Zdravo svima... Pratim forum dugo i zeleo sam podelim svoje iskustvo... Zavrsio sam prizemlje i nalio plocu... Resio sam da zidam sam i tako i uradio, zidanje je trajalo malo duze 45 dana... Imao sam jednog pomocnika koji je mesao malter, dodavao blokove itd... Kuca je inace 12,5m * 10,0m... Cak smo nas dvojica sami podigli fert gredice(od kojih su neke bile i od 4,75m 
) i ispunu... Jedino je juce na izlivanju ploce bio majstor i jos jedan radnik(nalili smo je mikserma sa 14m3 betona).... Naravno nista ne bih uradio bez dede koji je zidar i koji je na pocetku i kraju svakog radnog dana dolazio u obilazak, davao savete itd... Nikada ranije nisam zidao jedino sto sam davno ponekad radio kao pomocn radnik...Zidao sam polako i pomalo "preterivao" sa preciznoscu, tako da je svako od majstora ili ljudi koji su navracali imao samo reci hvale(mada verovatno misle u sebi koja je ovo budala kad zida kucu sam sa jednim pomocnikom)... Sve sam naravno radio po projektu... Inace radi se o temelju koji je napravljen 12,5*10,0 i podrumu od 55m2, uradnjena je bila prva ploca ja sam sada ozidao i nalio drugu plocu....
Zidao sam giter blokovima(znam da oni bas nisu popularni na forumu) , planiram da stavimo izolaziju od bar 12cm... Kuca ima oko 70m zidova(2,65 visine), potrosio sam 3500 blokova, (82 360din)...10m3peska(19 000din) i 2100kg novimala(oko 31000din)... i za 17 stubova(25*25), 5 nadvratnika i 5 nadprozornika 6tona sodera i 1300kg cementa(soder 9000din, cement oko 18 000din)... Inace svi zidovi su za sad 25cm... Daske, podupirace, ostalu gradju sam imao svoju, gvozdje sam imao svoje u koturovima (oko 1000kg) tako da sam platio samo rad... Potrosio sam jos oko tri kotura kodora(oko 4500din) 5,6 litara bitulita...Oko 220m fert gredica(oko 60 000din) i 850komada ispune14 (27 000din)... Jos oko 15-20kg eksera, zicu sam imao... Malo alata sam dokupio i to je to... I da za plocu 14m3 betona sto je(ovde kod mene 100 800 din)..... Sve sam naravno zapisivao, ali nisam sabrao, to me mrzi ...
Za ovu godinu to je to... Sledece godine planiram da nastavim, zidacu potkrovlje, a majstore cu uzeti jedino za krov.... Zaboravio sam da stavim stavku odzak... Uzeo sam sidelov i ozidao koliko da izadje izvan ploce, promer je 160, visina za sad 3m i sa svim sidelovim elementima kostao je 14 400din...
Eto ja sam cisto hteo da podelim svoje iskustvo, ako nekome ova tema bude interesantna postavicu i slike... Ako ima neko nesto da me pita, izvolte...Pozdrav, sve najbolje...
Zidanje kuce "sam"...
- Login or register to post comments
- 4816 prikaza
Za printanje
Pozdrav histerezis... Sto se tice one promene ja sam iskopao kanal u sirini lopate do dubine na kojoj sam procenio da je zemlja dovoljno tvrda, (oko 1m)... Nisam kopao vise iako znam da po pravilu treba, a to bi bilo sigurno jos jedan metar... Sipao soder i kamenje i nalivao beton... Postavio gvozdje da lezi na visini poda tako da je "horizontalna greda" iznad poda 20cm sa armaturom 14, koja ima 4 sipke u donjoj zoni... Viri iznad poda zato sto sam jedino tako(cini mi se) mogao lepo da povezem gvozdje od jednog do drugog gvozdja za predvidjene vertikalne serklaze... Preko nje sam stavio kondor, logicno mi je da sa njim ne presecam beton i da ne mogu da ga stavim ravno sa podom.... Tako da sve u svemu ja nisam neko ko treba da sluzi kao primer jer nisam ispostovao pravila do kraja...
