Elem, dobio sam ponudu da napravim "šok komoru" zapremine 2 m³. Koji bi freon, kompresor i ekspanzioni ventil trebao da bude upotrebljen da 100 kg svežeg mesa ohladim na -30° C za pola sata?
Upotreba odgovarajućeg freona na novoizgrađenoj instalaciji bez razrađenog projekta
Sun, 25/12/2011 - 21:12
Upotreba odgovarajućeg freona na novoizgrađenoj instalaciji bez razrađenog projekta
#1
- Login or register to post comments
- 7952 prikaza
Za printanje
predhodno pitanje je na mestu chak je bitna i gramaza cevapa ako je cevap.Svakako i kvalitet izolacije.
Ako je ovo nagradno pitanje, red je da kazesh shta je nagrada ?
Orjentaciono bez inzenjera ,ne bih ovo prihvato da radim .Svi treba da rade svoj posao a to je upravo ono o chemu sam govorio.Svi rade sve i ne odgovaraju nizashta .
Upotrebio bi kompresor od 2.2 kw el snage ,exp ventil sa egal.tex 2 na 404 ,Dizna ventila br3, rashladni gas je R 404, ventilatori unutrashnji su 4kom 300mm,isparivach je sa napojnom ruzom i potrebne dimenzionisane snage,kao i kondenzator koji bi trebao da je oko deset kilovata.Nishta nisam izrachunavo sve formule nacicesh na internetu,zagrej stolicu ipak si ti "adzija".
Dodao bih josh ako je kontinualan proces montirao bih dupli sistem zbog takta defrostacije.Nisi nam rekao dali je ovo traka ili mozda hocesh technim N da hladish.
pozzz
Po kojoj to tehnologiji proizvodnje je potrebno da se bilo koji komad mesa dovede sa sobne temperature na temperaturu od -30°C i to u cijelom svom presjeku?
Bez veze sa stvarnošću,
Osim toga, što su podaci nerealni, količina datih podataka je nedovoljna za bilo kakav smisleni proračun.
Brzo smrzavanje ima svrhu da smanji veličinu kristala leda kako isti (po ustaljenom vjerovanju) nebi probio membranu stanica mesa i time meso ima istu kvalitetu kao i kada nije bilo smrznuto.
Onog trenutka kad se meso smrzlo i kristali formirali, daljnje hlađenje na temperaturu od -30°C može ići sporije bez bitnijeg utjecaja na kvalitet. Stoga u pitanju ne treba stajati da se meso hladi na -30°C već da se proces smrzavanja u "tunelu" za smrzavanje odvija na -30°C
Prije svega, ovako postavljeno pitanje ne može dati smislen odgovor, a drugo, mislim da uopće nije prikladno za sam svoj majstor forum.
Slazem se @nike .Gde je nestao @friziDeran.
Zeleo bih da znam shta planira da namontira od elemenata.
bez brige evo me, samo sam se bavio "hadžilukom". Điknuo sam do Jeruzalema da apsolviram temu i zagrejem stolicu pa sam sad "HadžiFrižiDeran".
Najpre @nike. Kolega u pravu si za ono "čupanje" creva, zadnju klimu sam ugradio pre sedam godina pa sam taj momenat smetnuo sa uma, ali hvala na podsećanju. U svakom slučaju kad skidam crevo sa bilo kog uređaja postupam onako kako sam i napisao. Drugo, pošto si ti iz priobalja viđaš (verovatno) ribare kad donesu ulov. Nekad riba koja nije pojedena kao sveža je sušena, ako nije urađeno ni jedno ni drugo, kerovi i mačke su kak... paštetu od ribe. E danas postoji način koji je još Amundsen skapirao dok je išao na "hadžiluk" na severni Pol. Riba koju su ulovili i iako su je usolili gubila je na kvalitetu i radila je "čudne stvari" , stolica im baš nije bila tvrda... Onda je "hadžija" zaseo malo kod eskimindijanaca i oni su mu lepo objasnili da posle čišćenja ribe istu turi napolje da se smrzne u momentu, i barba Amundsen je ponovo imao urednu stolicu. Ako ti kažem da u mojoj okolini postoji hladnjača koja prerađuje isključivo ribu, možda mi nećeš poverovati.
Taj postupak brzog smrzavanja važi takođe i za voćke i povraćke. Nema promene kvaliteta smrznute hrane... Pobij me.
Usput, odmah u komšiluku dotične hladnjače je jedna malo moćnija koja prerađuje "voćke i povraćke" i pre spremanja u komorice koje su kapaciteta nekoliko hiljada tona primenjuju upravo taj postupak. Doduše ja ne "pačam" tamo jer koriste amonijak koji nije freon i vijčane kompresore od po par stotina kilovata snage. Prepa'nem se kad kreče...
@coolmen napisa: predhodno pitanje je na mestu chak je bitna i gramaza cevapa ako je cevap.Svakako i kvalitet izolacije.
