Pozdrav,
Imam jedan problem . Kada su jake kise - podrum mi se napuni vodom. Naime - pojavila se jedna "rupica" u betonu i kada je jaka kisa iz te rupice bukvalno "pisa" voda - kao da je pod pritiskom ?? Pre 3-4 godine sam ceo podrum (zidove i pod ) izmazao Aquamat-om i sve je bilo super do ovih zadnjih jakih kisa. Koji je najbolji nacin da zatvorim tu rupicu (precnik je otprilike 3 mm i dubina je oko 10-13 mm )? Da li je pametno omalterisati ceo taj zid ( a da se u malter doda neki aditiv ) i onda ponovo taj zid premazati Aquamat-om ... ili postoji neko drugo resenje ?
Zid od betona u podrumu propusta vodu
- Login or register to post comments
- 5340 prikaza
Za printanje
Zavisi sta hoces da postignes - da li zelis trajno resenje ili nesto sto ce da povrsi posla za neko krace vreme pa onda opet jovo nanovo?
Ti imas problem sa procednim vodama i sasvim je prirodno sto one ulaze u podrum jer je u vremenu velikog zasicenja zemlje vodom pritisak izuzetno visok. Iako nisi napisao pretpostavljam da se objekat nalazi ispod nekog uzvisenja, brda ... s druge strane dobro je da ti se objekat nalazi na vodopropusnom tlu.
Ako te zanima da uradis i da se onda vise ne vracas na taj problem treba uciniti otprilike sledece - otkopati temelj kuce tj. oko podrumskog dela cca. 20 cm ispod nivoa poda podruma, zatim dobro oprati postojeci podrumski zid tj. temelj, osalovati i izliti prakticno novi zid debljine cca. 10 cm koji ce ici do povrsine tla. Beton da bude aditiviran sa tecnoscu za vodnepropusnost betona i uradjen sa minimum 450 kg cementa po kubnom metru sljunka. Kada se skine oplata onda premazati sa Aquamat Elastic-om ili nekim slicnim dvokomponentnim hidropremazom u barem dva sloja. Zatim na dnu kanala iyvesti rigoilu sa padom prema terenu tj od objekta. Izvesti drenazu prema propisu - perforirana drenazna cev, drenazni kamen umotan u sloj geotekstila, preko toga sloj peska 10-15 cm i onda moze da se zatrpa semljom. Podrazumeva se da drenazna cev tj. kompletan drenazni kanal ide pod padom ka nekom upojnom bunaru. Taj upojni bunar mora da ima kapacitet da primi ekstremne vode inace citav posao nema smisla. Moze da bude i atmosferska kanalizacija ako moze u ekstremnim uslovima da primi dolaznu vodu.
Jeste prilicno komplikovano, jeste dosta zahtevno a i precizno za izvodjenje, jeste i prilicno skupo ako se ne koristi domaca radna snaga za iskopo ali ... ali omogucice da zidovi pa cak i pod podruma budu apsolutno suvi.
Premazivanjem sa unutrasnje strane i zidovi i pod podruma ostaju trajno vlazni i ta vlaga se penje polako ali konstantno ka visim delovima objekta. U podrumu se verovatno i sada oseca memla, ta memla pocinje da se oseca i u ostalim delovima. Dalje, sam si se uverio da je premazivanje sa unutrtasnje strane kratkog veka jer je zid stalno mokar, cak i onda kada nema kisa tj. procednih voda jer iako ti je tlo vodopopusno ono ima nedovoljno vazduha da bi doslo do isusivanja betona podrumskog zida a kada su te velike kisepodrumski zid trpi pritisak vode sa spoljne strane i time se tezi da se odvoje premazi kojima racunas da si izvrsio neku zastitu.,
Sve zavisi koliko hoces i planiras da ti traje objekat ...
