Bez nekog većeg razloga uzmem ti ja unimer u ruke i povežem sijalicu na red s njim. Po uključenju, sijalica vuče 0,40A !!! Pri naponu od 222V (izmereno) to daje snagu od 88,8W. A šta mu je ono fabričkih 100W???
Ajd da mi neko to objasni...
Još bi neki cinik mogao da kaže da nam tako štede na budžetu za struju.
Koliko troši sijalica od 100W?
- 60625 prikaza
Za printanje
Dobro pitanje , a i Slobodan ti je otprilike dobro objasnio . Mogući napon je 240 V sigurno se sada pitaš zašto svi spominju 220 V , na to pitanje neznam odgovor ( kradu nam na naponu ) ili je to neki normativ . Ja samo znam da mi imamo trofaznu struju prva faza je 120 V druga 240 V a treća 360 V i iz ovoga se vidi da bi trebalo da bude 240 V . Ako pomnožiš 240 V sa ,40 A dobiješ da je tvoja sijalica 96 W ( ali i amperaža bi bila malo veća pri ovoj normalnoj voltaži ) . Što možemo zaključiti da je proizvođač sijalice u pravu .
Mislim da sam u pravu ako ima neki elektro-tehničar neka me ispravi ako nisam nešto dobro napisao.
I meni se cini da se tu uzima srednja snaga.
Napon mreze je naizmenican sa frekvencijom od 50 Hz a ne jednosmeran kao sto si ti racunao. Kod naizmenicnog napona se racuna srednja snaga.
Sa druge strane ne verujem da bi proizvodjac bas davao u decimalu precizne oznake.. tipa 96W vec bi zaokruzio na snagu iznad koje ne trosi sijalica.
Moje neko misljenje 
On je merio amperažu pri 222 V i dobio je ,40 A , da je merio pri struji od 240 V sigurno bi dobio oko ,42 A što i pokazuje da je sijalica od 100W . Ali u svakom slučaju hvala epsu što nam štedi pare .
ratko wrote:
On je merio amperažu pri 222 V i dobio je ,40 A , da je merio pri struji od 240 V sigurno bi dobio oko ,42 A što i pokazuje da je sijalica od 100W . Ali u svakom slučaju hvala epsu što nam štedi pare .
NE MOGU DA VERUJEM! mozda sam nesto propustio, ali ovi "majstori" bas nemaju pojma, vetovatno oni koji ovo procitaju, a jednako su eksperti kao i ovi koji pisu, pocinju sa sirenjem "znanja" i dezinformacija tada i jesmo tamo gde treba, u cabru!
Ja sam vec nesto naucio, a sada i vi nesto da naucite.
Elektricna snaga (jedinica mere W- vat) P=U*I, U - el. napon u V (volt-ima) i I - el. struja u A (Amper)
za jednosmernu struju znači 100W = 220V * I sledi I=100/220= 0.4545A,
znaci majstore red velicine izmerene struje na instrumentu je 4 do 5 desetih delova Ampera t.j. oko 0.4 do 0.5A, a gde nadjoste 40A!!!!!!!!!!
Da se ne zbunite,
za naizmenicnu el. struju formula glasi: P=U*I*cos(fi), cos(fi) - faktor snage, koji je za sijalicu sa zarnom niti (edisonova sijalica u obliku kruske i sve druge koje imaju sitno namotanu zicu koja svetli) je cos(fi)=1
toliko za sada...
djukazo wrote:
Bez nekog većeg razloga uzmem ti ja unimer u ruke i povežem sijalicu na red s njim. Po uključenju, sijalica vuče 0,40A !!! Pri naponu od 222V (izmereno) to daje snagu od 88,8W. A šta mu je ono fabričkih 100W???
Ajd da mi neko to objasni...
Još bi neki cinik mogao da kaže da nam tako štede na budžetu za struju.
Kada se pogleda na bilo kom pakovanju sijalice vidi se da su predvidjene za nominalni napon 230V retko gde je navedena i tolerancija 5 do 10% znaci moze i do 250V (cak i 300V za kratko vreme).
Elektricna snaga nije konstantna nego je rezultat mnozenja struje i napona, a elektricnu struju odredjuje elektricni otpor potrosaca t.j. u ovom slucaju sijalice.
Znaci, P=U*I=U^2/R sledi da je R=U^2/P=(230*230)/100=529Oma
dalje znaci u ovom slucaju P=U*I=(222*222)/529=93.16W,
uzmimo da je merna metoda bila tacna i izvedena sa instrumentom klase tacnosti bar 2.5 (dvaipo podeoka na pun otklon kazaljke ili 1 digit na digitalnom instrumentu ili 2.5% greske izmerene velicine)
greska merenja je G=(93.16-88.8)/93.16 *100[%]= 5.15%
sto je izuzetno obzirom da merenje nije ispunilo ni osnovne laboratorijske uslove, a gde je jos i tolerancija proizvodjaca itd....
Sto se tice EPS-a sve sto je proslo kroz elektricno brojilo je potrosena elektricna energija, a ne snaga, razliciti potrosaci imaju razlicite karakteristike i to ne samo elektricna snaga ima tu jos koje cega.