Ako je ovo nagradno pitanje, red je da kazesh shta je nagrada ?
Orjentaciono bez inzenjera ,ne bih ovo prihvato da radim .Svi treba da rade svoj posao a to je upravo ono o chemu sam govorio.Svi rade sve i ne odgovaraju nizashta .
Upotrebio bi kompresor od 2.2 kw el snage ,exp ventil sa egal.tex 2 na 404 ,Dizna ventila br3, rashladni gas je R 404, ventilatori unutrashnji su 4kom 300mm,isparivach je sa napojnom ruzom i potrebne dimenzionisane snage,kao i kondenzator koji bi trebao da je oko deset kilovata.Nishta nisam izrachunavo sve formule nacicesh na internetu,zagrej stolicu ipak si ti "adzija".
Dodao bih josh ako je kontinualan proces montirao bih dupli sistem zbog takta defrostacije.Nisi nam rekao dali je ovo traka ili mozda hocesh technim N da hladish.
pozzz
Nije nagradno pitanje, ali častim kad se sretnemo.
Što se tiče agregata i freona, sasvim dobro odabrano. "Okačiću" i crteže komore i propratno objašnjenje samo da uhvatim malo vremena, sve mi je u teki (sveski).
Dalje, "svi rade sve i ne odgovaraju nizašta"... Pa neće mi valjda neko poveriti par hiljada "jevrića" a da na to i nedam garanciju od bar godinu dana i da naravno budem na dohvat ruke u slučaju bilo kakve eventualne greške? Nije traka u pitanju, mrežaste tepsije su u pitanju poslagane jedna iznad druge na kolicima koja ulaze u kompletu.
Pozdrav kolege, nadam se da vas "nesmaram".
Dakle iz namjene uređaja je vidljivo da se radi o tunelu za smrzavanje kako sam i pretpostavio i da je temperatura u tunelu -30°c a ne temperatura na koju se cijela riba ohladi za 30 min. To su dva različita pojma i jako bitna za računanje kapaciteta rashladnog uređaja. . U klasičnim tunelima za smrzavanje (kakvog ti opisuješ u ovom zadnjem postu) je dubina smrzavanja maksimalno 15mm za 30 min (30 mm/h)
Znači nije u pitanju "da 100 kg svežeg mesa ohladim na -30° C za pola sata" več da 100 kg sitne ribe smrzneš za pola sata u "tunelu" za smrzavanje koji radi na -30°C. Budimo precizni, jer mi frigoristi nismo pjesnici pa da imamo pjesničku slobodu izražavanja. Mi smo strojari, tj tehničari gdje sve mora biti precizno definirano.
Malo literature na tu temu:
http://www.fao.org/DOCREP/003/V3630E/V3630E03.htm
Sudeci po ceni ,verovatno zelis brzo smrzavanje.
Otvorio si temu i otisao ,daj nam podataka .
novi modeli sok komora imaju programski obradjeno hladjenje kako ne bi korisnike ( odnosi se na pekare i mesare najvise )posebno obucavali iz tehnologije hladjenja.Njegovo je da pritisne dugme programa gde je zadata gramaza ,sve ostalo do pip...pip..sama zavrsi.Za van standardne proizvode vrsi se provera ubodnom sondom (temperaturnom) kako bi hladjenje tj.kristalizacija krenula iz sredine proizvoda a ne sa spoljne povrsine jer bi tako sredinu razorio sa velikim kristalima.naj vise se primenjuje u pekarstvu ,konzerviranju i cuvanju voca i povrca .U mesarstvu za smrzavanje cevap mesa a i vecih komada .Hladenje u tunelima ,mora da bude svedeno na temperaturu - 30 C i nize ,postepeno .Prvo na temperaturu 0+2 C zatim -30 C i lager -20C.USvakom od rezima oduzima se suvisna vlaga i sprecava ( ne samo zbog vlage nego zbog naglog hladjenja )stvaranje spoljnog ledenog omotaca cime bi sredina ostala izolovana .Odredjene temperature uslovljavaju duzinu cuvanja namirnica.
@friziDeran.Otvorio si nas da pisemo a naslov nema veze sam sa sobom.Ako je instalacija novo izradjena kako moze projekat biti razradjen ovo mi zvuci samo iskljucivo.I kao slag na novo izradjenu inst. pitas koji freon da koristis ? Jedino mogu da te razumem ako citas post i da se smeskas kako smo naivni :hh :hh Daj nam da vidimo tvoj domaci i tvoju svesku 
pozz
cool men . wrote:
.Za van standardne proizvode vrsi se provera ubodnom sondom (temperaturnom) kako bi hladjenje tj.kristalizacija krenula iz sredine proizvoda a ne sa spoljne povrsine jer bi tako sredinu razorio sa velikim kristalima.
