Procitao sam zanimljiv clanak
http://vrt-mmkb.blogspot.com/2008_02_01_archive.html
Interesuje me da li kod nas ima da se kupe ovakvi blokovi?
Ima li neko iskustva sa tim blokovima?
Ovo mi deluje dosta jednostavnije resenje od armiranog betona. Armirani beton bi mogao biti vece visine ali mnogi kazu da je za baste jednostavnije uraditi dva manja zida nego jedan veliki.
Za printanje
Nasao sam primer za zid od 275cm i 520cm ali bi meni trebali manji.
Pise da je ekonomicnije napraviti dva manja mesto jednog velikog a meni bi to odgovaralo posto to radim u basti.
Da li je bolje armaturu staviti blize ravnoj ili blize kosoj strani zida ili bas po sredini?
Evo nasao sam jos primera ovih blokova za potporne zidove, vecina ima poprecni presek u obliku dijamanta
Retaining Wall Block - Emerald style 2 Cavity
Dimensions: 440 x 450 x 220
This wall block is used to hold back embanked earth that is prone to slide in heavy rains. On this style, there is a raised front lip to prevent blocks behind from shifting forward, which allows for steeper stacking angles.
Drugi blok je:
Dimensions: 390x190x220
Na svim slikama su slozena 4 reda tako da je maksimalna visina ovih zidova verovatno 4*22=88cm
Nasao sam i primer potpornog zida od 1m
Mere na slici su i incima i fitima
1feet (foot)=30.4cm
1inch=2,54cm
Dakle sirina zida je 8inch=20cm
Temelj je dubine 12inch=30cm
Sirina stope je 2'8''=80cm
Armaturu stavljaju na 1/3 i to blize strani koja se oslanja na zemlju.
A ima i neka behaton varijanta koja rusticnim izgledom podseca na kamen... i ta varijanta ima sa zadnje donje strane zljeb koji se zakaci za prethodni red blokova da bi se specilo klizanje i da se blokovi uvuku prema padini za isto rastojanje. Primetite da su i njih pravili sa tim diamantskim presekom!
Pa zar niko nije video nista slicno kod nas????
http://www.harexeng.co.kr/Images/BlockCatalog/05_Retaining_wall_1.jpg
fantastican izbor modela, dezena, boja.....
Na kraju bi voleo da ispadne nesto ovako...
Nasao sam u Hrvatskom BAUHAUS-u
Škarpni element za cvijeće
dim. 36 x 20 cm, težina 20 kg
sivi ili smeđi cement
raspoloživo i u dim. 43 x 36 x 20 cm, težina 26 kg
Cijena: od 32,9- KN (32,9 * 13,4= 440din)
Kod nas betonski blok kosta
Betonski blok (12/20/25) x20 x40
Cena: 31/44/55din/kom
tako da sam bas zatecen cenom :nes2 :nes
Imam utisak da pricam sam sa sobom :hh :hh :hh
Zar bas nikoga ne interesuje ova problematika ?
Niko nema bas nikakav savet ???? :tup
ne pričaš sam sa sobom video sam to po stranim katalozima pre 5-6 god. nedostupno bilo za nas što finansijski što u km -etrima
lepo jeste i dobro samo teško za džep još i u varijanti SSM
pa sam se pomirio sa sudbinom šta je tu je
Valjada ce nase zanatlije i privrednici uvideti potencijal i uraditi ovo po pristupacnijim cenama. Malo drugacija modla za blok i to bi bilo to. Materijal im je potpuno isti kao i za obicne betonske blokove. Ako postoji potraznja na stranim trzistima postoji sigurno i na nasem. Posto je ostatak sveta ovo imao pre 10godina a mi kasnimo za svetom oko 10 godian taman je vreme da se sada i kod nas to pojavi kao revolucionarna nova ideja 
.
Do tada, armatura 8mm, sirina zida 20cm, visina do 1m i to je kanda to!?
Potporni zid je ozbiljan zahvat i bez statičkih proračuna se ne vredi upuštati u tako nešto.Ove žardinjere mogu biti ukras nakon armature i betona koji će preuzeti opterećenje na sebe, ali samo žardinjere poslagane kao na slici gore ne verujem da mogu da se nose sa silama koje deluju na takvom useku.Da bi se to ustanovilo treba uraditi sondiranje, ispitati sastav zemljišta, proveriti nivo podzemnih voda pa tek na osnovu toga početi računanje.Veoma je bitna i konfiguracija zemljišta, da li je iza useka neki breg itd.Neki dan sam gledao reportažu na tv gde je čovek nasipao kamionima svoje dvorište pa uzrokovao klizište koje sad ugrožava život ljudi u dve kuće ispod njega.