EPS mora da brine o "transportnim troskovima" el. energije, i to naplacuje
kroz pasivnu energiju poslovnim korisnicima, a ne domacinstvima.
Elektricna brojila su merni instrumenti izvanredne tacnosti i na nominalnim vrednostima pokazuju veoma veliku tacnost, kada te vrednosti nisu nominalne, greske su vece ali svakako manje od 2% kao kod starijih modela.
Odabrati brojilo klase tacnosti 0.5 ili 1.0 je svakako pametnije nego klase 2.0, jer tolika je i greska u %. Sada mozete primenite teoriju velikih brojeva i izracunajte koliko mozete ustedeti za svoj zivotni vek.
Stole nebi da ovde debatujem sa tobom ko je u pravu a ko u krivu :hh Ali samo pročitaj šta si napisao i biće ti samom jasno .
cos(fi) =1 Upravu si to mi je izgleda promaklo , samo činimi se da to ne menja konačan rezultat
Što se tiče epsa svi gubici do potošača idu na njihovu štetu , ono što izmeri strujomer mi kao potrošači platimo po drastičnoj ceni u koju su oni uračunali sve njihove gubitke koje postoje i ne postoje.
Strujomer meri količinu snage koju smo potrošili u određenom vremenskom periodu , pošto je vreme ovde konstantno ( mada Ajnštajn tvrdi suprotno) promenljivi su U i I a to zavisi od epsa i nas .
Mada da dodam na kraju ja bi više voleo da imam konstantno 240v nego da mi pada i do 180 V , :nes2 .
ratko wrote:
Što se tiče epsa svi gubici do potošača idu na njihovu štetu , ono što izmeri strujomer mi kao potrošači platimo po drastičnoj ceni u koju su oni uračunali sve njihove gubitke koje postoje i ne postoje.
Da rezimiram, mozda nisam bio dovoljno jasan, utrosenu elektricnu energiju i/ili el. snagu obracunavamo na osnovu nepromenljivih elektricnih t.j. fizickih velicina potrosaca. Posto je sijalica u osnovi termogeni otpor, to znaci specificna otpornost materijala (volfram), duzina i poprecni presek volframove niti odredjuje konstantan elektricni otpor. EPS isporucuje napon koji moze biti blizu transformatora 250V, a na kraju el. mreze (obicno ulice) i 180V (cak i manje). Tako da dobijena snaga moze biti razlicita samo zbog napona.
Ne radim u EPS-u, a u situaciji sam da ih branim, strujomer ocitava SAMO ono sto potrosimo, gubici prenosa se naplacuju poslovnim korisnicima kao reaktivna energija, a troskove prenosa snose iz svojih sredstava EPS, naravno od naplate svim potrosacima.
Pravo pitanje je kako smanjiti potrosnju elektricne energije, evo jedne lokacije http://www.seea.sr.gov.yu
kao i neki dobri predlozi Stednja el. struje
U potpunosti te razumem , ali ajde da pojasnimo . Ako ista sijalica od 100w gori deset sati pri naponu od 240V i od 180 V kada će strujomer da pokaže veću potrošnju u prvom ili drugom slučaju ?
ratko wrote:
U potpunosti te razumem , ali ajde da pojasnimo . Ako ista sijalica od 100w gori deset sati pri naponu od 240V i od 180 V kada će strujomer da pokaže veću potrošnju u prvom ili drugom slučaju ?
Slucaj 1.
E[Wh]=(240*240)/529 * 10h = 1088.84 [Wh] = 1.08 [kWh]
Slucaj 2.
E[Wh]=(180*180)/529 * 10h = 612.47 [Wh] = 0.612 [kWh]
Greska merenja strujomera neka je dodatnih +2%
u drugom slucaju strujomer moze pokazati najvise 0.612 * 1.02 = 0.624 [kWh], a ne 1kWh kako si mozda pomislio. :nono
Odličan račun , znači za tih deset sati eps nam je uštedeo 0,4 kilovata . Baš tako sam ja i misleo i znao a i napisao gorer u mom postu kada sam im se zahvalio .
Ali naravno tu postoji i druga strana medalje, pošto će sijalica isijavati manje energije slabije će se videti pa moram upaliti i drugu sijalicu pa prođem ko sveti Petar kad je jeo kajganu .
Stole pozdrav mislim da je i ovo dovoljno za ovu temu.
Tomas Alva Edison je imao preko 2000 neuspelih pokusaja da pronadje vlakno za sijalicu. Kada su mu postavili pitanje u vezi sa tim, on je rekao: ''Pronasao sam preko 2000 nacina kako da ne pronadjem sijalicu..." Potreban je samo jedan dobar nacin da sijalica zasvetli.
Ne znam zasto sam vam ovo ispricao, ali moze da zatreba. U svakom slucaju, ne skodi. Cim ne skodi - znaci da koristi.