Sve si pogodio - kuca jeste na blagom uzvisenju, na padini brda, ali sva sreca, skoro pri vrhu brda - da je pri dnu osecam da bi situacija bila mnogo gora. Ovo sto si rekao sa otkopavanjem i postavljanjem je pun pogodak, ali nema se "vremena" za to 
Kao i svima nama pare mi predstavljaju najveci problem. Ali svaka cast na opisu - kada razmislim - sve bi zaista trebalo tako odraditi da bi bila "prava stvar".
Ovo iznutra sto sam mazao Aquamat-om je "drzalo vodu" ( heheh - bukvalno ) sve dok nije bila ona havarija od nevremena pre 2 meseca. Izdrzavalo je velike i jake kise ali one sto su bile pre 2 meseca su zaista nezapamcene, pa racunam da se takvo nesto nece ponoviti narednih 20-ak godina. Otkako je ta kisa "probila tu rupicu", sada mi i svaka malo veca padavina pravi problem i voda "pisa" u podrum. Koje je najbolje resenje od ovih jeftinijih ? Da li da probam da napravim gusci aquamat pa da popunim samo tu rupicu ili da omalterisem ceo zid pa aquamat preko tog maltera i da se nadam da ce da izdrzi bar 2-3 godine dok se ne skupe pare za ovu ozbiljniju varijantu ?
Mislim treba mi nesto sto ce da drzi dok ne skupim pare da uradim to kao sto si objasnio....
Hvala na pomoci !
Zahvaljujem se korisniku Astrea na veoma detaljnom i korisnom odgovoru u vezi sa drenažom, podrumom i sl. Uključio bih se sa još par laičkih pitanja, npr. može li se premazivati zid, ali spolja, tj. iskopati do određene dubine stazu oko kuće, a onda premazivati nečim odgovarajućim? Da li se tu mogu koristiti i nekakve folije ili slično (npr. videh kod jedne novoizgrađene zgrade kako viri desetak cm iznad zemlje a prema komšijskom placu nekakva crna, tačkasta (moguće čepasta?) folija)? Hvala još jednom.
Tzv. cepasta folija ima neku sasvim drugu namenu - prvo, ako se pravilno postavi omogucava da temeljni zid bude uvek suv jer dovoljava ventilaciju zida uz koji je postavljena i drugo, omogucava prolazak gasa radona iz dubina tla na povrsinu a da prethodno ne dodje do ostecenja gradjevinskih slojeva koje uobicajeno cini radon pri prolasku tj. izlasku.
Svakako da je bolje premazivati i stiti spolja nego sa unutrasnje strane - jer ako stitis spolja onda zid ima sansi da bude suv a to nam je cilj!
Ne mora da izvodjenje drenaze bude skup zahvat, ako se lepo isplanira i ako se angazuje neka jeftinija radna snaga (npr. priojatelji za gajbu piva ,,,) za iskop. Treba dobro osmisliti, isplanirati faze posla i raditi. Iskop je najskuplji, a beton i sve ostalo nije bas neki nedostizni iznos .... mada u danasnje vreme ...
Ako je nastala rupa u betonu to znaci da je doslo do prilicnog ostecenja temeljnog zida. Ne treba ocekivati da ce to da se popravi nekim premazom pa makar on bio i gust. Premaz trazi da ima neku podlogu, a da li je dobra podloga truo beton sa rupama? Onda kad budes jednom otkopao taj podrumski zid i kada budes video u kakvom je stanju nece ti biti bas jasno kako je i do tada uspevao da sve izdrzi obzirom koliko je istrulio usled pritiska vode i stalne vlage ...
