To i jeste razlog, zato što je prav.
U svakom dimnjaku na početku loženja ima kondenzata i to traje najmanje dok dimnjak ne postigne 'radnu' temperaturu odnosno onu temperaturu koja je iznad tačke rošenja. Ako u ogrevu ima više vlage kondenzacija je još veća i dugotrajnija. Iz tih razloga dimnjak i peć se i ne prave da budu u jednoj liniji - znamo kako je uobičajeno. U najvećem broju slučajeva kondenzacija je relativno mala i po količini i po dužini trajanja i korisnici to i ne primete jer ta mala količina tečnosti završi na dnu dimnjaka i to se jednim delom upije u cigle a ostatk ispari onda kada se dimnjak zagreje.
U konkretnom slučaju treba izvesti da dimnjak ne bude prav.
Kondenz probija kroz dimnjak
Da da..znaci da lomi pod 90 a opet u tom lomu u zidu trebam napravit ovaj izlovoani elemenat jer je citava kucica od drveta,dal ce to smetati za kondez?
U ovom slucaju mi nece trebati neka improvizacija za oticanje kondeza,tipa posudice i crijeva?
I jos jedno pitanje za strucnjaka,kako se izracunava visina dimnjaka u ovom slucaju,izlaz od pecke je f120,deklarisana je na 7kw .
Hvala
Na prvo pitanje sam odgovorio: dimnjak ne treba da bude prav tj. da izlazi direktno iz peći.
Smatram da je postojanje kondenzacione posude uvek dobro. Šta je bolje - da se ostavi da se pri svakom podlaganju pola litra kondenzata skupi na dno dimnjaka i da ga cigle ili cevi upijaju ili da kondenzat izađe napolje?Isti ovaj dijagram postoji na drugoj temi na ovom Forumu, mogao si da pretražiš malo ...
http://www.samsvojmajstor.com/portal/sites/default/files/dimenzionisanje...
Citam ovaj forum jedno 10 godina, svakakva resenja za probleme sam nasao i svasta sam ovde naucio kako treba a bogami i kako ne treba, za razne zivotne probleme jednog vlasnika velike kuce na selu pravljene pre 30 godina. Hvala vam svima, verujem da ima jos mnogo ljudi kao ja kojima ste pomogli.
Trenutna muka mi je dimnjak. Procitao sam veliki broj postova o dimnjacima ali nisam siguran da sam nasao odgovor na svoju situaciju. Prvi put sam otvorio nalog i pisem za konkretan problem.
Dakle situacija je sledeca: zivim u kuci koja ima podrum (polu ukopan), 1 sprat, 2 sprat i viskoko potkovlje. Dimnjak o kome pricam je star jedno 30 godina i ide iz podruma do jedno metar ipo iznad krova. Zidan je od cigle bez ikakvih dodataka unutra, i mislim da je zidan samo izmedju otvora na ploci, dakle nije nezavistan. Pretpostavljam tipican primer starog dimnjaka. Na njega je do pre 5 godina bio prikacen sporet na 1.spratu, na drva, ugalj (suvi i sirovi). Pre 5 godina smo presli na pelet, kotao od 25kv (biodom) i normalno odma su poceli problemi sa kondenzacijom i curenjem smole nagomilane za 25 godina i ostalih crnih gadosti. Da napomernem kotao na pelet je postavljen ovoga puta u podrum, a odvod na 1spratu je zatvoren i grejemo samo deo tog podruma i 1 sprat. Dimnjak je cureo na potkrovlju i malo na 2. spratu koji nisu sredjeni i ne koriste se za zivot. Inace, kada je stavljan kotao na pelet posle prve zime na savet majstora dimnjak je premazan necim sto sprecava curenje i izlovan stirodurom. Nisam bio u zemlji kad je to radjeno, tako da nisam bas siguran u detalje.