Znam ja jos bolju racunicu! Pazi ovo:
Mnogi uzimaju sijalice od 75W da bi ustedeli koji dinar. E sad - u najgorem slucaju sijalica na dan potrosi 1kWh (za 10 sati rada - koliko u proseku i radi u toku jednog dana), pa ako zamenis tu od 100W sa onom od 75W usteda je oko 25%, sto je trenutno oko 1 dinar (ako racunamo kWh oko 4 dinara - da zaokruzim). Sa tom slabijom sijalicom se (nedovoljno) osvetljavaju prostorije u kojima se svasta radi, pa i cita. Dakle - zar je 1 dinar na dan previsoka cena da bi se sacuvale oci?
Elemirac, vrlo dobro! Bas sam se pitao ko ce prvi da sagleda stvar iz tog ugla...
Nemojte uzimati podatke sa sijalice zdravo za gotovo. Svaki proizvod ima odredjene tolerancije. Prvo treba znati kolike su tolerancije dozvoljene za sijalice, pa onda mozemo dalje da pricamo....
Kupite stedljive sijalice koje trose 12-16W a isijavaju kolicinu svetlosti koju emituje sijalica sa uzarenim vlaknom od 75-100W.
Em usteda, em oci... 
slazem se sa tobom elemirac u potpunosti..............
hehe, isprobano i dokazano u praksi, ma sta rekla matematika, fizika ili elektrotehnika... (inace sam po zanimanju elektronicar pa znam "nesto" o temi) 
stvarno je mala razlika (tj neprimetna) na racunu za struju, ako koristite slabije ili jace sijalice - probajte
Alo ljudi da vam se pridruzim naknadno.
Veci deo Evrope je koristio 220VAc a neki (V. Britanija i dr. ) 240 VAc.
Dogovor je bio 230.Kao na pijaci.
Bilo je izvodljivo jer tolerancije uredjaja to dozvoljavaju.
A posto kod nas napon nije punih 230 VAc nego i puno manje to znaci da ta sijalica koja je predvidjena za 230VAc ne moze dati(povuci) punu snagu.
Inace NISI U PRAVU Ratko.Mi koristimo trofazni sistem ali svaka faza IMA 220(230) VAc.
Generator ima 3 pola ( u praksi vise) a svaki se nalazi za 120 stepeni pomeren u odnosu na druga dva u krugu.Kad meris unimerom , dipolom ili osciloskopom na dve faze imas 380 (398) VAc.To se inace racuna
220 (230)VAc x koren iz 3 =380 (398) VAc
Jeste P=U x I (x cos fi) s tim da za otpornicke potrosace kao sto je grejac ili sijalica nema potrebe da dodajes cos fi jer je on tad 1.
To znaci da su struja (I) i napon (U) sinhroni i u fazi a ne razmaknuti.
Pozdrav od mene
stole wrote:
Pravo pitanje je kako smanjiti potrosnju elektricne energije, evo jedne lokacije http://www.seea.sr.gov.yu
kao i neki dobri predlozi Stednja el. struje
Bilo bi lepo kad bi ovi linkovi radili
Ajde moim te daj nam validne linkove ima nas koji se i grejemo na struju pa nam je i svaka usteda bitna bila cak i dinar po sijalici.
na racun od 15.000din usteda 5% je velika
Hvala
Ako se greješ na struju - ne možeš uštedeti na sijalici. Jer, u tvom (i mom) slučaju toplota sijalice nije gubitak, već dopuna grejanja !
Jedino je leti toplota sijalice gubitak.
A da li mozes da proveris koliko stvarno trosi stedljiva sijalica od 20W (100W)
Toliko price o njima a niko se nije setio da proveri da je stvarno malo trosi ili je marketinski trik
Ma štedljive sijalice su još jedna od svetskih zavera protiv nas.
Evropa, kontinentalni deo koristi 220V, Ostrvske zemlje Engleska, Kipar koriste napon od 240V. Napon od 230V je izmedju i obicno se uredjaji steluju na 230V bas zbog toga da se nebi morali isporucivati dva razlicita uredjaja. To je prvenstveno zbog uredjaja koji u sklopovima kasnije imaju VN transformatore. Ralika izmedju 220 i 240 je 20V al to je skoro 10% po snazi. Zamislite sta se desava sa VN trafoom u TV-u koji daje 20% vise ili nize napona od propisanog. RAdi pojednostavljenja stvari i danas se u podesavanjima u elektronici u vecini slucajeva (osim ako nisu switcherski transformatori sa auto regulacijiom) koristi 230V kao etalon.
Krenula je tema sa pitanjem da li su sijalice od 100 w stvarno te snage i zašto to ne pokazuju instrumenti ?
Završili smo tamo gde smo završili , ali se sve svodi kako smo se većina složili na nepreciznosti kako nazivne snage u instalaciji tako i na malim tolerancijama proizvođača sijalica .
Katanac
Uh što si neki, pa kud baš sad zaključa kad je postalo "najinteresantnije" :tup :tup :nes :hh :hh :hh
Nisam strucnjak za elektriku, ali mislim da joj je to nominalna snaga, a ne stvarna, kao sto na malim zvucnicima za kompjuter napisu 100 W.