Kao što kaže naslov,krov je urađen pre 2 godine od čamove građe,podaščan zaštićen sandolinom.Prošle godine nisam primetio da ima žižka,međutim ove godine se čuje na jednom mestu kako struže,mešutim nemogu da precizno odredim da li je u gredi ili dasci.Da li postoji način da se otarasim ove usamljene napasti dok se nerazmnoži.
Kako naći i ubiti žižka
- Login or register to post comments
- 77945 prikaza
Za printanje
ne puštaj ga da ždere nego stetoskop na uši i tako ćeš ga najbolje locirati a kada već bošiš rupu za žižolin ne bi bilo loše da probušiš i crva jer to neće da preboli
Sumnjam da se žižak čuje kako struže. Da nije u pitanju onaj beli crv pokućarac? Ja sa njim muku mučim već duže vreme. Uvukao mi se u drvenu pregradu i taman kad pomislim da sam ga sredio on opet počne da sruže i pravi rupe od oko 5mm. U rupe sam sipao žižolin i onda sam ih prelepljivao selotejpom. Par meseci se nije čuo i onda sam nedavno našao još jednu rupu pa sam i u nju nalivao žižolina.... A što se tiče stetoskopa, i sa njim sam probao. Kad ga čujem da struže ja odmah stavim stetoskop na uši, međutim čim ga naslonim na drvo on prestane. Kad se odmaknem on opet počne! 
Valjda oseti vibracije koje pravim. Uglavnom, stetoskop sam batalio. Čini mi se da ću ga na kraju vijati ubodnom! 
Bog je svakome odredio da bude istovremeno i lovac i lovina. Pa ko koga nadmudri. Ti njegovi hodnici su puni njegovog izmeta u to ćemo da se složimo. Svu tečnost koju Vi sipate u ulaz hodnika upije tečnost a ona i ne stigne do njega. Zato treba da mu napravite više tih bušotina, napunite žižolinom i napravite mu minsko polje. Pa kad naiđe tu mu je kraj. Ja sam neke stolice pošto se i njima bavim stavljao rasturene elementze u zamrzivač (kradom od žene) i nikad se više nije pojavljivao. ČProbajte to pa ako ne uspe će smislimo nešto drugo.
Pozdrav
Ako uspes da nadjes rupu i lociras ga, kupi fentin, to je jedan veoma jak otrov, pakovan je kao sprej i dobija se cevcica uz njega, koju proturis kros supljinu i samo spricaj , cena oko 400 din... Žižolin/žižacid jeste dobar, ali je vise preventiva... I naravno bilo kojim otrovom da radis, stavljaj masku i gledaj da je provetreno, jer vrlo lako omamljuje!Pozdrav
Rupu koju nje on izbušio ne znači Vam ništa. Ali u rupu koju Vi izbušite ubacite tečni otrov na nekoliko mesta. Kada drvo upije tog otrova on nema kud. Ako to ne uspe onda jedna kašikara ili novi krov.
Mala šala. Pozdrav
E ovako što se tiče bušenja rupa efekat bi imao samo kad bi ga pogodio burgijom ,od sipanja tečnosti slaba vajda jer je sa gornje strane tegola.Ova napast ne reaguje na vribacije tj možeš da tučeš po građi on nestaje sa jelom.Problem je što nemogu da ga precizno lociram tj neznam da li je u gredi ili u dasci.
JA nemam saznanja da zizak voli camovinu, ukoliko pod istu ne podrazumevamo borovinu.E borovinu bas busi.Dobro je ako imas pristupa drvetu gde busi , pa naprskaj sve zizolom.Posle toga osluskuj, mislim da ga neces time zaustaviti, ali ces spreciti da se dosele drugi.Mislim da njegov zivot i onako nije dug, ako ga ne ubijes zimu nece preziveti.Bitno ti je da drugi ne dolaze.
Ala su ti Važi žižci uporni. Naši nisu takvi. Ja sam negde pročitao koliko mogu sa se setim da je neko pokušavao sumporom da se reši napasti. Ako Vam je tavan dobro ušuškan onda možete da probate da sumporišete tavan.Sećam se dok Vam ovo pišem da je čovek celu kuću obavio najlonom i onda sumporisao celu kuću. Jeste malo čudno ali kad je muka onda nema izbora. Možda smislimo još nešto pametnije
Pozdrav
Bilo bi dobro da nam Ivo razjasni da li se radi o žišku ili crvu, ali ako je Slavisoni u pravu, izgleda da se radi o crvu.