Potporni zid je ozbiljan zahvat i bez statičkih proračuna se ne vredi upuštati u tako nešto.Ove žardinjere mogu biti ukras nakon armature i betona koji će preuzeti opterećenje na sebe, ali samo žardinjere poslagane kao na slici gore ne verujem da mogu da se nose sa silama koje deluju na takvom useku.Da bi se to ustanovilo treba uraditi sondiranje, ispitati sastav zemljišta, proveriti nivo podzemnih voda pa tek na osnovu toga početi računanje.Veoma je bitna i konfiguracija zemljišta, da li je iza useka neki breg itd.Neki dan sam gledao reportažu na tv gde je čovek nasipao kamionima svoje dvorište pa uzrokovao klizište koje sad ugrožava život ljudi u dve kuće ispod njega.
Ovi blokovi se koriste samostalno i svaki dizajn bloka ima svoje uputstvo do koje visine se mogu redjati, pod kojim nagibom, kako uraditi drenazu i sl. Vec jako dugo se koriste u dizajniranju pejzaza, trasiranju basta i sl. Uglavnom su visine do 1m sa nagibom prema padini od 70-80%. Takodje zbog stabilnosti propisuju minimalno rastojanje izmedju tih zidova da ne bi doslo da klizista.
Sondiranje, ispitati sastav zemljišta, proveriti nivo podzemnih voda za pregradu u dvoristu visine 1m??? Pa taj bi me zid kostao kao veliki kineski zid!
Mozes li uraditi proracun za zid visine 1m i to kada je zemlja crnica i kada nema brega ni ispred ni iza potpornog zida a ni podzemnih voda?
Evo pravio sam neku racunicu za cenu materijala po duznom metru za armirani betonski zid...
Dimenzije zida su: Visina 100cm, debljina 20cm, temelji 30cm
Vzida=20x100x130cm=0.26m3
U temi betona je pisalo da za 0.8m3 betona treba 250kg cementa + 1m3 sljunka. Dzak cementa od 50kg je 400din a kubik sljunka je 800din. Recimo da jedan prevoz 5m3 sljunka kosta 20e pa da uracunamo jos 400din za prevoz sljunka po m3. Dakle, 0,8m3 betona kosta 3.200din. Proporcijom dobijamo da je KUBIK BETONA 4.000din (40E)
Armaturna mreza 8mm, dimenzije 6mx2,2m je 4.900din. Dakle, 12m2 je 4.900din a nasih 1,3m2 kosta 530din
Konacno, duzni metar potpornog zida visine 1m kosta 0,26x4.000din za beton + 530din za armaturu = 1.570din (16E)
Da li sam se negde zaracunao?
Naravno rad ne racunam a trebace i dasaka colarica!
Kubik daske colarice 205E
Valjada ce nase zanatlije i privrednici uvideti potencijal i uraditi ovo po pristupacnijim cenama. Malo drugacija modla za blok i to bi bilo to. Materijal im je potpuno isti kao i za obicne betonske blokove. Ako postoji potraznja na stranim trzistima postoji sigurno i na nasem. Posto je ostatak sveta ovo imao pre 10godina a mi kasnimo za svetom oko 10 godian taman je vreme da se sada i kod nas to pojavi kao revolucionarna nova ideja .
Do tada, armatura 8mm, sirina zida 20cm, visina do 1m i to je kanda to!?
----------------------------------------------
kad kazes da im je materijal potpuno isti nije bas tako
obicno se u takve stvari stavlja tecnost da nemoze da upija vodu
i koliko god da ih zaljevas vodom one neupijaju istu
a pogoptovo se brze suše prilikom izrade
takve se tecnosti koriste i za betoniranja mostova pod vodom
mislim da se zove plastificit
Valjada ce nase zanatlije i privrednici uvideti potencijal i uraditi ovo po pristupacnijim cenama. Malo drugacija modla za blok i to bi bilo to. Materijal im je potpuno isti kao i za obicne betonske blokove. Ako postoji potraznja na stranim trzistima postoji sigurno i na nasem. Posto je ostatak sveta ovo imao pre 10godina a mi kasnimo za svetom oko 10 godian taman je vreme da se sada i kod nas to pojavi kao revolucionarna nova ideja
Do tada, armatura 8mm, sirina zida 20cm, visina do 1m i to je kanda to!?