(mucim se sa prebacvanjem slika sa telefona na racunar) Eto jos nekih slika... Hvala histerezis na svemu... Ja znam da sam imao puno "sitnih" propusta koje i sam mogu da nabrojim u toku gradnje, ali ja sam zadovoljan kako je sve ispalo... Stepenice sam recimo radio iz dva dela, tacnije onaj deo od podesta pa do potkrovlja sam uradio zajedno sa plocom(kasnije sam cuo da se stepenice po pravilu rade odjednom)... Razlika u temelju je bila kada sam izvodio vagres na pocetku oko 5cm, sa jedne na drugu stranu temelja, to sam izravnao kada sam postavljao fert gredice i plafon postavivsi sve u visini najvislje tacke...Drvene grede ispod fert gredica nisu bile dovoljno ravne pa sam na neke od njih ukivao daske sa strana...
p.s.: moze i bez persiranja imam 30 god
Sto se tice zidanja, ako nekada nekoga bude zanimala ova tema ja cu ispisati svoje iskustvo i nista vise od toga pa ne mogu da kazem da se treba drzati mojih reci, jer nisam dovoljno strucan(znaci u pitanju je samo moje misljenje i iskustvo koje nije veliko)...Za mnoge ce to biti "davno procitanja knjiga"...
Jedino sto sam znao je da rukujem alatom(nisam morao da ucim kako se radi mistriom itd)...Za zidanje sam od alata koristio samo mistriju koja nije zasiljena ni zaobljena na vrhu, kanap(postoje danas mnogo bolji kanapi od onih starih zidarskih), visak i malu libelu(imao sam i veliku koju nisam upotrebio i smatram je stvarno nepotrebnom prilikom zidanja)... Kao i u svemu najbitniji je prvi korak-red...Pre svega sam izvukao vagres da vidim u kakvom je stanju temelj(sto je potrebno cini mi se pre izvodjenja bilo kakvih radova u gradjevini) ... Prvi blok je najbitniji i treba da se postavi tako da bude pod visak,libelu sa svih strana kao i poslednji, izmedju njih sam zatezao kanap, ali ako je zid dugacak, kanap mora doobro da se optereti da bi bio na oko prav. Ti prvi blokovi su inace blokovi koji ce biti osnova za viskiranje kod svakog narednog reda, zato su i najbitniji. Na svaki blok koji sam izmedju zidao stavljao sam malu libelu odozgo (sto je mozda i nepotrebno, ali eto smatram da je takav zid cvrsci makar za 0,00001% )... Kod svakog reda mislim da je najbitnija priprema, viskiranje prvog i poslednjeg bloka i zatezanje kanapa koji mora da bude prav kao strela... Na svakih nekoliko redova pored predvidjenih serklaza stavljao sam zice izmedju fugni koje ce kasnije sluziri za salovanje, da ne bih busio zid, te zice treba malo prodrmati da ih malter ne stegne, a preko predzadnjeg reda sam stavljao zicu na svakih osamdesetak santimetara, to mi je koristilo za salovanje ploce(to je mnogo bolje nego busiti zidove na kraju zbog vremena)...Kada sam ozidao i izvukao vagres isto kao i na temelju postojala je razlika koja je bila veca od pet santimetara... Na osnovu te najvece visine napravio sam "cap" (koji sluzi kao mera na osmovu koje sam postavljao drvene grede i podupirace u svim prostorijama, sve sam podigao na tu visinu tako da je serklaz veci, dublji na mnogim mestima, ali jedino tako plafon moze da bude ravan... Uvlacenje fert gredica(armature fert gredica) u armaturu serklaza nije lak posao i na nekim mestima sam iako znam da verovatno nije pravilno morao da krivim armaturu fert gredica da bi usla u armaturu serklaza... Tamo gde su mi fert gredice duzine 4,75 po projektu je bilo predvidjeno rebro za ukrucenje, tu sam popreko na sredini prostorije razmakao ispunu i provukao kroz sve fert gredice 2 rebraste sipke 14 iz jednog do drugog serklaza...Gumeni cekic prilikom postavljanja fert gredica i ispune mi je zavrsio sav posao i to jako brzo, olaksava posao maksimalno, a ne znam da li ga majstori tu koriste... Kod nalivanja ploce beton je bio jako redak, ja ne znam o cemu se radi, verovatno da je tako lakse firmi tj. mozda pumpa koja ga izbacuje, lakse radi kada je beton redak pa ga zato prorede(nemam pojma) u glavnom mislim da je "gusci beton pravi beton"... Betonirao sam 7.12 ove godine i mislim da je ovo odlicno vreme za betoniranje... Na plou nisam stavljao nikakvu mrezu, racunam da nema nikakvu posebnu funkciju...
Nekome ko je u ovom poslu ovo sto pisem ce verovatno izgledati smesno, ja se unapred izvinjavam... Imam potrebu da ispisem svoje iskustvo i tako neke mozda "nebitne detalje"... Hvala na paznji...