Elem doslo je vreme da se taj 2.sprat sredi za zivot i posto me cekaju razni radovi, mislim da je vazna stavka da resim i taj dimnjak. Video sam razne predolge resenja od uvlacenja cevi do rusenja i zidanja Schiedel elementima.
Jedan od predloga koje sam dobije, ako je to uopste izvodljivo je srusiti dimnjak na potkrovlju i 2. spratu koji sredjujem, a ostaviti podrum i prvi sprat netaknut jer tu nema problema. Dobio sam savet da taj sruseni deo ozidam Schiedel elementima. nekih 7m. Alli uopste nisam siguran u izvodljivost ovog resenja i da li to resava problem. Da li sa njjima moze da se zida izmedju ploce? I verovatno ima jos problema koji mogu da se dese?
Najradije bi izbegao da rusim dimnjak na 1.spratu i u podrumu, otvaram vece rupe u ploci jer to otvara puno problema i troskova, ali ne bi da krpim i radim nesto sto ce mi za par godina opet biti problem. Jel imao neko iskustva sa ovakvom reparacijom? Molim za savet.
Hvala!
Coa
CoaJonSnow wrote:
Coa, dobro došli na forum. Izvodljivo jeste ali neće rešiti problem nego će ga preseliti na nižu etažu. Schiedel cevi nisu porozne i ne upijaju kondenzat, tako da će se on verovatno sliti na niižu etažu. Ako već ulazite u trošak sanacije napravite dimnjak kao što treba tj. kompletne visine. Ako sad to ne uradite radićete za koju godinu.srusiti dimnjak na potkrovlju i 2. spratu koji sredjujem, a ostaviti podrum i prvi sprat netaknut jer tu nema problema. Dobio sam savet da taj sruseni deo ozidam Schiedel elementima. nekih 7m. Alli uopste nisam siguran u izvodljivost ovog resenja i da li to resava problem. Da li sa njjima moze da se zida izmedju ploce?
Problem koji će se javiti prilikom građenja novog dimnjaka je prodor kroz tavanicu i prekidanje horizontalnih serklaža ukoliko je dimnjak inkorporiran u zid tj. nije van ravni zida.
CoaJonSnow,
slika tvoje kuče na strani gdje je kurilnica. Imaš li opciju, da izradiš novi dimnjak izvana? Na zunanji stijeni. Inox. Možda i neče trba biti tako visok.
primjer : https://limeks.rs.ba/dimnjaci-od-rostfraja/
Hvala Histerezis i Som16.
Jasno mi je da niste za polu resenje i slazem se sa tim. Ja volim da uradim stvari jednom i kako treba, lepo kaze nas narod ko ne plati na mostu plati na cupriji.
Sto se tice Inoxa, razmisljam i o njemu, ali nisam bas za varijantu da bude spolja zbog toga sto mi je kotlarnica polu ukopana i nalazi se ispod uvucene terase, ima ulazna vrata levo i prozor trokrilni desno od te prostorije, prednja je strana kuce. Nije bas idealno resenje nabudziti tu Inox dimnjak. Do bocne strane ima 5m, sto znaci da bi morao da vucem odvod od kotla toliko...sto je isto velika komplikacija. Ali svakako cu jos razmilsiti o tom predlogu i posavetovati se sa nekim ko radi Inox dimnjake.
Da li mozda imate neki predlog za firme koje to rade ili makar za proizvodjaca da vidim sa njima za cenu te avanture? Na podrucju Beograda.
Hvala jos jednom!
Coa
Pozdrav,
Pre nekoliko godina, dimnjak mi se zapušio u predelu oko tavana, pa potom od kiše (jer nema kapu, niti bilo kakav pokrivač) probila čađ spolja.
Srećom, taj haos je samo u delu potkrovlja (jer se slivalo) i tavana, a nije zahvatio donje delove gde se stanuje.
Dimnjak je zidan punom ciglom i potom omalterisan. Ja bih obio malter, pa iznova omalterisao, ali mi je potrebna pomoć kako najbolje sanirati da ne izbije ponovo, ili da potraje što duže bez probijanja čađi.