----------------------------------------------
kad kazes da im je materijal potpuno isti nije bas tako
obicno se u takve stvari stavlja tecnost da nemoze da upija vodu
i koliko god da ih zaljevas vodom one neupijaju istu
a pogoptovo se brze suše prilikom izrade
takve se tecnosti koriste i za betoniranja mostova pod vodom
mislim da se zove plastificit
I taj "plastificit" povecava cenu bloka 10 puta? Moje misljenje je da u krajnjoj ceni tih uvoznih potpornih blokova najvise utice cena transporta posto su kabasti i teski, pa zatim carine a i krajnja cena moze da se formira slobodno posto nema konkurencije. Aditivi za beton koliko sam video nisu toliko skupi da izadju 400din po bloku! Da li su aditivi uopste potrebni posto se ovi blokovi uglavnom pune sljunkom a i sa zadnje strane nemaju kontakt sa zemljom vec sa drenaznim slojem od sljunka?
Šta biva zimi sa tim blokovima kad se vlažna zemlja u njima zaledi?Šta biva sa zidom od tih blokova kad dodje do sleganja zemljišta, a oni u sebi nemaju armaturu?
Šta biva zimi sa tim blokovima kad se vlažna zemlja u njima zaledi?Šta biva sa zidom od tih blokova kad dodje do sleganja zemljišta, a oni u sebi nemaju armaturu?
Neznam.... Kako prezive obicni betonski blokovi u kontaktu sa zemljom? Unutrasnjost bloka bi mogla biti popunjena sljunkom. Ukoliko se zele biljke u bloku mogla bi se staviti plasticna saksija sa zemljom a oko nje dopuniti sljunkom za dobru drenazu. Cesto se u uputstvima za postavljanje drenaze iza i ispod zida, spominje geotekstil da ne bi sitne cestice zemlje popunile prazan prostor u sljunku.
meni nije jasno šta sad ti hoćeš potporni zid?
kamenjar ili potporni zid da liči na kamenjar????
ako je zemlja crnica kako si kazao sapraće je kiša meni se dešavalo kad sam pravio prve kamenjare kod većih kiša sve je otišlo u ..............
pa smo morali da radimo drugo rešenje
meni nije jasno šta sad ti hoćeš potporni zid?
kamenjar ili potporni zid da liči na kamenjar????
ako je zemlja crnica kako si kazao sapraće je kiša meni se dešavalo kad sam pravio prve kamenjare kod većih kiša sve je otišlo u ..............
pa smo morali da radimo drugo rešenje
Hocu prevashodno potporni zid visine 1m. Video sam kao dobru stranu sto se ovo sa blokovima moze uciniti malo pitomijim time sto ce se posaditi koja biljcica ali to nije primarno. Prednost blokova mi je pre svega u jednostavnijoj izradi a navodno bi trebali biti i povoljniji.
O gradevinskim radovima ne znam puno ali sa kamenjarima sam imao dosta dodirnih tacaka 
. Imas na 'Svet biljaka' dosta o njihovoj izradi.....
http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=3150/postdays=0/postorder=...
Ukratko.... Podloga mora biti od drenaznog sloja na koji stavljas geotekstil ili izvrnute busene trave. Ovaj sloj sprecava da se voda previse zadrzava u gornjim slojevima i da zemlja ne udje u porozni drenazni sloj. Krupnijim kamenjem se u gornjem sloju obrazuju terasice na koje se sade sedumi i drugi sukulenti kojima nije potrebno mnogo vlage u zemljistu. Povrsina zemlje se moze malcirati sa sljunkom ili eventualno korom drveta da bi se dodatno sprecila erozija zemljista.... Prilikom rasoredjivanja kamenja i biljaka postoji jedno jako bitno pravilo a to je da NE SME DA SE VIDI PRAVILO U RASPOREDU tj. postavi par kamenja i biljaka same, par kamenja i biljaka u grupi od po tri, napravi nepravilan razmak izmedju grupa..... Uz primenu ovog pravila dobije se najprirodniji izgled.
nema te biljke kojoj netreba puno vode iz iskustva govorim kupovao sam to bilje kojem netreba puno vode pa da vidiš u julu i augustu kad prži u vojvodini sagori na suncu
evo slike u maju mesecu posle nesme ni da slikam
nema te biljke kojoj netreba puno vode iz iskustva govorim kupovao sam to bilje kojem netreba puno vode pa da vidiš u julu i augustu kad prži u vojvodini sagori na suncu
evo slike u maju mesecu posle nesme ni da slikam
Lepo ti izgleda kamenjar ali u njemu nisu biljke kojima ne treba voda.