Ne znam zasto imam osecaj kao da pricam sam sa sobom:) ... Sto se tice gvozdja imao sam svoje u koturovima 700kg... Glatka 13, tako sam izmerio mada sam mislio da je cetrneska... Dokupio sam 14 armaturu oko 200kg uvezanu, kazu da sada prave samo rebrasto, e to gvozdje sam samo pokusao da savijem sipkom i odmah je puklo(toliko o kvalitetu)... Sto se tice blokova, gotovo da nije bilo polomljenih, pravi ih arandjelovacka firma, par iskosenih skartova i to je to... Novimal je takodje nesto novo, sa njim sam zidao, samo se izmesa sa vodom to je to...To je za mene nov proizvod(jer ranije nisam cuo za njega) i mogu da kazem da mi se cini jako dobar...
Backo123 divim ti se na hrabrosti i upornosti, a bogami i ulozenom trudu. Koliko do sada vidim, vrlo si povoljno odradio ovaj deo posla. Za sve ostalo ostacu suzdrzan u komentarima. To cu ostaviti nekome sa ovog foruma koje u struci, a ima ih hvala bogu. Ja sam imao samostalne projekte ove vrste, ali za pomocne objekte i garaze, a to ipak nije kuca. Svaka cast jos jednom. Nastavi da obogacujews temu novim slikama i postignutim radom. Pozz
Backo, za sada ovo što ste uradili je odlično imajući u obzir da radite sami. Dobro je da ste imali dedu koji se razume pa da vas kontroliče i savetuje. „Prepravka u projektu“ je napravljena i tu nema više izmene niti ko da nalazi mane. Kad clikate atmiranobetonske pozicije bilo da su temelj, stepence, ploča, neka greda nemojte da je slikate kad je izbetonirana jer to nema smisla jer se tada vidi isključivo geometrija. Uvek slikajte armaturu „na živo“ pre betoniranja jer samo tada može da se vidi šta ste ustvari uradili dobro ili loše. Mali propusti koji su vam se javljali (ima ih vide se na slikama) male su vam dužine sidrenja ankera (ako su dužine kao ona dva koja su ostala da se vide) koji su ostavljeni za vertikalne serklaže. Ako je stepenište urađeno kao kolenasta ploča i dornji i donji prelom se armiraju u obe zone (na slici se vide samo nekoliko ankera ni tamo ni ovama). Beton ste kupili gotov i bio je plastične ili tečne konzistencije zato što je verovatno receptura bila pripremljena za neko veće gradilište i pumpu, tako da niko neće za dva miksera da menja recepturu u betonjerci. Generalno je nebtno, samo ste imali lakši posao prilikom ugradnje betona. Jedina loša strana je to da je došlo do izvesne segregacije betona u horizontalnim serklažima (plastičan i tečan beton se proceđuju kroz giter blok-cementna pasta i mleko se procede kroz vertikalne šupljine a ostanu zrna krupnije frakcije) i da malo više zađe u šupljine punioca. To što je rebrast čelik pukao ne znači da je loš već naprotiv. Kad savijate cevkom mora da pukne. Rebrasti čelici imaju višu granicu tečenja od glatkih ali je ona bliža granici kidanja (i dilatacije koje odgovaraju ovim naponima su bliske tako da je mala duktilnost , materijal nije plastičan da možete da ga savijate pod oštrim uglovima). Gladak armaturni čelik ima nižu granicu tečenja ali značajnu duktilnost (možete da ga savijate u petlju i kako god oćete neće da se iskida. Zato se glatka armatura savija u kuke od 180 a rebrasta od 90. Inače dolazi do lokalne plastifikacije armature na spoljnoj strani kuke (prevelika dilatacija se javlja) i armatura puca, kida se. Da se to ne bi desilo svaki Ø ima svoje prečnike krugova po kojima sme da se savija. U ploči fert-a je trebalo da se stavi minimum Q84 al gotovo sad.
Histerezis hvala puno... Nesto sam razumeo nesto ne.... Kada kazes "duzina sidrenja ankera" verovatno mislis na armaturu vertikalnog serklaza koja viri iznad ploce nakon betoniranja? Sada kada je ploca nalivena armatura viri oko 45cm. Verovatno da duzina treba da bude veca.... Sto se tice stepenista iz njega viri 6 sipaka 14, koje su verovatno pogresno rasporedjene, jer sve su podjednako razmaknute, ali izlaze u sredisnjoj zoni betona stepenista(ako tako moze da se kaze). Sto se tice savijanja rebreste i glatke armature razumeo sam(logicno)...
