ZAŠTITA DRVETA
Bez drveta se ne može! Potrebno je za namištaj, za unutrašnje uređivanje, za ograde, PROČELJA, OBIJANJE ZABATA - za toliko stvari u kučin, na kući, a čamce i brodove... Mnogo što-šta drvo izdrži i oplemeni se starošću, ako ga zaštitite protiv štetočina. U ovom članku, govorimo o kukcima i gljivama, največim neprijateljima građevinskog drveta.
Konstrukcijska zaštita odnosi se u prvom redu na drvo kojim su OBITE ili od kojih su građene spoljne strane zgrade, izložene vremenskim uticajima. Podgradnja spoljnih obloga mora biti takva da zrak ispod njih nesmetano struji. Ako je prozračivanje dobro, buđ se ne pojvaljuje. Kišnica se na drvetu ne sme dugo zadržavati. To se postiže prozračivanjem stražnih strana i kosom postavom dasaka. Donji krajevi dasaka režu se koso (oko 45º) prema unutrašnjem delu, tako da se voda odmah cedi i ne prodire u drvo. Ako se daske polažu vodoravno, stvara se preklop: gornja daska pokriva donju. Na takav način može se izvesti takođe okomita postava, pogotovu kad daske nisu dugačke. Od vlage koja preti iz zemlje ili od kapljica koje se odbijaju od tla, drvo se najteže zaštićuje. Ako je moguće, ostavi se oko 30cm razmaka između tla i drveta. Razumljivo, ako drvetom oblažemo zidove u kupatilu ili nekoj drugoj vlažnoj prostoriji, prozračivanje se takođe mora osigurati. Na crtežima je prikazana konstrukcijaska zaštita drvene obloge zida od čvrstog materijala. Odgovarajućom konstukcijom nosivih elementata obloge, osigurava se dobro strujanje zraka u prostoru između unutrašnje srane obloge i samog zida. Kod okomito postavljenih dasaka (slika desno) svaka gornja ponešto prelazi ivicu donje letve.
Hemijska zaštita odnosi se u prvom redu na suzbijanje štetočina. Hemijskim sredstvima može se postići dobra preventivna zaštita, ali je intervencija moguća i onda kad su štetočine već napale drvo. U daljem delu teksta prikazaćemo najčešće štetočine iz grupe insekata i gljiva te njihovo neželjeno delovanje.
Kućna stizibuba nejčešći je štetočina u drvetu. Razmnožava se u drvetu četinara, bilo uskladištenoj ili ugrađenoj dasci ili gredi. U SRPNJU ili KOVOZU ženke polažu na površinu drva 200-400 jajašcaiz kojih se za dva dana izlegu larve koje i prave najveću štetu a ne odrasli kukci. Larve se uvlače u površinski sloj drveta, tamo buše i rovare a nakon 3-6 godina učaure se i pretvaraju u kukce. Kučna strizibuba posve uništava drvo. Za njenom larvom ostaju šupljine veličine oko 6mm. Jedini znak da je drvo napala larva strizibube je spoljni otvor kroz koji je izašao odrasli kukac.
Kuckar ( svrdljaš) drugi je najčešća štetočina u drvu. Napada sve vrste građevinskog drveta, a može se naći i u nameštajima, drvenim oblogama i sl. Nešto je češće u hladnim prostorijama, podrumima i prizemlju. Razvojni put larve je sličan larvi strizibube, a na mestu odakle izleti odrasli kukac ostaje rupica veličine 1-2.5mm
Iverak napada uglavnom hrast, jasen, orahovinu, kestenovinu i dr plemenite vrste. Larva iverka grize drvo uzduž vlakana ostavljajući za sobom splet šupljina ispunjen finom drvenom prašinom. Rupice kroz koje izleću razvijeni kukci u razmeri imaju 1-2 mm i tesko su uočivi.
Gljiva pokućarka je štetočina koje se vlasnici drvenih kuća ili onih sa dosta drvenih konstrukcijskih elemenata, najviše pribojavaju. Ova gljiva crpi vlagu iz građevinskog dreta, ali se kad odraste počinje širiti i na suve delove konstrukcije. Nije retko ni na ozidanom zidu. Telo gljive sastoji se od vlakana koja prodiru duboko u strukturu napadnutog drveta. Nakon nekog vremena uništeno drvo puca i otpada, a gljiva se širi na još netaknute delove.
Beli pokućarac je veliki neprijatelj vlažnih drvenih konstrukcija. U velikoj meri razara drvo, a da nevolja bude veća, u suvom delu godine prelazi u latentnu fazu života da bi se sa prvim kišnim danima opet pokazala svoju štetočinsku ćud. Beli pokućarac liči na vlaknaste pahuljice. Uglavnom napada jelu, smreku, bor i čempres.
Plava gljiva napada najčešće borovo drvo, ali se zna naći i na dugoim vrstama. U početnoj fazi gljiva je skoro prozirna dok kasnije poprima smeđu boju. Napadnuto drvo poprima plavkastu boju. Kad plava gljiva ima povoljen uslove za rast i širenje cela daska ili greda mogu polaviti za svega nekoliko dana. Specifično je da pojava ove gljive ne utiče na mehanička svojstva građe već jedino umanjuje njenu lepotu.
Sve slike možete pogledati na www.kolibica.com
Za printanje
ali lici 
male rupice i bela prasina :tup
. Nije to isto. Spiritus je denaturisani alkohol. Mozda si negde procitala na engleskom naziv pa te zbunilo (spirit of turpentine, oil of turpentine, wood turpentine, gum turpentine). Terpentin je na bazi ulja, a spiritus nije.
Kako i sa cime da za zastitim, garnituru od vrbovog pruca u vikendici :roll: za koju mislim, da je napao ''iverak''
hvala