Iskop i izrada novog betona oko ugrozenog dela ti je najveci trosak i on ne moze da se radi u delovima. Izracunaj koliko ti treba vremena za iskop, koliko za salung, pripremu i koliko treba betona kao i koliko treba za premaz sa spoljne strane. Videces da to i nije bas sto dukata ali time resavas jednu stvar trajno - Cizma glavu cuva, subara je kvari
Peterbra-ov problem može da se reši i injektiranjem specijalnih vrsta maltera ili sistema za naknadnu hidroizolaciju sa spoljne strane ako je u pitanju lokalni problem, i moglo bi da bude jeftinije i brže nego Astreino rešenje (slažem se u potpunosti da je ispravno), a verujem da nije privremeno. Ne znam da li ovde smeju da se reklamiraju firme, pa ako ne, neka administraotr obriše. Nemačka kompanija sa predstavništvom u Srbiji MC Baucehmie (ima ih u BG-u a centrala je u SM) ima sistemska rešenja za ovakve probleme, pa ih možete kontaktirati.
Svako resenje koje ubacuje nesto u stari beton sa ciljem da ga hidrofobira (da ga ucini vodoodbojnim) je samo pribvremeno resenje jer vlaga i (ili) voda koje su vec usle u beton treba da budu istisnute. Znaci, taj beton i dalje ostaje u znacajnoj meri vlazan a cilj je da gradjevinski elemenat tj. temelj bude suv (sa max. 2-3 % vlage). S druge strane, ovde se spominje ugradnja specijalnih maltera i masa za injektiranje sa spoljne strane - znaci i to podrazumeva naskuplju i najkomplikovaniju fazu posla a to je iskop. A ako vec i u tokj varijanti mora da se radi iskop onda treba uraditi po propisu. Ima jedna izreka koja kaze otprilike ovako - Nisam siguran da ce sa tim malterima biti zaustavljen prodor vode i vlage ali ako se uradi kako sam ja rekao sigurno ce biti zaustavljen.
Nismo se razumeli, injektiranje se vrši sa unutrašnje strane, tako da nema iskopa, i ne radi se sa klasičnim malterima već smolama (elastičnim ili krutim, već zavisno od situacije) ili malterima sa jako finom granulacijom, a i to nikako nisu privremena rešenja. Šta mislite kako se saniraju prsline u zidovima bazena, tunela i sl.
lookic wrote:
Peterbra-ov problem može da se reši i injektiranjem specijalnih vrsta maltera ili sistema za naknadnu hidroizolaciju sa spoljne strane ako je u pitanju lokalni problem, i moglo bi da bude jeftinije i brže nego Astreino rešenje (slažem se u potpunosti da je ispravno), a verujem da nije privremeno. Ne znam da li ovde smeju da se reklamiraju firme, pa ako ne, neka administraotr obriše. Nemačka kompanija sa predstavništvom u Srbiji MC Baucehmie (ima ih u BG-u a centrala je u SM) ima sistemska rešenja za ovakve probleme, pa ih možete kontaktirati.
Ovde lepo pise sa spoljne strane, kolioko jna umem da citam. Ali nije ni bitno.
To, da se bilo cime zamazuje sa unutrasnje strane tek nije nista, problem i dalje ostaje neresen a to je vlazan zid. Epoksidne smole nisu nikakva novost a to su upravo ta resenja. Svakako da je moguce epoksidnom smolom napraviti prevlaku koja nece da dozvoli da voda/vlaga iz zida prolazi napolje ali zid ostaje vlazan. Kada su tuneli u pitanju to nije ni bitno, kod bazena treba da se spreci da voda izlazi napoljke ili da neka procedna ili podzemna ulazi u bazen. Znaci to su neke sasvim druge stvari.
Ponavljam i naglasavam, ciljk je da se napravi da temelj i zid budu suvi, podvlacim suvi bez vlage a ne da zarobljavamo vlagu u njima.
Imao sam slican problem pre pet godina. Slicna pozicija kuce na brdo.
nisam ni pomisljao da zatvaram sa unutrasnje strane.
E onda radna akcija, iskopamo kanal oko kuce sa decom, normalno deca su bila odusevljena
sto cemo se druziti uz lopatu. Nadjem tu cepastu crnu foliju pa postavim uza zid svuda okolo,
makar da je problem samo sa gornje strane, pa plasticne cevi za drenazu i popunim.