Kako misliš da hlađenje tj kristalizacija krene iz sredine proizvoda?
Da bi to bilo moguće tako kako kažeš, tok topline bi trebao biti od vanjskog dijela prema sredini proizvoda, što je nemoguće po svim zakonima fizike, jer toplinska energija može ići samo u smijeru sa toplijeg na hladnije tijelo a ne i obrnuto. U ovom slučaju toplije tijelo je centar proizvoda a hladnije njegov vanjski rub a još hladnije je zrak u tunelu, a još hladnije lamele isparivača, a najhladniji je rashladno sredstvo u isparivaču.
Znači, kad bi bio u pitanju npr. ćevap, onda bi on tebao biti naboden na nekakvu cijev koja bi bila dio isparivača u kojem bi isparavalo rashladno sredstvo pa bi onda imao tok topline iz vana prema centru proizvoda i hlađenje i formiranje kristala koje bi krenulo iz sredine proizvoda.
Nisam razmisljo da to moze i tako 
Mozda sam se izrazio pogresno pa sam te doveu u zabludu
samo sam izvuko razliku od sok smrzavanja do tunelskog.
Ako to uradis sa intenzivnim provetravanjem i temp. isparenja od -45 i nize,postoji realna opasnost da se blokira sredina proizvoda ( ostane nesmrznuta ) Povecavajuci zapreminu povecava se i rizik.Zbog tih problema ,vezanih za hladjenje vecih komada ( polutke svinjske govedji chereg i sl ,gde su i materije i strukture razlicite .sprovodi se etapno hladjenje.Odnosno da bi se izvukla ukupna kineticka energja i iz sredine ili od kosti ka periferiji ,mora se sprovesti predhladjenje visom temperaturom .Zbog konvekcije inertnosti mora se uvesti faktor vreme znaci nema na brzinu .Svoje vremeno sam primao ucenike na praksu pa sam na ovakva pitanja davao objasnjenja u X iY osi.
Ako bi ste morali da ispecete jagnjeci but ( kad vec radimo da bude sa ukusom ) u rerni koji je recimo 2.5 kg mase sa kosti .Koju ce te temperaturu primeniti?
Ako to bude maksimalna ,stvorit cete spoljnu skramu ili jos bolje izgoret ce a sredina ce biti ziva ! Znaci obaramo temp.na 150 -200 C puta vreme kako bi stigla kineticka iz sredine da se izvuce na povrsinu..Zadnja etapa je recimo 250 - 300 C cime ce da zatvori i stabilise predmet obrade.@nike volim ovu oblast i voleo bih da razmenimo iskustva Bumo se druzili ,ne 
Ovo je studioznija tema ne smeta mi ali mislim da nije za ovaj nas forum. Izvinjavam se moderatorima nije vezano za temu 
pozzzz
I ja mislim da je ova cijela tema zrela za brisanje jer nema ništa korisnog za samovce.
Zašto, neka čitaju, možda će saznati nešto korisno o zamrznutim proizvodima koje kupujemo po mega marketima i samoposlugama.
@cool men napisa,
"Ovo je studioznija tema ne smeta mi ali mislim da nije za ovaj nas forum."
Slažem se u potpunosti, tema u celini prrevazilazi okvire SSM, više je za forum koji @nike uređuje...
@nike napisa,
"I ja mislim da je ova cijela tema zrela za brisanje jer nema ništa korisnog za samovce."
Potvrđujem da si u pravu ali neka moderator odluči. Nisam imao vremena da crtam ali tu je opis, ko razume shvatiće...
Itd,
Napravih’ ja tu šok komoru još davne 2001. godine u vreme „slavnih“ pobeda Nato alijanse. Bez projekta inžinjera termodinamike i bez ikakvog iskustva što se tiče te problematike. Nisam imao Internet konekciju u to vreme, beše to fikcija... Imao sam samo svoje raspoloživo znanje, mnogo energije i volje. (Hvala (†) Bojanu Krautu i njegovoj „Bibliji“).
Freon koji sam upotrebio je zaista bio R-404A.
Odabrani kompresor je dvocilindrični Dorin el. snage ≈4 kW. Tipa se više i nesećam, nisam ni upisao.
Kondenzator je „FrigoBohn“ od ≈12 kW.
Risiver boca zapremine 10 l.
Zaustavni ventil „Danfoss“ Ø 12 mm.
Isparivač je pravljen u okolini Beograda po specifikaciji.
Eksp. ventil „Danfoss“ sa odgovarajućom diznom kao i EMV za otapanje.
Cevni deo sistema Cu 2X12 mm i 1X28mm, dužine 15 metara. Toliko je odprilike udaljena kompresorska prostorija.
Ventilatori u komori su dva komada Ø 350 mm 3000-o/min.
Prostrujni odeljak dubine 200 mm.
Dva Eliwell termostata 974, jedan za kontrolu isparivača a drugi za kontrolu temperature robe. Sonda je ubodena u robu.