Ranije se kotao koristio za šporet na drva, a sada za kotao na pelet. Primetio sam da na skorašnje urađenoj ploči u potkrovlju ima čađi na podu, pretpostavljam da je nakon tog probijanja, svaka naredna jaka kiša (pljusak) dovoljna da poteče još čađi.
Evo i slika trenutnog stanja.
Link ka slikama:
https://imgur.com/a/YiHyJIl
Pl217 wrote:
Bilo je o ovome već diskusija. Identična tema je razmatrana par puta. pretražite forum.ali mi je potrebna pomoć kako najbolje sanirati da ne izbije ponovo, ili da potraje što duže bez probijanja čađ...
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-...
Pretražio sam naravno pre postavljanja pitanja, ali nisam uspeo da nađem odgovor.
To što se vama dešava je klasičan slučaj koje je problem mnogoima kada pređu sa starog kotla slabog stepena iskorišćenja sa visokom temperaturom izduvnih gasova na kotao na pelet gde su izmenjivači efikasniji a temperature dimnih gasova znatno niže. Dimnjak vam je hladan jer je u negrejanom prostoru a dimni gasovi se pothlade ispod temperature rošenja i dolazi do kondenzacije. Polako razmišjajte o potpunoj zameni starog ozidanog dimnjaka nekim modernijim sistemom. Ako samo obijete malter pa premalterišete izbiće čađ opet.
Ako već planirate da uz malo ulaganje novčanih sredstava saniratre trenutno stanje onda nakon obijanja starog maltera prethodno zaptijte zid premazivanjem vodenim staklom pa tek onda premalterišite dimenjak. Obavezno nakon toga termički izolujte dimnajak.
Problem sa začepljenjem dimnjaka se desio u vremenu kada je korišćen šporet na drva, a od tada se čađ na dimnjaku pogoršava sa velikim kišama. Ne bih rekao da ima veze prelazak na sistem grejanja peletom.
Dimnjak mi nema kapu i kiše predstavljaju problem. Ovog proleća sam napravio tavansku ploču, a kotao na pelet nisam palio nakon izgradnje ploče. Ali ipak, na toj novoj ploči već ima malo čađi po podu uz dimnjak, jer padale su obilate kiše.
Ne znam kakvu kapu na dimnjak je najbolje staviti. Betonskih nema za moje dimenzije dimnjaka, a strah me da će limene korodirati vrlo brzo ili kondenzovati.
Što se tiče sanacije dimnjaka, krenuo sam da obijam malter, ali to je jako zamoran posao (ručno, bez bušilice sa čekićem). Hteo sam sav malter da obijem, pa nanesem neki sloj hidroizolacije (tipa Sika top seal 107), pa onda ponovo omalterišem, a na kraju ofarbam masnom uljanom ili vodenom farbom. Nemam pojma je li ovo dobro rešenje i hoće li sve komponente dobro podnositi temperaturu.
Termoizolaciju dimnjaka ne planiram, jer će mi povećati gabarit dimnjaka, što ne želim.
Čim je došlo do začepljenja dimnjaka još dok je bio špoter to znači da je stvar još gora. Imate ozbiljan problem sa pothlađivanjem dimnih gasova. Sve što budete radili na dimnjaku biće manje više bacanje para i napravićete još veći problem. Jer ako zaptijete dimnjak spolja a ne odradite termoizolaciju vodena para (katranske smole više nebi trebalo da bude) koja se konzenzuje + kiša će natapati zid dimnjaka iznutra. Pošto ne može da probije kroz hidroizolaciju spustiće se sa tavana na dole do stambenog dela.
Ako nema kape baš tih dimenzija kao što je vaš dimnjak pa napravite na licu mesta odgovarajuću betonsku kapu. Smanjiće malo cug ali barem neće ulaziti kiša u dimnjak.