Na zalost nije mi palo na pamet da uradim jos jedan zid sa gornje strane, kako Astrea kaze,
ali i to bih uradio sa zadovoljstvom. Dosad nema nikakvih problema, nema vlage, verovatno
sama drenaza odradi posao plus malo izolacije.Kostalo me cena cevi za drenazu i folija.
Комшија који живи у сутерену је имао проблем са влагом. Како се ни мало не разуме у било какве радове, а имао је паре, ангажовао је неку екипу да му то одраде изнутра. Обијали су малтер, бушили зидове, инјектирали што-шта и све то деееебело наплатили. Био је миран 2- 2,5 године а онда опет исти проблем. Е, онда је почео да се каје што то није урадио споља.
Moja greška u izražavanju. Sistem je takav da se zid sa unutrašnje strane probuši i kroz rupu injektira masa koja sa spoljšnje strane u kontaktu sa tlom uz zid formira vodonepropusnu membranu, kao da je u startu urađena hidroizolacija. Ovde nema ni govora o nekim premazima i sl.
Ja koliko sam shvatio iz prvog posta, nigde se ne spominje da je ceo zid vlažan već da mu kroz rupu ulazi voda što znači da je lokalni problem i da ima ili neku prslini ili betonsko gnezdo kroz koje prolazi voda, a to se upravo rešava injektiranjem, tj. zapunjavanjem.
@Nakamura
Komšijin pronlem verovatno nema veze sa ovim, a i vrlo je upitno ko, šta i kako je radio.
Primena novih sistema se svakako ne radi napamet, već to rade profesionalci, a ne "Profesionalci"
Astrea wrote:
Beton da bude aditiviran sa tecnoscu za vodnepropusnost betona i uradjen sa minimum 450 kg cementa po kubnom metru sljunka.
Sa ovim se ne slažem.
1. Dodavanje bilo kakvih hemijskih dodataka betonu koji se spravlja ručno može da proizvede i suprotan efekat jer su u pitanju male količine 1-3% od mase cementa, a o tome je već pisano u temi beton i betoniranje.
2. Za ovoliku količinu cementa ne vidim opravdanja, pa me jako interesuje objašnjenje, ako nije problem.
Injektiranjem smola odnosno rastvora odredjenih soli stvara se vodonepropusna membrana u zidu. Preduslovi za to su homogena struktura tj.konstantan porozitet materijala gde se vrsi injektiranje. Odmah da rascistimo da u betonu nema tog konstantnog poroziteta jer su prisutne frakcije od 0.05 - 12 mm pa znacajno na gore, sto je deblji betonski zid veca je i granulacija. Dalje uvek u betonu postoje tzv. lunkeri kako to vole da kazu metalurzi odnosno supljine a tu su smole bespomocne. Injektirajuce smole i rastvori imaju zadatak da stvore vodonepropusnu membranu i oni ce je stvoriti ako imamo homogen materijal (naprimer opeku) ali sta cemo da radimo sa malterom kojim je ta opeka zidana? Sledece, smole i rastvore stvaraju vodonepropusnu membranu u dodiru sa vazduhom. A to sve znaci, i ako zanemarimo prethodno navedene cinjenice tj. ogranicenja u primeni, da ce se membrana formirati na unutrasnjoj povrsini podrumskog zida jer je tu dodir sa vazduhom. Znaci zid ostaje odnosno ostaje i dalje mokar a samo je povrsina sa unutrasnje strane suva. Takva povrsina ce biti izlozena razaranju jer vlaga tezi da se izjednaci i uvek ide od mokrog ka suvom. Dovod vlage sa okolnog (vlaznog) tla je konstantan i pitanje nije da li ce vlaga ponovo da izadje vec kada ce da izadje, bez obzira koje sredstvo upotrebili za injektiranje, presecanje ili premazivanje. Ako obezbedimo da okolno tlo bude suvo ili postavimo neku hidroizolaciju sa spoljne strane podrumskog zida ili se uradi oboje dobice se, u razumnom roku od 3-4 letnja meseca, suv zid i kao takav ce i da ostane i onda kada bude okolno tlo ponovo vlazno.