Zidovi su plastificirani Al-paneli d-100mm kao i vrata.
Vrata i dovratak su oklopljeni inox-limom od 2 mm. U dovratak je ugrađen grejač protiv zamrzavanja zaptivne gume.
Sa jedne strane je ugrađena Ø 50 mm klapna za izjednačenje pritiska.
Grijač u posudi i oko odvodne cevi za kondenz. vodu.
Patos je od 3 mm rebrastog Al lima.
Kosi drveni podest dužine 1.5 m sa gornje strane obložen gumenom trakom protiv klizanja za uvoz i izvoz kolica je pomerljiv zbog zatvaranja vrata.
Dimenzije kolica sa 15 rešetkastih tepsija su visina 1800, širina 800 i dubina 900 mm.
Komora je i sad u funkciji...
Što se tiče ćevapa... Pa što nebi i ćevapi? Kad se u klanici gazda razbesni, radnicima niko neće verovati da ih je tukao ćevapima. Hheheh. Ili nedaj Bože smrznutom kobasicom od pola metra...
Nisam siguran da sam dobro razumeo,znaci sastavio si komoru bez icije pomoci bez baznog znanja i iskustva ???Ne cudim se toliko samom tehnickom poduhvatu koliko coveku koji je to finansiro a i tebi na smelosti..
Koji exp .ventil si montiro i koja dizna ?
Koliko je freona stalo u sistem?
Sta radi shok prekidac i da li ga imas u el sistemu?
Bez uvrede ,ne svidjaju mi se tvoji slikoviti opisi i poredjenja vezana za hranu .Necu te citirati predpostavljam da znas na sta mislim ,ima toga i u predhodnim postovima drzimo se teme molim te. Hvala.
pozzz
Kakve veze ima rasprava koji je ventil i dizna kad to isključivo ovisi o izboru isparivača i njegovom radnom režimu. Isparivač i dizna i ventil trebaju biti upareni i odgovarati jedno drugom.
Prvo što se odabire je isparivač koji mora imati svojstva koja odgovaraju uvjetima u "tunelu".
Dakle, prvo se definiraju radni uvjeti isparivača a to su količina zraka, TD isparivača i njegov kapacitet. Priče o 3 ventilatora od 300 ne znače ništa dok se ne kaže koliko je to okretaja i koji je broj lopatica i koji je njihov kut. U stvarnoj praksi se to kaže treba mi 8kW rashladnog učina i 15000m^3/h na -40°C isparavanja i TD od 4°C.
Kad to znaš onda lako odabereš ekspanzioni ventil i pripadajuću diznu. Nakon toga biraš kompresor koji za te radne uvjete ima taj kapacitet i onda računaš njegov kondenzator za dane uvjete ambijenta gdje če se taj sklop nalaziti. Ovo gore što je Frižideran naveo je samo primjer jednog sklopa koji radi tamo gdje radi, što ne znači da če to isto raditi i u Dubrovniku na +42°C kad zagrije.
Dakle bilježnica važi samo za iste uvjete a kad se uvjeti mijenjaju onda treba znati definirati zadatak, odabrati komponente prema uvjetima u prostoru i onda to izvesti prema svim zakonima frigoristike. pri tom to treba prezentirati transparentno kupcu koji je apsolutni laik i posao pogoditi tako da na kraju posla imaš, ne za ćevape, nego i za čarape.
@nike .Nisam ni hteo da ulazim u raspravu,nego sam hteo da pohvatam oslonce za tezu da ovaj uredjaj nije mogao frizideran da napravi sam.Ajde da ne plasimo mlade prijatelje i kolege nabacanom masom podataka kao da se pravi spejs satl .Sve se postepeno postigne .Cak je i frizideran po proracunu pravio isparivac( mada i mene cudi da nije i to sam) po cijem proracunu ne znam ,verovatno inzinjera u Borchi gde je i pravio a i cinjenica je da to funkcinise kao uredjaj .Kompresor koji je odabro sa kondenzatorom dovojlan je da moze da radi i na Kipru .Italijani kao naj veci proizvodjaci gastronomske opreme ,ne prave posebno namenjene uredjaje za pojedine gradove.Ako je sistem uravnotezen ,moze da radi gde god zelis.
@frizideran ,zar nisu velike provodne cevi TG i tecne faze,mislim da je to predimenzionisano i prema takvom dovodu exp ventil bi trebao da bude 25 - 35 kilovata min. a za takav ventil tvoj kondenzator je mali osim ako nisu montirani ozbiljniji ventilatori. I dalje me zanima dali je montirana chok ili shok opcija ?
@cool men napisa,
Nisam siguran da sam dobro razumeo,znaci sastavio si komoru bez icije pomoci bez baznog znanja i iskustva ???Ne cudim se toliko samom tehnickom poduhvatu koliko coveku koji je to finansiro a i tebi na smelosti..
