Žižak i ostali insekti-zaštita drveta!!!

Zivim u iznajmljenom stanu u kojem ima orman koji je pun sitnih bubica koje ga jedu. E sad, mi se selimo, orman naravno ostaje u stanu jer nije nas, ali se plasim da slucajno bubice ne ponesemo sa sobom u drugi stan. Sve perem i stavljam u kese, da se slucajno ne uvuku negde i krenu sa nama.
Interesuje me, ako neko moze da mi kaze, kako se one razmnozavaju i da li je tako nesto uopste moguce (mislim, to da i one krenu u selidbu)? :tup
U toj sobi nema nista od drvenog namestaja koji nosimo sa sobom. Ali kako da znam da se nije neki skot uvukao u dasku za peglanje, na primer, ili ga ponesem sa sve garderobom?

Svaki savet dobrodosao! Hvala!

Ja sam imao problem sa crvima koji sunapali neki drveni orman koji imam u vikendici. Vikendica je napravljena od drveta pa mi je to predstavljalo ekstra problem jer nisam znao da li su se crvi vec smestili na neko drugo mesto. Resio sam se crva pomocu spreja protiv muva i komaraca. Neverovatno. Svaki put kada sam odlazio potrosio bih skoro pola boce spreja prskajuci direktno orman i nesto malo po prostoriji. Tako ostavljao da odstoji zatvoreno nedelju dana i onda opet ponovo. Posle nekoliko vikenda vise ih nije bilo. Ne znam zasto ali je sprej uradio posao i ovo je moje licno iskustvo.

Pa deo nameštaja koji se stavlja u zamrzivač normalno je da će biti zapakovan u pvc foliju 8-O 8-O

E nek si mi rekao!! :tup ..ja se na ovom forumu više nesmem šaliti..
:hh :hh :hh :hh :hh :hh :hh :hh i ja isto

:hh :hh :hh :hh :hh :hh
To je nova vrsta žižak mesožder jedino je moja čerka gora od njega :hh :hh :hh

Da malo osvežim temu, dobili smo supruga i ja od tasta na poklon trpezarijski sto, pre nekih godinu i po dana. Sto je napravljen od nekog oraha koji je on pre ko zna koliko vremena posekao i čuvao (pretpostavljam u šupi). Danas sam na stolu primetio nekoliko rupica u nogama, veličine od 1mm do 2.5mm. Pretpostavljam da je neka od štetočina što napada drvo.
Pretpostavljam da ću morati na neki od predloženih načina da to rešavam (zamena stola u potpunosti, zamena "zagadjenih" delova, ili tretiranje nekim od hemijskih sredstava spomenutih ranije u postu).

Ono što nisam našao je informacija o tome šta se dešava sa insektom koji je izašao iz drveta - pretpostavljam da je otišao da se pari i pravi potomstvo svoje predivne vrste, ali me interesuje da li postoji neki način da prepoznam jajašca koja leže (da nadjem gde su), kako da ih uništim i da predupredim nastanak novog ciklusa i dodatnog uništavanja nameštaja (ne daj Bože parketa)?

Takodje, ako znate nekog dobrog stolara u Novom Sadu, ili okolini, koji bi mi mogao pomoći u rešavanju problema, bio bih zahvalan za kontakt na PP.

Hvala unapred svima na odgovorima!

Е ако ти питаш ово ..... .
Одеш лепо код оних заштитара па питаш њих ...

Na pakovanju nista i ne pise. Verovatno nije ni praceno posle koliko vremena se razgradi. Racunam, mozda je na ranijim pakovanjima nesto pisalo.

ortaku zdravo dosadno a decu ne donose rode valda znaš .........nadam se

dobro ubrizgaj i našpricaj i uvi gredu folijom i ostavi da stoji jedno nedelju dana