Svi ti novi sistemi nisu novi, oni su sanacija necega sto u startu nije uradjeno kako treba. Razlog zasto nije uradjeno kako treba je nevazan. Svakih par godina se iznalaze "novi, revolucionarni" metodi i oni se uglavnom primenjuju tamo gde ljudi ne zele ili ne smeju ili nekada i jednostavno nece da izvrse iskop sa spoljne strane.
Poredjenje podrumskog zida sa tunelom i bazenom je pristojno receno vrlo neozbiljno i nekompetentno.
lookic wrote:
Astrea wrote:Beton da bude aditiviran sa tecnoscu za vodnepropusnost betona i uradjen sa minimum 450 kg cementa po kubnom metru sljunka.
Sa ovim se ne slažem.
1. Dodavanje bilo kakvih hemijskih dodataka betonu koji se spravlja ručno može da proizvede i suprotan efekat jer su u pitanju male količine 1-3% od mase cementa, a o tome je već pisano u temi beton i betoniranje.
2. Za ovoliku količinu cementa ne vidim opravdanja, pa me jako interesuje objašnjenje, ako nije problem.
quote=lookic]
Astrea wrote:
Beton da bude aditiviran sa tecnoscu za vodnepropusnost betona i uradjen sa minimum 450 kg cementa po kubnom metru sljunka.
Mozes da se ne slazes ali to je vec tvoja stvar.
I pri spravljanju minimalnih kolicina betona od npr. 0.050 do 0.100 metara kubnih moguce je primeniti aditive i dobiti pravilnu smesu - odmerene kolicine aditiva se dodaju u vodu kojom se spravja beton. Postoji vise vrsta aditiva za vodnepropusnost.
Povecanjem kolicine cementa pri spravljanju vodonepropusnih betona unosi se znacajno veca kolicina sitnih frakcija, te sitne frakcije veoma dobro popunjavaju prostor izmedju agregata visih tj. krupnijih granulacija. Pri koriscenju uobicajenog recnog agregata za spravljanje betona uvek se javlja nedostatak najsitnijih frakcija, taj problem postoji cak i kada se koristi drobljeni agregat. Ako se poveca kolicina cementa znacajno se smanjuje otvoreni porozitet ocvrsle betonske mase i smanjuju se odnosno prakticno eleiminisu mikro kanali kroz koje prolazi voda pogotovu ako je pod pritiskom. Negovanje betona u prvim satima ocvrscavanja je od kljucnog znacaja za eliminisanje mikro pukotina koje nastaju i nestaju tokom hidratacije cementa.
P.S.
I jos nesto sto se stalno zaboravlja - Obicno se na mesalicu postavi, onda kada se beton spravlja u domacoj reziji "iskusan" fizikalac koji to sve meri lopatom a uz put se i on zaliva pivom ili rakijom. Takav strucnjak verovatni i ne zna razliku izmedju kg i litra a o aditivima cuo nikad nije. A majstor se vec postavlja na ugradnju i ona stalno kuka "Daj malo masnije, daj malo vise vode ..."
Rad na pripremi betona je vazniji od bilo kog drugog mesta, tek kada imamo pravilno pripremljen beton ima svrhe to i ugradjivati.
Ovde neko nekog ne razume (na stranu već drugo spominjanje nekompetentnosti ili neozbiljnosti zbog razlika u mišljenju, iako ne znate ni ko sam ni šta radim, kao što ni ja ne znam ko ste i šta radite, ali Vas ne prozivam). Da ne bi ovo otišlo u pogrešnom smeru, molio bih Astreu da povede računa o načinu izražavanja, jer verujem da je i jednom i drugom cilj da svojim mišljenjem pomognemo drugima.
Peterbra je lepo napisao da mu kroz krupicu ulazi voda, a ne da ima problema sa vlagom u zidu, što upućuje na lokalno oštećenje vertikalne hidroizolacije ako je ima ili na lokalni defekt u zidu, a i jedna i druga situacija mogu da se reše iznutra, bez otkopavanja.