Na jednom forumu, gde se okupljaju kolekcionari i restauratori starih radio-aparata, jedna od gorućih tema je upravo ova, jer po logici stvari stara drvena kućišta vrlo često napadnuta ovim napastima (al sam sročio ...).
Ukratko, problem nije ni naivan, ni jednostavan i zahteva pre svega upornost.
Uostalom evo vam adresa pa pogledajte. Svako ima neko svoje iskustvo.
Naravno, lakše je raditi sa kućištem radija nego sa krovnom konstrukcijom, ali nije na odmet ... :bye2
Svaka ti čas kako si ovo mlepo sročio. Vidi se napredak kako si počeo da se družiš sa pravim društvom. Mislim sa forumašima. Ja nisam neki naročiti znalac o žižku ali što čujem ja to prostudiram nekad probam i preporučim drugim.
Pozdrav
E sad nisam siguran ,kako da znam da li je žižak ili crv.Građa jeste čamova a daska je neka pod vrsta,mislik da je crni ili beli američki bor ili tako nešto.U svakom slučaju cela unutračnja strana je poprskana sandolinom nanosio sam ga kompresorom a grede su mazane firnajzom pa zatim je valjkom dobro utrljan sandolin.Kao što rekoh prve godine se nije čulo ništa ili bar ja nisam čuo a ove se čuje usamljeno glodanje na jednom mestu.Sad ako žižak ili crv neće da jede hemijski tretirano mesto to valjda znači da nemože napolje da se razmnožava, ili grešim.
JA sam mislio da je zizak vrsta crva, a i dalje to mislim.(barem ga tako zovu kod nas)
Mozda je u nekoj dasci ili letvi, a ne u gredi-to ti je svakako bolja varijanta.
Inace zizci mogu za par godina da pojedu unutrasnjost grede, pa ta greda pod teretom puca(to sam video).
Ako ti je pristup otvoren krovu ,mozes da naprskas zizolom, ali ako si dobro lakirao-drvo nece upiti.
Verovatno je crv bio u samom drvetu ,pa nastavlja da radi.
Morace da se pojavi sitna piljevina ispod, ukoliko je odozdo, ili kad izbije rupu prema unutrasnjosti krova.
Zizol nije skup, a i ne treba ti puno ,jer lakirano drvo nece upiti, nego samo da im neda da se tu nastanjuju.
Gas maske na pijacama 250din(vojne)
A, ti to neces osecati, i ako zivis u kuci, vrlo malo.
Mislim da zimu nece preziveti, ukoliko ne grejes.
Ljudi moji šta da se radi kad nismo na estradi.Elem ja ću sad malo da lupim nešto a vi ne zamerute. Iz tog crva izađe leptir koji ima zadatak da položi jaja za dalju evoluciju i onda ugine što je dobro za nas. Ali tu nije priči kraj.Gajbu piva dajte da pričam dalje, ili ćete sami da analizirate.
Pozdrav forumašima
Evo malo i od mene o insektima.
Osnovni insekti koji napadaju-jedu drvo /obicno se nazivaju busaci,zato sto buse tunele u drvetu/ delimo u dve grupe. Prvoj grupi pripadaju ONI koji jedu drvo,ovi insekti hrane se drvetom i buse tunele u svetlo obojenim zidovima.Taj deo drveta zovemo Beljika,koja sluzi za magacioniranje hranjivih materija,koje se raznose do svih delova biljke-drveta kada je to potrebno.Bogata je organskim materijama /skrob/,te je narocito podlozna napadu mikroorganizama /kao sto su gljive/ i napadu insekataU spoljasnjem delu biljke,tj.najnovijim godovima,biljni sok tece do lisca. Drugoj vrsti pripadaju ONI koji jedu gljive.Ovi insekti hrane se gljivama koje su prisutne u drvetu i buse tunele na tamno bojenim zidovima kao posledica napada gljiva.Nisu narocito opasni,jer larve ne buse dugacke tunele i uginu kad se drvo osusi.E sad ono najbitnije za vas Zivotni ciklus insekta koji busi drvo /S izuzetkom termita/ je sledeci .odrasli insektostavlja jaja na drvetu iliu lumen suda suda uz pomoc ovipozitora.Posle nekoliko dana iz jaja se ispile larve/obicno bele boje/ koje imaju tamne keratinozne usnice za jedenje drveta.E sad ono najgore za nas,a i da slavision spozna vise.Period rasta larvimoze da trajeod nekoliko meseci do nekoliko godina,zavisno od vrste insekta i broja ekoloskih faktora.U toku ovog perioda larve prozdiru drvo buse dugacke tunele.Zatim idu do faze pupe i konacno postaju odrasli.Odrasli insekt dubi put kroz spoljasnje slojeve i pojavljuje se iz drveta kroz izlaznu rupu radi reprodukcije. Najcesci insekti kod nas su.Anobiidae,Lycitidae,Cerambycidaei termiti na kraju.