Ne razumem poslednju recenicu i sta oznacava Q84... Fert gredice(ako se dobro secam) su napravljene tako da su one manje od 2m imale dve sipke osmice u donjoj zoni...One od 4m su imale 3 sipke osmice u donjoj zoni, a one od 4,75m su omale 4 sipke osmice u donjoj zoni... Inace duzina gvozdja koje je izlazilo izvan keramike bilo je u svim slucajevima po 15cm sa svake strane(kod nekih gredica i 10cm)...
Sto se tice fotografisanja, uvek sam fotografisao na kraju radnog dana(cisto da imam slike)...
Inace gore planiram potkrovlje(kad dodje vreme) ciji spoljni zidovi nece biti visi od visine 4 bloka....
p.s.: Ako neko zna nesto(ili ima iskustva) o kamenoj vuni kao resenju za spoljnu izolaciju zidova neka napise. U gradu u kome ja zivim moze se naci samo stiropor i to na svakom koraku...Ako ne neke detalje o kamenoj vuni onda makar cenu za vunu od 10 ili 12cm(na ovom forumu nisam nasao nesto vise o njoj)... Unapred hvala....
Mislio sam na dužinu sidrenja ankera ostavljenih iz temelja. Mala je spratnost pa to i nije toliko bitno. Kod male visine objekta zidovi dominantno rade na smicanje pri seizmičkom opterećenju a kod visokih pretežno na savijanje.
U stepeništu bi bilo bolje da je upotrebljena armatura manjeg preseka na primer fi10 ili fi12 a da ima više profila (bolje je za prsline). U prilogu je okvirna šema kako treba armirati kolenastu ploču stepeništa. Nije štrašno ni to kako si ti uradio (može da prođe). Generalno se stepeništa dimenzionišu na duplo veće korisno opterećenje nego tavanice po sobama. Toliko opterećenje nikad ne može da se desi ali toliko opterećenje nije uzeto slučajno već je u njemu sakriven koeficijent dinamičnosti za slučaj da krene stampedo u slučaju evakuacije (npr. požar, zemljotres, sl.) cela zgrada počne da trči!!! U kući se to nikad ne može desiti... Tako da nije problem.
Pod Q84 se podrazumeva standardna armaturna mreža fi4mm na rastojanju od 15cm u oba pravca (okca su kvadratna).
Tavanice su ti u redu što se tiče armature.
Kamena vuna tvrdopresovana FKD-S (fasadna) se ređe nalazi na stovarištima jer je zatno skuplja od stiropora. Retko se prodaje i gotovo niko je ne drži na lageru u većoj količini. Malo ljudi se odluči da radi kontaktnu fasadu sa kamenom vunom (zbog cene) iako je takva fasada znatno bolja (kamena vuna ne gori, otporna je na povišene temperature, dobar zvučni izolator, ne stari, postojana je, paropropusnost joj je mnogo puta bolja od stiropora,....) Al košta ja mislim 10cm kamene vune oko 2000dinara/m2 (nisam siguran). To najbolje da se konsultuješ sa izotop-om ili nekim ko se bavi izolacijama da je ne lupam...
Histerezis kada si napisao da hidroizolacija treba da ide i u vertikalni serklaz da li si mislio na bitulit i kondor? Kondor treba da se usece zbog armature i ubaci kroz vertikalni serklaz?
Nakon izlivanja ploce, na nekim mestima gde je bila armatura horizontalnog serklaza pojavile su se pukotine, ali bas onako sitne(debljine vrha igle) i takve pikotine su bikvalno precrtale izgled armature sa sve uzengijama(ako me razumes). Mozda to i nije neki problem inace nigde drugde nema nikakvih pukotina osim na tih nekoliko mesta horizontalnog serklaza... Da li je to upravo zbog "gustine" betona?
Za H.I. da tako treba kao što si i napisao . Mada bitumenska H.I. nije baš idealna za izolovanje zidova jer pravi smičuću horizontalnu dilataciju pa je problem kod seizmike inače zbog cene je opšte primenljiva i ne treba da se sekiraš zbog toga.