Injektiranje o kom ja pišem nema veze sa onim što je Astrea napisao. Prslina je prslina, bez obzira na to da li je na zidu bazena ili podruma, i ako je sa jedne strane voda jedini način da se spreči prolazak vode je da se ta prslina zapuni (ili da se izvede novi sloj što je često mnogo skuplje i komplikovanije), jedino što to nije posao za SSM.
Vezano za beton:
Aditivi se dodaju u % od mase cementa, tako da dodavanjem u vodu ne garantujete da
će svaki put odnos aditiva i cementa u mešalici biti isti, kao što i neće.
Tačno je da se povećanjem količine cementa povećava i količina sitnih čestica, ali to znači i da se mora povećati količina vode da bi se obezbedila ugradljivost, čime se povećava količina cementne paste, a smanjuje količina agregata, što opet dovodi do povećanja cementog kamena koji se, za razliku od agregata skuplja tokom očvršćavanja, a kako u prvim satima i danima nema dovoljnu čvrstoću na zatezanje, dolazi do pojave prslina.
Da bi se postigao vodonepropustan beton, mora da se svede na minimum količina kapilarnih pora, a to je moguće ako je odnos mase vode i mase cementa mali (u zavisnosti od količine cementa koji će hidratisati, od npr. 0,35-0,4), što bi značilo da na 450kg cementa ide 160-180l vode, a sam tom količinom vode, uz pravilan granulometrijski sastav agregata (koji u SSM sigurno nije) možda može da se dobije slabo-plastična konzistencija zbog koje bi majstor odmah vikao na onog na mešalici da doda još vode. Mogu da se dobiju vodonepropusni betoni i sa većim odnosom vode i cementa, ali ne u SSM.
Za dobar beton treba da se obezbedi cementne paste taman toliko da obavije zrna agregata i da popuni preostali prostor između zrna, a ne da agregat pliva u cementoj pasti, ali takav beton traži dodatke, pa se opet vraćamo na početak priče, i to je razlog zašto se vodonepropusni betoni i ne prave u SSM režiji već se kupuju i ugrađuju uz upotrebu vibroletvi ili pervibratora, a ne ručno.
Izgleda da pojedinci ovde ne pamte cak ni ono sto sami kazu, ili napisu. Nikoga poimenice nisam prozvao bilo za sta a sad sto se neko negde prepozna i sto ga to prepoznavanje pogadja, pa boze moj sta da se radi ...
Vrlo je interesantno konstruisanje cinjenica i izvodjenje zalkjucaka da je problem sa vodom koja prolazi kroz rupicu a da nije problem sa vlagom u tom zidu. Verovatno postoji neka specijalna cev sa spoljne strane podrumskog zida koja dovodi procednu vodu upravo do te rupice i tako ostali deo zida ostaje suv k'o barut a problem je samo ta rupica. I onda kada zapusimo tu rupicu resili smo sve probleme. Pojedinci, kojima je srce u peti, izvode tvrde zakljucke da treba zapusiti tu prslinu. A sta ciniti kada se pojavi sledeca jer da je zid iole dobar ne bi bilo ni jedne? Verovatno zapunjavati i nju. To i jeste sustina tih novih svemogucih tehnologija koje saniraju bez problema apsolutno sve. Ali samo dok ne procitamo i ono napisano sitnim slovima i koje pise iskljucivo u originalnom uputstvuy za upotrebu. A to se uputstvo daje samo kada kupimo tj. platimo robu a nema tih upozorenja nigde u dokumentaciji koja je dostupna pre kupovine!
Postojeci zid tj. beton u tom podrumskom zidu je porozan, vodopropustljiv i verovatno vrlo trosan da ne kazem truo usled povremenog ali visegodisnjeg dejstva vode pod pritiskom i stalne vlage. Mnogo je hrabar onaj koji smatra da ce epoksid ili polimer biti u stanju da se za tako nesto zakace i stvore dovoljno jaku, i tvrdu a istovremeno elasticnu membranu koja ce zaustaviti prodor vode.