Meni je dimnjak dupli, gde druga polovina ide od sprata i nikad nije korišćen. Zato ću možda betonsku kapu (kupiti gotovu) staviti samo na polovinu koja se loži, a drugu (nekorišćenu) zatvoriti keramičkom pločicom. Trebam uskoro da krenem sa renovacijom krova, pa ne bih smeo da radim betonsku kapu na licu mesta, jer vrućine su ogromne sada, a mora se uraditi pre/tokom radova na krovu.
Što se tiče unutrašnjih radova, mislim da ste u pravu. To što sam ja hteo da radim bi samo napravilo još veći problem u stambenom prostoru. Šta vi predlažete da se uradi sa dimnjakom? Da li obiti, premazati vodenim staklom (koji proizvod konkretno preporučujete), ponovo omalterisati i onda izolovati?
Ja ne bih smeo stiropor lepiti na dimnjak, jer je zapaljiv, znači samo kamena vuna ostaje. Kolika bi najmanja debljina trebala da bude?
Hvala puno na dosadašnjim odgovorima.
Dao sam vam link u prethodim postovaima ka temi gde sam pisao kako sam ja ovo rešavao. Post je 77 u temi: http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/gradjevinarstvo/instalacije-...
Što se kape tiče najveći deo posla se odradi u radionici gde napravite oplatu https://photos.app.goo.gl/962B1dw6imhK4sin7 a samo postaljanje i betonaža se odrade brzo. Prvi dan ili ozidate stubiće opekom ili izlijete stubiće od betona. Sutradana uradite kapu. Mala je to količina maltera potrebna za izradu bilo stubića bilo kape to se brzo radi. Zamotate samo najlonom celi dimnjak, ostavite neku krpu natopljenu vodom da se ne isuši kapa brzo, a sve nešto skinete posle nekog vrmena.
Nisam listao tu temu jer naslov ne opisuje moj problem, a pretragom nisam našao tu Vašu objavu. Svaka čast na trudu da nacrtate šemu slojeva i postupak izrade.
Malo podpitanja 
1) Koliko ste detaljno obijali stari malter, na slici ne deluje da ste išli do cigle.
2) Čime ste vršili impregnaciju površina?
3) Zašto ste radili AB prsten?
Malter sam obio samo na mestima gde je bio trošan i zahvaćen sulfatnom reakcijom. a skinut je do opeke skroz. Znači nisam ceo ogulio nego parcijalno. impregnirao sam vodenim staklom zato što je jeftino a učinkovito. Zašto bi kupovao neku skupu hemiju?
AB prsten je rađen da imam okvir u koji ću da ubacim poklopac revizionih vratanaca jer je i sam poklopac sa duplim zidovima i u njemu je kamena vuna. Drugi je razlog da se prilikom čišćenja nebi oštetila izolacija od vune. ja sam sve ovo uradio kao privremeno rešenje a ono evo traji preko 10-15godina.
Evo je kapa https://photos.app.goo.gl/haiqHbwWBN9o1ecB8 tu sam i u malter dodavao vodeno staklo jer se tako poboljšava trajnost (smanjuje se poroznost i upojnost vode, povećava otpornost na mraz i hem.uticaje, povećava čvrstoća,...)
Onda ću i ja verovatno obiti samo gde je probila čađ, pretpostavljam da je to sulfatna reakcija Primetio sam da se teže obija na nekorišćenoj polovini.
Nadam se da se nakon tako parcijalnog obijanja može reparaturnim malterom doraditi, jer spojevi starog i novog nikad ne ispadnu bez pukotina. Možda je drugačija situacija sa reparaturnim malterom.
Videću za to vodeno staklo, a iskren da budem i ne znam šta sve postoji od skuplje hemije.
Hvala puno na izdvojenom vremenu.
da,jeste prav je. i zato nenormalno vuce i stvara ogromnu toplotu,ali i idu drva ko luda.ukupno je visok od pecke 3m,prelazi krov jedan metar.