Ono sto ide u kamenjare su velika familija seduma. Posto ih ima puno vrsta uglavnom se svi prodaju pod tim imenom. Pogledaj slike pa ces nesto prepoznati....
http://images.google.com/images?hl=sr&lr=&um=1&sa=1&q=%22sedum%22+&btnG=...
Naravno, tu su i nezaobilazne cuvarkuce (sempervivum)
http://images.google.com/images?hl=sr&lr=&um=1&ei=r0ZgS8bMDMuNjAfijq2MDA...
Biljke za kamenjare uglavnom imaju debele (sukulentne) listove, ili imaju listove u obliku iglica cime sprecavaju disipaciju vode. Kao sto si primetio, biljke "obicnih" listova ipak zahtevaju nesto vode, pogotovo ako su leti na suncu.
Jako mi se svidja i ograda, rusticna i neobicna.... ali bi ja jedan deo oplemenio puzavicom Parthenocissus tricuspidata ili Parthenocissus quinquefolia koje ce doci posebno do izrazaja na jesen kada je skroz crvena a preko zime krasi se plavo-ljubicastim bobicama. To su taman periodi kada nema drugih ukrasa u basti a zaklanjanjem dela ograde smanjuje utisak zatvorenosti (klaustrofobicnosti). Zelenom bojom na zidu preko leta vizuelno odaljavamo zid i povecava se utisak o velicini dvorista.
Malo smo odlutali od teme
Zbog ograđivanja placa, a radi obezbeđenja dokaza, obratila sam se sudu da na lice mesta izađe sudski veštak građevinske struke. Napominjem da je geometar označio 3 ćoška (tačke) jer bi 4-ta bila u betonu.
Sudski veštak mi je rekao da prema kopiji plana parcele iz RGZ-a plac ima 5 tačaka. Takođe mi je rekao i da je geometar dužan da obeleži svih 5 tačaka, a ta što je u betonu, to je bio dužan da burgijom izvrti rupu i postavi tzv. bolcnu (mislim da je tako rekao da se zove).
Kako sam shvatila, dužnost geometra je da SVAKU od tih 5 tačaka obeleži gvožđem (armatura najveće debljine ili metalna cev prečnika bar 2 cm, a dužine oko 1 metar) tako što bi to "ukucao" u zemlju, a gde ne može jer je betonirano, da izvrti rupu u betonu i onda ispod betona "ukuca" ili ako je u pitanju zid da u zidu izvrti rupu i tu "ukuca". Takođe me interesuje i ko nabavlja te cevi-armaturu, burgiju i bušilicu: da li sam ja bila obavezna da to nabavim ili je to bila obaveza geometra?
Očigledno je da moram opet da ga zovem da to "popravi" i naravno da će tražiti da mu OPET platim za posao koji možda nije prvi put uradio kako treba. Molim odgovorite mi. Hvala.
geometar mora sve da odradi bar je tako kod nas privatni geometar a državni ne dao ti bog
pitanje nije baš u temi ali eto tolko od mene
Zahvaljujem na odgovoru, sad znam kako da postupim kad ponovo pozovem geometra da ispravi svoje greške. Inače, ne postoje državni geometri. U Geodetskom zavodu postoji spisak ovlašćenih tj. licenciranih geometara i zakon priznaje samo ako neko sa tog spiska "odradi" premer parcele. Ili se može angažovati advokat koji će podneti sudu zahtev da sud odredi geometra, onda plaćaš advokata koji piše taj zahtev, pa sud donosi rešenje da ti odobrava geometra i nalaže da uplatiš sudu depozit i onda sud obaveštava geometra da izađe na lice mesta. Znači, SVEJEDNO je da li si sam angažovao licenciranog geometra ili si to uradio preko suda, samo nije svejedno u pogledu vremena (preko suda to traje skoro godinu dana, a kad ga sam zoveš dođe za nedelju-dve), ali je JAKO važno da ZNAŠ šta je sve dužnost geometar da uradi, a što ja očigledno nisam znala.