Ovde izgleda neki imaju interes da proguraju neki proizvod posto-poto jer rade u korist ko zna kojih, a najcesce uvoznickih lobija.
Stro se tice vodocementnog faktora pri spravljanju specijalnih betona obavezno se koriste plastifikatori i super-plastifikatori koji itekako smanjuju potrebnu kolicinu vode a ostaje odgovarajuca tj. potrebna ugradljivosti. Nikako ne bih rekao da u SSM varijanti sigurno nema potrebnog medjufrakcijskog odnosa kao sto ne bih rekao ni da prilikom izrade u fabrici betona se uvek postize idealan rezultat. Slikovito sam ranije objasnio gde je najcesca a i najveca greska pri spravljanju betona. Nazalost slicna situacija je i u fabrikama betona - strucno lice propise sastav i zapise ga na papiru i time je skinuta odgovornost a neko sasvim drugi to u praksi i sprovede.
Ali da vidimo jednu stvar iz prakse - oprema je standardna SSM (gravitaciona mesalica), sljunak sa lokalne separacije kakav koriste i lokalne fabrike betona u odgovarajucem medjufrakcijskom odnosu, vlaznost sljunka utvrdjena tj. ukalkulisana radi dobijanja ukupnog v/c faktora, cement sa stovarista. Sada neposredno izvodjenje - potrebne kolicine tj. recepturu je odredio i utvrdio neko drugi a radnik na pripremi zadate kolicine ne meri lopatom vec odgovarajucom posudom! Time se postizu vrlo male, prakticno zanemarljive razlike od zamesa do zamesa odnosno odstupanja od zadate racepture. Takodje i kolicina aditiva, odmerena na ovaj nacin, ispunjava sve zahteve u smislu preciznosti.
Primer iz prakse možete okačiti mačku o rep, to je slučaj na 2% (ako i toliko) gradilišta, posebno kada je u pitanju izgradnja u SSM režiji.
Što se tiče lobiranje, potpuno grešite, jer sam lepo napisao da se slobodno ukloni pomenuti prozvođač ako nije dozvoljeno, jer nemam apsolutno nikakve kooristi od reklame, već samo saznanje šta se može postići, ali nema veze, povlačim se iz ove diskusije.
Nadam se da će Petarbra uspešno rešiti problem.
lookic wrote:
Primer iz prakse možete okačiti mačku o rep, to je slučaj na 2% (ako i toliko) gradilišta, posebno kada je u pitanju izgradnja u SSM režiji.
Ваљда су примери из праксе меродавнији од примера на папиру!?
Навешћу два примера из праксе од пре 30-ак година који још увек висе мачку о репу. И држе воду.
Ради се о кући на мору, на косини, где је у доњој просторији почела да се јавља влага после већих киша. Обијен малтер на унутрашњем зиду и изливен нови дебљине око 8-10 цм са додатком адитива који је тада правио Драмин. Од тада нема влаге.
Пар година касније прављена неукопана бетонска цистерна за воду са истим адитивом. Не цури и не влажи нигде.
Evo, resio sam problem ( i posle 8. kise ) i dalje "drzi vodu", a sada da li ce izdrzati 5+ godina, zaista ne znam. Naime kupio sam Fast Impact 4MS ( necu da kacim linkove jer ne znam da li je dozvoljeno "reklamiranje" ) i mogu vam reci da mi deluje kao odlicno resenje. NARAVNO - kada budem pri parama, izvrsi cu otkop i uraditi sve kao sto je Astrea predlozio. Hvala Vam svima na pomoci i savetima !
Постоје специјални цементи којима се такви продори могу закрпити. Кажу произвођачи, успешно. Да ли је тако, не знам, нисам проверавао.
Без алата нема заната, a без знања ни најбољи алат неће помоћи..