom ispod). Kada se zid malteriše, da li malter kreće od poda - betona, pa se onda na malter stavlja tanja diletacija u vidu trake na malter kako bi se napravila diletacija estriha od zida, ili varijanta 2 da se prvo uradi deblja stirodur sokla na zid pre malterisanja, u debljini maltera tj. oko 2 cm, a do nivoa ravnajućeg poda, pa zatim iznad te sokle da se malteriše, a kasnije estrih do sokle.
ChatGPT said:
U arhitektonskim i građevinskim priručnicima ova situacija se rešava na više načina, ali oba pristupa koja si naveo imaju svoje mesto u praksi, u zavisnosti od zahteva za termoizolaciju, zvučnu izolaciju i dilataciju estriha. Evo kako se to obično izvodi:
Prva varijanta (malter do betona, pa traka za dilataciju estriha)
Zid se uobičajeno malteriše do nivoa betonske ploče (ploče temelja ili međuspratne konstrukcije).
Nakon malterisanja, pre izrade estriha, na dnu zida se postavlja traka za dilataciju. Ova traka može biti od ekstrudiranog polistirena (XPS), poliuretanske pene ili specijalnih dilatacijskih materijala.
Traka omogućava da estrih ne bude u direktnom kontaktu sa zidom, čime se sprečava prenos zvuka i omogućava rad konstrukcije bez pojave pukotina.
Završni sloj poda (keramika, parket, itd.) obično prekriva ovaj spoj, a ukoliko je potrebno, može se koristiti i dodatni fleksibilni kit.
Prednosti ove varijante: ✔ Jednostavnija i brža izvedba malterisanja
✔ Ekonomičnija u pogledu materijala
✔ Omogućava kvalitetnu dilataciju estriha
Nedostaci: ✖ Manja termoizolacija pri spoju zida i poda
✖ Potencijalno slabije rešena zvučna izolacija
Druga varijanta (stirodur sokla pre malterisanja)
Pre malterisanja, na zid se postavlja traka od ekstrudiranog polistirena (XPS), debljine oko 2 cm, do visine završnog poda (estrih + obloga).
Malterisanje se izvodi iznad ove trake, tako da malter ne dodiruje donji deo zida gde će kasnije doći estrih.
Kada se estrih izliva, on dolazi do ivice XPS trake, ali bez kontakta sa zidnim malterom.
Završni sloj poda može prekriti spoj estriha i XPS trake ili se ostavlja mali razmak za dilatacijski kit.
Prednosti ove varijante: ✔ Bolja termoizolacija pri spoju zida i poda
✔ Bolja zvučna izolacija između poda i zida
✔ Efikasnije sprečava stvaranje "toplotnih mostova"
Nedostaci: ✖ Potrebno više materijala i preciznija izvedba
✖ Može biti problematično ako se kasnije menja visina poda
Obično se u toj zoni zid ne malteriše. Taj deo vertikale se oblaže nekim od izolacionih materijala da bi se estrih odvojio od zida, kako bi prekinuo put udarnoj buci.