Takodje imam problem sa crvotocinom, borim se sa tim vec 5 god. Uspeo sam u velikoj meri da im smanjim broj ali se uvek pojavljuju na novim mestima. Krenulo je unosenjem zarazene hrastovine (pre oko 15 god), pretpostavljam da je tako - u pitanju su stepenice koje vode na potkrovlje. Odatle su se vremenom preselile u grede krova, dasku krova, parket, kuhinjski sto, stolice, ramove slike, namestaj itd , govorim vam mesta na kojima sam dosada uspeo da ih pronadjem. Najgore je bilo sa daskama (cerovim) kojima je podascan krov, morao sam kompletno da ih menjam. Kada sam poceo da radim na tome sam tek video pravo stanje stvari. Daske su se, kada sam ih skidao i bacao sa krova na zemlju, pretvarale u prah. Zamenio sam ih OSB plocama koje ne mogu da glodju ali je ostao problem sa gredama. Ono sto sam uspeo da zakljucim je da ima drevta koje vise vole da jedu jer sam nalazio neke drvene kajle izresetane od rupa koje je crv napravio dok greda na koju se naslanja ta ista kajla deluje sasvim zdravo. Usput dok sam menjao dasku sam bukvalno natapao grede zizolinom u dve ruke sa svih strana. Danas par godina kasnije vidim da ih nisam isterao, jos uvek se pojavljuju gomilice praha ponegde - desetkovao sam ih ali ih nisam isterao skroz. Opet sam mazao grede, cak i busio rupe tanjom burgijom i punio spricom otrov ali i dalje se sa vremena na vreme pojavi prah.
Ono sto sam saznao do sada (uglavnom brljajuci po internetu i nesto malo u razgovoru sa drugim ljudima) mi uopste ne daje nadu da cu ikada uspeti da se resim toga, jedino da zamenim svu drvenu gradju u kuci, parket i sve ostalo sto je od punog drveta. Postoji vise vrsta crvotocine, nekim vrstama prija vlaga i napadaju drvo koje je u konstantoj vlazi - ta vrsta obicno pravi mnogo malih rupica, druga vrsta (ova sa kojom ja imam problem) pravi malo rupa ali fi 3-8mm. Zivotni ciklus moze da im traje i do 5 godina i to je glavni problem (okacio sam sliku zivotnog ciklusa nakaze) - zizolini i zizocidi i ostala sredstva ne deluju na crva dok je ucauren. Unistavanje najbolje ide kada se otrovom izlozi buba koja je nastala iz caure i kopa izlaz napolje ili je vec napolju da se razmnozava i na crva koji se izlegao iz larve i krece da ulazi u drvo - to se obicno dogadja krajem proleca i leti - tada je najbolje prskati sredstva. Prskanje dok je crv ucauren, a veci deo svog zivotnog ciklusa je tako, nema efekta. Price o tome da ce otrovom natopljeno drvo ubiti bubu u mom slucaju nije dalo rezultata jer verovatno otrov posle nekog vremena ispari ili izgubi na snazi. Zvao sam i ljude koji se kao bave time i ponudili su mi da odrade sve to isto sto sam i ja odradio.
Stariji ljudi upoznati sa ovim kazu da je vazno kada se drvo sece i da se nekada krov dimio, tj zapali se panjcina ispod krova da tinja i da lepo nadimi rogove i dasku i da u tako nadimljenoj gradji nema sanse da se pojavi crvotocina. Danas strugare seku drva u svako doba godine, tj. najvise se sece u prolece i leto kada ide prodaja (to ne valja), a nekada se znalo kada se sece, na kraju jeseni kada opadne lisce tj zivo drvo ispusti sokove iz sebe spremajuci se za zimu i takvo drvo je manje primamljivo za crvotocinu... Zakljucak je da je najbolje spreciti (zastiti sto pre nakon sece), a lecenje ide mnogo tesko tj. skoro je nemoguce -tj. postoje efikasni nacini sa vakumiranjem bukvalno cele kuce i pustanjem gasa, ali mozete zamisliti koliko to kosta i cisto sumnjam da postoji firma u Srbiji koja to radi. Sto se tice slucajeva kada se pojavi na odredjenom mestu pojedinacni slucaj, moze se pokusati sa ubrizgavanjem otrova (uspevao sam tako da ih ubijem u parketu) ali najbolje isti komad odmah naloziti u vatru i ogrejati se istim.

Posedujem ovu čuturu već dugo...a otac je dobio na poklon..nažalost bez poklopca je, vidi se otprilike iz kog je perioda...pitanje čime da zaštitim ove rupice koje su predpostavljam crvotočina. i dno koje se da videti..jer se ne usuđujem da ga popravljam?

Treba da zaštitim starijiu trpezariju od termita/ žižka. Tek su je malo napali pa radi preventive. Mislio sam u par rupica što ima ubrizgati inekcijom, ostalo preći sunđerom ili prsklicom.Pročitao sam ovu temu i vidim da je preporučen žizolin, međutim kod mene ni u jednoj prodavnici nemaju to sredtvo.
Kupio sam BEOHEMIK - Prajmer za drvo, to mi je prodavac preporučio. Na boci piše da je-" Proizvod napravljen na bazi akrilnih veza, aditiva i vode kao rastvarača. Primenjuje se za primarnu zaštitu drvenih površina."
Interesuje me da li je ovaj prajmer dobar i dovoljan za zaštitu nameštaja od termita/ žižka.