Koji exp .ventil si montiro i koja dizna ?
Koliko je freona stalo u sistem?
Sta radi shok prekidac i da li ga imas u el sistemu?
Bez uvrede ,ne svidjaju mi se tvoji slikoviti opisi i poredjenja vezana za hranu .Necu te citirati predpostavljam da znas na sta mislim ,ima toga i u predhodnim postovima drzimo se teme molim te. Hvala.
pozzz
Sastavio sam komoru bez pomoći visokoobrazovane osobe tog smera... Imao sam u to vreme četvoricu zaposlenih srednješkolski obrazovanih kao što sam i ja. Uz nepar saveta mašinskih inžinjera, mojih prijatelja koji su bili zaposleni u lokalnom brodogradilištu. Pukla lopta, raspao se tim. Ljudi su i dalje u mom okruženju... Kao što ste verovatno upoznati, postoje "lađe" frižideri. Samo mi je natuknuto u kom smeru trebam da gledam. Nemoj ničemu da se čudiš, pogledaj moj "track" pa ćeš da vidiš da kad na nešto "navrnem", baš i ne odustajem lako. U to vreme sam imao ozbiljnu nameru da i pravim isparivače i kondenzatore jer je to toliko prosto da izgleda smešno. Treba samo malo volje i naravno para. (Nema veze kako se lova zove). Nerazumem šta ti je "shok a šta je chok?).
Između ostalih "brljotina" napravio sam i kompletan agregat za istu hladnjaču (Dorin 7.5 kW i pripadajuća oprema, fluid je takođe R-404a, samu komoru nisam pravio jer je ekipa iz NS bila povoljnija, (bili su prva ruka iz uvoza) verovatno znap o kome pričam. Takođe i agregat u pred komori sa starim dobrim LTH kompresorom od 2.2 kW na R-22. Radi kao erkondišn. Figobohn plafonski isparivač.
Sva oprema je smeštena u jednu prostoriju koja je, kao što sam rekao udaljena petnaestak metara i zbog toga su i cevovodi dimenzionisani na taj način da bi se izbegao tj. umanjio hidro-otpor.
Što se tiče izražavanja, izvinjavam se svakom koga to vređa, ali volim to "slikovito"... Hehheeh, u ovo naše tužno vreme moram da se i nasmejem.
Možda me @zvukoljub "išćera" ali šta ću kad sam takav... Evo držaću se ove teme po poslednji put, neka je "barba" moderator zaključi.
@nike napisa.
Prvo što se odabire je isparivač koji mora imati svojstva koja odgovaraju uvjetima u "tunelu".
U jednom ranijem postu si zamerio nekome da ne čita pažljivo post koji komentariše. Mislim da i ti treba da obratiš pažnju u tom smislu. U nekoliko navrata sam napisao da se radi o komori, ne o "tunelu". Tunel sam spomenuo kad sam naveo primer hladnjače u kojoj se samo u jednoj smeni od osam sati zamrzavaju stotine tona voća i povrća.
Što se tiče isparivača išao sam prostom logikom termodinamike. Prenos topline sa tela niže temperature na telo više temperature. Tri ili triipo naprema jedan. Jedda kW uložene energije daje utrostručeni prenos toplote. Količina toplote određenog tela koje je na recimo +20 stepeni Celziusa treba svesti na -30 u roku od pola sata. Zato sam se i zahvalio "(†) Bojanu Krautu i njegovoj „Bibliji“, a bogumi i "Excel" aplikaciji. Nekoliko formulica i saznaš u globalu ili okvirno o čemu se radi. Ako sam malo i predimenzionisao, gazda nije primetio, sprava radi savršeno.
Kad pokušavam da saznam potrebnu angažovanu snagu, najprem gledam količinu toplote koju treba da "prebacim" pa na osnovu toga tražim odgovarajući kompresor sa kapacitetom koji će to i da ostvari, na osnovu tražene temperature isparenja biram odgovarajući fluid i takođe odgovarajući exp. ventil tj njegovu sapnicu ili diznu. Sami kondenzator i isparivač moraju da odgovaraju tim zahtevima. Bitno je samo da nisu "poddimenzionisani", ukoliko su sa par stotina vati predimenzionisani, nesmeta. Količina freona je bukvalno bila "na uvce", ali je flaša od deset kila bila dovoljna za obe komore.
Eto toliko odmene u ovom podforumu. Još jednom se izvinjavam @micce-u ako sam ispao irončan. Možda će da ga zainteresuje ova branša za koju smatram da je posao budućnosti.
Pozdrav svima.
@zvukoljub-e gumicu u šake i briši temu.
Ja lično neću brisati, jer moj naslednik upravo sledeće godine završava Elektrotehničku školu, smer Termo i rashladna tehnika, tako da je njemu (budućem tehničaru) ovo zanimljiva tema, a verovatno ima još takvih.