Anobiidae.Ova familija ukljucuje mnoge najpoznatije insekte koji buse drvo,ukljucujuci Anobium punctatum-crv namjestaja.....Ovi insekti napadaju suseno drvo ukljucujuci i beljiku i srciku cetinara .Tuneli koje su izbusile larve svetle su boje i sadrze grub larvinizmet i izlucevine.Cak i pri ostrom napadu,drvo nikad negubi u potpunosti mehanicka svojstva.Napad se nastavlja kada je drvo osuseno i ugradjeno. Dimenzije larve 6/7mm. Zivotni ciklus oko 3 godine ili vise,zavisno od ekoloskih uslova. Precnik izlazne rupe 1.5-3mm. Velicina odraslog insekta 4-7mm.
Lyctidae. Napadaju suvu beljiku. Neophodni uslovi obuhvataju veliki precnik sudova i skrob u celijskom lumenu. Ne napadaju cetinare,koji nemaju elemente sudova i sadrze ne dovoljnu kolicinu skroba. Larve buse svetlo obojene tunele koji su ispunjeni finim brasnastim izmetom larvi (to je karakteristika ovih insekata). Drvo masovno napadnuto ovim insektima potpuno gubi strukturnu i mehanicku cvrstocu. Napad se nastavlja cak i posle susenja i ugradnje. Dimenzije larve,5mm. Zivotni ciklus traje otprilike godinu dana. Precnik izlaznog otvora 1.5-3mm. Velicina odraslog insekta 2-5 do 7mm.
Cerambycidae. Ovi insekti,takodje,izazivaju ozbiljna i opasna ostecenja montiranog namestaja. Bez ikakvih vidljivih znakova sa polja,larve buse velike tunele u drvetu,nepopravljivo ugrozavajuci mehanicku cvrstocu. Tek onda kad odrasli pocinju da izlaze,obicno posle nekoliko godina od pocetnog napada. Glavne vrste su: Hylotrupes, bajulus,napada montirano suvo drvo cetinara. Larve duzine 1.5 do 3cm i precnika 7-8mm, ima zivotni ciklus od 2-10 godina. Hesperophanes cinereus,napada montirano suvo tvrdo drvo. Larva ima zivotni ciklus od 2-3 godine.
Za delove drveta koji mogu u zamrzivac to je najbolji nacin,jer mu se neda prilika da se adaptira na nisku temperaturu.to jos nisu prezivjeli.Postepeno hladjene mu nista ne znaci,jer ima priliku da se adaptira-ucauri,i tako moze da miruje i po nekoliko godina do stvaranja povoljnih uslova za budjenje.Delovi koji ne mogu u zamrzivac se moraju se hemiski tretirati.I zizolin je dovoljan,samo se mora biti uporan i koliko toliko precizan u lociranju crva.Napadnuto drvo je povrsinski najbolje u vise puta istretirati,unutrasnjost drveta se najbolje tretira busenjem malih rupica i spricanje ,injekcijom otrova.Ako je dobro lociran s par rupica crv je gotov,odmah po spricanju rupice treba prekriti zalepiti trakom,da isaravanje ide ka unutrasnjosti drveta.Ako je izvodljivo,umotati u strec foliju,Potrebno je vise puta ponovitiradnju da bi se bilo sigurno.Busenje rupica ne bih trebalo bitno uticati na strukturu i mahanicku cvrstocu,naravno ako se ne pretjera.Nadam se da sam sta pomogao.Pisanje pomogla tri cokljcica dobre loze i malo suvog mesa.
Ćiro, :+ :+ :+ .
Dobro Ćiro prevedeno sa stručnog jezika koja je od ovih opisanih vrsta crv a koja žižak i kako da znam šta je napalo drvo
Može dalje ?
E, pa jedan podatak od mene.Borovi sprajcevi(stubovi precnika od 12-20cm) su mi posluzili za gradnju i ostali pod korom napolju 3 godine.(doduse prve godine ih je najlon malo stitio)
Pre mesec dfana sam od njih hteo da napravim nesto.Skroz su izbuseni, a za Ciru podatak -najveca rupa precnika 10-12mm.(nije sve ko u knjizi).Sprajcevi su se bukvalno raspadali ,jer im je sredina skroz u kanalima ,bukvalno suplja.