Jedan čovek mi je preporučio da protiv termita prskam mravljom kiselinom, i da taj metod koriste pčelari za košnice. Šta mislite o tome?

Hvala unapred na odgovorima.

Intersantno si rekao ono 'Tek su je malo napali pa radi preventive'. Samo mi reci odakle ti znas da su je tek malo napali? Jesi li video mozda drvo tj. trpezariju kako izgleda iznutra? Treba da znas da je izlazak crva na povrsinu i prosipanje strugotine/piljevine/prasine i slicno zadnja faza napada stetocine na drvo. Obicno posle te zadnje faze mozemo sa tim komadom namestaja tj. drvetom samo u vatru.
Inace, taj prajmer za drvo u konkretnom slucaju pomaze kao mrtvom kandilo. Prajmer je osnovni premaz za neke boje ili lazure i koristi se onda kada je drvo zdravo a ne napadnuto. Pokusaj da natopis insekticidnim, znaci otrovnim premazom drvo i posle toga kontrolisi da li ce ponovo da se jave posledice rada crva a to je strugotina. Ako nema kod tebe da s ekupi ti pogledaj u komsiluku.

I za tebe vaze slicno kao i za prethodnika. Obzirom da ti sa gradje nije skinuta kora pretpostavljam d aje ui pitanju tzv. crv potkornjak. Tu si napravio elementarnu, pocetnicku gresku neuklanjanjem kore sa gradje pa jos si je i takvu ugradio! Pokusaj da kupis pravo sredstvo za unistavanje stetocina i njime prskaj do iznemoglosti po gradji. Bice i skupo i dosadno a i otrovno pa zato radi s maskom.
Da kazem obojici - stetocine su vrlo uporni, izdrzljivi a i dosadni organizmi. Uvek ce pokusati da nadju deo drveta koje je nezatrovano. S druge strane, ne zelim da vas obojicu a i ostale dekuraziram ali treba reci da tecnost (Ksilolin, Zizolin, Zizacid ili bilo sta drugo) vrlo malo tj. plitko prodire u drvo - samo par milimetara ali zato crv moze da se uvuce citavom dubinom i tu je u prednosti nad protivnikom tj. nama. Cesto je neohodno busiti uske rupe duboko u drvo i tu danima puniti otrovom. Uglavnom, borba protiv ovih stetocina je vrlo neizvesna i uglavnom se ogranicava na skuplje tj. vrednije komade drveta. Najbolji nacin je upotreba nezarazenog drveta a to pocinje prvo secom sume iskljucivo u zimskom periodu i nikako, ali bas nikako onda kada je mlad mesec, zatim odmah skidanjem kore i kontrolom da li je drvo mozda vec u sumi, u dubecem stanju bilo zarazeno...

To znaci samo jedno (a to sam vec ranije, gore, napisao) - da je zizak usao u drvo pre nego sto je komad stigao u tvoju kucu a najverovatnije i pre nego je od daske pretvoreno u prozor. Znaci u sumi. Pokusaj da produbis rupe i da rupe budu cesce i sipaj dovoljno sredstva da drvo bude stalno napijeno. Samo upornost pomaze dok ne bude da pametniji popusta ...
Pored hemijskog nacina unistavanja postoji i termicki nacin - drvo se drzi na temperaturi od 62-66 stepeni najmanje 4 h i onda ce sigurno svi postojeci crvi da budu ubijeni. Ovaj metod se primenjuje kada je u pitanju krovna konstrukcija> postoje cirade kojima se pokrije citav krov i onda se ususka sa donje strane da ne ulazi hladan vazduh. Zatim se gasnim gorionicima uduvava vruc vazduh dok se ne postigne potrebna temperatura i to se zadrzava barem 4 h. Nisam cuo da kod nas ovo neko radi ali sam imao prilike da vidim u inostranstvu kako se radi, postupak se radi uglavnom tokom leta zbog ustede energije. Ovaj nacin ima i manu - ako drvo nije u potpunosti suvo bice bas velikih problema jer ce doci do naglog isusivanja i pucanja drveta.