@zvukoljub tvoj naslednik ako bude mene sluso prekvalifikovat ce se u kuvare,sto bi mu toplo preporucio.
Shok ili negde sam cuo da koriste i rec chok, je reostetski vremenski prekidac koji da bi se ispostovala tehnologija hladjenja odnosno sprecilo stvaranje spoljnog plasta ili ledene skrame na proizvodu,regulise protok hladnog vazduha preko proizvoda.Od velikog je znacaja u ocuvanju kvalitete proizvoda. Na 80 % komora za brzo smrzavanje ,gde sam dolazio na popravke,se uopste ne koristi ta opcija !? a na 10 % ,banderasi su skinuli kao suvisan deo .Razlika je uocljiva kada proizvod prodje rezim defrostacije i dalje obrade.Cilj i jeste da se sacuva kvalitet proizvoda i da ostane nepromenjen sto duze .
Primena ovakvih tehnickih dostignuca za potrebe tehnoloskog procesa je kljucna u preduzecima koja se bave obradom i preradom z.namirnica ( naravno ovo je samo jedan od primera ) gde se bore za svoj plasman sa konkurencijom ...
Tumacenje hladjenja na nacin "stavis malo na mraz da stegne i dobro je " potice od vas koji pravite " mraz " probajte da napravite rashladni rezim kao januarski banatski severac ,kad ni djoletov petao ne izlazi napolje,pa to prezentuj u ponudi .Znam da smo probili okvire SAM -a ali sam morao da objasnim coveku koji je napravio" shok "komoru sta je shok opcija po cemu je i uredjaj dobio ime. Ako se namirnica shokira lako se povrati i bez posledica ali ako je slogirate ....
pozzz
FrižiDeran . wrote:
@nike napisa.
Prvo što se odabire je isparivač koji mora imati svojstva koja odgovaraju uvjetima u "tunelu".
U jednom ranijem postu si zamerio nekome da ne čita pažljivo post koji komentariše. Mislim da i ti treba da obratiš pažnju u tom smislu. U nekoliko navrata sam napisao da se radi o komori, ne o "tunelu". Tunel sam spomenuo kad sam naveo primer hladnjače u kojoj se samo u jednoj smeni od osam sati zamrzavaju stotine tona voća i povrća.
Pa primjeti da sam "tunel" i napisao u navodnike.
Kod nas se, u žargonu frigorista, svaka komora koja služi za brzo smrzavanje zove "tunel", zbog brzine zraka u njoj.
Čim kažeš tunel u žargonu frigorista, odmah se zna da je brzina zraka u toj prostoriji visoka za razliku od klasične komore.
Inače, stručna literatura to isto zove tunelom. Evo iz ASHRAE HANBOOK Refrigeration (2006):
[QUOTE .]
Stationary Blast Cell Freezing Tunnels
The stationary blast cell (Figure 2) is the simplest freezer that can
be expected to produce satisfactory results for most products. It is an
insulated enclosure equipped with refrigeration coils and axial or
centrifugal fans that circulate air over the products in a controlled
way. Products are usually placed on trays, which are then placed
into racks so that an air space is left between adjacent layers of trays.
The racks are moved in and out of the tunnel manually using a pallet
mover. It is important that the racks be placed so that air bypass is
minimized. The stationary blast cell is a universal freezer, because
almost all products can be frozen in a blast cell. Vegetables and
other products (e.g., bakery items, meat patties, fish fillets, prepared
foods) may be frozen either in cartons or unpacked and spread in a
layer on trays. However, product losses from spillage, damage, and
dehydration can be greater, and product quality can be reduced. In
some instances, this type of freezer is also used to reduce to −18°C
or below the temperature of palletized, cased products that have previously
been frozen through the latent heat of fusion zone by other
means. The flexibility of a blast cell makes it suitable for small
quantities of varied products; however, labor requirement is relatively
high and product movement is slow.
Osim toga, obična komora sa jakim ventilatorom je neuvjetna za ikakvo brzo smrzavanje zbog loše distribucije zraka koji preko proizvoda treba biti uniforman i ne smije ga zaobilaziti. Zato se u komorama stavljaju pregrade i usmjerivači zraka koji zrak usmjeravaju i omogućuju ravnomjerno hlađenje svih proizvoda i da je brzina zraka dovoljna (cca 5m/s) svugdje. To sve formira svojevrsni tunel i zato se takve komore i zovu tuneli.
Tema jeste zanimljiva i nema razloga da se brise , tako da je ni ja necu brisati .
Ono sto je mene uvek fasciniralo je snalazljivost naseg coveka i hrabrost da radi poslove koje drugi ne bi smeli ni da pogledaju a kamoli da rade .....
Znaci samo napred , spasa nam nema , a propasti necemo ....
Pozdravljam @tenzora ,javio nam se i on .
@nike ,daj nam neka tvoja iskustva ,svo vreme ides stazom potvrdjenih znanja .