Прво - здраво свима - ја сам један од оних који овде свраћају свакодневно и читају већ сто година, али никад се не јављају - тек сад сам се регистровао, јер ми је запело, па да питам за савет... (иако видим да на теми годинама нема никога)
Имам ситуацију са скице: зелено представља тло, сиво је потпорни зидић, који бих подигао до горње линије тла, не би' ли изравнао тај део. У питању је мали простор око куће, па ми је значајан сваки педаљ - та косина ми не представља ништа, а овако бих добио још два метра што је сасвим довољно за сто за испијање кафа, пива, прождирање меса, и сл. Не знам зашто је неко тако низак зид зидао (зидан је каменом, дебео око 250 мм и прилично је добар иако стоји једно 30-40 година)...
Ширина овог потпорног зидића је око 6 метара, мада бих ја у обзир узео само око 3 метра, јер је остало под биљкама које не бих уништавао сада.
Сад ми треба савет - да ли је паметно оставити овај зид, па на њега настављати нешто некако... или разбити га и склонити, па ићи с дна, од нуле... или нешто треће - и да ли да радим армирани бетон или да зидам бетонским блоком или и ту нешто треће?
Унапред вам хвала на помоћи.
Pozdrav svima u nadi da cu dobitj prijedloge kako strucne tako i one za slicnim iskustvima gradjevinara .
Naime radi se od sanaciji potpornog zida , zid je radjen prije nekih 7-8 godina , tlo nije klizno niti sta slicno prije potpornog zida nije nista bilo a zemlja je stojala ( bit ce sa slikama jasnije) . Problem je sljedeci , potporni zid je na vanjskm dijelovima omalterisanim poceo da puca problem je vise estetski , zanima me sljedece kako sanirati pukotine , da li je moguce podici zid 20-40cm u visinu , da li trebam nekom emulzijom preci potporni zid gdje je jos uvijek zdrav , prijedlog za eventualni odvod , ukoliko je moguce neka neko dobre volje napise omjere materijala i sve potrebno ? Unaprijed hvala svima
Osporo94, dobro došli na forum! Nema ovde sanacije. Ako AB posele 7-8godina izgleda ovako onda je on napravljen "mršavo" i neotporan je na mraz. Mora sve da se odradi ponovo. Beton je po dubini poprečnog preseka zida loš. Usled vlage i mraza se raspao. Šta god da mu radite i čime god da ga mažete sve će biti samo šminka i otpašće za godinu ili dve.
naredni put kada radite obavezno ostavite barbakane ili još bolje drenažni sistem sa zadnje strane mada to iziskuje komplikovaniju izradu (mora širi otkop i dvostrana oplata ali tada je moguće odraditi i H.I. sa zadnje strane zida. Sve ovo značajno poskupljuje radove ali je rešenje trajno!
Ja bi da postavim pitanje pre pocetka radova, da posle ne bude kasno.
Dobio sam predlog za potrpirni zid koji je u prilogu. Interesuje me da li je to korektno?
Zemlja je stabilna neka zuta kao glina sa nesto sitnih kamenja unutra. Na otkopanom delu 2m visine i 6m duzine za 3 godine palo je mozda 6-7kolica, i to uglavnom humusa sa vrha. Pa ako je to dovoljno informacija zanima me koliko je ok ovo resenje u prilogu, i ima li ko kakvih predloga? Da posle ne bude da moram opet.
Alternativa je naravno armirani beton....
U jako lepoj temi o betonu sam nasao da bi u tom slucaju trebalo:
-1 m3 sljunka i 250 kg cementa i vode po potrebi se dobija 0,8m3 betona
-betoni koji su dodiru sa zemljom odnos 1:3 i obavezno Dramin aqvabound ( koji se dodaje 1-2 % na tezinu cementa )
-presek armature je min od 4% u ukupnom preseku betona
Dimenzije za potporni zid visine 100cm mislim da bi odokativno bile 20cm debljina zida na vrhu, 30cm debljina zida u dnu. Armatura 8mm. .....
Moze li neko da da dimenzije za potporni zid od 100cm i recimo 150cm?
Potrosnju materijala jos racunam pa bi da uporedim sa cenom blokova ukoliko se mogu naci na nasem trzistu