Zanimljivo da su daske u toj gomili, takodje od borovine (nezasticene) netaknute.(samo nemaju koru)
Problem, po meni je najcesce ,kada se vec u drvetu nalazi zizak, a izgleda da nece na golo.
A pod korom se izgleda naseljava, razvija i nastavlja...
Svi gore navedeni podaci su normalno iz neke knjige,i ti koji su pisali i oni koji su neke knjige citali moraju znati da se stablo ne ostavlja pod korom,iz vise razloga.A ti koji su pisali te knjige,pisali su ih racunajuci da se odnosi na obradjeno drvo.Glavni i koji se odnosi na ovu pricu da je drvo vise izlozeno napadu pod korom.Zadnja namera mi je bila da nekog prozivam u losem kontekstu.Izvinjavam se,ako sam koga uvredio.Loza me ponjela,necu vise nikog imenovati.
ivoludilo wrote:
Moras naci-identifikovati pocinioca,da bi znali ,ko je.Mislim da se iz ovog gore moze prepoznati,koja je vrsta.Izraz ZIZAK,kod nas je opsti izraz,za insekte koji nesto buse.Tako da imamo zizaka i u pasulju,kukuruzu,drvetu i ......
Dobro Ćiro prevedeno sa stručnog jezika koja je od ovih opisanih vrsta crv a koja žižak i kako da znam šta je napalo drvo
Stante ljudi sa radom i probolemima dok se ovo pivo ne osvoji pa onda krećemo dalje. Dečko posluži pa da krenemo dalje.
Po logici stvari kod crva koga mi zovemo žižak je mislim fazon da se njemu servira otrov što bliže. Ne postoji drugačiji način nego da se izbuši rupa i da se nalije otrovom. Tu se možemo složiti.Slažem se i sa Ćirom ali dok se mi dogovorimo osta čkovek bez krova. Ovaj zlikovac buši i zabolega što mi ovde filozofiramo. Za mene je onaj sitan činimi se da ga mi ovde zovemo sipa je opasniji od crva. Poenta je da čovek što pre eleminiše tog jednog jer ako dozvoli da larva izvede leptira onda mu nema druge nego da menja krov kad tad.Ajde da čoveku pomognemo možda će nam treba za neki njegov savet. Pozdrav
Pozdrav. Ovako izgleda štetočina koju sam uspio da izvučem iz moje brvnare. Ostavlja rupe veličine 2 do 7-8mm i većinom su ovalnog oblika. Podsjeća malo na mrava sa krilima. Jel zna neko o kom insektu se radi?
Mene zanima ako neko moze da prepozna koji je insekt u pitanju.
Imam fotelju koja je sva izbusena. Prosle godine sam sipao zizolin misleci da cu ga srediti ali izgleda nista.
Ovih dana primecujem novu piljevinu za sada mi deluje da je na jednom mestu.
Sedeci primetio sam da ima ogroman broj nekih letecih insekata oko fotelje -izneo sam je na terasu.
Na moje cudjenje video sam da insekti ulaze u te izjedene rupe, a cini mi se da su neke od rupa zatvorene??
Insekti izgledaju kao osice pa sam ih tako i nazvao. Jos kad bi jeli ove insekte koji mi buse fotelju
Da li neko ima predstavu sta je u pitanju?
Jos jedno pitanje ako ima poznavalaca... ovi insekti koji buse namestaj , koliko moze da ih bude u jednom komadu nametsja -fotelji??
Zive u kolonijama- ili su samci??
Na slikama se vidi insekt i kako ulazi u fotelju, znaci velicine je kao oni leteci mravi ali ima zute crne pruge
Znaci ove rupe su od prosle godine , a ove osice ulaze sada slikano juce, ne znam da li imaju veze sa rupama , mislim da hoce da iskoriste postojece rupe da poloze larve
Pustiga naka se dobro naždere pa onda uzmi malo žižolin i napoj ga. Kažu da je dobro. Samo da utrdimo za koga je dobro. Ja sam imao slične probleme pa sam jednom pokušao i izgleda da mi je uspelo. Lociraj gde ždere pa onda izbuši rupu po mogućstvu sa gornje strane i tu rupu napuni žižolinom. Izbuši na nekoliko mesta pa će valjda da naiđe na minsko polje. Pa šta mu da Bog