Pokusacu da vam razjasnim pojmove i njihove razlike :
SHOK ---------komora - je rashladni uredjaj promenljivog kapaciteta protoka isparivackih ventilatora .Sto znaci da ako je aktiviran shok prekidac protok je maximalan i komora se ponasa kao tunel za duboko zamrzavanje.Potreba za promenljivim kapacitetom je, ako se secate jagnjeceg buta , da temp polako prodre do kosti i zatim iskristalise strukturu do celijske membrane.
Kristalizacija vode ,pocinje nesto iznad nule kristalizacija proteina i masti -2 -4 (izvlacim podatke iz secanja pa nemoj te me drzati za rec ) .
Tunel i tunelsko hladjenje se upotrebljava iz istog razloga s tim sto pre hladjenja u tunelu roba mora da prodje pred hladjenje u minimalno jednoj do 3 komore, vise temperature.
Ako ne, ako namirnica sa spoljne temperature (osim ako nije sitno zrnasta ) bude tretirana odmah intenzivno do temp.- 30 namirnica ce biti "shlogirana" kako sam u sali rekao,znaci tehnoloski ostecena i moze da se korist samo u daljnoj preradi.
Sve se ovo radi da bi se sacuvale prepoznatljive karakteristike i kvalitete proizvoda na duze vreme i da ne izgubi nista od toga u transportu sto je inace najveci problem industrija.Mnogi naucnici se bave istrazivanjem resenja u dovodjenju namirnica do faze suve materije.Banane koje se beru sasvim zelene da bi dok stignu do potrosaca"sazrele"su veliki problem za transportna preduzeca .Ako se iz ukupne kolicine izvuce voda ne ostaje vise od 10 % tezine suve materije.Kao i pica .Transportuje se suva materija originalne recepture i sadrzaja a na adresi se dodaje potrebna kolicina vode ,znaci pijemo pivo neke marke to vam je 10 -11 %posto suve materije ( Mora da pise na svakoj etiketi ) ostalo je likalna voda iz bunara.
Jbg ponovo smo se raspricali mislim da je poucno .
IDEM DA SACEKAM NOVU 2012g zdravo i vesili bili i sretna i uspesna nam bila naredna god.
Ja cu da okacim tablu " izvinjavam se moderatorima " da ne moram svaki put da kucam.
pozzz
Svima želim sretnu Novu Godinu i puno zdravlja.
Pa da u Novu krenemo sa novom temom, možda bude zanimljiva naročito onima koji se pripremaju za ovaj posao...
Tema je "Remont kompresora kućnih rashladnih uređaja".
@tenzor-e, dodao sam jednu poruku u podforumu "kazan za rakiju", vidim da je i tebi "vesela mašina" omiljena kao što je i sam ljubim...
cool men . wrote:
@nike ,daj nam neka tvoja iskustva ,svo vreme ides stazom potvrdjenih znanja .
Moja praktična iskustva sa sličnim uređajem počimaju i, nažalost, završavaju na komori (nije tunel) za brzo smrzavaje sala od svinja u jednoj mesnoj industriji koje se kasnije prerađuje u kobasice.
Tad sam, kao električar, radio automatiku i programirao kontrolere za agregate i kontrolore komore. Bio sam tada uposlen kao električar automatičar i zadatak mi je bio smisliti i napraviti automatiku za sva postrojenja koja smo radili. Radio sam u jednu firmu čiji je vlasnik i projektant bio inžinjer strojarstva i to baš za frigoristiku (završio u Ljubljani) i dugo godina bio tehnički direktor čuvenog Termofriza. On me je uveo u svijet frigoristike i klimatizacije.
Komora je bila 4x5x4m i cijeli jedan duži zid je bio zauzet sa isparivačima sa ventilatorima visokog zračnog tlaka.
Komora je radila na -35°C. Na kraju ciklusa isparavanje je bilo -40°C, TD isparivača je bio 5K, Δt 2K, prilaz 3K a pregrijanje ekspanzionog ventila namješteno na 3K. Ne sjećam se instalirane snage.
Znam samo da su isparivači bili ALFA-LAVAL.
Kompresori su bili vijčani Copeland 2 kom. iste snage, sa regulacijom kapaciteta i unloaded startom. Rashladno sredstvo je bilo R22 i to je ono što je bilo najneobičnije u cijelom poslu.
Naime R22 na tim temperaturama isparavanja se rijetko upotrebljava jer je u vakumu i mali je maseni protok. Zbog toga je hlađenje kompresora usisanim plinovima neadekvatno i potrebno je hlađenje riješiti drugačije. U ovom slučaju hlađenje je riješeno velikim hladnjacima ulja i to radi OK i kad je vani temperatura preko 40°C. Ulje hladi kompresor, ne rashladno sredstvo.