Ove prsline koje su na HS nemoj da te brinu beznačajna je stvar (na toj poziciji) i nastaje usled plastičnog skupljanja betona. To je pojava smanjenja zapremine cementne paste dok je beton još u plastičnom stanju. Javlaj u periodu 10-12 sati nakon ugradnje betona pri vlažnosti vazduha manjoj od 95% naročito u prisustvu vetra. Plastično skupljanje je posledica gubitka svode evaporacijom sa slobodne površine betona ili upijanja vode u oplatu, podlogu betona ili upijanjem u blokove ako ih pre betoniranja niste intenzivno kvasili. Red veličine plastičnog skupljanja je do 1% od ukupne zapremine cementa. Konstrukcije koje su najčešće izložene skupljanju su ploče jer su izložene spoljašnjem vazduhu neposredno nakon ugradnje a bez adekvatne zaštite od isušivanja. Deformacije uzrokovane plastičnim skupljanjem se javljaju samo u tankom sloju. Posledica plastičnog skupljanja su naponi zatezanja u površinskom sloju betona čija je čvrstoća u tom trenutku vrlo mala. Plastično skupljanje je u dubljim slojevima sprečeno armaturom i ne postojanjem mogućnosti gubitka vode.
Pozdrav... "problem" je sledeci... Na bocnim stranama kuce su dosli na red serklazi na koje nalezu vencanice... Na slikama cu sve objasniti...Crvenom bojom su oznaceni serklazi onako kako su predvidjeni, a pitanje je da li oni treba da idu i kao sto sam oznacio plavom bojom tj. da li serklazi na koje nalezu vencanice sa bocnih zidova treba u istom nivou da ulaze u zidove ceonog i zadnjeg dela kuce sve do prozora? Nadam se da me razumete...
Backo, u vašem slučaju to što ste plavom bojom označili nije neophodno! Radite bez toga!
Hvala na odgovoru... Ja bih da postavim jos jedno pitanje ne znam da li to treba na drugoj temi.. stvar je sledeca..: dimljak je od sidelovih elemenata, ali posto kuca nije gotova pa ni on, bio je pokriven, zasticen, medjutim kisa je izgleda prosla(koliko ne znam), ali vidim da je izolacija vlazna, nadam se ne puno... Koliki to problem moze da napravi? gde ce ta vlaga? ja sad ne mogu da zamenim ni izolaciju na poslednjem elementu, ne mogu da zavucem ruku ni izvadim je i barem nju zamenim....
Ako je dimnjak kompletno Schiedel-ov i urađen sa rešetkom za ventilaciju u početnom plaštu. Ako je plašt schiedel-ov on je profilisan tako da omogući ventilaciju T.I. Tako da će se T.I. isušiti sa vremenom i ne bi trebalo da joj nešto fali. Problem je kad navlaži pa mrzne u ciklusima onda počne da se polako raspada...
ok...jeste komplet sidelov....u pocetnom plastu ima (ako mislite na to) onaj deo u obliku cinije, ali koliko znam on je za vlagu koja je sa unutrasnje strane cevi... ovde je izolacija navlazila odozgo tj. pokisla... dilmljak nije uz spoljne zidove pa se nadam da nece mrznuti... plasim se da kada se kuca zavsi ne pocne da izbija kroz malter pa da se javljaju neke fleke, ali nadam se da to nije toliko puno... hvala na odgovoru...
Imam jos vedno pitanje: u mom slucaju koju je armaturu najbolje staviti na spoljne kalkanske zidove(ako je to pravi naziv).... kose zidove na njihovim kosinama?
Nisam mislio na činiju za skupljnje kondenzata već na rešetku koja služi kao mesto ulaza vazduha za provetravanje T.I. Ja mislim da se ona dobija samo u slučaju da kupite montažni dimnjak u paketu a ima je i u pojedinačnom osnovnom setu (možda samo za UNI Plus a nema je u Klasik varijanti) pogledajte na Schiedel-ovom sajtu.
U serklažima armaturu ponovite kao i na prethodnoj etaži (jako bi mala ušteda bila da se sad računa). Generalno imate puno zidova u potkrovlju i svi su od giter bloka (svi su noseći ili vezni) potkrovlje je jako kruto još kad zidove povežete AB gredom i nivou rožnjača...
Hvala puno na odgovorima...
Poštovani Backo,
Šta bi sa promenama u projektu? Priložite slike šta ste sa tim uradili. Značiće Vaše iskustvo ljudima koji naknadno budu čitali temu a imaju sličan problem! Kako ste ga Vi na kraju rešili?
Što se tiče upotrebe giter bloka za zidanje nosećih zidova niste pogrešili. Klima blok je izuzetno dobar i masovno ga primenjujemo. Klima blok ima hiljhadu vrlina ali samo jednu manu. A to je da nije namenjen za zidanje nosećih zidova.
Klima blok nije za zidanje nosećih zidova već za zidanje zidova ispune u skeletnom i panelnom sistemu!!!!