Koliko ja znam, to i sad nakon 15 godina radi bez problema. Prvih par godina sam ja bio na servisima a onda su investitori zaposlili svog servisera i od tad ne znam što se zbiva osim da to i dalje šljaka, iako su inženjeri iz Copelanda Njemačka bili skeptični.
Kasnije nisam radio na takvim projektima osim na servisima komora koje bi trebale glumiti tunele za smrzavanje ribe, a sve su drugo samo to nisu. Međutim, vlasnike, uglavnom prepametne ribare, ne zanima kvalitet robe i tehnologija, već da se to "smrzne šta prije" a da se ne treba ulagati ništa. To što riba sa broda dođe potpuno neuvjetna, nema veze.
Tako sam i ja davao ponude za tunele a na kraju bi dobio posao onaj sa trostruko nižom cijenom koji bi uvalio preveliki kompresor i isparivač u običnu komoru za čuvanje smrznute ribe, i to bi bilo to.
U takvom ozračju nisam htio više raditi ništa u tom smislu, jer ovdje gdje sam, nema tržišta za pošteni rad i proizvod već samo za prevarante i diletante. Kakvi kupci takvi i ponuđači.
Moj moto je "NIKAD ne jedi konzerviranu i smrznutu ribu". Ono što sam ja vidi po raznim hladnjačama i preradama, a poznavajući ispravnu tehnologiju prerade, je da ti se želudac okrene i nikad ne vrati na mjesto.
A sve to veterinari amenuju. Ni HACCP u nas ne bi pomogao puno koliko smo skloni prevarama.
Evo jedan dobar dokument:
@nike odusevio si me i razbio sumnje .Mislio sam da se bavis plasmanom informacija sa neta.
Ista smo prica .Radio sam u jednoj klanicnoj industriji na vodjenju poslova i odrzavanju rashladnih sistema .Upravo ono sto si i napisao ,nagledao sam se svega ,ali to hemijska tehnologija ispegla pa je opet na kraju -konzumno.
Freon R22 se jos uvek koristi u komorama i tunelima za duboko zamrzavanje.Ne retko su u dvostepenom rashladnom sistemu i pokazali su se kao robusni u odnosu na jedno stepene sa R502 ili sada R404 Medjutim sa R22 i sada cupkaju lagano na dosta mesta ,bez kvarova .
@nike izvini na pogresnoj proceni, ja te prihvatam kao kolegu i prijatelja .
pozz
cool men . wrote:
@nike izvini na pogresnoj proceni, ja te prihvatam kao kolegu i prijatelja .
pozz
Sve OK, svega ima na internetu pa sam i ja kao i ti, oprezan glede sugovornika, iako se u ovakvim raspravama lako razobliči tko je tko.
A teorijsko znanje sam ipak stjecao preko interneta jer ono što sam mogao saznati od starijih kolega frigorista, je uglavnom potpuno pogršno. Jedini koji je znao znanje je spomenuti inženjer i onda debela pustinja. A na faks mi se nije išlo. Preveliki sam lola za tako nešto.
Tekstovi na internetu su dobri dok god ih potvrđuješ na više izvora. Taj dio sam uspješno savladao i tako se otvara svijet nepresušnog znanja.
Predlažem ti (a i ostalima koje zanima ova tematika) da posjetiš i budeš čest korisnik http://www.refrigeration-engineer.com foruma kao i http://fanzo.org/forum/index.php foruma (tamo sam urednik u dijelu bijele tehnihe). Na prvom se skupljaju i diskutiraju vrsni poznavaoci iz svih oblasti ove grane tehnike, a na drugom domaći stručnjaci sa područja bjele tehnike i elektronike.
"Radio sam u jednu firmu čiji je vlasnik i projektant bio inžinjer strojarstva i to baš za frigoristiku (završio u Ljubljani) i dugo godina bio tehnički direktor čuvenog Termofriza. On me je uveo u svijet frigoristike i klimatizacije."
Dali je to firma iz Splita? Jer ako je to ta firma onda je gospodin Tehnički bio izvođač radova u Banji u mom okruženju. Urađene su četiri termo pumpe koje sam i ja imao čast da popravljam. Kompresori su bili "Wredestein" istočnonemačkog proizvođača u to davno vreme. Nažalost su "ražalovani" i to više ne funkcioniše. Pozdravi ga ako je čovek živ... Setiće se gde to bejaše...
Da, Termofriz je firma iz Splita. Nažalost sad je pokojna, jer su se naši vođe odlučili da nama nikakva tehnološka proizvodnja ne treba. Inženjer Zorić je bio ovaj o kojem pišem. Umro od infarkta prije 8-9 godina.
I dan danas postoji firma s tim imenom, ali to nema nikakve veze s onim prije jer ovi samo trguju.
žao mi je svakog a naročito ljudi koji su bili "fahmani" ili "hadžije". Pozdrav
Jeli čevapi ili su svinjske polovice?